Log in

Relevant bibliographies by topics / Kritička teorija / Journal articles

To see the other types of publications on this topic, follow the link: Kritička teorija.

Journal articles on the topic 'Kritička teorija'

Author: Grafiati

Published: 2 June 2025

Last updated: 31 July 2025

Create a spot-on reference in APA, MLA, Chicago, Harvard, and other styles

Select a source type:

Consult the top 50 journal articles for your research on the topic 'Kritička teorija.'

Next to every source in the list of references, there is an 'Add to bibliography' button. Press on it, and we will generate automatically the bibliographic reference to the chosen work in the citation style you need: APA, MLA, Harvard, Chicago, Vancouver, etc.

You can also download the full text of the academic publication as pdf and read online its abstract whenever available in the metadata.

Browse journal articles on a wide variety of disciplines and organise your bibliography correctly.

1

Pašić, Daliborka. "The pursuit of emancipation through education in the light of critical theory." Napredak 165, no. 1-2 (2024): 161–71. http://dx.doi.org/10.59549/n.165.1-2.8.

Full text

Abstract:

Rad se bavi konceptom emancipacije kroz obrazovanje u svjetlu kritičke teorije s fokusom na kritičkoj pedagogiji i kritičkoj obrazovnoj znanosti. Koncept emancipacije nosi dvostruko značenje, oslobođenje od podčinjavanja i težnju za zrelošću. Uključuje osobno i društveno oslobođenje potičući kritičko razmišljanje i djelovanje protiv nepravde. Kritička teorija s korijenima u Frankfurtskoj školi temeljni je okvir za propitivanje odnosa moći i promicanje transformacije društva. Kritička znanost o obrazovanju (Mollenhauer, Klafki i Giesecke) donosi zrelost kao cilj i svrhu odgojnih/obrazovnih mjer

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

2

Mladić, Damir. "Kritička teorija međunarodnih odnosa i neorealizam." Obnovljeni život 75, no. 4 (2020): 441–56. http://dx.doi.org/10.31337/oz.75.4.1.

Full text

Abstract:

Autor u ovom članku uspoređuje kritičku teoriju međunarodnih odnosa Andrewa Linklatera i neorealizam Kennetha Waltza. Taj je odnos analiziran u prvom redu pod vidom etike, a u manjem dijelu se osvrće i na različitost pristupa međunarodnim problemima. Budući da Linklater u nekoliko navrata napominje da je kritička teorija međunarodnih odnosa superiorna strukturalnomu realizmu ili neorealizmu, autor ovoga članka nastoji otkriti ima li opravdanih razloga za takvu tvrdnju.

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

3

Višić, Maroje. "Herbert Marcuse – otpor i potraga za drugom dimenzijom tehnološkog univerzuma." Filozofska istraživanja 44, no. 2 (2024): 383–95. https://doi.org/10.21464/fi44209.

Full text

Abstract:

U radu se proučava Marcuseova kritička teorija tehnologije. Marcuse je među prvima iz kruga frankfurtske škole prepoznao tehnologiju kao pokretača povijesti. Svjestan da je tehnološka racionalnost potpuno kooptirala druge oblike racionalnosti i otpora, Marcuse ne posustaje pred naizgled izvjesnim tehnološkim determinizmom, već nastoji pokazati kako je upravo ta sveupokoravajuća tehnologija osnova za prijelaz u drugu dimenziju. Stoga će se u radu proanalizirati Marcuseova kritika tehnološke racionalnosti koja još uvijek ima dovoljno oštrine i nudi vrijedne uvide i za suvremena pitanja i rasprav

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

4

Đurović, Srđan. "POUKE PRIČE O DVE SESTRE: ODNOS IZMEĐU FRANKFURTSKE ŠKOLE I JUGOSLOVENSKE PRAKSIS FILOZOFIJE IZ VIZURE EPISTEMIČKIH NEPRAVDI." Kritika: časopis za filozofiju i teoriju društva 6, no. 1 (2025): 119–39. https://doi.org/10.5281/zenodo.15450288.

Full text

Abstract:

Jedan od vodećih jugoslovenskih praksis filozofa, Gajo Petrović, karakterisao je odnos između dva distinktivna projekta kritičke teorije u evropskom intelektualnom polju XX veka kao odnos između &bdquo;dve sestre“ – starije i iskusnije (Frankfurtska &scaron;kola) i mlađe i ambicioznije (jugoslovenska praksis filozofija). Priznanje porodične sličnosti i prebacivanje manjka ambicioznosti starijoj sestri praćeno je i jednom optužbom: da je odnos između dve sestre obeležen &bdquo;određenom asimetrijom“. Dve sestre u očigledno napetim odnosima im

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

5

Matos, Bruno. "Kritička promišljanja Vilima Keilbacha o genetičkoj etnopsihologiji Wilhelma Wundta u suvremenom kontekstu psihologije religije." Prilozi za istraživanje hrvatske filozofske baštine 50, no. 2 (100) (2024): 555–77. https://doi.org/10.52685/pihfb.50.2(100).4.

Full text

Abstract:

Suvremenu kontekstualizaciju Keilbachovih kritičkih promišljanja o Wundtovim tezama iz genetičke etnopsihologije razmotrili smo u četiri dijela ovog rada. Prvi dio je stanovito izlaganje o suvremenom kontekstu, što on jest i što pretpostavlja za vrednovanje Keilbachove kritike. U drugom dijelu smo ukratko izložili Keilbachove prigovore Wundtovoj metodologiji istraživanja s gledišta individualnog pristupa religioznoj svijesti. U trećem dijelu smo razmotrili genetički odnos između religije i religioznog iskustva kod Wundta s obzirom na pragmatičke naglaske suvremene psihologije religije u praksi

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

6

Burcar, Lilijana. "Etniciziranje kućanske zatočenosti žena u antibildungs romanu Sandre Cisneros Kuća u Ulici Mango." Fluminensia 29, no. 2 (2017): 113–37. http://dx.doi.org/10.31820/f.29.2.4.

Full text

Abstract:

Roman Kuća u Ulici Mango preveden je na više od dvadeset svjetskih jezika, uključujući i hrvatski (2005.). Ovaj je roman našao svoje mjesto u brojnim programima studija književnosti i kulturalnih studija izvan Sjedinjenih Američkih Država te je jedna od temeljnih početnih točaka za rasprave i razumijevanje položaja žena u američkim etničkim zajednicama. Baveći se nepovoljnim položajem žena roman Sandre Cisneros uvelike se oslanja na postavke liberalnog feminizma, koji razumijevanje rodne opresije svodi na personalizirane odnose između individualnih muškaraca i žena i na stavove muškaraca prema

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

7

Bašić, Goran. "PRIKAZ KNJIGE: BARBARA PISKER, KRITIČKA PRAVNA TEORIJA: IZVORI, ZNAČAJKE I DOSEZI, VELEUČILIŠTE U POŽEGI, POŽEGA, 2022." Pravni vjesnik 38, no. 3-4 (2022): 203–4. http://dx.doi.org/10.25234/pv/23315.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

8

Đorđević, Ana M. "VIRTUELNA LJUBAV." Kritika: časopis za filozofiju i teoriju društva 1, no. 2 (2020): 289–302. https://doi.org/10.5281/zenodo.4304645.

Full text

Abstract:

Osnovni fokus predstojećeg rada je fenomen virtuelne ljubavi, čije će se specifičnosti sagledavati kroz prizmu istorijske analize relevantnih dru&scaron;tvenih reprezentacija i odlika, i nastanka i razvoja virtuelnih realnosti. Osnovni teorijski okvir rada predstavlja kulturno-istorijska psihologija, koja psiholo&scaron;ke fenomene pozicionira u istorijske tokove kulturne i dru&scaron;tvene transformacije, na čijim se epohalnim pragovima konstitui&scaron;u novi oblici subjektivnosti. U prvom delu rada razmatraće se virtuelna realnost kao vrsta &bdquo;intencionalno

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

9

Černigoj, Matej. "Predstavitev in kritika teorije socialnih predstav." Psihološka obzorja 9, no. 1 (2000): 23–38. https://doi.org/10.20419/2000.9.2.

Full text

Abstract:

Teorija socialnih predstav je gotovo ena izmed najpopularnejših, pa tudi najbolj spornih teorij v sodobni socialni psihologiji. Njen avtor, Serge Moscovici, jo je zasnoval z eksplicitnim namenom ustvariti alternativo prevladujoči individualistični in psihologizirajoči severnoameriški socialni psihologiji. Teorija socialnih predstav naj bi predstavljala novo socialnopsihološko paradigmo, ki bi tej znanstveni disciplini omogočila zasesti osrednje mesto med družboslovnimi znanostmi, kar pomeni, da bi povezala individualno in kolektivno raven razlag človeškega vedenja. Zaradi takih obljub je teori

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

10

Herceg, Emanuela. "Uvod u pojam autoteorije u književnim praksama." Anafora 11, no. 2 (2025): 355–66. https://doi.org/10.29162/anafora.v11i2.8.

Full text

Abstract:

Pojam autoteorija novi je pojam u književnoj teoriji koji se popularizirao u književnim i umjetničkim krugovima anglosaksonskoga govornog područja početkom dvadeset i prvog stoljeća posebice kod feminističkih autorica koje kroz književne prakse i umjetničke performanse preispituju osobna iskustva u odnosu na društvene koncepte i teorije (Lauren Fournier, Maggie Nelson, Paul B. Preciado). Autoteorijsko pisanje podrazumijeva filozofsko preispitivanje osobnih iskustava integrirajući autobiografske elemente, memoare i kritičku teoriju koje kroz tjelesno iskustvo omogućuje formiranje novih teorija

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

11

Vuger, Dario. "Od vizualne kulture do kulture vizualizacija – post-medijska kritika?" In medias res 11, no. 21 (2022): 3527–43. http://dx.doi.org/10.46640/imr.11.21.7.

Full text

Abstract:

U naslovljenom radu autor će sagledati odnos između popularne znanosti, suvremene kulture i novih oblika svakodnevnog života na razmeđi povijesnog razvoja i odgovora na globalnu zdravstvenu krizu koja je cjelokupni društveni život pogurnula u ono što ćemo u ovom radu postaviti kao tezu – kulturu vizualizacija. No i ona je sama djelom tehno-znanstvenog razvoja dvadesetog stoljeća iz tehnika promatranja ka znanosti slike i tzv. cyber-kulture. Da bi se kritički pristupilo razumijevanju suvremenog stanja stvari, medijska teorija razvijena na osnovama kritičke teorije društva i tehnologije postaje

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

12

Jurak, Karlo. "Historijskomaterijalistička kritika postmarksizma." Politička misao 56, no. 2 (2019): 7–40. http://dx.doi.org/10.20901/pm.56.2.01.

Full text

Abstract:

Marksistička teorija, kao i sve druge teorije, podliježe posljedicama podjele rada na materijalni i duhovni, koju Marx u Njemačkoj ideologiji označava kao prvu pravu podjelu rada u klasnim društvima. U fenomenu tzv. zapadnog marksizma, ali ponajviše u postmarksističkim transformacijama najbolje se vide te posljedice za sâm marksizam. Stoga je cilj ovoga rada primijeniti upravo historijskomaterijalističku metodu na postmarksizam te opisati i objasniti transformacije revolucionarnih subjektivnosti koje prate tu mutaciju u marksističkoj teoriji. Prije toga treba ugrubo napraviti periodizaciju mar

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

13

Pehar, Dražen. "Teorija dediskurzacije i diskurzivno‐etička kritika diskurzivne proizvodnje ‘stanja rata." Noema: Journal for Humanities and Social Thought 3, no. 5 (2018): 9–39. https://doi.org/10.7251/noe1805009p.

Full text

Abstract:

Ovaj ogled nudi kratki prikaz teorije dediskurzacije kao teorije jednoga od važnih uzroka rata. Ključna tvrdnja teorije kaže da diskurzivni stavovi, kao što su laganje, proturječenje sebi, te kršenje obećanja, trebaju biti teorijski predstavljeni kao uzroci koji izravno doprinose pojavi stanja rata. Ogled također objašnjava u kojem smislu ova teorija implicira poimanje jezika kao generatora virtualnoga kolektivnog tijela. Treće, ogled se oslanja na Peloponeski rat kao empirijski dokazni materijal u prilog teorije dediskurzacije te objašnjava razloge zbog kojih se ona ne može pomiriti sa teoret

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

14

Karosas, Justinas. "Istorinė realybė supratumo sociologijoje." Problemos 37 (September 29, 2014): 5–13. http://dx.doi.org/10.15388/problemos.1987.37.7188.

Full text

Abstract:

Straipsnyje teigiama, kad supratumo sociologija siekia paaiškinti visuomenės gyvenimą ne natūralistiškai, bet humanistiškai. Supratumo sociologijos metodologinių pagrindų vienas kūrėjų W. Dilthey siekė kurti visuomenės aiškinimo teoriją, kuri būtų nepakanti nuo patyrimo atsietoms abstrakčioms konstrukcijoms, neignoruotų individualybės bei subjektyvumo vaidmens istorijoje, socialinį gyvenimą traktuotų istoriškai, būtų kritiška istorinio proto atžvilgiu. Sociologija turi visuomenę tirti ne stebėtojiškai, kaip šalia žmogaus egzistuojančią išorinę būtį, bet matydama ją iš vidaus. Vidinis žvilgsnis

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

15

Sabljić-Vujica, Jela. "KNJIŽEVNOST KAO IDEOLOGIJA SJEĆANJA – POSTMODERNA KAO IDEOLOGIJA ZABORAVA." IDENTITETI – KULTURE – JEZICI, no. 2 (2016): 167–77. https://doi.org/10.47960/3029-3103.2016.2.167.

Full text

Abstract:

Suvremenu društvenu (Foucault, Ginzburg, Hobsbawm, Chartier) i književnu (Eagleton, Belsey, Williams, Jameson) teoriju karakterizira radikalan kritički odmak od centralizirajuće pojmovne prakse (kontinuitet književnosti, klasni odnos) i njenog suviše transparentnog razumijevanja ideoloških, povijesnih i umjetničkih činjenica. Ovaj zaokret u teorijskom diskursu nije samo perspektivan, već i predmetan: s obzirom na to da se kontekst moći prestaje očitovati u službenom diskursu, predmet zanimanja postaju oni činovi i iskustva čije značenje nije moguće ugoditi prema obzoru očekivanja dominantne id

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

16

Špiranec, Sonja. "Kritička informacijska pismenost u akademskom kontekstu." Читалиште 17, no. 32 (2018): 03. http://dx.doi.org/10.19090/cit.2018.32.03-11.

Full text

Abstract:

Unatoč tomu što se informacijska pismenost danas neprijeporno može smatrati konsolidiranim teorijskim konceptom i prepoznatim praktičnim područjem djelovanja u knjižničarstvu, mnoge inicijalne postavke informacijske pismenosti danas se dovode u pitanje. Brojna preispitivanja i kritike koncepta, njegove svrhe i praktičkih manifestacija rezultirale su zaokretom prema kritičkoj informacijskoj pismenosti.Cilj je ovoga rada utvrditi pruža li kritička informacijska pismenost jedinstven teorijski doprinos u suvremenim promišljanjima o informacijskoj pismenosti. U tu svrhu će se primjenom kvalitativno

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

17

Sabljić Vujica, Jela. "Kritika tijela i tijelo kritike – dekonstrukcija epohalnoga diskursa u liku Lucije Stipančić." Senjski zbornik 47, no. 1 (2020): 191–208. http://dx.doi.org/10.31953/sz.47.1.11.

Full text

Abstract:

Svaka ozbiljna rasprava o prozi Vjenceslava Novaka uzima činjenicu nemogućnosti njezina smještanja u unaprijed zadani diskurzivni okvir kao normu. Od Frangeša do Nemeca, književna će kritika i teorija u Novakovim djelima s pravom uočavati elemente koji istovremeno potvrđuju i potiru nazore epohe. Ovaj će se rad, na primjeru ambivalentnoga tretmana lika Lucije Stipančić u romanu Posljednji Stipančići, baviti analizom upravo tih elemenata. Nema sumnje kako se kroz Lucijin lik prelamaju proturječni individualni i društveni motivi. Ono što izaziva pozornost jest točka prijeloma: kritika postaje mo

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

18

Ķencis, Toms. "Baltic Postcolonialism: A Prospect for Disciplinary History of Folkloristics." Post-socialism/colonialism, no. 43 (2021): 8–29. http://dx.doi.org/10.35539/ltnc.2021.0043.t.k.8.29.

Full text

Abstract:

Postkoloniālisms ir viens no 21. gadsimta sākuma vadošajiem virzieniem humanitārajās zinātnēs. Tomēr bijusī “ Otrā pasaule”, tai skaitā Baltijas valstis un citas Padomju Savienības okupētās teritorijas, ir vēsturiski problemātisks izaicinājums postkoloniālajai teorijai, kas liek kritiski pārlūkot ar rases reprezentācijām vai konkrētiem vēstu- riski ekonomiskiem apstākļiem saistītus pamatprincipus. Tagadējās postsociālisma valstīs postkoloniālās teorija var tikt pieņemta tikai ar virkni atrunu. Postsociālisma postkoloniālās teorija un Baltijas postkoloniālisms kā šīs teorijas jaunākais atzars t

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

19

Lekić Barunčić, Kristina. "Rawls’ Theory of Justice in the Context of Mental Disorders." Filozofska istraživanja 43, no. 3 (2023): 451–67. http://dx.doi.org/10.21464/fi43301.

Full text

Abstract:

Rawlsova teorija pravednosti predmet je brojnih kritika zbog pretpostavke nemogućnosti adekvatnog uključenja osoba s mentalnim oštećenjima, bilo kao zakonodavaca bilo kao korisnika načela pravednosti. Kritika Marthe Nussbaum usmjerena je na problem zakonodavne skupine i mogućnosti uključenja osoba koje su, zbog kriterija racionalnosti i razložnosti, isključene iz procesa formiranja temeljnih načela. U ovome radu prepoznajem probleme s kojima se Rawlsova teorija susreće u svjetlu navedenih kritika te kao rješenje predlažem konstruktivnu interpretaciju teorije pravednosti. Takva interpretacija o

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

20

Bielskis, Andrius. "Thomas Mannas kritinės teorijos požiūriu." Politologija 93, no. 1 (2019): 36–59. http://dx.doi.org/10.15388/polit.2019.93.2.

Full text

Abstract:

[straipsnis ir santrauka lietuvių kalba; santrauka anglų kalba] Straipsnis analizuoja T. Manno literatūrinę kūrybą alternatyviai suprastos kritinės teorijos požiūriu. Glaustai pristačius kritinės teorijos apmatus, akcentuojama K. Marxo, Aristotelio ir normatyvumo reikšmė socialinei ir politinei teorijai. Teigiama, kad normatyvumą būtina konceptualizuoti ne kantiškai, bet aristoteliškai, pabrėžiant graikiškos aretē – etinio tobulumo – tradicijos reikšmę. Iš čia Aristotelio etinių svarstymų apie klestintį žmogaus ir politinės bendruomenės gyvenimą svarba. Marxas yra reikšmingas, nes pateikia ist

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

21

Jusiene, Roma. "KŪDIKIO VYSTYMASIS IR RYŠIAI SU MOTINA PIRMAISIAIS GYVENIMO METAIS (PSICHOANALITINIS POŽIŪRIS IR JO KRITIKA)." Psichologija 14 (January 1, 1995): 94–113. http://dx.doi.org/10.15388/psichol.1995.0.4463.

Full text

Abstract:

Šis straipsnis tiria tris skirtingus požiūrius į subjektyvų kūdikio pasaulį. Šie požiūriai yra: psichoanalitinė teorija, analitinės psichologijos teorija ir savojo aš teorija apie vystymąsi kūdikystėje, kūdikio-motinos santykis ir asmenybės struktūros formavimasis. Pristatomas kūdikio stebėjimo metodas, kaip vienas geriausių būdų tirti kūdikio subjektyvų patyrimą ir kūdikio-motinos ryšį. Atskleista kūdikio stebėjimo svarba analitinės psichologijos ir psichoanalizės teorijai ir praktikai. Aptariamos kūdikio stebėjimo metodo pritaikymo galimybės Lietuvoje.

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

22

Bosanac, Maja M., and Jovana J. Milutinović. "TEORIJA KONEKTIVIZMA U OBRAZOVANJU." Zbornik Odseka za pedagogiju, no. 30 (November 17, 2021): 127–44. http://dx.doi.org/10.19090/zop.2021.30.127-144.

Full text

Abstract:

Sve veće prodiranje tehnologije u proces obrazovanja rezultiralo je aktuelizovanjem sintagme o pedagogiji usmerenoj ka tehnologiji u okviru promišljanja o učenju za digitalno doba. U tom kontekstu, cilj rada jeste da se analizira konektivizam koji se definiše kao teorija učenja za digitalno doba u okviru onlajn učenja. Ovaj cilj konkretizovan je na sledeće zadatke: predstavljenje i analiziranje osnovnih postavki konektivizma kao potencijalne nove teorije učenja i dovođenje u vezu tih postavki s idejema učenja Ivana Iliča u okviru teorija deškolovanja, istraživanje relacija između konektivizma

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

23

Đurđić, Sanja. "John Rols and justice." Glasnik Advokatske komore Vojvodine 77, no. 10 (2005): 570–76. http://dx.doi.org/10.5937/gakv0511570d.

Full text

Abstract:

Prekretnicu i novum u američkoj političkoj filozofiji predstavljalo je kapitalno delo Džona Rolsa "Teorija pravde", objavljeno 1971. godine. Svojom raspravom o pravdi Rols je "probudio" američku političku filozofiju iz dugogodišnje "usnulosti". Njemu pripada zasluga što je opovrgnuo uverenje da je politička filozofija mrtva, kao i za obnovu američke političke filozofije sedamdesetih godina XX veka. Teorija pravde Džona Rolsa predstavlja centralno delo savremene političke filozofije. Svojim delom Rols je oživeo refleksiju intelektualaca za probleme pravde. Usled toga, može se reći da je zasluža

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

24

Pašić Kodrić, Mirzana. "Etika, estetika i ideologija u dječjoj književnosti." Libri et liberi 10, no. 2 (2021): 253–63. http://dx.doi.org/10.21066/carcl.libri.10.2.5.

Full text

Abstract:

Iako zanimanje za etiku, filozofiju morala, traje oduvijek i ne jenjava, čini se da znanstvenu zajednicu, u novije vrijeme, u filozofiji ništa ne zanima više od toga područja. S izraženijim propitivanjima kulture 21. stoljeća, pitanje ljudskoga djelovanja u kontekstu poimanja kreiranja „dobra ili zla“ doživljava vrhunac i to vrlo oprječnih i suprotstavljenih znanstvenih analiza i interpretacija. Stalno se raspravlja o (ne)etičnosti svijeta koji nas okružuje, prečesto i površno shvaćajući ili tek doživljavajući taj pojam, a u umjetnosti i književnosti upravo razvoj suvremenih književnih teorija

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

25

Kardaš, Goran. "Sautrāntika vs. Sarvāstivāda-Vaibhāṣika – Early Buddhist Controversies on the Nature of Reality". Filozofska istraživanja 43, № 1 (2023): 39–58. http://dx.doi.org/10.21464/fi43102.

Full text

Abstract:

U članku se analizira i interpretira kritika specijalne dharmičke teorije ranobuddhističke škole sarvāstivāda-vaibhāṣika koju je poduzela škola sautrāntika. Posebna je pozornost posvećena kritici teorije o postojanju dharmi, elementarnih psihofizičkih data, u sva tri vremenska razdoblja. Na početku se prezentira opća buddhistička teorija o dvije istine koja pokušava legitimizirati tzv. filozofiju abhidharme kao »višeg učenja« u pogledu stvarnosti (teorija o dharmama) koja je tek rudimentarno prisutna u Buddhinim govorima. Potom se prelazi na sažeti prikaz ključnih ontoloških postavki sarvāstiv

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

26

Stanar, Dragan. "TEORIJA PRAVEDNOG MIRA: IMPLIKACIJE I OPASNOSTI NORMATIVNE TEORIJE PRAVEDNOG MIRA." Politička revija 68, no. 2/2021 (2021): 87–104. http://dx.doi.org/10.22182/pr.6822021.4.

Full text

Abstract:

Rad analizira implikacije i opasnosti konstrukcije normativne teorije pravednog mira. Rad nije kritika bilo koje konkretne teorije pravednog mira koja pretenduje da bude opšteprihvaćena, budući da ona kao takva trenutno ne postoji, već nastoji ukazati na probleme koji mogu proizići iz konstrukcije jedne takve normativne teorije. U poslednjih dvadesetak godina evidentna je pojačana diskusija o pravednom miru, koja se uglavnom oslanja na Kantove ideje, i zalaganje za stvaranje jedne opšte teorije pravednog mira. Analizom osnovnih elemenata takve jedne teorije, bazirane na definitivnim članovima,

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

27

Prlić, Ivana. "TEORIJA KOMUNIKATIVNOG DELOVANJA: KONTEKST ZA RAZUMEVANJE PRIRODE ZNANJA U PEDAGOGIJI." Педагошка стварност 66, no. 2 (2021): 128–41. http://dx.doi.org/10.19090/ps.2020.2.128-141.

Full text

Abstract:

U radu se razmatra teorija komunikativnog delovanja Jirgena Habermasa kao kontekst za razumevanje prirode znanja u pedagogiji. Polazeći od ideja Frankfurtske škole kritičke teorije Habermas smatra da je znanje vođeno trima različitim interesima: tehničkim, praktičnim i emancipatorskim. Zagovara komunikativnu racionalnost, neprinudno učešće subjekata u komunikaciji u kojoj ih ujedinjuje snaga argumentativnog govora. Veruje da je konsenzus moguć u situaciji idealnog govora, oslobođenoj od svih vidova spoljne moći, nejednakosti i represije. Jedina moć koja važi i odnosi pobedu u komunikaciji je s

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

28

Kačerauskas, Tomas. "Estetika ir filosofinė poetika." Problemos 62 (January 1, 2015): 79–97. http://dx.doi.org/10.15388/problemos.2002.62.6684.

Full text

Abstract:

Straipsnyje E. Dickie'o institucinės meno teorijos pagrindu nagrinėjamos estetikos problemos. Remiantis konkrečiais meno pavyzdžiais ir M. Weitzo kritika parodoma, kad uždara estetikos teorija nepajėgi paaiškinti naujų meno faktų. Be to, ji pavojinga, nes individą traktuoja kaip kultūrinį kloną. Remiantis A. J. Greimo netobulumo estetika, estetikos teorijai priešpriešinama filosofinė poetika, kuri ir siauresné (pagrįsta poetiniu žodžiu), ir platesnė už ją (neapsiriboja tariamai uždara meno sfera).

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

29

Višić, Maroje. "Herbert Marcuse’s Ecology of Liberation." Obnovljeni život 79, no. 2 (2024): 151–62. http://dx.doi.org/10.31337/oz.79.2.2.

Full text

Abstract:

U radu se analizira Marcuseova ekologija oslobođenja. Refleksivno se predstavljaju nosive ideje i argumenti Marcuseove ekologije koji su nedovoljno zastupljeni u suvremenim raspravama, a koji zbog njegova pluralističkoga i neinstrumentalističkoga pogleda na ekološka pitanja još mogu doprinijeti suvremenoj ekološkoj teoriji. Radu se metodološki pristupa kroz genealošku rekonstrukciju razvoja Marcuseove ekološke misli u kontekstu njegove kritičke teorije.

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

30

Bracanović, Tomislav. "Evolucionizam i antirealizam u Lelasovoj teoriji znanosti." Revija za sociologiju 54, no. 3 (2024): 251–71. https://doi.org/10.5613/rzs.54.3.3.

Full text

Abstract:

U radu se razmatra način na koji je Srđan Lelas (1939.-2003.), kao jedan od prvih hrvatskih filozofa znanosti, iz evolucijskih razmatranja nastojao izvesti specifičnu verziju znanstvenog antirealizma. Dok zastupnici znanstvenog realizma smatraju da se znanstvene teorije odnose na objektivno postojeći svijet i mogu donositi istinite opise toga svijeta, zastupnici antirealizma smatraju da tvrdnje o objektivnom postojanju barem nekih dijelova toga svijeta nisu uvijek neutralne s obzirom na teoriju i da je umjesto o istinitosti znanstvenih teorija bolje govoriti o njihovoj teorijskoj korisnosti i

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

31

Hibert, Mario. "Biblioteke pred zidovima održivosti." Vjesnik bibliotekara Hrvatske 68, no. 1 (2025): 167–88. https://doi.org/10.30754/vbh.68.1.1333.

Full text

Abstract:

Cilj. Cilj ovoga rada je uspostaviti okvir za razumijevanje ideje odrasta, kao i principa tzv. „ekonomije krafne“, sa posebnim fokusom na načine kojima knjižnice u svoju akcionu platformu za tranziciju ka novim ekonomskim principima mogu uključiti ciljeve održivosti koji su kompatibilni sa temeljnim bibliotečkim vrijednostima. Pristup/metodologija/dizajn. U radu se kritički propituje mogućnost repolitizacije pojma održivost kroz teoriju odrasta, „ekonomije krafne“ i digitalnog odrasta te skiciraju smjernice za njegovo uključivanje u bibliotečki vokabular. Kritičko-teorijski pristup ima za cilj

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

32

Ghaffari, Farzaneh, and Razieh Jafari Hajati. "Rhazes, a pioneer in contribution to trials in medical practice." Acta medico-historica Adriatica 15, no. 2 (2017): 261–70. http://dx.doi.org/10.31952/amha.15.2.4.

Full text

Abstract:

Medicinska povijest pokazuje da su se perzijski liječnici služili znanstvenim metodama u liječenju, temeljenim na kliničkim iskustvima i promatranjima još od predislamskog vremena (prije 637. godine) i stoljećima poslije (u islamskom dobu). Rhazes je bio jedan od perzijskih liječnika priznat kao ljekarnik, kemičar i istaknuti znanstveni pisac o različitim temama iz medicine i filozofije. U ovom radu nastojali smo istražiti klinička iskustva, kao i etičke i kritičke stavove Rhazesa u medicinskoj praksi. Rhazes je promovirao etiku u medicinskoj struci. Iznio je kritične ključne točke o antičkim

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

33

Letica, Marito Mihovil. "Znanstveno-tehnički dosezi Boškovićeva metafizičkog prirodoslovlja." Filozofska istraživanja 39, no. 3 (2019): 575–603. http://dx.doi.org/10.21464/fi39302.

Full text

Abstract:

U ovom se radu ističe i argumentira da je Boškovićeva prirodoznanstvena teorija toliko ukorijenjena u metafizici i njome prožeta da se može ustanoviti kako je posrijedi osobiti primjer oštroumnog, domišljenog i dalekosežnog metafizičkog prirodoslovlja. Kritički se osvrćući na neutemeljena osporavanja metafizike i višestoljetne pokušaje njezina nadvladavanja, autor pokazuje da je Bošković metafizičkim mišljenjem u 18. stoljeću dospio do svog pojma jedinstvene privlačnoodbojne sile te proniknuo u strukturu tvari, čime je anticipirao, uz ostalo, teoriju relativnosti i kvantnu fiziku. Premda se B

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

34

Ilić, Boris D. "PRILOG FROJDOVOM RAZUMEVANJU POJMA KULTURE: KONCEPT I KRITIKA." Kritika: časopis za filozofiju i teoriju društva 5, no. 2 (2024): 401–19. https://doi.org/10.5281/zenodo.14235198.

Full text

Abstract:

Članak se zasniva na predstavljanju i kritičkom čitanju Frojdovog psihoanalitičkog razumevanja kulture. Sagledava se i preispituje značaj Frojdovih antropolo&scaron;kih poduhvata iznetih u delu Totem i tabu (1913) i njegovih op&scaron;tih opservacija o kulturi u delu Nelagodnost u kulturi (1930). Utvrđeno je da Frojdova teorija nastanka kulture, u skladu sa antropolo&scaron;kim gledi&scaron;tima svog vremena, nagla&scaron;ava da primitivno dru&scaron;tvo predstavlja prvi stepen razvoja kulture u vidu formiranja dru&scaron;tvenih i religijskih institucija. Ipak, sa stanovi&scaron;ta dru&scaron;

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

35

LOŠONC, MARK. "BERGSONOV POJAM PERCEPCIJE." ARHE 9, no. 18 (2013): 147. http://dx.doi.org/10.19090/arhe.2012.18.147-160.

Full text

Abstract:

Razlika u prirodi između čiste percepcije i čiste memorije igra ključnu ulogu uBergsonovoj filozofiji. U teoriji asubjektivnih slika se percepcija određuje kao afenomenalnoiskustvo samih stvari. Prema Bergsonu tek mešanje percepcije i memorije u konkretnom iskustvurezultira iluzijom o interiornosti percepcije. Opis telesne selekcije je istovremeno i opis genezesubjektivnosti, odnosno, objektivnosti. Radi se o nužnim iluzijama, ali te iluzije nisu apriornog, većpragmatičkog karaktera. Kritika inteligencije kao organizatora niza percepcija – afekcija – akcijase može razumeti kao nužni produžetak

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

36

Patkauskaitė, Jūratė. "Socialinė K. R. Popperio teorija." Problemos 48 (September 29, 2014): 67–76. http://dx.doi.org/10.15388/problemos.1995.48.7026.

Full text

Abstract:

Straipsnyje eksplikuojamos K. R. Popperio socialinės koncepcijos pagrindinės idėjos, išdėstytos veikaluose „Atviroji visuomenė ir jos priešai“, „Istoricizmo skurdas“, kuriuose mąstytojas ieškojo adekvataus socialinio pažinimo metodo. Šio metodo samprata nulemia bendrąjį socialinių mokslų lygį. Aptariama K. R. Popperio istoricizmo daugiaaspektė samprata ir jo kritika. Istoricizmas – tai ir antidemokratinė (totalitarinė) politinė nuostata, ir bet kuris minties judesys, atskiro individo savaiminę vertę pajungiantis bendrybės visagalybei (valstybei, klasei, nacijai, bendrajai valiai). Pateikiama K

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

37

Lazarevic Radak, Sanja. "ZAPADNI BALKAN KAO PUER AETHERNUS: PRILOG ČITANJU JEDNOG MITA." Politička revija 64, no. 2/2020 (2020): 65–89. http://dx.doi.org/10.22182/pr.6422020.3.

Full text

Abstract:

Povratak na modernističke teorije, obogaćene postmodernim iskustvom i metodologijom, omogućio je Darenu Kelsiju (Darren Kelsey), sintezu kritičke analize diskursa, teorija reprezentacije i teorije o afektivnom kvalitetu mitologije. Iz ove sinteze proizašli su inovativni zaključci u vezi sa načinima na koje u sferi političkog funkcionišu mitske matrice. Na osnovama pretpostavke o međuzavisnosti jezika, reprezentacije, afekta i političkog mita, u radu se analiziraju upotrebe reprezentacija o mladosti od 19. veka do danas, na (Zapadnom) Balkanu. Cilj rada je izdvajanje elemenata diskursa koji, uk

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

38

Park, Seungbae. "MINIMALIOJO REALIZMO KRITIKA." Problemos 92, no. 92 (2017): 102. http://dx.doi.org/10.15388/problemos.2017.92.10905.

Full text

Abstract:

Pasak Juhos Saatsi pasiūlyto minimaliojo realizmo, vyksta teorinė mokslo pažanga. Ši koncepcija sukurta pesimistinei indukcijai įveikti, vidurio pozicijai tarp mokslinio realizmo ir instrumentalizmo užimti bei mokslo teorijų sėkmei paaiškinti. Šiame straipsnyje pateikiami du prieštaravimai minimaliajam realizmui. Pirma, nėra aišku, ar minimalusis realizmas išties yra tarp realizmo ir instrumentalizmo, nes instrumentalizmas neplaukia iš minimaliojo realizmo. Antra, nėra aišku ar minimalusis realizmas gali paaiškinti mokslo teorijų sėkmę, nes abejotina, ar teorinė pažanga daro sėkmę tikėtiną. Be

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

39

Salatić, Stevan. "MULTIKULTURNA KRITIKA LIBERALNE TEORIJE PASIVNOG GRAĐANSTVA." Srpska politička misao 47, no. 1 (2015): 39–55. http://dx.doi.org/10.22182/spm.4712015.3.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

40

Sabljić-Vujica, Jela. "NEVOLJE S IDENTITETOM." IDENTITETI – KULTURE – JEZICI, no. 1 (2015): 53–65. http://dx.doi.org/10.47960/3029-3103.2015.1.53.

Full text

Abstract:

Razmatranje podrijetla i ustroja subjekta predstavlja osnovni problem suvremene teorijske prakse. Pitanje tvorbe identiteta po prvi se put sustavno postavlja u razdoblju moderne kao dio sveobuhvatna projekta prevrednovanja normativnog pojma racionalnosti, no tek je postmoderna teorija, prije svega strukturalistička i poststrukturalistička škola mišljenja uvela pojam identiteta kao središnji. Pritom se tvrdi kako je identitetska tvorba lišena ideološke konotacije te se odvija isključivo na psihičkom ili diskurzivnom planu. Uz pomoć uvida kritičke teorije analizirat će se ključne postavke navede

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

41

Bratina, Boris. "Paths and dead ends of critical race theory." Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Pristini 54, no. 2 (2024): 307–20. http://dx.doi.org/10.5937/zrffp54-50641.

Full text

Abstract:

This paper introduces the reader to the fundamentals of Critical Race Theory, which is highly influential today. The author accomplishes this not only by simply introducing the reader to the most important aspects of this relatively new teaching but also by examining each of them critically. Throughout his presentation, the author discusses all of the major influences on the development of this theory, starting with Marxism, (post)structuralism, and legal practice as a source of facticity. According to him, this academic-activist movement has at least three basic theoretical propositions: 1) t

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

42

Pirija, Darko. "Socioretorička analiza: događaj križa kao temelj kršćanskog mirotvorstva." Govor/Speech 37, no. 1 (2020): 79–101. http://dx.doi.org/10.22210/govor.2020.37.04.

Full text

Abstract:

Ovim se radom propituje odnos retorike i etike u svjetlu zahtjeva Schüssler Fiorenze za potpunim etičkim i epistemološkim obratom u socioretoričkoj analizi biblijskog teksta. Epistemološka ograničenja, tvrdi ona, proizišla iz metodološkog sužanjstva u okvirima empirijskog, pozitivističkog pristupa znanstvenom istraživanju i sociopolitičkih interesa znanstvenika, priječe ostvarenje emancipacijske uloge retoričke znanosti i stoga je potrebno tragati za komplementarnim potencijalom retoričke teorije i prakse i duhovne vizije u metodološkom prostoru transformacijske hermeneutike i političke teolog

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

43

Walz, Norbert. "De la critique des nouvelles théories de l’aliénation et de la matérialisation." Synthesis philosophica 38, no. 1 (2023): 201–26. http://dx.doi.org/10.21464/sp38111.

Full text

Abstract:

Kategorije »otuđenja« i »materijalizacije«, koje su od kasnih 1960-ih do ranih 1980-ih godina često bile u pretjeranoj uporabi, na njemačkom su se govornom području ponovno pojavile 2000-ih u socijalnofilozofskim raspravama. Cilj je ovoga rada, pozivajući se na teoriju Karla Marxa, kritički prikazati i ocijeniti navedene reaktualizacije pomoću tri primjera. Iako spomenute reaktualizacije počivaju samo na nezadovoljavajućoj kritici kapitalizma, kroz njih se očitu ju fenomeni otuđenja i materijalizacije u svakodnevnom životu i intersubjektivnoj bližoj okolini sadašnjosti, koji u Marxovoj teoriji

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

44

Jerbić, Vedran. "O strategijskoj ulozi konteksta u tumačenju političkih diskursa." Politička misao 58, no. 1 (2021): 127–60. http://dx.doi.org/10.20901/pm.58.1.06.

Full text

Abstract:

Cilj je ovog rada kritički preispitati metodu lingvističkog kontekstualizma‎ Quentina Skinnera koristeći se uvidima teorije hegemonije Laclaua i Mouffe.‎ Nastoji se pokazati da teorija hegemonije može ponuditi svojevrstan srednji‎ put u danas dominantnoj raspravi između tzv. tekstualista i kontekstualista. Inzistirajući‎ na strateškoj dimenziji konteksta u tumačenju političkih diskursa,‎ Laclau i Mouffe otvaraju mogućnost modela kontekstualizacije koji ne robuje‎ tradicionalnim dihotomijama povijest – filozofija i partikularnost konteksta –‎ univerzalnost ideje, nego je orijentiran spram perfo

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

45

Mihetec, Miroslav, and Krešimir Žažar. "Sociological Theory of Margaret Archer." Filozofska istraživanja 43, no. 4 (2024): 793–816. http://dx.doi.org/10.21464/fi43407.

Full text

Abstract:

Temeljna je intencija rada secirati konceptualne niti teorijske pozicije britanske sociologinje Margaret Archer. U početnoj sekvenci rada predstavlja se širi kontekst znanstvenofilozofijskog gledišta kritičkog realizma te izvorišta Archerina razumijevanja epistemologije društvenosti. Kroz središnji dio rada tematiziraju se njezine krucijalne konceptualne kategorije vezane uz analitički dualizam, realističku teoriju društva odnosno morfogenetički/ morfostatički pristup. Nastavak donosi osvrt na novije tendencije u razradi Archerine pozicije, ponajprije relacionalnu sociologiju, primjere primjen

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

46

Marina, Marko. "Povijesni Isus i miticizam: kritička analiza teorije Richarda Carriera." Diacovensia 30, no. 2 (2022): 215–35. http://dx.doi.org/10.31823/d.30.2.3.

Full text

Abstract:

U posljednjih desetak godina teorije prema kojima Isus iz Nazareta uopće nije postojao dosegnule su, ponajviše zahvaljujući internetu, značajnu razinu popularnosti u široj javnosti. Iako je takve teorije znanstvena zajednica davno odbacila, one i dalje zauzimaju dio javnoga prostora, što najbolje ilustriraju medijska izvještavanja o temama iz povijesti ranoga kršćanstva. Ponajprije zbog te činjenice ovaj članak nastoji opovrgnuti inačicu miticističke teorije koju je iznio jedan od najeksponiranijih zastupnika miticizma, američki povjesničar Richard Carrier. Članak najprije iznosi kratak pregle

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

47

Kuljić, Todor. "Pojmovna istorija - izvori, teorija i kritike -." Tokovi istorije 25, no. 2/2017 (2017): 177–207. http://dx.doi.org/10.31212/tokovi.2017.2.kul.177-207.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

48

Sofija, Lazarević. "O kritičkoj teoriji Ajris Jang." KSIO: Humanities journal for postgraduates and early career researchers 2, no. 2019 (2020): 101–14. https://doi.org/10.5281/zenodo.3773805.

Full text

Abstract:

Овај рад износи основне поставке теорије Ајрис Јанг која, насупрот идеалу универзалног грађанства и једнакости жена истиче неопходност структурне и историјске анализе положаја различитих категорија жена. У њеним размишљањима се могу наћи елементи феминистичких теорија, политичке филозофије, марксизма и афроамеричке филозофије истичући важност и анализу положаја жена, структурно, али и историјски. Први део рада се бави темом одговорности и права где Јанг позива своје читаоце да размишљају о одговорности и обавезама друштва у стварању правде/исправљању неправде. У другом делу рада се говори о ун

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

49

Pejkovic, Marko. "TEORIJE, MODELI I PERSPEKTIVE JAVNIH AGENCIJA." Srpska politička misao 65, no. 3/2019 (2019): 169–94. http://dx.doi.org/10.22182/spm.6532019.7.

Full text

Abstract:

U Srbiji, javne agencije su institucije koje, donedavno, gotovo da nisu bile predmet naučne pažnje. I to malo što su proučavane, one su istraživane isključivo od strane pravnika. Politikoloških radova na temu javnih agencija nema. Iako je pravna nauka markirala položaj javnih agencija u političkom sistemu Srbije i ukazala na potencijalno „preklapanje‒dupliranje” njihovih funkcija sa zatečenim organima uprave kao „unikatno” srpski problem – pun odgovor o genezi, načinu rada i promenama javnih agencija nije dat. To je zbog toga što odgovor na ta pitanja mogu dati samo teorije koje su se razvile

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

50

Gajic, Aleksandar Sasa. "DEMOKRATSKI KOSMOPOLITIZAM I SVETSKA DRŽAVA: NORMATIVNO-INSTITUCIONALNI PREDLOZI DANIJELA ARKIBUĐIJA." Nacionalni interes 37, no. 1/2020 (2020): 113–33. http://dx.doi.org/10.22182/ni.3712020.6.

Full text

Abstract:

Demokratski kosmopolitizam predstavlja savremenu političku teoriju prenošenja modela predstavničke demokratije sa nacionalnog na globalni nivo u cilju preobražaja institucionalnog okvira međunarodne zajednice. U pitanju je novi, minimalni pristup koji revitalizuje ideju formiranja globalne vlasti, odnosno svetske države u modernim demokratskim okvirima. Rad proučava glavne konceptualne okvire teorije demokratskog kosmpolitizma kroz delo jednog od njegovih najistaknutijih zagovornika, profesora Danijela Arkibuđija sa Londonskog univerziteta. Detaljno se posmatraju njegovi normativni okviri, kao

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

We offer discounts on all premium plans for authors whose works are included in thematic literature selections. Contact us to get a unique promo code!