Bibliografías temáticas / Hermann (Philosoph) Schmitz

Índice

  1. Artículos de revistas
  2. Tesis
  3. Libros
  4. Capítulos de libros

Literatura académica sobre el tema "Hermann (Philosoph) Schmitz"

Autor: Grafiati
Publicado: 4 de junio de 2021
Última modificación: 18 de febrero de 2022

Crea una cita precisa en los estilos APA, MLA, Chicago, Harvard y otros

Elija tipo de fuente:

Consulte las listas temáticas de artículos, libros, tesis, actas de conferencias y otras fuentes académicas sobre el tema "Hermann (Philosoph) Schmitz".

Junto a cada fuente en la lista de referencias hay un botón "Agregar a la bibliografía". Pulsa este botón, y generaremos automáticamente la referencia bibliográfica para la obra elegida en el estilo de cita que necesites: APA, MLA, Harvard, Vancouver, Chicago, etc.

También puede descargar el texto completo de la publicación académica en formato pdf y leer en línea su resumen siempre que esté disponible en los metadatos.

Artículos de revistas sobre el tema "Hermann (Philosoph) Schmitz"

1

Meyer, Michael. "Das finden der unverlorenen Welt". Synthesis philosophica 33, n.º 2 (28 de diciembre de 2018): 435–53. http://dx.doi.org/10.21464/sp33208.

Texto completo
Resumen
Filozofiju Johna McDowella i novofenomenološko mišljenje Hermanna Schmitza možemo shvatiti kao pokušaje terapije distance između duha [uma] i svijeta koja u modernom vremenu poprima dramatične razmjere. U ovom članku autor pokušava usporediti terapeutske koncepte Schmitza i McDowella, uzimajući u obzir moderno doba i posebno kontrast između fenomenološkog i analitičkog načina filozofiranja. Glavna razlika u njihovim pokušajima da predstave otvorenost duha [uma] prema svijetu jest ta što Schmitz između duha [uma] i svijeta umeće (živo) tijelo (Leib) kao centralnu veličinu. Naspram takvog bogatijeg pojma opažanja u većoj mjeri u oči upada redukcionizam McDowellova modela. Ipak, autor u ovom članku ukazuje na dvije mogućnosti da se i McDowellove ideje učine plodnim i u novofenomenološkom kontekstu.
Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.
2

Gugutzer, Robert. "Beyond Husserl and Schütz. Hermann Schmitz and Neophenomenological Sociology". Journal for the Theory of Social Behaviour 50, n.º 2 (junio de 2020): 184–202. http://dx.doi.org/10.1111/jtsb.12240.

Texto completo
Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.
3

Soentgen, Jens. "Probleme und Perspektiven der Schmitz’schen Gefühlsphilosophie". Synthesis philosophica 33, n.º 2 (28 de diciembre de 2018): 343–57. http://dx.doi.org/10.21464/sp33203.

Texto completo
Resumen
Teorija osjećanja Hermanna Schmitza pretendira iznova promišljati osjećanja kao atmosfere koje se bezrubno razlijevaju. Ovaj prilog pokušava, s jedne strane, razraditi jake strane takvog pristupa, ali također, s druge strane, ukazati na prilične poteškoće i antinomije koje su mu imanentne.
Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.
4

Jiménez Rodríguez, Alba. "La posición de Hans Kelsen ante la aplicación del artículo 48 de la Constitución de Weimar a la luz de la doctrina del derecho kantiana = Hans Kelsen’s Position About the Enforcement of Art. 48 WRV in the Light of the Kantian Doctrine of Law". EUNOMÍA. Revista en Cultura de la Legalidad, n.º 16 (29 de marzo de 2019): 28. http://dx.doi.org/10.20318/eunomia.2019.4690.

Texto completo
Resumen
Resumen: En este artículo se presenta una contribución acerca de la interpretación de Hans Kelsen sobre la sentencia del Tribunal Estatal de 25 de octubre de 1932 que le enfrentó en Weimar a autores como Hermann Heller o Carl Schmitt. El trabajo tiene como objetivo poner de manifiesto cómo la posición de Kelsen se vertebra en conexión con algunas teorías claves de la filosofía práctica kantiana tales como su concepto de imputación (Zurechnung) o su teoría de la política como doctrina ejecutiva del derecho, expuestos tanto en su obra capital Crítica de la razón pura como en los Mitschriften de sus lecciones de filosofía moral y derecho natural incluidos en el curso de las últimas décadas en el corpus de la edición académica de la obra kantiana. Palabras clave: Kelsen, Kant, Constitución de Weimar, causalidad, imputación, decisión, legitimación, derecho, política. Abstract: This paper sets out a contribution to the interpretation offered by Hans Kelsen to the Staatsgerichtshof decision on 25th.10.1932, about which he confronted with authors like Hermann Heller and Carl Schmitt. The work aims to make clear how Kelsen´s theoretical position is constructed in connection to several key assumptions of Kant´s Practical Philosophy, such as his concept of Imputation (Zurechnung) or his vision of Politics as Executive Doctrin of Law. These thesis are exposed in his main work Critique of Pure Reason (KRV), as also in the Mitschriften of his lessons on Moral Philosophy and Natural Law, included in the last decades in the Academic edition of the Kantian opus.Keywords: Kelsen, Kant, Weimar Constitution, Causality, Imputation, Decision, Legitimacy, Law, Politics.
Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.
5

Melkevik, Bjarne. "Légalité et légitimité : réflexions sur les leçons de Weimar selon David Dyzenhaus". Les Cahiers de droit 40, n.º 2 (12 de abril de 2005): 459–77. http://dx.doi.org/10.7202/043550ar.

Texto completo
Resumen
Comment comprendre la relation entre « légalité » et « légitimité » ? Devant ce problème capital, l'auteur propose une analyse et une réflexion en matière de philosophie du droit sur l'ouvrage majeur de David Dyzenhaus intitulé Legality and Legitimacy. Carl Schmitt, Hans Kelsen and Hermann Hellerin Weimar. Il analyse la proposition de Dyzenhaus selon laquelle les leçons que nous devons tirer de l'échec de la République de Weimar et de ses théoriciens du droit, Schmitt, Kelsen et Heller, consistent à opter pour une version moderne du jusnaturalisme insistant sur la justification démocratique et éthique du droit. À l'opposé de cette opinion, que l'auteur critique, il propose plutôt de voir la légitimité comme issue d'une perspective envisageant le citoyen à titre d'auteur du droit, ce qui lui permet de comparer Habermas et Dyzenhaus.
Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.
6

Kluck, Steffen. "Neue Phänomenologie und Philosophische Anthropologie". Synthesis philosophica 33, n.º 2 (28 de diciembre de 2018): 383–401. http://dx.doi.org/10.21464/sp33205.

Texto completo
Resumen
Rad ukazuje na to do koje je mjere filozofska antropologija – napose njena tri predstavnika Max Scheler, Helmuth Plessner i Arnold Gehlen – referentna točka za Novu fenomenologiju Hermanna Schmitza. Nudi se analiza sličnosti i razlika u odnosu spram, primjerice, toga kako napasti problem ljudskog bića, kakav je značaj korporealnosti (osjećaja tjelesnosti) te kakvu vezu čovjek ima sa svijetom. Postupak povezuje dvije relevantne filozofske škole i razrađuje daljnji pristup.
Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.
7

Hasse, Jürgen. "Das Denkwürdige im Infra-Gewöhnlichen". Synthesis philosophica 33, n.º 2 (28 de diciembre de 2018): 327–42. http://dx.doi.org/10.21464/sp33202.

Texto completo
Resumen
Članak predstavlja kratak uvod u metodu mikrologijske deskripcije i fenomenološke interpretacije situacijskih impresija. Teorijska je referenca horizont Nove fenomenologije Hermanna Schmitza. Služeći se eksplikacijom impresija o tržnicama koje rade prekovremeno, prikazat će se metodološki principi i putovi razumijevanja. Principi sistematski slijede paradigmatsku strukturu fenomenologije te ih se treba razumjeti kao ocrtavajuća i misleća autopsija. Konačno, »mikrologije« se ispituju u duhu njihove važnosti za čovjekovo dolaženje u postmoderni svijet.
Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.
8

Smiljanić, Damir. "Neue Phänomenologie – ein Schritt auf dem Weg zur Versöhnung von Lebensphilosophie und Phänomenologie?" Synthesis philosophica 33, n.º 2 (28 de diciembre de 2018): 475–88. http://dx.doi.org/10.21464/sp33210.

Texto completo
Resumen
U ovom članku autor pokušava na primjeru Nove fenomenologije Hermanna Schmitza pokazati da bi se u povijesnom pogledu mogle produktivno nadići barijere u razumijevanju nastale tijekom debate između Diltheya i Husserla, što bi također moglo voditi obnavljanju životnofilozofskog načina mišljenja. Najprije se prikazuje rasprava između filozofa života Diltheya i osnivača (stare) fenomenologije Edmunda Husserla, zatim se skicira nastavak diskusije u Mischovoj hermeneutičkoj filozofiji života (logici života). U središnjem djelu članka autor daje prikaz rekonstrukcije neproizvoljnog životnog iskustva kod neofenomenologa Schmitza i na taj način pokazuje da bi se problemi filozofije života mogli obrađivati fenomenološkim sredstvima, a da se pritom ne zauzima suprotno stajalište od filozofije života. Na kraju članka rasvjetljuju se određeni toposi filozofije života u svjetlu inoviranja fenomenologije, s tim što se kao najkompleksniji zadatak pokazuje onaj određenja samog pojma života čijem rješenju će najprije doprinijeti integrativni način promatranja.
Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.
9

Nörenberg, Henning. "Mutual and solidary incorporation as elementary forms of social cognition". Synthesis philosophica 33, n.º 2 (28 de diciembre de 2018): 403–17. http://dx.doi.org/10.21464/sp33206.

Texto completo
Resumen
U ovom radu istražujem tjelesnu dimenziju osnovnih oblika društvene spoznaje. Argumentiram da rasprave o »participatory sense-making« i zajedničkom utjelovljenju kao fenomenologijski dostupnoj dimenziji mogu dati vrijedne koncepcijske alate za predrefleksivan, tjelesno organiziran osjećaj za egzistenciju drugih subjekata. Međutim, isto tako argumentiram da tjelesni osjećaj dijeljenja, kako je naznačen tim raspravama, nije dovoljno informativan kada se u obzir uzmu nedavni pronalasci u raspravama o »kolektivnoj intencionalnosti«. Prema tome, predla- žem da se kao alternativa nanovo razmotri pojam »solidarne utjelovljenosti« kako se pojavljuje u djelu Hermanna Schmitza.
Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.
10

Großheim, Michael. "Zu den Situationen selbst! Ein Vorschlag zur Reform der Phänomenologie". Synthesis philosophica 33, n.º 2 (28 de diciembre de 2018): 303–25. http://dx.doi.org/10.21464/sp33201.

Texto completo
Resumen
Parola »K samim stvarima!«, koju je formulirao Edmund Husserl, bila je vrlo utjecajna bez obzira na njenu višeznačnost (a možda upravo zbog nje). Da bi se i danas mogla preporučiti kao adekvatni moto fenomenološkog filozofiranja, autor u tekstu daje prijedlog koji se tiče kako aspekta povratka, tako i aspekta samih stvari. Taj prijedlog nadovezuje se na inspirativnu ideju mladog Heideggera »da se u razgrađujućem vraćanju unazad prodre do izvornih motivacijskih vrela eksplikacije«. Ono što je Heideggeru bilo na umu u prvoj polovini drugog desetljeća proš- log stoljeća, dalje se razrađuje pomoću pojmova Nove fenomenologije Hermanna Schmitza. Na taj se način osnovni impuls fenomenološkog filozofiranja može rekonstruirati kao vraćanje od preglednih »konstelacija« filozofske tradicije ka kompleksnim »situacijama« životnog iskustva.
Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.
Más fuentes

Tesis sobre el tema "Hermann (Philosoph) Schmitz"

1

Koll, Julia. "Körper beten : religiöse Praxis und Körpererleben /". Stuttgart : Kohlhammer, 2007. http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&doc_number=015442547&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA.

Texto completo
Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.

Libros sobre el tema "Hermann (Philosoph) Schmitz"

1

Johanna, Lauterbach M. "Gefühle mit der Autorität unbedingten Ernstes": Eine Studie zur religiösen Erfahrung in Auseinandersetzung mit Jürgen Habermas und Hermann Schmitz. Freiburg: Verlag Karl Alber, 2014.

Buscar texto completo
Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.
2

Schütze, Marc. Subjektive Rechte und personale Identität: Die Anwendung subjektiver Rechte bei Immanuel Kant, Carl Schmitt, Hans Kelsen und Hermann Heller. Berlin: Duncker & Humblot, 2004.

Buscar texto completo
Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.
3

Neue Phänomenologie: Hermann Schmitz im Gespräch. Freiburg im Breisgau: K. Alber, 2011.

Buscar texto completo
Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.
4

Hermann, Schmitz, Grossheim Michael y Waschkies Hans-Joachim, eds. Rehabilitierung des Subjektiven: Festschrift für Hermann Schmitz. Bonn: Bouvier Verlag, 1993.

Buscar texto completo
Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.

Capítulos de libros sobre el tema "Hermann (Philosoph) Schmitz"

1

De Matteis, Federico. "The City as a Mode of Perception". En Advances in Civil and Industrial Engineering, 436–57. IGI Global, 2018. http://dx.doi.org/10.4018/978-1-5225-3637-6.ch018.

Texto completo
Resumen
This chapter investigates the notion of corporeal contraction and expansion, a dialectic that philosopher Hermann Schmitz identifies as the primary movement of the felt-body. This alternation is influenced by what the subject encounters in space, and thereby articulates his overall corporeal experience. Different environments, such as natural landscapes or urban spaces, provide distinct types of experiential frameworks that the felt-body habitually responds to with different modulations of the dialectic. For the subject, the typified response of the felt-body to certain environments represents an element of constancy, defined by a set of expectations of events that are likely to occur. The chapter first analyses some key elements of corporeal dynamics then uses two first-person accounts of specific urban situations to describe how the contraction-expansion dialectics underpin all spatial experience.
Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.
También puede estar interesado en las bibliografías ampliadas sobre el tema "Hermann (Philosoph) Schmitz" para tipos de fuentes particulares:
Artículos de revistas
Ofrecemos descuentos en todos los planes premium para autores cuyas obras están incluidas en selecciones literarias temáticas. ¡Contáctenos para obtener un código promocional único!

Pasar a la bibliografía