Acceder

Bibliografías temáticas / Kriza / Artículos de revistas

Siga este enlace para ver otros tipos de publicaciones sobre el tema: Kriza.

Artículos de revistas sobre el tema "Kriza"

Autor: Grafiati

Publicado: 4 de junio de 2021

Última modificación: 16 de febrero de 2022

Crea una cita precisa en los estilos APA, MLA, Chicago, Harvard y otros

Elija tipo de fuente:

Consulte los 50 mejores artículos de revistas para su investigación sobre el tema "Kriza".

Junto a cada fuente en la lista de referencias hay un botón "Agregar a la bibliografía". Pulsa este botón, y generaremos automáticamente la referencia bibliográfica para la obra elegida en el estilo de cita que necesites: APA, MLA, Harvard, Vancouver, Chicago, etc.

También puede descargar el texto completo de la publicación académica en formato pdf y leer en línea su resumen siempre que esté disponible en los metadatos.

Explore artículos de revistas sobre una amplia variedad de disciplinas y organice su bibliografía correctamente.

1

Kanajet, Karlo y Hrvoje Jakopović. "Izvještavanje o krizi i krizno komuniciranje Agrokora u 2017. godini putem internetskih platformi Večernji.hr i Agrokor.hr". Medijska istraživanja 25, n.º 1 (12 de julio de 2019): 55–82. http://dx.doi.org/10.22572/mi.25.1.3.

Texto completo

Resumen

Krizu organizacije označava situacija u kojoj se narušavaju redovite procedure funkcioniranja, a svaki izlazak iz uobičajenog toka djelovanja može dovesti i do pojačanog interesa medija. Kriza za neke organizacije zapravo počinje u onom trenutku kada je mediji proglase. Slučaj krize koncerna Agrokor u 2017. godini izazvao je veliku pozornost medija. Ovim se radom stoga proučavao slučaj kroz medijsko izvještavanje o Agrokoru na internetskom portalu Večernji.hr, u vrijeme kada se koncern suočavao s krizom izazvanom fi nancijskim problemima. Na taj su se način utvrdila obilježja i odrednice medijskog izvještavanja o Agrokoru i krizi na internetskom portalu Večernji.hr. S druge strane, analiza je obuhvatila službe- na internetska priopćenja Agrokora na mrežnoj stranici Agrokor.hr kako bi se utvrdilo kako je koncern kroz službene online kanale odgovorio na krizu. Rezultati izvještavanja o slučaju Agrokor i njegovom kriznom komuniciranju daju uvid u obilježja medijskog izvještavanja u slučaju krize ovakvih razmjera i kriznom komuniciranju putem internetskih priopćenja. Istraživanje je pokazalo da se u medijskom portretiranju krize značajan naglasak stavlja na prvog čovjeka organizacije. Tako se na internetskom portalu Večernji.hr u promatranom razdoblju u gotovo svakoj drugoj objavi spominjao osnivač Agrokora Ivica Todorić. Također, više od trećine objava sadržavalo je brojke u kontekstu krize, poput visine duga koncerna. Što se tiče samog Agrokora, rezultati istraživanja pokazali su kako se organizacija u prvoj fazi suočavanja s krizom nije postavila aktivno. Službena internetska priopćenja na mrežnoj stranici Agrokor.hr, koja bi se ticala krize, izostala su, a poruke koje su putem portala Večernji.hr mogle doći do javnosti od strane koncerna sadržavale su elemente poricanja postojanja problema. Kako je kriza postajala sve složenija, Agrokor je bio prisiljen na promjenu komunikacije. Stoga se u drugoj fazi koristio konkretnim strateškim elementima kriznog komuniciranja kao što su sazivanje konferencije za medije, vidljivost prvog čovjeka organizacije, komunikacijska ujednačenost te preimenovanje.

Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.

2

Gavranović, Ante. "Svijet (ni)je naučio lekciju iz financijske krize". Media, culture and public relations 11, n.º 1 (30 de abril de 2020): 5–24. http://dx.doi.org/10.32914/mcpr.11.1.1.

Texto completo

Resumen

Velika financijska i ekonomska kriza pravi su školski primjer ekonomske katastrofe neshvatljivih razmjera. Iako (do danas) još uvijek nema konsenzusa o uzrocima ove krize, većina stručnjaka prepoznaje krivce za krizu, ponajviše u financijskom sustavu koji se odmaknuo od kontrole i izbjegava regulaciju i nadzor. Više od deset godina nakon početka financijske krize, centralni bankari i političari tapšu po leđima: najgore je iza nas i oporavak je učinjen. Greška. Samo je pitanje vremena do izbijanja krize. I to punom snagom ... Makroekonomski indeks otpornosti (kojeg su zajedno razvili švicarski institut SRE - Swiss Re i britansko sveučilište LSE - londonska ekonomska škola) pokazuje da je globalna ekonomija danas manje otporna na globalnu financijsku krizu nego 2007. Analiza pokazuje da je 80 posto zemalja (koje pokrivaju 31 zemlju s 75% udjela u svjetskom BDP-u) sada ranjivije u tom pogledu, uprkos činjenici da su financijske institucije jače nego što su bile na početku krize. Nedavno je na blogu Svjetske banke objavljen članak čiji je autor Augusto Lopez-Claros, bivši direktor Globalnih pokazatelja i analitičar Svjetske banke. Zanimljiv je iz više razloga: posebno jer se zalaže za fiskalnu stabilizaciju u narednim godinama. Upozorio je da je danas u mnogim zemljama javni dug na razini zadnji put viđenoj na kraju Drugog svjetskog rata. Prema njegovom mišljenju, neki oblik fiskalne konsolidacije, podržan drugim strukturnim i institucionalnim reformama, možda će biti jedini održiv put u narednim godinama. U prilog ovoj tvrdnji iznosi i tri argumenta. To su sveukupno smanjeni fiskalni prostor, zatim povećani srednjoročni pritisci i, konačno, volatilnost financijskog tržišta. Kako su novinari i opće poslovno novinarstvo reagirali na početak financijske krize i što smo naučili iz nje? Je li nova financijska kriza stvarno na putu?

Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.

3

Trapara, Vladimir. "PREDSEDNIČKA KRIZA U VENECUELI: UZROCI, AKTERI I PERSPEKTIVE". Srpska politička misao 71, n.º 1/2021 (31 de mayo de 2021): 145–67. http://dx.doi.org/10.22182/spm.7112021.7.

Texto completo

Resumen

Predmet ovog rada je aktuelna predsednička kriza u Venecueli, izbila januara 2019, usled odluke Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i još oko 50 zemalja sveta da ne priznaju Nikolasa Madura za izabranog predsednika Venecuele. Cilj je da se istraži kako i zašto se Venecuela našla u takvoj situaciji, ko su osnovni akteri koji učestvuju ili utiču na krizu, i koji scenariji razvoja krize se mogu očekivati u budućnosti. Korišćene metode su analiza sadržaja i istorijsko-komparativna metoda, jer se želi ući u genezu uzroka i aktera koja će kulminirati krizom. Rezultat istraživanja pokazuje da je u krizu odvelo hronično loše upravljanje Venecuele naftom kao osnovnom polugom njene ekonomije i društva, i to na području hegemonije SAD, s kojima se sukobio čavistički projekat izgradnje venecuelanskog društva i regionalno aktivne spoljne politike. Zaključak je da splet aktuelnih uzroka i aktera, zajedno sa tekućom pandemijom koronavirusa, favorizuje održavanje pat pozicije u nedogled.

Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.

4

Kruljac, Žarko y Danijel Knežević. "Prevencija ili evidencija". Obrazovanje za poduzetništvo - E4E 10, n.º 2 (18 de diciembre de 2020): 155–68. http://dx.doi.org/10.38190/ope.10.2.9.

Texto completo

Resumen

Aktualnost istraživanja područja kriznog menadžmenta posebno je izražena zadnjih 20 godina u kojima se, između ostaloga, dogodila svjetska ekonomska kriza, a zatim i trenutačna gospodarska kriza uzrokovana proglašenjem globalne pandemije zbog pojave bolesti COVID-19. Nadalje, tržište je postalo globalno, poslovanje digitaliziranije, razvija se umjetna inteligencija, robotiziraju se procesi, itd. Može se zaključiti da su suvremeni uvjeti poslovanja kompleksni i dinamični s čime su i razlozi za potencijalni nastanak krize u poduzeću sve brojniji. Menadžeri u praksi često reagiraju na simptome krize koji se u pokazateljima boniteta i bilančnim pokazateljima u literaturi opisuju kao rani simptomi. Autori smatraju da takav način upravljanja krizom nije učinkovit jer se navedeni pokazatelji mogu definirati kao mjera razine krize u poduzeću, a ne kao rani simptomi krize. Adekvatan način prevencije krize prepoznavanje je ranih simptoma krize putem upravljanja poslovnim procesima. U literaturi je dokazano da je najveći broj kriza prouzročen unutrašnjim čimbenicima, a upravljanjem poslovnim procesima se te neusklađenosti rješavaju. Cilj rada je raspraviti i problematizirati trenutak prepoznavanja potencijalne krize u poduzeću, evidenciju iste, reakcije menadžera kao i ukazati na potencijalne mogućnosti i načine prevencije krize koje se posebno ogledaju u upravljanju poslovnim procesima. U radu se nakon uvoda objašnjavaju pojam i uzroci krize, rani simptomi krize kao I krizni menadžment i upravljanje poslovnim procesima. Na kraju rada je zaključak.

Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.

5

Stanković, Vladan. "ŽAMOR KRIZE (ILI TI: KRIZA ŽAMORA)". Srpska politička misao 28, n.º 2 (2010): 396–402. http://dx.doi.org/10.22182/spm.2822010.20.

Texto completo

Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.

6

Žigman, Ante y Ivan Šverko. "Institucijski okvir upravljanja javnim dugom u Europskoj uniji s osvrtom na Hrvatsku". Zbornik Veleučilišta u Rijeci 5, n.º 1 (2017): 33–44. http://dx.doi.org/10.31784/zvr.5.1.3.

Texto completo

Resumen

Upravljanje javnim dugom već dugo vremena ima važnu ulogu na tržištu kapitala, a uvođenje eura i financijska kriza pojačali su ulogu institucija za upravljanje javnim dugom. Cilj rada je pokazati važnost institucijskog okvira i organizacije uprava za javni dug za kvalitetu upravljanja javnim dugom. U Europi se pojačava svijest kako je potrebno što je moguće više osamostaliti institucije za upravljanje javnim dugom kako bi se osigurala profesionalnost u upravljanju izuzetno velikim državnim obvezama, što je posebno važno u razdobljima krize. Upravljanje javnim dugom važno je i za financijsku stabilnost, a institucijski status treba uzeti u obzir važne čimbenike upravljanja javnim dugom, kao što su ciljevi upravljanja javnim dugom, organizacija, nositelji duga, izdavatelji duga i prakse trgovanja dugom. Ovaj rad prvenstveno analizira institucijski okvir upravljanja javnim dugom. Koncept analize zasniva se na usporedbi institucijskih okvira u zemljama Europske unije. Dužničke krize i globalna financijska kriza naglasile su važnost profesionalnog upravljanja javnim dugom koje se najbolje može ostvariti osnivanjem neovisne institucije za upravljanje javnim dugom. Kreatori ekonomske politike nisu uvijek spremni na reformu i poboljšanje upravljanja javnim dugom dok se ne pojavi kriza ili dug postane neodrživ. U radu se zaključuje kako je izbor neovisne institucije za upravljanje javnim dugom najbolji način za uspješno upravljanje javnim dugom.

Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.

7

Stosic, Sanja. "KRIZA KORONAVIRUSA: UTICAJ I IMPLIKACIJE NA (PRE)OBLIKOVANjE KULTURNO-POLITIČKOG IDENTITETA SRBIJE I KINE". Politička revija 66, n.º 4/2020 (4 de enero de 2021): 11–38. http://dx.doi.org/10.22182/pr.6642020.1.

Texto completo

Resumen

COVID-19 je suočio sve nacije sa mnoštvom situacija i problemima koji imaju ne samo kratkotrajne, već i dugotrajne implikacije na pitanja vezana za političko-ekonomski, ali i kulturni identitet zemalja zahvaćenih pandemijom. Suočen sa konstantnim izazovima krize izazvane koronavirusom, svet je postao neizvesno mesto u kome su jedino izvesne promene. Na osnovama pretpostavke o međuzavisnosti koje su posledica globalne povezanosti, a koje su direktno povezane sa aktuelnim krizama, u radu se analiziraju brojne kontroverze u vezi sa geopolitičkim preoblikovanjem kulturno-političkog identiteta Srbije i Kine. Cilj rada je da se ovom pitanju pristupi holistički, odnosno po principu cirkularne uzročnosti, tako da se svaka kriza sagleda i kao pretnja i kao prilika za tumačenje savremenih pitanja nacionalne bezbednosti i socijalne psihologije u procesu prilagođavanja i izgradnje strategije otpornosti kako Srbije tako i Kine. Ipak, zbog preopširnosti teme, odgovori Srbije na aktuelnu krizu biće predstavljeni u drugom delu rada koji će biti naknadno objavljen.

Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.

8

Simovic, Milosav. "Migrantska kriza". Vojno delo 69, n.º 1 (2017): 210–16. http://dx.doi.org/10.5937/vojdelo1701210s.

Texto completo

Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.

9

Posavec, Zvonko. "Kriza političkoga". Rad Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti. Razred za društvene znanosti, n.º 53 (2018): 1–9. http://dx.doi.org/10.21857/mzvkptzvw9.

Texto completo

Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.

10

Stojiljković, Zoran. "Rad, kapital i socijalna kohezija u (post)pandemijskom okviru". Političke perspektive 10, n.º 2-3 (12 de junio de 2021): 69–86. http://dx.doi.org/10.20901/pp.10.2-3.04.

Texto completo

Resumen

Komparativna istraživanja pokazuju da sindikatima i zaposlenima „dobro ide” samo u situacijama paralelnog demokratskog razvoja i ekonomskog rasta koji vode socijalnoj koheziji i smanjenju nejednakosti. Unutar aktuelne pandemijske krize, uz već postojeći demokratski deficit, ponovo ulazimo u period pada ekonomskih pokazatelja i daljeg rasta siromaštva i nejednakosti. Dramatično ekonomsko zaostajanje Srbije se može delimično nadoknaditi samo visokim stopama rasta. Promena je moguća radikalnom promenom ekonomske politike u čijoj je osnovi objedinjavanje nužnih regulativnih sa razvojnim funkcijama i ulogom države, odnosno jasan razlaz sa raširenim neoliberalnim ekonomskim mitovima. Pandemijska kriza, kao istovremena kriza i ponude i tražnje, kroz brojne izazove, poput rada na daljinu i razvoja internih sistema kontrole i redukovanja troškova, urgentnim čini kreiranje Novog društvenog ugovora kojim će se definisati radni standardi i bazični prihodi za sve radno angažovane.

Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.

11

Radinović, Radovan. "KRIZA STRATEGIJE ODVRAĆANJA". Politika nacionalne bezbednosti 14, n.º 1 (2018): 39–53. http://dx.doi.org/10.22182/pnb.1412018.3.

Texto completo

Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.

12

Bjažić Klarin, Tamara. "Stanovanje i kriza". Život umjetnosti, n.º 107 (1 de diciembre de 2020): 22–31. http://dx.doi.org/10.31664/zu.2020.107.02.

Texto completo

Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.

13

Gligorić, Miroslava. "BEZBEDNOSNI ODGOVOR REPUBLIKE SRBIJE NA UGROŽAVANJE MIGRANTSKOM KRIZOM". Srpska politička misao 65, n.º 3/2019 (1 de noviembre de 2019): 493–514. http://dx.doi.org/10.22182/spm.6532019.22.

Texto completo

Resumen

Predmet rada je bezbednosni odgovor Republike Srbije na njeno ugrožavanje izazvano savremenom migrantskom krizom koja je kulminirala 2015. godine. Bezbednosni izazovi koje sa sobom nosi migrantska kriza, a sa kojima se danas suočava i Srbija, ponajviše su u domenu organizovanog kriminala, odnosno trgovine ljudima i narkoticima, kao i terorističkog i obaveštajnog delovanja. Cilj rada je da se objasni na koji način je Republika Srbija bezbednosno odgovorila na izazove koje je sa sobom donela migrantska kriza. Namera autora je da utvrdi adekvatnost odgovora Srbije na sve ključne bezbednosne izazove u vezi sa migrantskom krizom, i da predloge kako bi se na osnovu potpunijeg i sistematizovanog saznanja mogla adekvatnije sprovoditi prevencija i uspešnije vršiti suprostavljanje istim. Metode koje se primenjuju u radu su naučno deskriptivna, analiza sadržaja i statistička metoda. Rezultat rada je određenje analiziranih aspekata odgovora Republike Srbije na ugrožavanje njene bezbednosti usled migrantske krize u cilju sveobuhvatnijeg sagledavanja validnosti odgovora na opasnosti od migracija, kao i predlozi i preporuke radi još uspešnijeg otklanjanja njihovih negativnih efekata.

Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.

14

Rapić, Darko y Šimun Bilokapić. "Nasilje u kontekstu europske migracijske krize". Služba Božja 60, n.º 2 (20 de mayo de 2020): 133–59. http://dx.doi.org/10.34075/sb.60.2.4.

Texto completo

Resumen

Migracije i migracijska kriza zaposjeda cijelu Europu. Ne samo njezin teritorij, nego njezin duh, misao i osjećaje. Europa je prisiljena promišljati, planirati, a nerijetko i strahovati. Netko je nepoznat i prijeteći ovdje, među nama. Netko tko straši. Jedan od okidača za njezin hitan angažman svakako je strah od stvarnog ili mogućeg nasilja (pre)često tematiziranog u sredstvima društvenog priopćivanja. Događa se, nažalost, da strah od nasilja i nepoznatog postaje sredstvo zastrašivanja domaćeg stanovništva usmjereno protiv onih koji su potrebni možda samo razumijevanja i prihvaćanja. Stoga, osnovna nakana ovoga rada sastoji se u tome da, na temelju razumijevanja bitnih obilježja fenomena nasilja, podrobnijeg razmatranja nekih statističkih elemenata migracijske krize, naročito činjenice da su migranti i izbjeglice i počinitelji i žrtve nasilja, pokaže kako ne postoje konkretni dokazi koji bi na poseban način povezivali migracije i nasilje u smislu značajnijeg povećanja nasilja povezanog upravo s migracijama. Migracijska kriza i 'nepoznat netko' ne rješava se manipulacijama, strahom, prijetnjom i nasiljem, nego aktualizacijom temeljnih evanđeoskih vrednota ljubavi i solidarnosti, prihvaćanja i gostoljubivosti.

Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.

15

Trapara, Vladimir. "Problem Venezuele u spoljnoj politici Sjedinjenih Država". Politička misao 58, n.º 1 (12 de abril de 2021): 78–102. http://dx.doi.org/10.20901/pm.58.1.04.

Texto completo

Resumen

Autor se bavi odnosima Sjedinjenih Država i Venezuele zaključno sa aktuelnom‎ predsedničkom krizom ne bi li odgovorio na pitanje kako i zašto je Venezuela‎ postala problem za spoljnu politiku SAD koji zahteva pojačanu pažnju‎ i radikalne mere. Analiza ovih odnosa u toku 20. veka pokazuje da su oni zasnovani‎ na naftnoj međuzavisnosti dveju država. Kada je krajem veka višedecenijsko‎ loše upravljanje naftnim bogatstvom u Venezueli izazvalo društvenu‎ i ekonomsku krizu koja je dovela na vlast Huga Cháveza, spremnog da koristi‎ prihode od nafte protiv interesa regionalne hegemonije SAD, ove su Venezuelu‎ označile kao problem. Američki establišment je prema tom problemu nastupio‎ oportunistički – naftna međuzavisnost je sprečavala da sukob eskalira‎ sve dok aktuelna ekonomsko-politička kriza u Venezueli nakon Chávezove‎ smrti nije dala Washingtonu priliku za konačni obračun sa režimom, po cenu‎ privremenog prekida u trgovini naftom. Godinu i po dana od izbijanja predsednička‎ kriza u Venezueli još nije razrešena, jer se čavistički režim održao, a‎ SAD odustale od vojne intervencije, pa autor nastoji da ukaže na perspektive‎ problema i mogućnosti njegovog prevazilaženja nakon što tekuća pandemija‎ korona virusa bude obuzdana.‎

Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.

16

Černe, Andrej. "Nemoč ali kriza stroke?" Dela, n.º 14 (1 de diciembre de 1999): 63–75. http://dx.doi.org/10.4312/dela.14.63-75.

Texto completo

Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.

17

Komazec, Slobodan. "NEOLIBERALIZAM, KRIZA I NEOKOLONIJALIZAM". Nacionalni interes 22, n.º 1 (2015): 11–45. http://dx.doi.org/10.22182/ni.2212015.1.

Texto completo

Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.

18

Kriza, G. y G. Mihály. "Kriza and Mihály respond". Physical Review Letters 58, n.º 5 (2 de febrero de 1987): 525. http://dx.doi.org/10.1103/physrevlett.58.525.

Texto completo

Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.

19

Žigman, Ante, Ivor Klobučar y Borna Jalšenjak. "Utjecaj financijske krize na društvenu preraspodjelu". Obnovljeni život 71, n.º 3 (9 de noviembre de 2016): 375–88. http://dx.doi.org/10.31337/oz.71.3.7.

Texto completo

Resumen

U članku se prikazuje kako je globalna financijska kriza koja je započela sredinom 2008. utjecala na razvoj društvenih odnosa u perifernim zemljama Europske unije. Pojava financijske krize sredinom 2008. uzrokovala je dugoročne poremećaje u zemljama Europske unije. U tekstu se za primjer navode dvije usporedive zemlje: Irska i Island. Glavna teza je objašnjena kroz kvantitativne pokazatelje iz proračuna navedenih država na način da se prikaže promjena strukture proračuna za financijske rashode (kamate) zbog rasta javnog duga zbog sanacije bankarskog sustava na štetu socijalnih izdataka i izdataka za investicije.

Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.

20

Krešić, Mario. "Izbjeglička kriza pred vratima i zanemareno rješenje." Godišnjak Akademije pravnih znanosti Hrvatske 12, n.º 1 (16 de julio de 2021): 153–73. http://dx.doi.org/10.32984/gapzh.12.1.8.

Texto completo

Resumen

<a target="_blank" rel="nofollow">Europska unija pronašla je rješenje za prvu izbjegličku krizu u zaustavljanju masovnog priljeva osoba pred svojim vratima u Turskoj, ali takvo rješenje moglo bi postati upitno. Privremena zaštita zanemareno je rješenje zbog zabluda o direktivi koja uređuje taj režim. U radu su analizirane tri zablude o Direktivi o privremenoj zaštiti: zabluda o supsumirajućoj tezi, zabluda o posljedicama i zabluda o suvišnosti. Analiza će pokazati kako se može rasuđivati o pravnoj kvalifikaciji izvanredne situacije, posljedicama pravnog instituta i njegovoj važnosti s obzirom na odnose između normativnih sustava te kako odnos prema takvim mogućnostima rasuđivanja ovisi o različitim pristupima problemu poput izbjegličke krize. </a>

Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.

21

Žunić Kovačević, Nataša. "Posljedice i učinci COVID-19 pandemije na fiskalni sustav i oporezivanje". Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu 58, n.º 2 (7 de mayo de 2021): 483–99. http://dx.doi.org/10.31141/zrpfs.2021.58.140.483.

Texto completo

Resumen

Odgovor javnih politika na pandemiju COVID-a 19 u većini država svijeta imao je izravan i velik utjecaj na fiskalne sustave. Mjere koje se poduzimaju u svim javnim politikama kako bi se suzbila ili umanjila pandemija odražavaju se na fiskalnu politiku u svim njezinim segmentima, što je posebno vidljivo na rashodnim i prihodnim segmentima fiskusa jer je riječ o utjecaju na proračune, njihove prihodne i rashodne strane. Jasno, fiskalni odgovor na zdravstvenu i posljedičnu, širu gospodarsku krizu, pokazuje uspješnost ili neuspješnost financijskog upravljanja javnim sektorom. Pokazatelji krize govore o dramatičnim učincima na javne financije i fiskalni sustav u cjelini. Fiskalni sustav sa svojim mjerama istodobno je instrument borbe protiv pandemije, ali jednako je njome pogođen: javni prihodi u prva tri su mjeseca smanjeni za 15-30 posto, a istodobno su rashodi povećani za nekih 30-40 posto, u usporedbi s istim razdobljem prethodne godine. Takav negativni učinak pojačava se rastućim deficitom te rastućim javnim dugom. Mjere koje se poduzimaju u okviru svih javnih politika kratkoročne su i podložne stalnim prilagodbama, što je i nužno s obzirom na brzomijenjajuće društveno, ekonomsko, socijalno pa i fiskalno okruženje i okolnosti. Moguće je pratiti koordinaciju u odgovorima na krizu na međunarodnoj razini, ali i europsku pa onda i nacionalnu reakciju i mjere na krizu. OECD i Europska unija pripremaju dugoročne mjere i instrumente, a na razini Unije je, uz druge instrumente, ponuđen privremeni instrument SURE. Vremenska dimenzija mjera koje se poduzimaju posebno je značajna s obzirom na brzinu promjena svih navedenih okolnosti. Visoka razina zaduženosti privatnog i javnog sektora koja se povećava u pandemiji COVID-a imat će dugoročne posljedice na fiskalni sustav u cjelini. Vrste i način donošenja odluka o svim mjerama suzbijanja pandemije te njihovi fiskalni učinci i nakon prestanka pandemijske krize mogli bi usporiti skoru, najavljenu fiskalnu decentralizaciju. Javne financije doživjet će prilagodbu, kroz primjenu klasičnih, ali i prilagođenih instrumenata te kreiranje novih instrumenata fiskalne politike za suzbijanje postojeće, ali i eventualnih budućih kriza.

Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.

22

Neemani, Elad. "ISRAEL DEFENCE FORCES MANPOWER IN ITS EARLY YEARS: FROM SOCIAL COHESION TO A STRATEGIC RECRUITMENT AND RETENTION CRISIS". CONTEMPORARY MILITARY CHALLENGES, VOLUME 2018, ISSUE 20/2 (15 de junio de 2018): 113–31. http://dx.doi.org/10.33179/bsv.99.svi.11.cmc.20.2.6.

Texto completo

Resumen

Povzetek Članek obravnava razvoj krize zaposlovanja v izraelskih obrambnih silah med izraelsko vojno za neodvisnost in v zgodnjih letih države. Njegov namen je razširiti razumevanje organizacijskih in družbenih problemov izraelskih obrambnih sil, tako da jih opredeli kot razširjeno postkolonialno strateško krizo. Nedavne raziskave so se osredotočile na tisti deli problema, ki zadeva predvsem teme, povezane s področjem delovanja. V članku želimo raziskave razširiti še z opisom glavnih značilnosti in meja krize. Z razumevanjem izraelskega primera se bo okrepilo naše poznavanje načina oblikovanja postkolonialnih vojsk in njihovih načinov spopadanja s svojo družbeno raznolikostjo. Ključne besede: civilno-vojaški odnosi, pridobivanje in zadrževanje kadra, Izrael, popolnjenost, kriza, postkolonialno obdobje. Abstract This article examines the evolution of the manpower crisis in the Israel Defence Forces (IDF) during the Israeli War of Independence and in the early years of the state. It aims to widen the understanding of the IDF’s organizational and social problems by describing them as a post-colonial, overriding strategic crisis that affected all army units. Recent research studies have focused on parts of the issue, concentrating mainly on themes related to the field of operations. This article wishes to add to those studies by describing the main characteristics and boundaries of the crisis. Understanding the Israeli case will contribute to our knowledge of the ways post-colonial armies are formed, and their ways of coping with their social diversity. Key words: civil-military, recruitment and retention, Israel, manpower, crisis, post-colonial.

Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.

23

Dagen, Tomislav y Marina Čepo. "Izbjeglička i migracijska kriza u Europskoj uniji – zaštita prava na pristup teritoriju ili zaštita teritorija". Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu 58, n.º 3 (7 de septiembre de 2021): 855–73. http://dx.doi.org/10.31141/zrpfs.2021.58.141.855.

Texto completo

Resumen

Izbjeglička i migracijska kriza koja je svoj vrhunac doživjela 2015. godine u Europskoj uniji, stavila je pred Republiku Hrvatsku brojne sigurnosne izazove, a samim time i pravne/normativne izazove u smislu pravne regulative upravljanja takvom krizom. Relacija odnosa između zaštite prava izbjeglica kada pristupe teritoriju i zaštite teritorija zasigurno je utjecala na (javne) politike Republike Hrvatske (u daljnjem tekstu: Hrvatska), a brojna "kršenja" ljudskih prava pala su u drugi plan iz razloga zaštite drugih prava. Suverenost i zaštita teritorija primarna je potreba svakog društva i svakog značenja državnosti, no znači li to da se taj cilj treba ostvariti pod svaku cijenu i s kojim posljedicama, odnosno u kauzalnoj vezi izbjegličke krize i zaštite teritorija/granica što ima nadnacionalnu važnost? Status izbjeglice sadrži brojna prava koja su zaštićena na međunarodnoj razini Konvencijom o statusu izbjeglica. Upravo takve činjenice prihvaćanja međunarodnopravnih obveza Republike Hrvatske postavljaju ključno pitanje stvaraju li i u kojoj mjeri međunarodnopravne obveze Hrvatske prema izbjeglicama nacionalni ili europski sigurnosni izazov. Migranti, koji su se priključili izbjegličkom valu 2015. godine, nisu nositelji prava na azil i moraju poštovati postavljena europska rješenja za zakonit ulazak i boravak u Uniji. Upravo razlikovanje migranata od izbjeglica u navedenoj krizi bio je najveći problem koji je stvorio brojne opasnosti i izazove za države članice, posebice pogranične države poput Hrvatske. Stoga će se u ovom članku analizirati pravo na azil i pristup sustavu azila u odnosu na prava država članica da zaštite svoj teritorij iz razloga nacionalne sigurnosti na primjeru Hrvatske.

Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.

24

Stosic, Sanja. "KRIZA KORONAVIRUSA: UTICAJ I IMPLIKACIJE NA (PRE)OBLIKOVANjE KULTURNO-POLITIČKOG IDENTITETA SRBIJE I KINE II". Politička revija 67, n.º 1/2021 (23 de abril de 2021): 11–30. http://dx.doi.org/10.22182/pr.6712021.1.

Texto completo

Resumen

Baveći se pitanjem (pre)oblikovanja kulturno-političkog identiteta Srbije i Kine, u prvom delu rada objavljenom u prethodnom broju časopisa analizirani su različiti aspekti krize koronavirusa i odbrambeni mehanizmi Kine u susretu sa pandemijom. Na osnovu pretpostavke o međuzavisnosti i globalne povezanosti između država koje su direktno povezane sa aktuelnim krizama, u ovom delu rada akcenat je stavljen na proučavanje kako unutrašnje tako i spoljne politike Srbije u odnosu na uticaj i implikacije koje je pomenuta kriza izazvala u državi. Istovremeno, na osnovu holističkog pristupa i sagledavanja odgovora Srbije na posledice krize, analizirana je strategija odbrane protiv pandemije od prvog pa do trećeg talasa, ali i politička kultura Srbije kao jedan od ključnih faktora u izgradnji strateško-političkih praksi neophodnih u procesu prilagođavanja kriznim situacijama i očuvanju nacionalne bezbednosti.

Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.

25

Lazarevic, Andrijana. "AKTUELNI POLITIČKI PROCESI I PERSPEKTIVE U DRŽAVAMA LATINSKE AMERIKE: STUDIJA SLUČAJA VENECUELA I BOLIVIJA". Politička revija 65, n.º 3/2020 (2 de noviembre de 2020): 261–84. http://dx.doi.org/10.22182/pr.6532020.11.

Texto completo

Resumen

Latinska Amerika je oduvek slovila za kontinent nestabilnosti, duboko izražene društvene nejednakosti, neizvesnosti, kriza, čestih vojnih udara i pobuna. Autor će, fokusirajući se na dve države Latinske Amerike, Venecuelu i Boliviju ponuditi odgovor na pitanje koji su to stari a istovremeno aktuelni uzroci koji su doveli do krize liderstva, političke i sledstveno ekonomske nestabilnosti. Aktuelni politički procesi, odnosno krize u ovim državama prete da ih vrate u preddemokratski period i ponovo intenziviraju strah, nasilje, bedu i siromaštvo na ulicama Karakasa i La Paza. Autor će u radu odgovoriti na pitanje šta se to ključno menja završetkom epohe koja se završava smrću Uga Čaveza i potonjim dolaskom Nikolasa Madura na vlast, što ubrzo dovodi do izbijanja političke krize. Takođe, u radu će biti predstavljeni i uzroci izbijanja krize u Boliviji, koja je za rezultat imala kraj epohe Evo Moralesa. Na kraju rada autor zaključuje da će u obe države, uloga vojske biti od presudnog značaja kada je u pitanju opstanak režima i uz druge faktore, delimična ali i privremena stabilnost poretka.

Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.

26

Knežević, Miloš. "MIGRANTSKA KRIZA U FOKUSU DEMOPOLITIKE". Nacionalni interes 25, n.º 1 (2016): 103–46. http://dx.doi.org/10.22182/ni.2512016.4.

Texto completo

Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.

27

Dragojević, Željko. "GLOBALIZACIJA I SVETSKA EKONOMSKA KRIZA". Politička revija 29, n.º 3 (2011): 277–92. http://dx.doi.org/10.22182/pr.2932011.13.

Texto completo

Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.

28

Kovačević, Irina. "EKOLOŠKA KRIZA I ODRŽIVI RAZVOJ". Defendologija 16, n.º 34 (31 de diciembre de 2013): 35–46. http://dx.doi.org/10.5570/dfnd.1334.03.se.

Texto completo

Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.

29

Bježančević, Sanja. "Migrantska kriza u Europskoj uniji". Zbornik Pravnog fakulteta Sveučilišta u Rijeci 40, n.º 3 (2020): 1231–48. http://dx.doi.org/10.30925/zpfsr.40.3.11.

Texto completo

Resumen

The EU was founded on economic integration, but it has expanded its areas of competence over the years. Institutions of the EU have also expanded their jurisdiction, while the promotion of peace and values common to the member states as well as creation of a space of freedom, security and justice have become fundamental values of the EU. Significant changes occurred also in the field of asylum policy. Informal cooperation in the 1970s has grown into an institutional one and resulted in creation of a common asylum system. The highlights of the migration crisis in 2015 showed all the shortcomings and pointed to the necessity of reforming the existing common asylum system. The paper shows the impact of migration movements towards the EU on the perception of its citizens on the key problems. Analyzing the ratio between the number of asylum applications submitted to the EU and the problems identified as key problems in EU by EU citizens proves the assumption that increase in migrant arrivals and the increase in the number of asylum applications in member states has contributed to the recognition of migration as a key problem.

Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.

30

Đurđević, Zoran y Slaviša Vuković. "MIGRANTSKA KRIZA I TERORISTIČKA PRETNJA". Srpska politička misao 54, n.º 4 (2016): 217–32. http://dx.doi.org/10.22182/spm.5442016.13.

Texto completo

Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.

31

Stojadinović, Miša y Mihajlo Manić. "SIRIJSKA KRIZA – UZROCI I POSLEDICE". Srpska politička misao 56, n.º 2 (2017): 153–67. http://dx.doi.org/10.22182/spm.5622017.9.

Texto completo

Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.

32

Petrović, Vladimir. "Raspad SFRJ: kriza, erozija, pat". Istorija 20. veka 33, n.º 1/2015 (1 de febrero de 2015): 111–32. http://dx.doi.org/10.29362/ist20veka.2015.1.pet.111-132.

Texto completo

Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.

33

Novaković, Nada. "KRIZA, ŠTRAJKOVI I PROTESTI GRAĐANA". Nacionalni interes 22, n.º 1 (2015): 89–112. http://dx.doi.org/10.22182/ni.2212015.4.

Texto completo

Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.

34

Elicin, Yeseren. "Izbjeglička kriza i lokalni odaziv". Hrvatska i komparativna javna uprava 18, n.º 1 (28 de marzo de 2018): 73–99. http://dx.doi.org/10.31297/hkju.18.1.3.

Texto completo

Resumen

Iako Turska postupno postaje zemlja azila, zakonodavstvo koje se bavi izbjeglicama i dalje je nedostatno da bi se izbjegličkoj populaciji zajamčila osnovna prava i osigurale osnovne potrebe, primjerice smještaj, zdravstvena zaštita i zaposlenje. Izmjenama zakona uvedenih 1994. i 2013. godine državljani izvaneuropskih država stekli su mogućnost dobivanja “privremenog azila“ u Turskoj. Trenutno gotovo 90% sirijskih izbjeglica u Turskoj živi u gradovima, a najveći broj izbjeglica smještenih izvan kampova živi u Istanbulu. Status privremenog azila osigurava im osnovne potrebe. Izbjeglicama smještenima u kampovima osigurano je sklonište, hrana, voda, zdravstvena skrb i mogućnost školovanja, no ostali mogu iskoristiti pravo na besplatnu zdravstvenu skrb i lijekove jedino ako su registrirani. Stoga izbjeglice izvan kampova stvaraju velik pritisak na općine u gradovima u kojima žive. U radu se analizira turski zakonski i administrativni okvir unutar kojega se na lokalnoj razini pruža pomoć izbjeglicama. Razmatraju se iskustva istanbulskih općina niže razine te se ocjenjuju njihovi kapaciteti i načini na koji su se nosili s poteškoćama u kriznom razdoblju. U radu se u tom smislu detaljnije opisuju tri općine: Zeytinburnu, Sultanbeyli i Sisli. Usluge namijenjene sirijskim izbjeglicama u Istanbulu znatno se razlikuju u svakoj općini. Općine niže razine obično smještaju takve usluge u područje upravljanja kriznim situacijama, posebice u područje pomoći siromašnim i potrebitim osobama. Samo mali broj općina provodi dobro osmišljene i dugoročnije programe usmjerene integraciji. Ne bi bilo netočno tvrditi da se lokalni potezi temelje na snalaženju. Glavnu prepreku unaprjeđenju lokalnih poteza čini nedovoljno jasna pravna situacija što se tiče odgovornosti lokalne administracije prema izbjeglicama kao i nedostatak dugoročne državne politike.

Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.

35

Ljubetić, Maja. "Kriza obiteljskog odgoja i mediji". Magistra Iadertina 5, n.º 1. (9 de abril de 2018): 23–41. http://dx.doi.org/10.15291/magistra.1475.

Texto completo

Resumen

The media have far reaching consequences on children’s development and also threaten parents' influence on the upbringing of their children. In the aim of determining parental viewpoints on the media, and their influence on children as well as the habits of early aged and pre-school children, research was carried out on a sample of 105 parents of pre-school children. For the needs of the pilot research, a Child and Media Questionnaire (CMD) was constructed. The area which described the child-parent relationship with the media was researched using exploratory factor analysis. Two factors were extracted. The matrix correlation of the questioned variables showed the connection between the ages of the parents with the children’s' frequency of watching television and playing video games. The formal education of the parents did not correlate with any one questionnaire variable. The results of hierarchical regressional analysis revealed that: older children, a smaller number of children in the family and a lower level of formal education among parents significantly contributed to the relation between the child and the media; TV is the most frequent interest of children; parents better assessed which media contents were of an educational nature for girls than for boys: that parents are most sensitive about video games than about other forms of media and hold a clear viewpoint about the positive/negative effects. Parents extent tried to limit their children being exposed to the media but, these efforts nevertheless were insufficient.

Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.

36

Starčević, Miodrag. "Ujedinjene nacije i jugoslovenska kriza". Glasnik Advokatske komore Vojvodine 67, n.º 9 (1995): 363–75. http://dx.doi.org/10.5937/gakv9510363s.

Texto completo

Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.

37

Džidić, Goran. "Sekuritizacija iregularnih migracija u kampanji za predsjedničke izbore u Republici Hrvatskoj 2019./2020." Suvremene teme 11, n.º 1 (2020): 27–50. http://dx.doi.org/10.46917/st.11.1.2.

Texto completo

Resumen

Nekoliko godina nakon vrhunca migracijske krize iz 2015. godine, ovaj oblik nevojne prijetnje postao je važan dio političke debate na nacionalnoj i nadnacionalnoj razini Europske unije. Republika Hrvatska, kao država koja je dio tzv. balkanskog pravca migracija, nije iznimka. Migracijska kriza iz 2015./2016. godine predstavljala je jedno od glavnih pitanja o kojem se raspravljalo tijekom kampanje za predsjedničke izbore 2019./2020. godine u Republici Hrvatskoj. U radu se kritičkom analizom diskursa istražuju stavovi predsjedničkih kandidata Zorana Milanovića i Kolinde Grabar-Kitarović vezani za sigurnosne izazove koje predstavljaju masovne migracije. Kao jedinice analize, u istraživanju su korištene izjave predsjedničkih kandidata prezentirane na tri televizijska sučeljavanja održana tijekom kampanje za predsjedničke izbore.

Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.

38

Perko, Verena. "Migracije, družbeno angažirana muzejska tema, in zakaj se ji slovenski muzeji uspešno izogibajo?" Ars & Humanitas 10, n.º 2 (22 de diciembre de 2016): 136–48. http://dx.doi.org/10.4312/ah.10.2.136-148.

Texto completo

Resumen

Begunska kriza se je v zadnjem letu dni spremenila v človeško tragedijo, ki po mnogočem spominja na čas druge svetovne vojne. Sredozemsko morje, opevani mare nostrum, je postalo grozljiva skupna grobnica brezštevilnih. Posledica vojne pa so tudi uničevanja zgodovinskih mestnih središč, spomenikov in druge kulturne dediščine na t. i. kriznih območjih, ki so dosegla nedoumljive razsežnosti. Muzeji po svetu so se aktivno odzvali na družbene potrebe. Cilj je bil sodobno družbo pozvati k razmisleku in odprtemu dialogu ter ublažiti strah pred neznanim in zmanjšati plimo sovraštva, preden doseže vseuničujočo razsežnost. Z begunsko krizo se je meddružbeni dialog pokazal kot nuja in ultimativni imperativ, nekaj, brez česar družbe prihodnosti ni več mogoče zagotoviti. Muzejem je sodobna družba namenila vlogo verodostojnega medija za komunikacijo dediščinskih vsebin. Z rabo metaforičnega in metonimičnega opredmetenega »jezika« imajo izjemno veliko družbeno moč ter predstavljajo most med znanostjo in sodobno družbo, med družbami preteklosti in sedanjosti, med elitami in obrobjem. Reformatorji muzejev iz druge polovice 20. stoletja so menili, da tradicionalni muzeji kljub reorganizacijam ne morejo streči potrebam sodobne družbe. To je bil vzrok nastanka nove muzeologije, ki muzej razume kot družbeno odgovorno ustanovo. Opremlja jo s specifičnimi teoretskimi znanji, ki omogočajo spreminjanje dediščine v družbeno relevantno komunikacijo neverbalnega značaja. Članek, njegova teoretska vsebina, argumentira sodobne koncepte muzeja in z njimi presoja družbeno odgovornost v delovanju slovenskih muzejev. Sodobni muzeji ali postmuzeji so ustanove z aktivnimi družbenimi nalogami. Angažiran način prinaša družbeno odgovornost in nevarnost »političnega zdrsa«. Nasprotno pa »znanstvena objektivnost« in »apolitičnost« zagotavljata družbeno sinekuro. Vendar ustanove, ki se vzdržujejo z davkoplačevalskim denarjem, niso politično nevtralne in s svojo politično korektnostjo dejansko skupnosti odtujujejo sodobna »orodja« demokratizacije in hromijo njen razvoj. Stanje družbene ohromelosti, kakršna se je izostrila v času begunske krize, ustreza slovenski družbi, ki se ne želi soočiti s svojo pravo podobo. Govoriti o begunski krizi pomeni posredno izpostavljati trpljenje ljudi na begu ter pokazati na krivdo vseh nas; pomeni vtikati prst v najgloblje in najsramotnejše rane Evrope; pomeni prevzemati družbeno in osebno odgovornost. To vključujejo tudi sodobni koncepti muzeja.

Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.

39

Perko, Verena. "Migracije, družbeno angažirana muzejska tema, in zakaj se ji slovenski muzeji uspešno izogibajo?" Ars & Humanitas 10, n.º 2 (22 de diciembre de 2016): 136–48. http://dx.doi.org/10.4312/ars.10.2.136-148.

Texto completo

Resumen

Begunska kriza se je v zadnjem letu dni spremenila v človeško tragedijo, ki po mnogočem spominja na čas druge svetovne vojne. Sredozemsko morje, opevani mare nostrum, je postalo grozljiva skupna grobnica brezštevilnih. Posledica vojne pa so tudi uničevanja zgodovinskih mestnih središč, spomenikov in druge kulturne dediščine na t. i. kriznih območjih, ki so dosegla nedoumljive razsežnosti. Muzeji po svetu so se aktivno odzvali na družbene potrebe. Cilj je bil sodobno družbo pozvati k razmisleku in odprtemu dialogu ter ublažiti strah pred neznanim in zmanjšati plimo sovraštva, preden doseže vseuničujočo razsežnost. Z begunsko krizo se je meddružbeni dialog pokazal kot nuja in ultimativni imperativ, nekaj, brez česar družbe prihodnosti ni več mogoče zagotoviti. Muzejem je sodobna družba namenila vlogo verodostojnega medija za komunikacijo dediščinskih vsebin. Z rabo metaforičnega in metonimičnega opredmetenega »jezika« imajo izjemno veliko družbeno moč ter predstavljajo most med znanostjo in sodobno družbo, med družbami preteklosti in sedanjosti, med elitami in obrobjem. Reformatorji muzejev iz druge polovice 20. stoletja so menili, da tradicionalni muzeji kljub reorganizacijam ne morejo streči potrebam sodobne družbe. To je bil vzrok nastanka nove muzeologije, ki muzej razume kot družbeno odgovorno ustanovo. Opremlja jo s specifičnimi teoretskimi znanji, ki omogočajo spreminjanje dediščine v družbeno relevantno komunikacijo neverbalnega značaja. Članek, njegova teoretska vsebina, argumentira sodobne koncepte muzeja in z njimi presoja družbeno odgovornost v delovanju slovenskih muzejev. Sodobni muzeji ali postmuzeji so ustanove z aktivnimi družbenimi nalogami. Angažiran način prinaša družbeno odgovornost in nevarnost »političnega zdrsa«. Nasprotno pa »znanstvena objektivnost« in »apolitičnost« zagotavljata družbeno sinekuro. Vendar ustanove, ki se vzdržujejo z davkoplačevalskim denarjem, niso politično nevtralne in s svojo politično korektnostjo dejansko skupnosti odtujujejo sodobna »orodja« demokratizacije in hromijo njen razvoj. Stanje družbene ohromelosti, kakršna se je izostrila v času begunske krize, ustreza slovenski družbi, ki se ne želi soočiti s svojo pravo podobo. Govoriti o begunski krizi pomeni posredno izpostavljati trpljenje ljudi na begu ter pokazati na krivdo vseh nas; pomeni vtikati prst v najgloblje in najsramotnejše rane Evrope; pomeni prevzemati družbeno in osebno odgovornost. To vključujejo tudi sodobni koncepti muzeja.

Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.

40

Ristić, Kristijan, Nataša Marjanović, Milosav Miličković y Zlatko Kadić. "Analiza održivosti, dometi i ograničenja ekonomske politike Evropske unije". Oditor 6, n.º 3 (2020): 137–45. http://dx.doi.org/10.5937/oditor2003137r.

Texto completo

Resumen

Problemi sa kojima se suočavaju velike privrede Evrope poput Nemačke i Francuske, minimalni privredni rast, rekordna nezaposlenost, priliv izbeglica, mala verovatnoća privrednog oporavka zemalja članica, ojačan američki dolar i pojačana kontrola američkih banaka nad svim bankarskim transakcijama širom sveta (radi sprečavanja izbegavanja plaćanja poreza) jesu "globalni" razlozi što je sve manje ulaganja u evropske privrede. Kriza javnih finasnija i kriza zajedničke valute evro već godinama unazad usporavaju ekonomski rast i prospretitet EU.

Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.

41

Nenadić, Mile. "KRIZA SRPSKOG DRUŠTVA ZNANJA I OBRAZOVANJA". Nacionalni interes 12, n.º 3 (2011): 63–86. http://dx.doi.org/10.22182/ni.1232011.4.

Texto completo

Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.

42

Vladimirovna Mitrofanova, Anastasija. "KRIZA NACIONALNE DRŽAVE U EPOHI ELOBALIZACIJE". Nacionalni interes 13, n.º 1 (2012): 9–28. http://dx.doi.org/10.22182/ni.1312012.1.

Texto completo

Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.

43

Komazec, Slobodan. "KRIZA EVROPSKE UNIJE I EFEKTI PRIDRUŽIVANJA". Nacionalni interes 16, n.º 1 (2013): 21–62. http://dx.doi.org/10.22182/ni.1612013.1.

Texto completo

Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.

44

Sovtić, Krunislav. "SAVREMENA EKONOMSKA KRIZA I SOCIJALNA DESTRUKCIJA". Nacionalni interes 17, n.º 2 (2013): 69–105. http://dx.doi.org/10.22182/ni.1722013.3.

Texto completo

Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.

45

Đurović, Borislav. "SPOLJNA POLITIKA RUSIJE I GLOBALNA KRIZA". Nacionalni interes 51, n.º 2 (2009): 141–54. http://dx.doi.org/10.22182/ni.5122009.7.

Texto completo

Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.

46

Đorđević, Nenad. "EKONOMSKA DIPLOMATIJA I SVETSKA EKONOMSKA KRIZA". Politička revija 20, n.º 2 (2009): 253–60. http://dx.doi.org/10.22182/pr.2022009.13.

Texto completo

Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.

47

Avramović, Nenad y Marijana Mladenov. "UKRAJINSKA KRIZA, MEĐUNARODNO PRAVO I INTERESI". Politička revija 40, n.º 2 (2014): 205–19. http://dx.doi.org/10.22182/pr.4022014.11.

Texto completo

Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.

48

Đakovac, Aleksandar. "SVEPRAVOSLAVNI SABOR NA KRITU: KRIZA SABORNOSTI". Politička revija 52, n.º 2 (2017): 103–18. http://dx.doi.org/10.22182/pr.5222017.7.

Texto completo

Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.

49

Pelević, Branislav y Vladimir Ristanović. "(NEO)PROTEKCIONIZAM I SVETSKA EKONOMSKA KRIZA". Srpska politička misao 34, n.º 4 (2011): 237–55. http://dx.doi.org/10.22182/spm.3442011.12.

Texto completo

Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.

50

Stojanović, Ivica. "EKONOMSKA MISAO I SVETSKA EKONOMSKA KRIZA". Nacionalni interes 7, n.º 1 (2010): 81–101. http://dx.doi.org/10.22182/ni.712010.3.

Texto completo

Los estilos APA, Harvard, Vancouver, ISO, etc.

Ofrecemos descuentos en todos los planes premium para autores cuyas obras están incluidas en selecciones literarias temáticas. ¡Contáctenos para obtener un código promocional único!