Увійти

Готові списки джерел за темами / Русизм

Добірка наукової літератури з теми "Русизм"

Автор: Grafiati

Опубліковано: 4 травня 2022

Оновлено: 5 травня 2022

Оформте джерело за APA, MLA, Chicago, Harvard та іншими стилями

Оберіть тип джерела:

Ознайомтеся зі списками актуальних статей, книг, дисертацій, тез та інших наукових джерел на тему "Русизм".

Біля кожної праці в переліку літератури доступна кнопка «Додати до бібліографії». Скористайтеся нею – і ми автоматично оформимо бібліографічне посилання на обрану працю в потрібному вам стилі цитування: APA, MLA, «Гарвард», «Чикаго», «Ванкувер» тощо.

Також ви можете завантажити повний текст наукової публікації у форматі «.pdf» та прочитати онлайн анотацію до роботи, якщо відповідні параметри наявні в метаданих.

Зміст

Статті в журналах
Дисертації
Книги
Частини книг
Тези доповідей конференцій

Статті в журналах з теми "Русизм":

1

Моисеенко, Виктор. "Водка: русизм или полонизм? Историко-этимологический этюд". Studia Slavica Academiae Scientiarum Hungaricae 57, № 2 (грудень 2012): 383–95. http://dx.doi.org/10.1556/sslav.57.2012.2.6.

Повний текст джерела

Стилі APA, Harvard, Vancouver, ISO та ін.

2

Janjic, Jelena V. "Симеон Милутиновић Сарајлија и Александар Фјодорович Гиљфердинг (прилог питању о руско-српским културним прожимањима)". Филолог – часопис за језик књижевност и културу, № 23 (7 серпня 2021): 283–304. http://dx.doi.org/10.21618/fil2123283j.

Повний текст джерела

Стилі APA, Harvard, Vancouver, ISO та ін.

Анотація:

У овом раду се, у првом фрагменту, критички разматрају културне везе српског пјесника Симеона Милутиновића Сарајлије (1791–1847) са Русијом и руском културом и доноси одломак из Симеоновог мало познатог путописа о Русији (Београд, 1847). Други фрагмент рада тиче се слависте Александра Фјодоровича Гиљфердинга (1831–1872), првог руског конзула у Босни, аутора дјела „Путовање по Херцеговини, Босни и старој Србији” (Петроград, 1859) и његових веза са српском културом. Доносимо одломак и овог путописа.

3

Стојић, Биљана. "МОРИС ПАЛЕОЛОГ (1859–1944) – ПОСЛЕДЊИ ФРАНЦУСКИ АМБАСАДОР У ЦАРСКОЈ РУСИЈИ MAURICE PALEOLOGUE (1859–1944) – THE LAST FRENCH AMBASSADOR TO TSARIST RUSSIA". Историјски часопис, № 66/2017 (31 грудня 2017): 477–507. http://dx.doi.org/10.34298/ic1766477s.

Повний текст джерела

Стилі APA, Harvard, Vancouver, ISO та ін.

Анотація:

Апстракт: У раду се бавимо дипломатском мисијом последњег француског амбасадора у Русији Мориса Палеолога. Палеолог је на дужност ступио јануара 1914, а опозван је у априлу 1917. јер је процењено да се није добро снашао у новим политичким околностима које је проузроковала Фебруарска револуција. За три године боравка у Русији Палеолог је брижљиво водио дневник у који је бележио дешавања на фронтовима, односе Француске и Русије, детаље из живота царске породице, револуционарна превирања итд. У мањој мери се дотакао и Србије, понајвише у 1915. Рад се заснива на Палеологовим дневничким белешкама које је он публиковао 1921, које смо ради свеобухватности употпунили с архивским и објављеним документима, мемоарима његових савременика и релевантном литературом. Кључне речи: Морис Палеолог, цар Николај II Романов, Сергеј Сазонов, Мирослав Спалајковић, Први светски рат, Фебруарска револуција, Русија, Француска, Србија, Бугарска.

4

Рамач, Јанко Ђ. "РУСИНСКО НАРОДНО ПРОСВЕТНО ДРУШТВО И РЕЦЕПЦИЈА О ПОТКАРПАТСКОЈ РУСИЈИ/КАРПАТСКОЈ УКРАЈИНИ У ЊЕГОВИМ ИЗДАЊИМА 1938–1939. ГОДИНЕ". ИСТРАЖИВАЊА, № 24 (20 травня 2016): 457–75. http://dx.doi.org/10.19090/i.2013.24.457-475.

Повний текст джерела

Стилі APA, Harvard, Vancouver, ISO та ін.

Анотація:

Чехословачка је тек 1938. године, у време политичке кризе због Судетске области и Минхенског споразума, показивала спремност да Поткарпатској Русији да аутономију у складу са Сенжерменским уговором из 1919. године. У издањима Русинског народног просветног друштва, нарочито у недељним новинама Руски новини (Русинске новине) помно су праћени догађаји у Поткарпатској Русији од стицања суштинске аутономије до проглашења независне државе Карпатске Украјине и њене пропасти. У овом раду биће приказане вести, прилози, коментари и чланци о Поткарпатској Русији / Карпатској Украјини у издањима Русинског народног просветног друштва и сагледани њихово значење и утицај у културно-националном животу Русина у Југославији 1938–1939. године.

5

Кончаревић, Ксенија. "Русија и Руси у српској мемоаристици 1917–1927". Славистика 24, № 1 (2020): 95–104. http://dx.doi.org/10.18485/slavistika.2020.24.1.8.

Повний текст джерела

Стилі APA, Harvard, Vancouver, ISO та ін.

6

Сліпушко, Оксана, та Ольга Лісовська. "ХУДОЖНІ ІНТЕРПРЕТАЦІЇ НАЦІОНАЛЬНОЇ ІДЕНТИЧНОСТІ ПИСЬМЕННИКАМИ «КАТОЛИЦЬКОЇ РУСІ» ДОБИ УКРАЇНСЬКОГО РЕНЕСАНСУ". Sultanivski Chytannia, № 8 (21 червня 2019): 75–83. http://dx.doi.org/10.15330/sch.2019.8.75-83.

Повний текст джерела

Стилі APA, Harvard, Vancouver, ISO та ін.

Анотація:

Мета. Стаття присвячена дослідженню специфіки художніх інтерпретацій національної ідентичності письменниками «католицької Русі» доби українського Ренесансу, виокремленню характерних рис, які дають підстави кваліфікувати їх творчість як таку, в якій послідовно наголошується на українській національній ідентичності. Дослідницька методика. У дослідженні використано синтетичну наукову методологію, основану на різних методах інтерпретації фактів і текстів, зокрема порівняльно-історичного, філологічного, історико-літературного, культурно-історичного. Результати. Творчість письменників «католицької Русі» доби українського Ренесансу, зокрема Павла Русина з Кросна, Григорія Чуй Русина з Самбора, Симона Симоніда, Йосипа Верещинського, Мартина Пашковського, Георгія Тичинського Рутенця, Івана Туробінського Рутенця, Себастіяна Кленовича, Станіслава Оріховського, Івана Домбровського та ін. репрезентує систематичне підкреслення ними свого «руського» (українського) походження. Важливим аргументом на користь їх української самоідентифікації є акцентування уваги на українській національній тематиці, актуалізація історичних подій у тогочасному суспільно-культурному просторі. Це була література, створена на межі двох культур і літератур – української та польської. Наукова новизна. У роботі вперше в історії української літературної медієвістики виокремлено специфіку художніх інтерпретацій національної ідентичності у творчості представників «католицької Русі», акцентовано увагу на їх ідентифікації з українським походженням і світоглядом, що виявляється у зверненні до національної історії, тлумаченні фактів культурно-суспільного простору доби Відродження, додаванні до свого імені прикладки Русин, Рутенець, Роксоланин на означення української ідентичності. Практичне значення. Матеріал дослідження може бути використаний для подальшого вивчення літератури українського Ренесансу, зокрема представників «католицької Русі», осмислення їх національної ідентифікації, студій над українсько-польським художнім контекстом кін. ХV – поч. ХVІІ ст.

7

Пучкова, Ирина Николаевна. "Русизмы в современном англоязычном сленге". ГУМАНИТАРНЫЕ НАУКИ, № 06 (2021): 181–84. http://dx.doi.org/10.37882/2223-2982.2021.06.32.

Повний текст джерела

Стилі APA, Harvard, Vancouver, ISO та ін.

8

Торк, Алексей. "Участковый Рустам". Дружба народов, № 7 (2010): 76–80.

Знайти повний текст джерела

Стилі APA, Harvard, Vancouver, ISO та ін.

9

Торк, Алексей. "Участковый Рустам". Дружба народов, № 7 (2010): 76–80.

Знайти повний текст джерела

Стилі APA, Harvard, Vancouver, ISO та ін.

10

Таїрова, Л. "Художник Рустем Емінов". Образотворче мистецтво, № 3 (2007): 41–42.

Знайти повний текст джерела

Стилі APA, Harvard, Vancouver, ISO та ін.

Більше джерел

Дисертації з теми "Русизм":

1

Dragan, Petrović. "Русија на почетку XXI века - геополитичка анализа". Phd thesis, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu, 2007. https://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=73173&source=NDLTD&language=en.

Повний текст джерела

Стилі APA, Harvard, Vancouver, ISO та ін.

Анотація:

Докторска дисертација «Русија на почетку XXI века – геополитичкаанализа» је рад који се састоји из шест делова. У првом делу «Теоретско –методолошки увод» је постављена методолошко појмовна основа рада, извршен преглед досадашњих истраживања на ову тему и сабрани и анализиранипотребни извори и литература. Други део «Физичко – географске одликетериторије данашње Русије» се бави анализом и вредновањем рељефа ипедолошког покривача, климе, хидрографског потенцијала, биљног иживотињског света, те рудног и енергетског блага на подручју савремене Русије.Док су први и други део рада квантитативно невелики (слично петом и шестомделу), трећи и четврти део обухватају највећи део дисертације. Трећи део«Историјска анализа геополитичке позиције Русије» се бави територијалнимразвојем руске државе кроз историју, при чему су анализирани и осталигеополитички значајни фактори генезе њеног историјског положаја. Посебно јепосматран утицај који су на Русију кроз историју имали континенти на којимасе распростире, а извршена је и анализа билатералних историјских односа санајзначајнијим суседима и светским силама, где су уочене и извеснегеополитичке правилности (по историчару Броделу то би биле историјске појаве«средњег» и «дугог трајања»).Четврти део «Геополитичка позиција савремене Русије» анализираданашњу Русију са унутрашње и међународне позиције. У оквиру унутрашњепозиције се анализира економија, демографија, социолошка структура, култураи унутрашњо – политичка позиција савремене руске државе. У односу наокружење се анализира укупна позиција Русије у свету и посебно у односу насуседе и поједине важне државе (са свим државама Европе и Азије и санајважнијим силама на другим континентима). Пети део «Перспективе Русије уследећим деценијама XXI века» садржи основне елементе предвиђањаунутрашњег развоја земље, као и њену позицију у светским токовима. Шестидео је прегледни «Закључак».
Doktorska disertacija «Rusija na početku XXI veka – geopolitičkaanaliza» je rad koji se sastoji iz šest delova. U prvom delu «Teoretsko –metodološki uvod» je postavljena metodološko pojmovna osnova rada, izvršen pregled dosadašnjih istraživanja na ovu temu i sabrani i analiziranipotrebni izvori i literatura. Drugi deo «Fizičko – geografske odliketeritorije današnje Rusije» se bavi analizom i vrednovanjem reljefa ipedološkog pokrivača, klime, hidrografskog potencijala, biljnog iživotinjskog sveta, te rudnog i energetskog blaga na području savremene Rusije.Dok su prvi i drugi deo rada kvantitativno neveliki (slično petom i šestomdelu), treći i četvrti deo obuhvataju najveći deo disertacije. Treći deo«Istorijska analiza geopolitičke pozicije Rusije» se bavi teritorijalnimrazvojem ruske države kroz istoriju, pri čemu su analizirani i ostaligeopolitički značajni faktori geneze njenog istorijskog položaja. Posebno jeposmatran uticaj koji su na Rusiju kroz istoriju imali kontinenti na kojimase rasprostire, a izvršena je i analiza bilateralnih istorijskih odnosa sanajznačajnijim susedima i svetskim silama, gde su uočene i izvesnegeopolitičke pravilnosti (po istoričaru Brodelu to bi bile istorijske pojave«srednjeg» i «dugog trajanja»).Četvrti deo «Geopolitička pozicija savremene Rusije» analiziradanašnju Rusiju sa unutrašnje i međunarodne pozicije. U okviru unutrašnjepozicije se analizira ekonomija, demografija, sociološka struktura, kulturai unutrašnjo – politička pozicija savremene ruske države. U odnosu naokruženje se analizira ukupna pozicija Rusije u svetu i posebno u odnosu nasusede i pojedine važne države (sa svim državama Evrope i Azije i sanajvažnijim silama na drugim kontinentima). Peti deo «Perspektive Rusije usledećim decenijama XXI veka» sadrži osnovne elemente predviđanjaunutrašnjeg razvoja zemlje, kao i njenu poziciju u svetskim tokovima. Šestideo je pregledni «Zaključak».
The doctor dissertation named “Russia in the beginning of the 21thcentury – geopolitical analyses” is the work which is consisting of the six parts. In thefirst part “Theoretical methodological introduction” is a setup of the methodologicalyconceptual basis of this work and noticed previous researches of this subject matterand summarized and analyzed the resources and literature. The second part of thework “Phiysical and geographical attributes of the nowdays Russian territory”engages in analyzing and valuing relief and soil cover, climate , hidrographycalpotential, wildlife, mineral and energy resources of nowdays Russia. While the firstand the second part of this work quantitative are a small (alike the fifth and the sixthparts of the work ) the third and the fourt parts borders is the largest part ofdissertation . The third part of the work “An historical analyses geopolitical positionsof Russia” engages in territorial development of the Russian Government trough itshistory whereat are analyzed another geopolitically important factors of genesis itshistorical position. Especially is observed influence to Russia by continents of itsbroadcasting and noticed some analyses of the bilateral historical attitudes to themost important neighbourhood and other major world powers , where is noticed somegeopolitically regularities (accordin to a famous historian Brodel there are a historicalapparations named a period of medium-sized duration and a period of long- sizedduration) . The fourth part of the dissertation “Geopolitical position of modernRussia” analyzes nowdays Russia in domestic policy and international context .Withininterior position is analysing economy, demography, social structures, culture, anddomestic policy position of modern Russia. Concerning to surroundings is analysingposition of Russia in wholle especially concerning to the neighbourhood and someimportant countries ( and all countries of Europe, Asia, and the most importantpowers of other continents). The fifth part “Perspective of Russia in the next decadesof the 21 th century” conteins a basic elements of the anticipations of internaldevelopment and Russia’s position in the world. The sixth part is a previewed“Epilogue”.

2

Dragana, Popović. "Предикати перцепције у руском и српском језику". Phd thesis, Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet u Novom Sadu, 2016. http://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=100367&source=NDLTD&language=en.

Повний текст джерела

Стилі APA, Harvard, Vancouver, ISO та ін.

Анотація:

Ovim se istraživanjem na primeru osnovnih predikata (glagola) percepcije ruskog i srpskog jezika odgovara na pitanja vezana za sistemske odnose u oblasti leksike, klasifikaciju jezičkih jedinica, definisanje leksema, međusobnu zavisnost značenja leksema i njihovih morfoloških i sintaksičkih obeležja. Osnovni predikati (glagoli) percepcije ruskog i srpskog jezika pozicioniraju se unutar semantičkih paradigmi, zasnovanih na interakciji diferencijalnih i zajedničkih komponenata značenja svojih članova. Članovi paradigmi izdvajaju se na osnovu kriterijuma određenih u skladu s principima organizacije centra i periferije leksičkog sistema. Pozicioniranje izdvojenih predstavnika vizuelne, auditivne, olfaktorne, gustativne i taktilne percepcije, kao i njihovih vidskih korelata, rezultira utvrđivanjem strukture paradigmi i smerova semantičke derivacije u njima.
This dissertation focuses on systemic relationships among the basic predicates (verbs) of perception in Russian and Serbian. It investigates issues related to the lexicon, the classification of linguistic units, the relationships between the meanings of lexemes and their morphological and syntactic features, as well as the definition of the main members of the analysed lexico-semantic group. The basic predicates of perception in Russian and Serbian are positioned within the semantic paradigms, based on the interaction of differential and general components of meaning of their members. The members of the paradigms are selected based on criteria established in accordance with the principle of the organization of lexical systems into core and periphery. The positioning of the selected representatives of visual, auditory, olfactory, gustative and tactile perception, as well as their aspectual correlates, results in determining the structure of the paradigms and the directions of semantic derivation in them.

3

Старков, Валерий Андреевич. "Физическая культура Древней Руси". Дис. канд. іст. наук, КГУ, 1991.

Знайти повний текст джерела

Стилі APA, Harvard, Vancouver, ISO та ін.

4

Maja, Krstić. "Лексички крњи глаголи и њихова употреба у савременом руском и српском језику". Phd thesis, Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet u Novom Sadu, 2016. http://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=100369&source=NDLTD&language=en.

Повний текст джерела

Стилі APA, Harvard, Vancouver, ISO та ін.

Анотація:

Дати рад има задатак да представи, опише и одреди статус лексички крњих глагола у руском и српском језику. Реч је о глаголима који нису способни самостално да функционишу, због чега су упућени на самосталне речи, са којима у споју остварују своју улогу и постају способни да изразе граматичко значење самосталних речи, као и читаве конструкције чији су саставни део.Глаголи овога типа биће класификовани у три основне групе: 1) копулативни глаголи; 2) модални и фазни глаголи и 3) формално пунозначни глаголи, њихова анализа спроводиће се како у оквиру наведених група, тако и у целини, а основу датог проучавања представљаће контрастивна анализа и одређивање статуса датих глагола у савременом руском и српском језику.Иако су више пута били предмет истраживања, непунозначни глаголи нису добили једну целовиту анализу, нису адекватно груписани и побројани, није урађена типолошка класификација ове групе глагола у оба поређена језика. Насупрот детаљно истраженој групи пунозначних (самосталних) глагола, група лексички непунозначних глагола заслужује исцрпнију анализу, јаснију научну дефиницију, изучавање њихове семантике, карактера, као и специфичности односа које означавају, односно положаја који заузимају у општем систему језичких јединица.
Dati rad ima zadatak da predstavi, opiše i odredi status leksički krnjih glagola u ruskom i srpskom jeziku. Reč je o glagolima koji nisu sposobni samostalno da funkcionišu, zbog čega su upućeni na samostalne reči, sa kojima u spoju ostvaruju svoju ulogu i postaju sposobni da izraze gramatičko značenje samostalnih reči, kao i čitave konstrukcije čiji su sastavni deo.Glagoli ovoga tipa biće klasifikovani u tri osnovne grupe: 1) kopulativni glagoli; 2) modalni i fazni glagoli i 3) formalno punoznačni glagoli, njihova analiza sprovodiće se kako u okviru navedenih grupa, tako i u celini, a osnovu datog proučavanja predstavljaće kontrastivna analiza i određivanje statusa datih glagola u savremenom ruskom i srpskom jeziku.Iako su više puta bili predmet istraživanja, nepunoznačni glagoli nisu dobili jednu celovitu analizu, nisu adekvatno grupisani i pobrojani, nije urađena tipološka klasifikacija ove grupe glagola u oba poređena jezika. Nasuprot detaljno istraženoj grupi punoznačnih (samostalnih) glagola, grupa leksički nepunoznačnih glagola zaslužuje iscrpniju analizu, jasniju naučnu definiciju, izučavanje njihove semantike, karaktera, kao i specifičnosti odnosa koje označavaju, odnosno položaja koji zauzimaju u opštem sistemu jezičkih jedinica.
The aim of this dissertation is to analyze and determine the status of lexically incomplete verbs in Russian and Serbian. Lexically incomplete verbs are those that cannot function independently, which is why they are directed towards independent words. It is by means of this relationship they are able to perform their function and express grammatical meaning of independent words, as well as of the entire phrase they are a part of.These verbs will be classified in three primary groups: 1) copulative verbs; 2) modal and phase verbs; 3) verbs with formally full meaning, their analysis will be performed both within the framework of the aforementioned groups and by treating them as a whole, whereas the basis for the study will be set by a contrastive analysis and the determination of the status of the verbs in modern Russian and Serbian.Even though they have so far been an object of numerous studies, verbs without full meaning have yet not been given a thorough analysis, nor have they been adequately grouped, inventoried and typologically classified in either of the two contrasted languages. If compared to the group of independent verbs with full meaning that were examined in great detail, the group of verbs without full lexical meaning deserves a more comprehensive analysis, a clearer scientific definition, an analysis of their semantics, character, as well as the specific relations they signify and the position they occupy in the general system of linguistic units.

5

Безклабу, С. О. "Синкретизм культури Київської Руси (філософсько-естетичний аспект дослідження)". Дис. канд. філос. наук, КУ ім. Т. Шевченка, 1996.

Знайти повний текст джерела

Стилі APA, Harvard, Vancouver, ISO та ін.

6

Гайденко, П. И. "Становление высшего церковного управления в Киевской Руси : автореф. дис. … д-ра ист. наук : 07.00.02". Thesis, б. и, 2011. http://hdl.handle.net/10995/3606.

Повний текст джерела

Стилі APA, Harvard, Vancouver, ISO та ін.

7

Бармина, В. Э. "Феномен женственности в культуре Средневековья (на материале артефактов письменной культуры Византии и Древней Руси VI-XVII вв.) : автореф. дис. … канд. культурологии : 24.00.01". Thesis, б. и, 2009. http://hdl.handle.net/10995/2269.

Повний текст джерела

Стилі APA, Harvard, Vancouver, ISO та ін.

8

Кют, Дарина Максимівна. "Тюркізми в сучасній російській мові: лексоцентричний аспект". Магістерська робота, 2022. https://dspace.znu.edu.ua/jspui/handle/12345/6589.

Повний текст джерела

Стилі APA, Harvard, Vancouver, ISO та ін.

Анотація:

Кют Д. М. Тюркізми в сучасній російській мові: лексоцентричний аспект : кваліфікаційна робота магістра спеціальності 035 «Філологія» / наук. керівник Т. О. Хейлік. Запоріжжя : ЗНУ, 2022. 100 с.
RU : Основной текст квалификационной работы магистра «Тюркизмы в современном русском языке: лексоцентрический аспект» содержит 84 страниц. Для выполнения работы изучено 75 источников. Объект исследования ‒ тюркизмы как лингвокультурный компонент заимствованной лексики современного русского языка. Предмет исследования – ассимиляция заимствованной лексики, фонетические, морфологические и лексико-семантические особенности тюркизмов в современном русском языке. Цель исследования ‒ идентификация и системный анализ тюркских элементов, выявленных в словарях русского языка, определение наибольших тематических групп, сопоставление лингвистического статуса тюркизмов в русском и русизмов в тюркских языках. В ходе исследования предполагается решить следующие задачи: 1. Рассмотрев различные подходы к понятию тюркизма, определить его место в системе заимствованной лексики современного русского языка. 2. Выявить пути и причины проникновения тюркизмов в русский и русизмов в турецкий языки. 3. Дать характеристикуслов тюркского происхождения в лексоцентрическом аспекте. 4. Исследовать фонетические, морфологические и лексико-семантические особенности тюркизмов. 5. Описать их тематическое разнообразие и частеречную специфику. Источниками исследования послужили словари иностранных слов, этимологические, толковые и другие словари Л.П. Крысина, Г.А. Крылова, Д. Н. Ушакова, М. Р. Фасмера, Т.Ф. Ефремовой, Е. Н. Шиповой, Г. Ю. Багриновского и др., выборка русизмов из тюркских словарей; теоретическую базу составили монографии и статьи Н.А. Баскакова, А.Н. Кононова, А.В. Дыбо и др. русистов и тюркологов, посвященные анализируемой проблеме. Методы исследования: описательный, сопоставительный, сравнительно-исторический, статистический и метод сплошной выборки фактического материала. Практическая значимость ‒ результаты исследования могут быть использованы при сравнительном анализе слов в процессе обучения лексикологии и лексикографии студентов-русистов или тюркологов, вызвать интерес этнографов и историков как представителей смежных гуманитарных дисциплин, послужить источником для дальнейших исследований в области языкознания. Апробация работы – материалы исследования были представлены в докладе на VI Всеукраинской научно-практической интернет-конференции для студентов, аспирантов и молодых ученых «Актуальные проблемы славянской филологии» (25-26 ноября 2021 г.) и опубликованыв статье «О тюркизмах в русском и русизмах в турецком языках». Статья «Тематическое разнообразие русизмов в турецком языке» подготовлена к печати.
EN : The text of the master's work consists of 84 pages, 75 sources. The object of the research is borrowed vocabulary of the modern Russian language. The subject of research is assimilation of borrowed vocabulary and linguistic elements, phonetic, morphological and lexical-semantic features of changes in Turkisms in modern Russian. The purpose is identification and systematic linguistic analysis of Turkic elements in Russian dictionaries, classification and definition of the largest thematic groups, comparison of the status of Turkisms in Russian and Russianisms in Turkic languages. The study is supposed to solve the following tasks: 1. To give the definition of Turkism and determine its place in the system of borrowed vocabulary of the modern Russian language. 2. Toreveal the ways and reasons for the penetration of Turkisms into Russian and Russianisms into Turkish.3. To characterize the words of Turkic origin in the lexocentric aspect. 4. To investigate the phonetic, morphological and lexical-semantic features of Turkisms. 5. To describe the thematic diversity and part-of-speech specificity.The relevance of the work is based on the lack of a comprehensive study of the process of interpenetration of the vocabulary of the Turkic and Russian languages.The scientific novelty of the study lies in the lexocentric approach – a systematic selection and analysis of not only Turkisms in the dictionaries of the Russian language, but also Russianisms in Turkic, on the example of Turkish, followed by tracking grammatical and semantic changes in thematic groups and determining the quantitative predominance of words, which made it possible to measure the index of the number penetrated words and suggest the intensity of influence on the recipient language in the period of globalization. The methods of research: descriptive, comparative, comparative-historical, statistical and continuous sampling of factual material. The scope materials of the research can be used in the comparative analysis of words in the process of teaching lexicology and lexicography to students of Russian studies or Turkic studies, arouse the interest of ethnographers and historians as representatives of related humanitarian disciplines, to be used as a theoretical basis for further research in the field of linguistics.

9

Фомина, Т. Ю. "Епископская власть в домонгольской Руси: истоки, становление, развитие : автореф. дис. … д-ра ист. наук : 07.00.02". Thesis, 2014. http://hdl.handle.net/10995/28066.

Повний текст джерела

Стилі APA, Harvard, Vancouver, ISO та ін.

10

Охтень, С. А. "Идейно-художественное своеобразие "Повести о Горе-Злочастии" в ее отношении к книжной и фольклорной традициям Древней Руси : Автореф. дис. ... канд. филол. наук: 10.01.01". Thesis, 2002. http://hdl.handle.net/10995/486.

Повний текст джерела

Стилі APA, Harvard, Vancouver, ISO та ін.

Книги з теми "Русизм":

1

Горький, М. По Руси. Москва: Художественная литература, 1986.

Знайти повний текст джерела

Стилі APA, Harvard, Vancouver, ISO та ін.

2

Рудjаков, П. Сеоба срба у Русиjу у 18. веку. Београд: Службени лист СРJ, 1995.

Знайти повний текст джерела

Стилі APA, Harvard, Vancouver, ISO та ін.

3

Александрова, Л. А. Деревянное зодчество Руси. Москва: Белый город, 2004.

Знайти повний текст джерела

Стилі APA, Harvard, Vancouver, ISO та ін.

4

Алексеев, Ю. Г. Государь всея Руси. Новосибирск: Наука, 1991.

Знайти повний текст джерела

Стилі APA, Harvard, Vancouver, ISO та ін.

5

Рыбаков, Б. А. Язычество Древней Руси. Москва: Наука, 1988.

Знайти повний текст джерела

Стилі APA, Harvard, Vancouver, ISO та ін.

6

Козырева, А. А. Тайны крещения Руси. Москва: Оникс, 2007.

Знайти повний текст джерела

Стилі APA, Harvard, Vancouver, ISO та ін.

7

Тихомиров, Олег Николаевич. На страже Руси. Донецк: Донбас, 1986.

Знайти повний текст джерела

Стилі APA, Harvard, Vancouver, ISO та ін.

8

Раппопорт, П. А. Зодчество Древней Руси. Ленинград: Наука, 1986.

Знайти повний текст джерела

Стилі APA, Harvard, Vancouver, ISO та ін.

9

Раппопорт, П. А. Зодчество Древней Руси. Ленинград: Наука, 1986.

Знайти повний текст джерела

Стилі APA, Harvard, Vancouver, ISO та ін.

10

Клибанов, А. И. Духовная культура средневековой Руси. Материалы к курсу "Культура древней Руси". Москва: Аспект Пресс, 1994.

Знайти повний текст джерела

Стилі APA, Harvard, Vancouver, ISO та ін.

Більше джерел

Частини книг з теми "Русизм":

1

Савин, Драгана. "Русини у Војводини - установе културе". У Транскултуралност и библиотеке. 2 / 16. Међународна научна конференција MELISSA, Београд, 29. септембар - 1. октобар 2017., 113–36. Београд: Филолошки факултет, Универзитет у Београду, 2017. http://dx.doi.org/10.18485/melissa.2017.16.2.ch8.

Повний текст джерела

Стилі APA, Harvard, Vancouver, ISO та ін.

2

Трнавац, Радослава. "Систем негативне евалуације у руском језику". У Трагом славистичких истраживања професора Богољуба Станковића, 303–16. Београд: Савез славистичких друштава Србије ; Филолошки факултет Универзитета у Београду, 2018. http://dx.doi.org/10.18485/bogoljub_stankovic.2018.ch20.

Повний текст джерела

Стилі APA, Harvard, Vancouver, ISO та ін.

3

Трнавац, Радослава. "Систем евалуације у руском језику - програм истраживања". У Универзитетска славистика: традиције, савремено стање, перспективе = Университетская славистика: традиции, современное состояние, перспективы, 407–32. Београд: Универзитет у Београду, Филолошки факултет, 2017. http://dx.doi.org/10.18485/unislav.2017.ch28.

Повний текст джерела

Стилі APA, Harvard, Vancouver, ISO та ін.

4

Марић, Биљана Ж. "Изражавање контраста у српском и руском: сложена реченица". У Трагом славистичких истраживања професора Богољуба Станковића, 125–37. Београд: Савез славистичких друштава Србије ; Филолошки факултет Универзитета у Београду, 2018. http://dx.doi.org/10.18485/bogoljub_stankovic.2018.ch10.

Повний текст джерела

Стилі APA, Harvard, Vancouver, ISO та ін.

5

Бајовић, Јелена Р. "Сугласничке алтернације у деклинацији и конјугацији у српском и руском језику". У Морфологија и морфосинтакса српског језика ; Утицај глобализације на структуру српског језика, 313–21. Београд: Међународни славистички центар, Филолошки факултет, Универзитет у Београду, 2017. http://dx.doi.org/10.18485/msc.2017.46.1.ch28.

Повний текст джерела

Стилі APA, Harvard, Vancouver, ISO та ін.

6

Николић, Милица. "Интертекстуална игра са руским реминисценцијама у роману „Предео сликан чајем’’ Милорада Павића". У Мост у књижевности, историји и кинематографији, 271–87. Вишеград, Андрићград: Андрићев институт, 2017. http://dx.doi.org/10.18485/ai_most.2017.ch15.

Повний текст джерела

Стилі APA, Harvard, Vancouver, ISO та ін.

7

Асимопулос, Панајотис. "Семантички и синтаксички идентитет условних клауза у модерном грчком, руском и српском језику". У Филологија културе, 227–45. Београд: Универзитет у Београду, Филолошки факултет, 2016. http://dx.doi.org/10.18485/filkult.2016.2.ch16.

Повний текст джерела

Стилі APA, Harvard, Vancouver, ISO та ін.

8

Радивојевић, Мирослав. "Добровољачки покрет у Русији 1914–1916". У Русиja и Србија на прелому векова : српске теме Андреја Шемјакина, 263–85. Институт за новију историју Србије; Центар за Руске и Источноевропске студије »М. Јовановић« Филозофског факултета Универзитета у Београду; Информатика; Институт за словенске студије РАН, 2020. http://dx.doi.org/10.31212/zradova.17.rusijaisrbija.rad.263-285.

Повний текст джерела

Стилі APA, Harvard, Vancouver, ISO та ін.

9

Копилов, Николај. "Доживљаји доброг апотекара Радоле Гајде у Русији". У Русиja и Србија на прелому векова : српске теме Андреја Шемјакина, 301–12. Институт за новију историју Србије; Центар за Руске и Источноевропске студије »М. Јовановић« Филозофског факултета Универзитета у Београду; Информатика; Институт за словенске студије РАН, 2020. http://dx.doi.org/10.31212/zradova.17.rusijaisrbija.kop.301-312.

Повний текст джерела

Стилі APA, Harvard, Vancouver, ISO та ін.

10

Поповић, Никола Б. "Трговина између Србије и Русије крајем 19. века". У Русиja и Србија на прелому векова : српске теме Андреја Шемјакина, 167–71. Институт за новију историју Србије; Центар за Руске и Источноевропске студије »М. Јовановић« Филозофског факултета Универзитета у Београду; Информатика; Институт за словенске студије РАН, 2020. http://dx.doi.org/10.31212/zradova.17.rusijaisrbija.pop.167-171.

Повний текст джерела

Стилі APA, Harvard, Vancouver, ISO та ін.

Тези доповідей конференцій з теми "Русизм":

1

Drakulic Prijma, Dragana. "О Српско-руском фразеолошком речнику Бранислава Нушића са лингвокултуролошким коментарима". У Србистика данас. Faculty of Philology, University of Banja Luka, 2016. http://dx.doi.org/10.21618/srb1601065d.

Повний текст джерела

Стилі APA, Harvard, Vancouver, ISO та ін.

2

Беляев, Л. А. "Отдел археологии Московской Руси". У Институт археологии РАН: 100 лет истории. Crossref, 2020. http://dx.doi.org/10.25681/iaras.2019.978-5-94375-270-4.77-84.

Повний текст джерела

Стилі APA, Harvard, Vancouver, ISO та ін.

3

Авдеев, А. Г. "Мастера-резчики надписей в Московской Руси". У Звучат лишь Письмена. К юбилею А.А. Медынцевой. Crossref, 2019. http://dx.doi.org/10.25681/iaras.2019.978-5-94375-282-7.32-49.

Повний текст джерела

Стилі APA, Harvard, Vancouver, ISO та ін.

4

А. А., Алексеев. "Еврейские источники в литературной традиции древней Руси". У XVI Международный съезд славистов. Институт русского языка им. В. В. Виноградова РАН, 2018. http://dx.doi.org/10.31912/isc.2018.08.1.

Повний текст джерела

Стилі APA, Harvard, Vancouver, ISO та ін.

5

Малыгин, П. Д. "О «парах» и «переносах» городов древней Руси". У Земли родной минувшая судьба… Crossref, 2018. http://dx.doi.org/10.25681/iaras.2018.978-5-94375-262-9.106-120.

Повний текст джерела

Стилі APA, Harvard, Vancouver, ISO та ін.

6

Коваль, В. Ю. "Звучат лишь Письмена. К юбилею А.А. Медынцевой." У Звучат лишь Письмена. К юбилею А.А. Медынцевой. Crossref, 2019. http://dx.doi.org/10.25681/iaras.2019.978-5-94375-282-7.

Повний текст джерела

Стилі APA, Harvard, Vancouver, ISO та ін.

Анотація:

Настоящий сборник научных статей посвящен юбилею выдающегося ученого, археолога и специалиста по эпиграфике Альбины Александровны Медынцевой. В издание вошли работы, отражающие широту ее научных интересов: об археологии Древней Руси, надписях на средневековых предметах, палеографии, некоторых аспектах древнерусской истории.

7

Кузина, И. Н., та Е. А. Виноградова. "СИРИЙСКИЕ СТЕКЛЯННЫЕ СОСУДЫ В ДОМОНГОЛЬСКОЙ РУСИ: ПРОБЛЕМЫ ХРОНОЛОГИИ И АТРИБУЦИИ". У Атрибуция предмета: интуиция, опыт, документ : сборник научных статей XXVII царскосельской конференции. Crossref, 2021. http://dx.doi.org/10.54764/ruscol.2021.15.74.001.

Повний текст джерела

Стилі APA, Harvard, Vancouver, ISO та ін.

8

Волкова, Р. И. "РУССКИЙ ДУХ: ЗАПАХИ, КОТОРЫЕ ОПРЕДЕЛИЛИ НАШЕ НАЦИОНАЛЬНОЕ САМОСОЗНАНИЕ ОТ ДРЕВНЕЙ РУСИ ДО СОВРЕМЕННОЙ РОССИИ". У Генезис национального самосознания: аспект инструментальности в информационной безопасности России в условиях стихии глобализации. Общество с ограниченной ответственностью «Книжный дом», 2018. http://dx.doi.org/10.25807/pbh.978.5.94777.420.7.102.107.

Повний текст джерела

Стилі APA, Harvard, Vancouver, ISO та ін.

9

Мальчик, О., та Л. Протосавицкая. "ГЕНЕЗИС ПРАВОВОЙ РЕГЛАМЕНТАЦИИ ГРАЖДАНСКОГО И ХОЗЯЙСТВЕННОГО ПРОЦЕССА В КИЕВСКОЙ РУСИ, ВЕЛИКОМ КНЯЖЕСТВЕ ЛИТОВСКОМ И КАЗАЦКОМ ГОСУДАРСТВЕ". У WIELOKIERUNKOWOSC JAKO GWARANCJA POSTĘPU NAUKOWEGO. European Scientific Platform, 2020. http://dx.doi.org/10.36074/21.02.2020.v1.29.

Повний текст джерела

Стилі APA, Harvard, Vancouver, ISO та ін.

10

Чернецов, А. В. "Земли родной минувшая судьба… К юбилею А.Е. Леонтьева". У Земли родной минувшая судьба… Crossref, 2018. http://dx.doi.org/10.25681/iaras.2018.978-5-94375-262-9.

Повний текст джерела

Стилі APA, Harvard, Vancouver, ISO та ін.

Анотація:

В новый сборник трудов отдела средневековой археологии РАН вошли статьи его сотрудников, работающих над коллективной темой «Динамика исторической жизни и культурная идентичность в Восточной Европе от эпохи Великого переселения народов до Московской Руси – археологическое измерение». В связи с юбилеем ведущего научного сотрудника отдела А.Е. Леонтьева в сборник включены также работы коллег из других научных организаций. Статьи охватывают широкий круг проблем средневековой археологии Восточной Европы, древнерусского государства, главным образом его северо-восточных территорий. Анализируются новые вещевые находки, некоторые из них уникальны. Блок статей знакомит читателя с современной точкой зрения на происхождение городов и их развитие. Большинство предлагаемых читателю тем, отраженных в статьях сборника, в той или иной степени соприкасаются с исследованиями А.Е. Леонтьева. Для археологов, историков, искусствоведов.