To see the other types of publications on this topic, follow the link: Идрок.

Journal articles on the topic 'Идрок'

Create a spot-on reference in APA, MLA, Chicago, Harvard, and other styles

Select a source type:

Consult the top 50 journal articles for your research on the topic 'Идрок.'

Next to every source in the list of references, there is an 'Add to bibliography' button. Press on it, and we will generate automatically the bibliographic reference to the chosen work in the citation style you need: APA, MLA, Harvard, Chicago, Vancouver, etc.

You can also download the full text of the academic publication as pdf and read online its abstract whenever available in the metadata.

Browse journal articles on a wide variety of disciplines and organise your bibliography correctly.

1

ИБРАГИМОВ, Абдумалик Гаппарович, та Икром Турдибоевич МУРАДОВ. "МАКТАБ СИНФЛАРДАГИ ҲОЛАТ ТАЪЛИМ СИФАТИГА ТАЪСИР КЎРСАТМОҚДАМИ?" ПЕДАГОГИК ВА ПСИХОЛОГИК ТАДҚИҚОТЛАР 5, № 5 (2023): 75–79. https://doi.org/10.5281/zenodo.7953081.

Full text
Abstract:
Ўқувчиларнинг ёши, қизиқиши, эришган натижалари, идрок этиши, оилавий келиб чиқиши каби индивидуал хусусиятлар таълим сифатини идрок этишда муҳим омил ҳисобланадиБаъзи фикрларга кўра, синфдаги ўқувчилар сони синф жараёнига, ўқув фаолиятига, ўқувчиларнинг фаоллигига ва натижада ўқувчиларнинг ўрганишига таъсир қилади.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
2

Асланов, Азиз Меҳмонович. "АҲБОРОТ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ РИВОЖЛАНАЁТГАН ДАВРДА БАНК ТИЗИМИДА ИЧКИ МОТИВАЦИЯНИНГ РОЛИ". EURASIAN JOURNAL OF LAW, FINANCE AND APPLIED SCIENCES 3, № 4 (2023): 217–22. https://doi.org/10.5281/zenodo.7854998.

Full text
Abstract:
Мақоланинг асосий мақсади банк тизимида ходимларининг ички мотивация ролини синашдан иборат. Ички мотивацияни, қабул қилиш фойдаланиш қулайлиги ва идрок этилган фойдалилик банк тизимида рақамлаштириш жараёнида мавжуд бўлган веб ва иловалардан фойдаланиш ниятига бевосита таъсир кўрсатиши исботланган. Бундан ташқари, таклиф қилинган моделнинг билвосита таъсири ҳам ўрганилади, маълумотлар фойдаланиш қулайлиги ва идрок этилган фойдалилик муносабатларга тўлиқ воситачилик қилади.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
3

Хаитов, Зуфар Асроралиевич Эргашева Шоҳиста Анвар қизи. "ПСИХОЛОГИК ПОРТРЕТ ҚАЛАМТАСВИРИНИ ТАСВИРЛАШДА ИДРОК ЭТИШНИ ШАКЛЛАНТИРИШ ХУСУСИЯТЛАРИ." «Zamonaviy dunyoda ilm-fan va texnologiya» nomli ilmiy-amaliy konferensiya 2, № 4 (2023): 41–43. https://doi.org/10.5281/zenodo.7579148.

Full text
Abstract:
мазкур мақолада психологик портрет қаламтасвирини  тасвирлашда,  идрок  этишни  шакллантириш хусусиятлари, табиатда қора предметлар ёки соялар ёруғлик нурларига нисбатан турли бурчакларда жойлашиши, портрет рангтасвирида колорид ва фактура  ҳолатини тўғри ифодалаши ҳамда ўқувчиларни эстетик тарбияляаш ҳақида фикр юритилади.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
4

Кубаева, Мавлуда Бахтиёр қизи. "МАКТАБГАЧА ЁШДАГИ БОЛАНИНГ АТРОФ-МУҲИТНИ ҲИССИЙ БИЛИШ ЖАРАЁНИ МОҲИЯТИ ВА ХУСУСИЯТИ". JOURNAL OF NEW CENTURY INNOVATIONS 2, № 1 (2022): 544–48. https://doi.org/10.5281/zenodo.6458513.

Full text
Abstract:
Аннотация.  Мазкур  мақолада  мактабгача  ёшдаги  болаларни  атроф- муҳитни ҳиссий билиш жараёни, атроф-муҳитдаги воқеа-ҳодисаларни сезиш,  идрок этиш, тасаввур қилиш орқали очиб берилган.  
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
5

И.Р.Казаков. "ТИЛДА ОЛАМ МАНЗАРАСИ ТАСВИРИ". DEVELOPMENT OF PEDAGOGICAL TECHNOLOGIES IN MODERN SCIENCES 1, № 2 (2022): 85–89. https://doi.org/10.5281/zenodo.7098773.

Full text
Abstract:
Бу мақолада тил ва маданиятнинг муштараклиги,уни лингвокультурология ўрганиши, дунёдаги ҳар бир миллат оламни ўзича кўриши, идрок этиши, шу асосда кишилар кўз ўнгида оламнинг лисоний манзараси намоён бўлиши каби масалалар талқини берилган.  
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
6

Омонов, Шерали Иброхим ўғли. "РЕКЛАМА ВА УНИ ИДРОК ҚИЛИШНИ ЎРГАНИШНИНГ ИЛМИЙ МЕТОДОЛОГИК АСОСЛАРИ". Zamonaviy dunyoda innovatsion tadqiqotlar: Nazariya va amaliyot, № 11 (9 лютого 2022): 15–17. https://doi.org/10.5281/zenodo.6026585.

Full text
Abstract:
Реклама психологияси амалий фан соҳаси сифатида 100 йил илгари пайдо бўлган. Америкаликларнинг таъкидлашича унинг асосчиси Уолтер Дилла Скотт ҳисобланади. У 1903 йил, истеъмолчиларга рекламанинг таъсири масалаларига бағишланган “Реклама назарияси ва амалиёти” деб номланган рисолани чоп қилдирган. 1908 йилда эса “Реклама психологияси” китобини чоп эттирган. Мазкур китобда реклама бўйича ўтказилган эксперимент натижалари баён этилган. Аммо рекламага оид айрим масалалар ундан олдин ҳам мавжуд бўлган. Соҳа мутахассисларига жуда таниш бўлган А.Веригин ишларини бунга мисол тариқасида кўрсатиш жойиз. Олимнинг 1989 йилда “Рус рекламаси” деб номланган рисоласи ўз даврида машхур ва диққатга сазовор бўлган.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
7

Муминов, Алишер. "АХБОРОТЛАШГАН ЖАМИЯТГА ЎТИШНИНГ АЙРИМ ЖИҲАТЛАРИ". Ижтимоий-гуманитар фанларнинг долзарб муаммолари / Актуальные проблемы социально-гуманитарных наук / Actual Problems of Humanities and Social Sciences. 3, S/1 (2023): 55–59. http://dx.doi.org/10.47390/b1342v3si1y2023n07.

Full text
Abstract:
Инсоният ўз ривожида ахборот жамиятига ўтиши инсон катта ҳажмдаги ахборотни қабул қилиш ва ундан тўғри фойдаланишга тайёр эмаслигини кўрсатиб қўйди. Бу эса ахборотни тўғри идрок этиш маданиятини шакллантириш каби инсоннинг бевосита дунёқараши, салоҳияти, тажрибаси билан боғлиқ хусусиятларни камол топтириш масалаларининг долзарблигини янада оширади.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
8

Тоштемирова, Муаззам Акмалжоновна. "БОШЛАНҒИЧ СИНФ ЎҚУВЧИЛАРИНИНГ АТРОФ –МУҲИТ ҲАҚИДАГИ ТАССАВУРЛАРИНИ ШАКИЛЛАНТИРИШ БЎЙИЧА МЕТОДЛАРИНИ ВА ШАКЛЛАРИНИ АНИҚЛАШ МАЛАКАСИНИНГ МАВЖУД БЎЛИШИ". «Zamonaviy dunyoda pedagogika va psixologiya» nomli ilmiy, masofaviy, onlayn konferensiya 1, № 24 (2022): 146–49. https://doi.org/10.5281/zenodo.7220898.

Full text
Abstract:
Ушбу мақолада бошланғич синф ўқувчиларда тасаввурлар ўртасида, бир томондан, ва идрок этишлар ўртасида, иккинчи томондан, оралиқ пайдо бўладиган образлар – изчил ва кўргазмали (эйдетик) образлар мавжудлиги  булар ҳам, бошқаси ҳам ҳис қилиш органларини уйғотилишининг оқибатлари натижасида пайдо бўлиши хақида маълумот бериб ўтилди.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
9

АҲРОРОВА, Шаҳло Ўринбоевна. "МАДАНИЯТ ВА САНЪАТНИНГ МИЛЛИЙ-МАЪНАВИЙ МОҲИЯТИ". МАДАНИЯТ ВА САНЪАТ ЖУРНАЛИ 1, № 5 (2023): 25–30. https://doi.org/10.5281/zenodo.8144043.

Full text
Abstract:
Инсон яралибди-ки, маданият, санъат, адабиёт унинг маънавий қиёфасининг таркибий қисми сифатида у билан ёнма-ён яшаб, шаклланиб, тараққий этиб келмоқда. Ушбу мақола маданият, санъат, санъат турлари, бадиий ижод, бадиий идрок тўғрисида, шунингдек, маданият ва санъат соҳасида маънавий тарбиянинг ўрни ва аҳамияти тўғрисида сўз боради.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
10

Холиқулова, Покиза Хуршид қизи. "ИЧКИ ИШЛАР ОРГАНЛАРИ ПРОФИЛАКТИКА ФАОЛИЯТИДА ТЕМУР ТУЗУКЛАРИНИНГ ЎРНИ". «Zamonaviy dunyoda ilm-fan va texnologiya» nomli ilmiy-amaliy konferensiya 1, № 7 (2022): 306–8. https://doi.org/10.5281/zenodo.7466325.

Full text
Abstract:
Бугунги куннинг ўткир ва долзарб муаммолари биздан замонавий тараққиётнинг асосий тамойилларини ҳар томонлама чуқур таҳлил этиш билан бирга, инсониятнинг яқин-олис тарихидаги бой тажрибасини ҳам теран идрок этишни, шу асосда амалий хулосалар чиқаришни тақозо этмоқда, яъни тарих тажрибаси одамзод учун тобора муҳим аҳамият касб этмоқда.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
11

Карабаева, Барно Бобир қизи. "ПЕРЦЕПЦИЯ ТУШУНЧАСИНИНГ ФАЛСАФА ФАНИДА ТУТГАН ЎРНИ". ilm-fan 1, № 23 (2023): 123–24. https://doi.org/10.5281/zenodo.8406711.

Full text
Abstract:
Индивидуумга хос бўлган перцепция (идрок қилиш) ёки когниция жараёни дунёни инсон томонидан билиш ва ўзлаштиришнинг энг муҳим йўлларидан биридир. Инсоннинг ҳис қилмоқ, фаҳмламоқ, фикрламоқ, тафаккур қилмоқ, англамоқ, тушунмоқ каби хусусиятлари унинг сезиш лаёқати орқали амалга оширилади ва бу унинг энг муҳим таянч (фундаментал) қобилиятларидан бири ҳисобланади.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
12

Ҳамидов, Лутфулло Паизуллаевич. "ТИЛШУНОСЛИК ТАДҚИҚОТЛАРИДА ИНТЕРТЕКСТУАЛЛИК ТУШУНЧАСИНИНГ ТАЛқИНИ". SCIENCE AND INNOVATION IN THE EDUCATION SYSTEM 2, № 2 (2023): 67–70. https://doi.org/10.5281/zenodo.7627859.

Full text
Abstract:
Мазкур мақола тилшунослик тадқиқотларида интертекстуаллик тушунчасининг талқини ҳақида ёзилган. Интертекстуаллик тушунчасига куплаб олимлар томонидан келтирилган таърифлар баён этилган. Бир неча олимларнинг фикрларини умумлаштирган холда, биз интертекстуалликни тор тушуниш моделига Богранд ва Дресслерларнинг матнлилик концепциясидаги интертекстуалликнинг таърифини ҳам киритишимиз мумкин. Бу концепцияда интертекстуаллик - матнларнинг яратилиш ва идрок қилиниш шароити сифатида қаралиши мумкин.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
13

Dilmurod, Rakhmatov. "Сунъий тафаккурнинг инсониятга таъсири: ютуқ ва инқирозлар тахлили". Этика ва эстетиканинг долзарб масалалари 5 (1 травня 2021): 171–76. https://doi.org/10.5281/zenodo.4895611.

Full text
Abstract:
Сўнги йилларда ривожланаётган сунъий тафаккур технологиялари келажакда барча соҳаларни қамраб олиши кутилмоқда. Ўзини ўзи такомиллаштиришни бошлайдиган ва ақл-идрок портлашини келтириб чиқарадиган сунъий тафаккурнинг ривожланиши инсоннинг интеллектуал салоҳиятига жуда катта таъсир кўрсатмоқда. Сунъий тафаккурнинг ривожланиши инсоният тарихидаги энг катта ихтирога айланади. Мақолада соҳанинг ривожланиш босқичлари, қамровлик даражаси ва сунъий тафаккур мутахассислари ҳақида сўз юритилади.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
14

АБДУШУКУРОВ, Абдулазиз. "ХИТОЙ ВА ЎЗБЕК ТИЛЛАРИДА БОШ ҚИСМИДАГИ СОМАТИЗМЛАРДА ЛАКУНАРЛИКНИНГ НАМОЁН БЎЛИШИ ХУСУСИДА". Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences 2, № 29 (2022): 121–28. https://doi.org/10.5281/zenodo.7460681.

Full text
Abstract:
<em>Маданият ва маданиятлараро мулоқот, миллий анъаналар ва дунё миллий тилларидаги ўзига хос хусусиятларини ўрганишга алоҳида эътибор қаратилмоқда. Тилшунослик соҳасидаги антропоцентрик қарашларга асосланган, тил этник гуруҳ менталитети ва маданияти билан узвий бирликда ўрганиладиган янги назарий ишлар асосини ташкил қилиш ҳамда дунёни идрок этиш хусусиятларини аниқ белгилаб берувчи тилнинг лексик тизими устида кўплаб ишлар олиб борилмоқда. </em>
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
15

Азизов, Ориф. "Мусиқа дарсларида ўқувчиларнинг билим ва малакаларини мустаҳкамлаш". Общество и инновации 3, № 8/S (2022): 54–58. http://dx.doi.org/10.47689/2181-1415-vol3-iss8/s-pp54-58.

Full text
Abstract:
Мусиқа маданий хаётимизда кенг ўрин тутган, инсон шахсиятини ривожлантиришда муҳим аҳамият касб этадиган санъат туридир. Мусиқа тарбияси, нафосат тарбиясининг асосий ва мураккаб қирраларидан бири бўлиб, атрофдаги гўзал нарсаларни тўғри идрок этишга ва қадрлашга ўургатади. Мусиқа инсонни юксак дид билан қуроллантиради ва маънавий дунёқарашини шакллантиради. Мусиқа инсон ҳиссиётига кучли таъсир кўрсатиш имкониятига эга бўлиб, ўқувчиларни нафосат оламига олиб кириш ва ғоявий-ахлоқий тарбиялашнинг муҳим воситасидир.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
16

Ф.Н.Акромова. "ФРАНЦУЗ ТИЛИ ГРАММАТИКАСИНИ ЎҚИТИШДА МАШҚЛАРНИНГ РОЛИ ВА АҲАМИЯТИ". МЕЖДУНАРОДНАЯ НАУЧНАЯ КОНФЕРЕНЦИЯ: "СОВРЕМЕННЫЕ ФИЛОЛОГИЧЕСКИЕ ПАРАДИГМЫ: ВЗАИМОДЕЙСТВИЕ ТРАДИЦИЙ И ИННОВАЦИЙ II" 2, № 18.03 (2022): 304–11. http://dx.doi.org/10.47100/nuu.v2i18.03.79.

Full text
Abstract:
Mazkur maqolada чет тилини ўрганишда машқларнинг роли, уларнинг услубчилар томонидан турларга булиниши хамда машқларни бажариш методик кетма-кетлиги хақида суз юритилади. Маълумки, амаллар нутқ фаолиятини ҳосил қилувчи ёки идрок қилинишини таъминловчи воситалардир. Грамматик кўникманинг ҳуқуқий малакага тўла «сингиб кетиши» малака даражасида, одатда, эътибор нутқнинг мазмунига қаратилади, тил материали, жумладан, грамматика ҳақида сўз юритилганда эса тақдимот ва машқ қилиш давридаги фаолият турлари назарда тутилганлиги ёритилган.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
17

Юнусов, Мансур. "КРЕАТИВ ВА ТАНҚИДИЙ ФИКРЛАШНИНГ МАЗМУН-МОҲИЯТИ ВА АСОСИЙ ТАМОЙИЛЛАРИ СУЩНОСТЬ И ОСНОВНЫЕ ПРИНЦИПЫ ТВОРЧЕСКОГО И КРИТИЧЕСКОГО МЫШЛЕНИЯ ESSENCE AND BASIC PRINCIPLES OF CREATIVE AND CRITICAL THINKING". ACTUAL PROBLEMS OF HUMANITIES AND SOCIAL SCIENCES 3, № 1 (2021): 19–25. http://dx.doi.org/10.47390/a1342132021n3.

Full text
Abstract:
Аннотация:Мазкур мақолада креатив ва танқидий фикрлаш ҳамда уни ҳаётга тадбиқ этиш, ҳар бир раҳбар, ҳар бир инсон ҳаёти давомида ўз мақсадларига эришиши учун ўзини-ўзи танқидий баҳолаб туриши, таҳлиллар натижасида янгича ёндашиши ҳақида сўз боради. Калит сўзлар:Креатив, фаоллик, идрок, ақлий ҳужум, ижодий фикрлаш, мотивация, цензура, танқидий, маъмурий. Аннотации: В данной статье рассматриваются творческое и критическое мышление и его реализация, самокритичная оценка каждого лидера, каждого человека для достижения своих целей на протяжении всей жизни, новый подход в результате анализа. Ключевые слова: Творчество, активность, восприятие, ментальная атака, творческое мышление, мотивация, цензура, критическое, административное.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
18

Юлдашева, Маҳлиё. "Ёлғизлик ҳиссини талқин қилишда методологик ёндашувлар таҳлили". Общество и инновации 2, № 9/S (2021): 50–59. http://dx.doi.org/10.47689/2181-1415-vol2-iss9/s-pp50-59.

Full text
Abstract:
Ёлғизлик - объектив мавжуд ҳодиса бўлиб, унинг табиати, ривожланиши ва намоён бўлиши ҳақида жаҳон психологиясининг тарихий тараққиётидаги ёндашувларнинг талқини кенг қамровли. Мазкур мақола ёлғизлик ҳиссини ифодалайдиган ёндашувларнинг илмий-назарий таҳлилига бағишланган. Ёлғизликни ўрганиш бўйича ҳар бир ёндашув бир-биридан масаланинг чуқур тадқиқ қилинганлиги ва назарий таҳлили билан фарқ қилади. Ёлғизлик ҳиссини ўрганиш илмий йўналишда ўз мураккаблиги ва серқирралиги билан ажралиб туради. Назарий ёндашувларнинг ҳар бири ёлғизлик ҳиссининг психологик хусусиятларини диққат марказига қўяди ва бу билан мазкур кечинманинг инсон томонидан яхлит идрок қилинишининг ноёблилигини очиб беради. Барча ёндашувлар биргаликда ёлғизлик ҳодисасини илмий-назарий англанилишининг аҳамиятини кўрсатади.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
19

Тўхтамурод, Абдуллаевич Ражабов. "ТУРЛИ ДАВРЛАР ЛИРИКАСИДА ОЙ КЎЧИМИНИ ҚЎЛЛАШ ОРҚАЛИ ЯНГИ ПОЭТИК МАЪНО ҲОСИЛ ҚИЛИШ". ACADEMIC RESEARCH IN MODERN SCIENCE 2, № 5 (2023): 193–97. https://doi.org/10.5281/zenodo.7651878.

Full text
Abstract:
Кўчим ўзининг турли маъноларни ифодалай олиш хусусияти билан барча давр шоирлари учун муштарак бир уйғунлик касб этаверади. Бугунги кунда кўчим атамаси билан тадқиқ қилинаётган жуда кўп тушунчаларимиз мумтоз шеъриятда истиора санъати деб юритилган. Шеър ва кўчим масаласининг шаклланиш жараёни барча даврлар поэзияси учун умумийлик касб этади. Кўчим шеърий санъат ҳосил қилиши, фикрни янгиланиб бориш хусусияти бошқа шеър унсурларига исбатан етакчи бўлади. Модерн шеърияти фалсафий-бадиий таҳлил ва тасвир тамойиллари теранлашган ижтимоий лирика сифатида намоён бўлади. Адабиёт ва санъат эса, ижодкорнинг&nbsp; ғоявий фалсафий нуқтаи назари билан идрок этилган, эстетик баҳоланилаётган қайта бунёд этилаётган реаллик саналади.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
20

Mirzaeva, Dilshoda. "THE PROBLEMS OF PEREMIBILITY OF DIFFERENT LANGUAGES BY OTHER CULTURAL REPRESENTATIVES." INTERNATIONAL JOURNAL OF WORD ART 5, no. 3 (2020): 82–85. http://dx.doi.org/10.26739/2181-9297-2020-5-14.

Full text
Abstract:
The role of paremias in people's lives is invaluable. They raise the consciousness of people of all ages, encourage them to be honest, truthful, hardworking, courageous, steadfast and stead fast at all times. They promote the best human qualities of people. The history of nations, peoples and ethnic groups living in this world is different. This article is aimed at disclosing the problems of the origin of paremias in different languages based on the life experience of people and their perception by other cultures
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
21

Г.Р., Остонова. "ТАСВИРИЙ САНЪАТ АСАРЛАРИНИ ЎҚУВЧИЛАРИ ТОМОНИДАН ИДРОК ВА ТАСАВВУР ЭТИЛИШИНИ ТАДҚИҚ ЭТИШ МЕТОД ВА ВОСИТАЛАРИ". zamonaviy dunyoda ilm-fan va texnologiya 2, № 9 (2023): 77–79. https://doi.org/10.5281/zenodo.7735358.

Full text
Abstract:
Тасвирий санъат илм-фан каби дунёни, ҳаётни, табиатни, ҳалқлар тарихини билишга хизмат қилади. Тасвирий санъатнинг пайдо бўлиши ибтидоий жамоа даврига бориб тақалади. Бу вақтда кишилар воқеаларни, одам ва хайвонларни тошларга тасвирини чизиб, уларни кесиб турли кўриниш ва мазмунда ҳайкаллар ясаганлар. Қадимдан кишилар санъат, табиат ходисалари ва кишиларнинг ўзаро муносабатлари, фаолиятларига, хулқига ижобий таъсир кўрсатади деб ҳисоблаганлар.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
22

Матмуратов, Азизбек Абдикаримович. "ФАРИДИДДИН АТТОР ТАЪЛИМОТИДА ЁШ АВЛОДНИ КАМОЛ ТОПИШИДА МАЪНАВИЙ-АХЛОҚИЙ ТАРБИЯ МЕЗОНЛАРИ ВА УЛАРНИ ШАКЛЛАНТИРИШ ОМИЛЛАРИ". GOLDEN BRAIN 1, № 11 (2023): 127–31. https://doi.org/10.5281/zenodo.7865655.

Full text
Abstract:
<em>Аттор фикрича, инсонни ақл-идрок бошқаради. Зеро, ақл Худонинг инъомидир ва уни доимо ривожлантириш керак. Комил инсоннинг бошқа барча фазилатлари бошида, Аттор фикрича, унинг ақли ва руҳий иродаси туради. Ақл ва ирода туфайли инсон меҳнат (жисмоний, ақлий ва маънавий) билан шуғулланиб, ақли, руҳи ва танасининг комиллигига эришади. Мутафаккирнинг бу қарашлари, албатта, диний асосларга асосланади, лекин ўша тарихий шароитларда улар табиатан илғор деб ҳисобланган. Ушбу мақолада Атторнинг комил инсонни шакллантириш ҳақидаги педагогик қарашларининг яна бир хусусияти педагогик ғояларнинг тизимлилиги ва уларнинг футуввату ва сўфийлик &ndash; ўша даврда илғор бўлган ижтимоий ҳаракат ва оқимларга шартли эканлиги хақида ёритилган.</em>
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
23

Berdiyeva, Xurshida. "Ҳаракатли ўйинлар – болалар жисмоний фаоллигини оширишининг муҳим воситаларидан биридир". Общество и инновации 3, № 4/S (2022): 465–69. http://dx.doi.org/10.47689/2181-1415-vol3-iss4/s-pp465-469.

Full text
Abstract:
Тақдим этилаётган мақолада ҳаракатли ўйинлар болалар жисмоний фаоллигини оширишининг муҳим воситаларидан бири эканлиги ҳақида урғу берилган. Танланган ҳаракатли ўйинлар болаларни бошқаради ва уларни узоқ вақт давомида иштирок этишга мажбур этади, уларда катта қизиқиш уйғотиб жисмоний фаоллигини оширади ҳамда ҳаракат ва ҳаракат амаллари учун энг яхши восита бўлиб хизмат қилади. Ўйинлар болаларни ўзига жалб қилиб завқлантиради, уларнинг ёш хусусиятларига мос келади, тақлид қилиш, фаоллик ва эркинликка бўлган эҳтиёжини қондиради. Мактаб ёшидаги болалар бундай ўйин шаклларига алоҳида қизиқиш билдирадилар, уларда атрофдаги реал воқеликни фантастик тарзда идрок этиш элементлари мавжуд бўлиб, спорт ўйинларига изчил ўтишни таъминлайди. Биз жисмоний тарбия жараёнида кенг қўлланиладиган ҳаракатли ўйинларнинг таснифини ишлаб чиқдик.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
24

АБАТБАЕВА, Улбосын Алламбергеновна. "АРТ-ПЕДАГОГИКА ВА АРТ-ТЕРАПИЯНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА ЎҚУВЧИЛАРНИНГ ИЖОДИЙ ИМКОНИЯТЛАРИ". МАДАНИЯТ ВА САНЪАТ ЖУРНАЛИ 1, № 1 (2023): 77–83. https://doi.org/10.5281/zenodo.7771837.

Full text
Abstract:
Ҳозирги кунда махсус таълим амалиётида &laquo;арт-терапия&raquo; ва &laquo;арт-педагогика&raquo; каби атамалардан кенг фойдаланиш ва ўқувчиларнинг ижодий имкониятлари. Арт-педагогик воситалар &ndash; санъат соҳаси билан боғлиқ бўлган турли хил ҳодисалар ва жараёнлар, инсонни дунёни англашнинг ўзига хос усули ва педагогик вазифалар ўқувчиларнинг бадиий асарлари, бадиий тасвирлар, ўқув жараёни иштирокчиларининг ўз-ўзидан ва режалаштирилган бадиий фаолияти. Махсус ўқув муассасасида болалар билан психокоррекция ишларида арт-терапияни қўллаш хусусиятларини аниқлаш ва самарадорлигини белгилашболаларда ривожланишидаги нуқсонларни тузатишни таъминлайдиган арт-терапия технологияларини ишлаб чиқиш, тасвир орқали даволаш, мусиқани идрок этиш орқали даволаш, қўшиқ орқали даволаш, тасвирий санъат ёрдамида даволовчи таъсир кўрсатиш, расм, моделлаштириш, декоратив санъат ва бошқалар орқали даволаш, библиотерапия ўқиш орқали даволаш.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
25

Турдиалиева, Э.Б. "БАДИИЙ ТАРЖИМАДА ГЕНДЕР ТАКИКОТЛАР ТАЛКИНИ." EURASIAN JOURNAL OF LAW, FINANCE AND APPLIED SCIENCES 2, № 12 (2022): 140–44. https://doi.org/10.5281/zenodo.7332904.

Full text
Abstract:
Бадиий таржимада гендер тадқиқотлар ва лингвистик йўналишлар мақоласида, жамиятда эркак ва аёлнинг хулқ-атвори, уларни дунёни идрок этиши ижтимоий сабаблар билан изоҳланади ва гендер атамаси билан белгиланиши кўриб&nbsp; чиқилади.&nbsp; Жинс&nbsp; биологик&nbsp; омиллар,&nbsp; гормонал ҳолатдир, гендер эса жамият томонидан аёллар ва эркаклар ижтимоий&nbsp; модели&nbsp; сифатида&nbsp; яратилади,&nbsp; бу&nbsp; уларнинг жамиятдаги оила, сиёсий тузилма, иқтисодиёт, маданият, таълим&nbsp; ва&nbsp; бошқаларда&nbsp; ижтимоий&nbsp; мавқеи&nbsp; ва&nbsp; ролини белгилайди. Эркаклар ва аёллар жамиятнинг маданий маҳсулотидир. Бадиий таржимада жинс ва гендер тушунчаларини фарқлаш ва асарда гендер терминларини тўғри&nbsp; талқин&nbsp; қилиш&nbsp; бу&nbsp; таржимоннинг&nbsp; ижтимоий жараёнларни&nbsp; тушунишни&nbsp; янги&nbsp; назарий&nbsp; даражасига чиқишни англатади.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
26

Маматов, Махмут. "Ёшларнинг маънавий тараккиётини шакиллантириш усуллари". Общество и инновации 2, № 5 (2021): 141–48. http://dx.doi.org/10.47689/2181-1415-vol2-iss5-pp141-148.

Full text
Abstract:
Замонавий жамиятни ўзгартиришнинг кўп қиррали вазифаси унинг ривожланиш мақсадларини ҳам ижтимоий-сиёсий, ҳам ижтимоий-иқтисодий, ҳам маънавий ва ахлоқий жиҳатдан чуқур тушунишни талаб қилади. Жамият маънавиятининг умумий даражасини мақсадли равишда ошириш - баркамол шахсни шакллантиришнинг зарур шарти, замонавий ҳаётнинг моддий ва маънавий асосларини янада мустаҳкамлаш, ижтимоий девальвация кўринишида акс этадиган салбий ҳодисаларни енгиш шарти. ва ахлоқий қадриятлар. Ва маънавий ва ахлоқий қадриятларни идрок этиш масъулиятли хатти-ҳаракатни рағбатлантиришнинг ички асосига айланади. Масъулиятнинг шаклланиши, биринчи навбатда талабалик ёшида, ҳар бир шахснинг ижтимоий ўзгаришлар жараёнига қўшган шахсий ҳиссаси учун шахсий жавобгарлигининг ошиши билан белгиланади. Ҳар бир инсон, хусусан, талаба кундалик ҳаётда ва таълим фаолиятида, атрофда содир бўлаётган ҳар бир нарса учун жавобгарликни англаши ва шу асосда ҳаёт режаларига ажралмайдиган, аксинча, ёшларни бирлаштириши муҳим.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
27

Burkhanova, Mashkhura. "OLFACTOR COGNITIVE METAFORA - ОЛЬФАКТОР КОГНИТИВ МЕТАФОРА". International journal of theoretical and practical research 2, № 1 (2022): 124–32. https://doi.org/10.5281/zenodo.6090987.

Full text
Abstract:
<em>In this article, the theory of cognitive linguistics includes the processes associated with the knowledge of man and his elements of the universe, the relationship between conceptual and linguistic landscapes as a result of human perception and perception of the elements of the universe through the senses, and the sum of concepts, the representation of concepts by various means of expression metaphors is a phenomenon associated with the process of cognition, which occurs on the basis of cognitive mechanisms of cognition, which leads to the formation of concepts such as cognitive poetics, cognitive metaphor.</em> <em>Ушбу мақолада </em><em>к</em><em>огнитив тилшунослик ҳақидаги назария</em><em> инсон</em><em> ва унинг </em><em>олам </em><em>элементларини билиш</em><em>и</em><em> билан боғлиқ жараёнлар</em><em>ни ўз ичига олиши,</em> <em>инсоннинг сезги органлари орқали олам элементларини қабул қилиши ва идрок этиши натижасида концептуал ва лисоний манзаралар ўртасидаги муносабат юзага келиши, </em><em>билиш жараёни асносида жамланган тушунчалар йиғиндиси эса концептларни ҳосил қилиши, концептлар турли ифода воситалари билан ифодаланиши, метафоралар билиш жараёни билан алоқадор ҳодиса бўлиб, у билишнинг когнитив механизмлари асосида юзага чиқиши, бу эса когнитив поэтика, когнитив метафора каби тушунчаларнинг шаклланишига йўл очиши ҳақида фикр юритилган.</em>
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
28

Ҳошимова, Меҳрубону. "МАВҚЕИ НАЗАРИЯВИИ АСОСӢ ТАДҚИҚОТИ ИЛМӢ ВА ШАРҲИ ПАЙДОИШИ ФАРҲАНГИЮ ТАЪРИХИИ ВОҲИДҲОИ ФРАЗЕОЛОГӢ ДАР РӮЗМАРРАИ ИНСОН". Research and Education 1, № 1 (2022): 77–86. https://doi.org/10.5281/zenodo.6460174.

Full text
Abstract:
Дар ин мақола бархе аз фикронии илмии донишмандон, олимони барҷастаи ватанию хориҷӣ оид ба мавқеи воҳидҳои фразеологӣ ва пайдоиши фархангиву таърихии он дар ҳаёти рӯзмарраи инсон дар ин рисолаи илмию-тадқиқотӣ оварда шудааст. Маълум гашт, ки воҳидҳои фразеологӣ қисмати муҳими воҳидҳои фразеологиро зарбулмасалу мақолҳо ташкил медиҳанд, ки аз хулосаҳои пандомези ҳаётӣ иборатанд ва дар ҳаҷми зиёд дар хоса адабиёти бадеӣ истифода бурда шудааст. Дар онҳо ҷаҳонбинӣ, ҳикмат ва заковати халқ ифода шудааст. Боз як хусусияти барҷастаи фразеологияи забони тоҷик ин аст, ки дар он муродифот (синонимика) бисҳёр кор фармуда мешавад. Дар ибораҳои фразеологӣ, аз як тараф, бо ивазшавии як калимабо калимаи дигар муродифоти ибораи фразеологӣ ба вуҷуд оянд, аз тарафи дигар, бисҳёр ибораҳои фразеологӣ аз ҷиҳати шакл ва таркибашон аз ҳамдигар фарқ доранд, онҳо ба ҳамдигар муродиф мебошанд, ки миқдори зиёдеро ташкил медиҳанд. Ҳаматарафа омӯхтани умуман фразеология, агар баъзе кайдҳои ба идиома, ибораҳои маъмули вирди забонгашта (крилатые слова), зарбулмасал ва мақолҳо дар китобҳои бадеӣ, мақолаҳои илмӣ ва дигар фарҳангҳои чопшударо сарфи назар намоем ва онро такмил диҳем. Муҳаққиқ кӯшидааст собит намояд, ки ибораҳои фразеологӣ дар ҳар забон бо вижагиҳои хеш аз китобҳои бадеӣ ватанӣ идрок карда дар аснои турҷума ин ибораҳо маънои маҷозиро мувофиқи принсипҳои ибораҳои рехтаи таърихию анъанавии ҳамон забон корбаст мешаванд сарфи назар кардааст.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
29

ШАМСИЕВА, Барнохон. "НАЦУМЭ СОСЭКИНИНГ "ҚАЛБ" АСАРИ ТАРЖИМАСИДА ОВҚАТЛАНИШ МАДАНИЯТИ ТРАНСФЕРИНИНГ НАМОЁН БЎЛИШИ". Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences 3, № 20 (2023): 116–19. https://doi.org/10.5281/zenodo.8093739.

Full text
Abstract:
<strong>АННОТАЦИЯ</strong> <em>Дунё тилшунослигида тилдаги муайян миллий-маданий белгилар орқали инсонда ижтимоий, маданий, диний омиллар таъсирида шаклланган тушунчалар, тасаввур ва эътиқодлар ўртасидаги тафовутларни ўрганиш лингвомаданий аспектдаги тадқиқотларнинг марказий муаммоларидан бири саналади. Бу йўналишда олиб борилаётган тадқиқотларда маданият трансфери назарияси асосида бир миллатга мансуб моддий ва маънавий маданият бошқа маконга кўчганда ўша маконга хос дунёқараш, маданият нуқтаи назаридан идрок қилиниши ва ифода этилиши масаласига жиддий эътибор қаратилмоқда. Бугунги кунда маданият трансфери назариясининг тилшунос, таржимашунос олимлар томонидан чоғиштирма ҳамда лингвомаданий аспектларда ўрганилиши таржима матнлари тадқиқига янгича ёндашувларни тақозо этмоқда. Хусусан, жаҳон тилшунослигида маданият трансфери назариясини оламнинг лисоний манзараси масалалари билан боғлаган ҳолда тадқиқ этиш долзарб аҳамият касб этмоқда. </em> <em>Ушбу мақолада Нацумэ Сосэкининг &ldquo;Қалб&rdquo; асари таржимаси мисолида овқатланиш маданиятига оид бўлган лексик бирликларни трансферини кўриб чиқилди.</em> <strong>ABSTRACT</strong> <em>In world linguistics, the study of the differences between the concepts, ideas and beliefs formed in a person under the influence of social, cultural, and religious factors through specific national-cultural signs in the language is considered one of the central problems of research in the linguistic and cultural aspect. Based on the theory of culture transfer, in the research conducted in this direction, serious attention is paid to the issue of perception and expression of the worldview and culture specific to that place when the material and spiritual culture belonging to one nation moves to another place. </em> <em>In this article, the translation of Natsume Soseki&#39;s &quot;Heart&quot; is an example of the transfer of lexical units related to food culture.</em>
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
30

Кавилова, Дилёрахон Абдужаббор қизи. "ОЛИЙ ТАЪЛИМ МУАССАСАЛАРИ ТАЛАБАЛАРИДА МУСИҚИЙ-ИЖОДИЙ ҚОБИЛИЯТЛАРНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ НАЗАРИЙ АСОСЛАРИ". INNOVATIVE RESEARCH IN SCIENCE, № 1 (21 січня 2022): 14–16. https://doi.org/10.5281/zenodo.5889213.

Full text
Abstract:
Ушбу мақолада олий таълим муассасалари талабаларида мусиқий-ижодий қобилиятларни ривожлантиришнинг назарий асослари баён этилган. Талабаларда мусиқий-ижодий қобилиятларнинг ривожланишида мусиқа таълимининг роли, ижод, ижодий қобилият хусусида олимларнинг фикр ва мулоҳазалари келтирилган.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
31

Матмуратов, Азизбек Абдикаримович. "ФАРИДИДДИН АТТОРНИНГ ТАЪЛИМОТИ ОРКАЛИ ЁШ АВЛОДДА КОМИЛ ИНСОН ТУШУНЧАСИНИ КАМОЛ ТОПТИРИШ". GOLDEN BRAIN 1, № 11 (2023): 121–26. https://doi.org/10.5281/zenodo.7865652.

Full text
Abstract:
<em>Фаридиддин Аттор дунёқараши асосини ўрта аср Шарқ ислом фалсафасининг илғор оқими бўлган тасаввуф таълимоти ташкил этади. Тасаввуф таълимоти ўзига хос ғоявий асосларга эга, мураккаб, шунингдек, жозибали фалсафий оқим. Аттор тасаввуф фалсафасининг йирик сиймоларидан биридир. Шу боис Атторнинг дунёқараши ҳақида изланиш ғоят зўр ақлий қувват, юксак зеҳн ва дид, Атторона кузатиш, нозик таҳлил талаб қиладиган машаққатли жараёндир. Атторнинг дунёқараши ҳақида кўплаб асар ёзиш мумкин. Атторнинг маънавий дунёсини шу қадар буюк бир уммон деб фараз қилса бўладики, унга қанчалик теран шўнғиган сари шунчалик қимматли, шунчалик кўп жавоҳиротларни топиш мумкин.</em>
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
32

ПЎЛАТОВА, Мехринисо Хамза қизи. "ИНСОНЛАРНИНГ ОВҚАТЛАНИШ ТАРТИБИ, ОҚСИЛЛАРНИНГ ИНСОН ОРГАНИЗМИДАГИ АҲАМИЯТИ". ЭКСПЕРИМЕНТАЛ ТАДҚИҚОТЛАР ЖУРНАЛИ 1, № 9 (2023): 3–7. https://doi.org/10.5281/zenodo.8324949.

Full text
Abstract:
Ушбу мақолада одамларнинг тўғри ва нотўғри овқатланишида инсон организмида кечадиган жараёнлар, оқсилларнинг организмда аҳамияти ва бу оқсиллар қандай вазифаларни бажариши, алмаштириб бўлмайдиган ва алмаштириш мумкин бўлган аминокислоталар фарқлари тўғрисида ҳамда оқсилларнинг организмда етишмаслиги деярли ҳамма органларда ўзига хос ҳар хил ўзгаришлар юзага келишига сабаб бўлиши ҳақида ҳамда оқсиллар ҳақида келтирилган. Оқсиллар аминокислоталардан тузилганлиги, овқатланиш физиологияси фанида маълум бўлган саксонта аминокислотадан асосан йигирма иккитаси овқат маҳсулотлари оқсиллари таркибига киради. Овқатлар таркибидаги оқсиллар овқатнинг ҳазм бўлиши жараёнида аминокислоталарга парчаланиб, сўнг қонга сўрилади ва организмда ўзига хос махсус оқсил ҳосил бўлишида иштирок этади.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
33

Rajabov, Rasulbek Ruziboevich. "PSYCHOLOGICAL FOUNDATIONS OF THE PROCESS OF SELF-READ IN PERSONAL DEVELOPMENT." Multidisciplinary Journal of Science and Technology 5, no. 5 (2025): 1012–16. https://doi.org/10.5281/zenodo.15520844.

Full text
Abstract:
Мазкур мақолада шахс ривожланишида ўз-ўзини англаш жараёнининг мазмуни, унинг психологик механизмлари ва инсон ҳаётидаги аҳамияти таҳлил қилинади. Инсоннинг шахсий ўсиши, ижтимоий муносабатларда фаол иштирок этиши, ўз потенциалини рўёбга чиқариши учун ўз-ўзини англаш муҳим психологик кўникма экани асослаб берилган. Шунингдек, турли ёш даврларида ўз-ўзини англаш даражасининг шаклланиши ва ривожланиш жараёнларига таъсир этувчи омиллар таҳлил қилинган.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
34

Улуғбек, Бейсенов. "КУРСАНТЛАРНИНГ ЎҚИТИШ ЖАРАЁНИ МЕТОДИКАСИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШНИНГ ЎЗИГА ХОС ЖИҲАТЛАРИ". Educational Research in Universal Sciences 1, № 6 (2022): 225–33. https://doi.org/10.5281/zenodo.7401867.

Full text
Abstract:
Мақолада курсантларнинг ўқитиш жараёни методикасини такомиллаштириш билан боғлиқ масалалар таҳлил қилинади. Хусусан, курсантларга берилган билимнинг мазмуни, таълим берувчи субъектнинг ўқитиш, тарбиялаш методикаси, педагогик маҳорати ва педагогик техникаси, ўқитиш жараёни методикасининг илмийлик жиҳатлари ёритиб берилади. Шу билан бирга, таълим бериш ва тарбиялаш соҳасидаги инновациялар тадқиқ этилган.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
35

Ахмедов, Алишер Ҳасан ўғли. "УМУМТАЪЛИМ МАКТАБЛАРИНИНГ БОШЛАНҒИЧ СИНФЛАРИДА МАТЕМАТИКА ФАНИНИ ЎҚИТИШДА КОМПЬЮТЕР ТЕХНОЛОГИЯЛАРИДАН ФОЙДАЛАНИШ". Journal of Universal Science Research 2, № 5 (2024): 937–42. https://doi.org/10.5281/zenodo.11446423.

Full text
Abstract:
Ушбу мақолада умумтаълим мактабларининг бошланғич синфларида математика фанини ўқиитишда компьютер технологияларидан фойдаланиб ўқитиш ва унинг ўзига хос хусусиятларини ўргатишнинг турли методикалари баён қилинади.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
36

Жўраев, Шухрат. "ДАВЛАТ ХИЗМАТЛАРИНИ КЎРСАТИШДА СУНЪИЙ ИНТЕЛЛЕКТНИ ҚЎЛЛАШ МАСАЛАЛАРИ". Zamonaviy dunyoda innovatsion tadqiqotlar: Nazariya va amaliyot, № 11 (12 лютого 2022): 41–45. https://doi.org/10.5281/zenodo.6054989.

Full text
Abstract:
Ҳозирги кунда кўпгина ривожланган хорижий давлатларда сунъий интеллект соҳасини такомиллаштиришга алоҳида урғу бериляпти. Бунинг асосий сабаби маълумотлар ҳажмининг кундан-кунга ошиб бораётганлиги, маълумотларни электрон тарзда қабул қилиш имкониятининг қулайлиги ҳамда уларни таҳлил қилишга инсон идроки ожизлик қилаётганлигидир. Бундай ҳолатларда сунъий интеллект имкониятларидан фойдаланиш улкан самара бериши мумкин.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
37

Исломжон, ЁҚУБОВ, та АХМЕДОВА Вазирахон. "ҚАҲРАМОНЛИК МОДУСИНИНГ ЭЪТИҚОДИЙ ТАЯНЧИ". JOURNAL OF UNIVERSAL SCIENCE RESEARCH 1, № 9 (2023): 13–28. https://doi.org/10.5281/zenodo.8316256.

Full text
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
38

Мурзаев, Маматали, та Назира Караева. "КЫРГЫЗ ТИЛИНДЕГИ ПСИХОЛОГИЯЛЫК ТЕРМИНДЕРДИН ӨНҮГҮШҮНӨ ИСЛАМ ДИНИНДЕГИ ТҮШҮНҮКТӨРДҮН ТИЙГИЗГЕН ТААСИРИ". Bulletin of Osh State University, № 1 (31 березня 2023): 109–17. http://dx.doi.org/10.52754/16948610_2023_1_13.

Full text
Abstract:
Макалада ислам динине байланыштуу психологиялык маанидеги “ыйман”, “ишеним”, “напси”, “ниет”, ”ыклас”, ”идрек” ж.б. түшүнүктөрдүн, терминдердин мазмуну талданып, алар диний китептер аркылуу эл ичине кеңири тарап жатышы, кыргыз тилиндеги психологиялык терминдердин өнүгүшүнө өзүнүн оң таасирин тийгизүүдө. Бул процесс орус тилиндеги психологиялык терминдерди кыргыз тилине так жана терең маанисинде которууга, алардын кыргыз тилиндеги эквиваленттерин табууга мүмкүндүк жаратып жатат. Диний китептер, медреселерде берилген илим-билимдер аркылуу психологиялык маанидеги түшүнүктөрдүн, терминдердин эл арасына жайылышы кыргыз тилинде психологиялык терминдердин байышына, такталышына жана калыптанышына өзүнүн оң таасирин тийгизип жатканы ачып берилди.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
39

E.Z., Esbosynov. "Kitab al- İ drak li-Lisan al-Atrak Written Manuscript’s Leksikal and Semantic (word structure) Properties." Journal of Oriental Studies 81, no. 2 (2017): 140–46. http://dx.doi.org/10.26577/jos-2017-2-956.

Full text
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
40

Азимова, Дилноза Шерзодовна. "КАР ВА ЗАИФ ЭШИТУВЧИ БОЛАЛАРНИНГ КИТОБХОНЛИК КОМПЕТЕНЦИЯСИНИ ШАКЛЛАНТИРИШДА ЎЙИН МЕТОДЛАРИДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ ЎЗИГА ХОС ҲУСУСИЯТЛАРИ". IJODKOR O'QITUVCHI JURNALI 3, № 28 (2023): 147–51. https://doi.org/10.5281/zenodo.7800256.

Full text
Abstract:
<em>Мақолада китобхонлик компетенцияси методикасига батафсил ёритилиб, эшитишда нуқсони бор болаларда ушбу компетенцияни шакллантиришда &ldquo;ўйин методи&rdquo; махсус мактаб кутубхоналарида китобхонликни тарғиб қилишнинг самарали усули сифатида ёритилди. Моҳияти китобхонлик компетенциясини шакллантириш ва ривожлантириш учун ўйин методлари яъни ўйинларнинг турли қизиқарли шаклларидан фойдаланиш китоб билан танишишга ҳамда китобга нисбатан ижобий қарашлар шаклланишида таъсир қилади. Натижада анъанавий мутолаага барқарор эҳтиёжни шакллантиришда туртки бўлади. Махсус мактаб кутубхоналари ва ахборот кутубхона муассасалари ушбу методда турли хил ўйин турларидан фойдаланишлари мумкин: дидактик адабий ўйинлар, турли мутолаа мусобақалари, мураккаблашган комплекс ўйинлар, асар қаҳрамонларини жонлантиришда рол ўйнаш, таълимий, кўнгилочар ўйинлар шулар жумласидандир.</em>
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
41

Икрамова, Шахноза Бахтиёровна. "ҲАРБИЙЛАР OИЛАСИДА OТА ВА БOЛА МУНOСАБАТЛАРИНИНГ ПСИХОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ". Innovative Development in Educational Activities 3, № 1 (2024): 315–22. https://doi.org/10.5281/zenodo.10515285.

Full text
Abstract:
<em>Ўзбекистон республикасида ҳозирги кунда амалга оширилаётган сиёсий, иқтисодий, тарихий ва маънавий ўзгаришлар жамиятимиз ижтимоий ҳаётида туб бурилишни бошлаб берди ва улар ўзбек халқининг бундан кейинги тақдирини белгилаб беришда муҳим роль ўйнайди.&nbsp; &nbsp;&nbsp; Эркин демократик жамият қуриш йўлидан илдам бораётган мамлакатимизда оилани мустаҳкамлашга алоҳида эътибор бермоқда. Оила тинч, мустаҳкам ва фаровон бўлсагина, жамиятда барқарорлик вужудга келади. Бу эса ўз навбатида маънавий ва руҳий муҳитнинг соғломлиги, ислоҳатлар муваффақияти учун тегишли замин яратади.&nbsp; &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; Ҳозирги&nbsp; кунда фуқаролар, айниқса ёшларнинг онги ва дунёқараши қай даражада шаклланишига бефарқ қараб бўлмайди. Келажакда баркамол, билимдон ва ишбилармон жамият тараққиётига ҳисса қўшадиган, онгли ва фаол, Ватан олдидаги бурчига садоқатли, эркин шахсни тарбиялаш барчамизнинг бурчимиз. Эркин шахс мутаассибликдан озод ҳолда ақл-идроки, куч-ғайратига таяниб, виждонан, ҳалол меҳнати билан фаравон турмушга интиладиган бўлиши даркор.&nbsp; &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; Эркинлаштириш жамиятни маънавий янгилаш биринчи навбатда ёш авлод онгига маънавий аҳлоқий анъаналар, инсонпарварлик ва демократик қадриятларни сингдириш орқали таъминланади. Мақолада оилавий муносабатларда ота-она ва бола муносабатлари масаласи, бу муносабатларнинг харбий хизматчилар оиласида ўзига хос хусусиятлари ёритилган. </em>
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
42

Икрамова, Шахноза Бахтиёровна. "ҲАРБИЙЛАР OИЛАСИДА OТА ВА БOЛА МУНOСАБАТЛАРИНИНГ ПСИХОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ". Innovative Development in Educational Activities 3, № 1 (2024): 315–18. https://doi.org/10.5281/zenodo.10515316.

Full text
Abstract:
<em>Ўзбекистон республикасида ҳозирги кунда амалга оширилаётган сиёсий, иқтисодий, тарихий ва маънавий ўзгаришлар жамиятимиз ижтимоий ҳаётида туб бурилишни бошлаб берди ва улар ўзбек халқининг бундан кейинги тақдирини белгилаб беришда муҳим роль ўйнайди.&nbsp; &nbsp;&nbsp; Эркин демократик жамият қуриш йўлидан илдам бораётган мамлакатимизда оилани мустаҳкамлашга алоҳида эътибор бермоқда. Оила тинч, мустаҳкам ва фаровон бўлсагина, жамиятда барқарорлик вужудга келади. Бу эса ўз навбатида маънавий ва руҳий муҳитнинг соғломлиги, ислоҳатлар муваффақияти учун тегишли замин яратади.&nbsp; &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; Ҳозирги&nbsp; кунда фуқаролар, айниқса ёшларнинг онги ва дунёқараши қай даражада шаклланишига бефарқ қараб бўлмайди. Келажакда баркамол, билимдон ва ишбилармон жамият тараққиётига ҳисса қўшадиган, онгли ва фаол, Ватан олдидаги бурчига садоқатли, эркин шахсни тарбиялаш барчамизнинг бурчимиз. Эркин шахс мутаассибликдан озод ҳолда ақл-идроки, куч-ғайратига таяниб, виждонан, ҳалол меҳнати билан фаравон турмушга интиладиган бўлиши даркор.&nbsp; &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; Эркинлаштириш жамиятни маънавий янгилаш биринчи навбатда ёш авлод онгига маънавий аҳлоқий анъаналар, инсонпарварлик ва демократик қадриятларни сингдириш орқали таъминланади. Мақолада оилавий муносабатларда ота-она ва бола муносабатлари масаласи, бу муносабатларнинг харбий хизматчилар оиласида ўзига хос хусусиятлари ёритилган. </em>
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
43

Усачук, Анатолий Николаевич, та Владимир Константинович Гриб. "О РИСУНКЕ Н.Е. МАКАРЕНКО «ЧУМАЦКАЯ ЛОЖКА»". Археология Евразийских степей, № 5 (29 жовтня 2021): 131–44. http://dx.doi.org/10.24852/2587-6112.2021.5.131.144.

Full text
Abstract:
Статья посвящена рисунку известного археолога, искусствоведа и художника Н.Е. Макаренко, случайно найденного несколько лет назад в Донецке.&#x0D; Библиографические ссылки&#x0D; Анисимов Н. «Диалог миров» в матрице коммуникативного поведения удмуртов / Dissertationes folkloristicae Universitatis Tartuensis. 26. Tartu: University of Tartu Press, 2017. 286 с.&#x0D; Букатевич Н.І. Чумацтво на Україні: історично-етнографічні нариси / Господарство та право: Записки Одеського інституту народного господарства. Одеса, 1928. 89 c.&#x0D; Величко Т. Традиції народного харчування гуцулів Верховинського району Івано-Франківської області // Народна творчість та етнологія. 2013. № 6 (346). С. 49–56.&#x0D; Воспоминания Елены Николаевны Екимовой, жены Виктора Михайловича Евсеева / Вел беседу и запись – А.В. Колесник. Донецк, обл. Дворец пионеров, 4 декабря 1986 г. // Рукопись. Архив А.Н. Усачука.&#x0D; В.Щ. Пища и питье крестьян-малороссов, с некоторыми относящимися сюда обычаями, поверьями и приметами // Этнографическое обозрение. 1899. № 1–2, кн. XL–XLI. С. 266–322.&#x0D; Галайчук В. Народний календар зарічненщини в обрядах, звичаях та фольклорі // Наукові зошити історичного факультету Львівського університету. Вип. 13–14. Львів, 2012–2013. C. 43–83.&#x0D; Галайчук В., Рачковський Г. Розділ XVIІI. Календарна обрядовість // Етнографія українців / За ред. проф. С.А. Макарчука. Львів: ЛНУ ім. І. Франка, 2015. С. 503–547.&#x0D; Граб В. Екслібріс Миколи Макаренка і бібліофіли // Книжник. Ч. 1 (18). Київ, 1993. С. 21–22.&#x0D; Граб В.И., Супруненко А.Б. Из эпистолярного наследия Н.Е. Макаренко // Донецкий археологический сборник. Вып. 3. / Науч. ред. В.А. Посредников. Донецк: Аверс Ко ЛТД, 1993. С. 36–45.&#x0D; Грошева Г.B. Глава 3. Чулымские тюрки // Этнография народов Томской области: Учебное пособие / Отв. ред. А.Г. Тучков. Томск: Изд-во Томского государственного педагогического университета, 2018. С. 41–50.&#x0D; Гуменний В.Д., Денисюк О.В., Остапенко А.І., Миронов О.С., Горячковський А.С. Чумацькі шляхи України // Актуальні питання технології продукції тваринництва: Збірник статей за результатами всеукраїнської науково-практичної інтернет-конференції студентів і молодих учених. Полтава, 2016. С. 111–126.&#x0D; Гуржій О.І. Чумацтво як всеукраїнське явище найму робочої сили (друга половина XVII – XVIII ст.) // Гуманітарний вісник. Сер.: Історичні науки. Ч. 21, Вип. 5(1). 2014. С. 18–33.&#x0D; Гюнтер Д. Бумага ручной вычерпки и поверхностная проклейка // Производство полуфабрикатов и бумаги. Т. III. Ч. I. М.: Промиздат, 1927. 57 с.&#x0D; Даль В.И. Толковый словарь живого великорусского языка: В 4-х томах. Т. 2. И – О. М.: Русский язык, 1979. 779 с.&#x0D; Данилова Н.К. «Вещный мир» в сакральном пространстве: ритуальная атрибутика в контексте знаковой информации (архетипы, образы и символы) // Человек и культура. 2020. № 5. С. 1–10.&#x0D; Демченко В. Свят-вечір та коляда на західноукраїнських землях кінця ХІХ-40-х років ХХ ст. (на матеріалах етнографічних експедицій Чернівецького університету) // Питання стародавньої та середньовічної історії, археології й етнології: Збірник наукових статей. Т. 2. Чернівці, 1999. С. 243–250.&#x0D; Длужневская Г.В. Археологические исследования в Европейской части России и на Кавказе в 1859–1919 гг. (по документам Научного архива Института истории материальной культуры РАН). СПб.: ЛЕМА, 2014. 218 с.&#x0D; Ермолин Д.С. Погребально-поминальная обрядность и культура захоронений // Новик А.А., Бучатская Ю.В., Ермолин Д.С., Дугушина А.С., Морозова М.С. «Приазовский отряд». Язык и культура албанцев Украины / Отв. ред. А.А. Новик. Часть I. Т. 1. Санкт-Петербург: МАЭ РАН, 2016. С. 727–909.&#x0D; Завадська В. Ложка як антропоморфний образ української міфології // Матеріали до української етнології. Збірник наукових праць НАН України ІМФЕ ім. М.Т. Рильського. Асоціація етнологів. Вип. 4 (7). Київ, 2004. С. 232–236.&#x0D; Завадська В. Ложка як відповідник людської душі у фольклорі та матеріальній культурі українців // Українознавство. 2005. Ч. 3. С. 247–252.&#x0D; Завадська В. Символіка ложки у міфологічному світогляді слов’ян // Література. Фольклор. Проблеми поетики. Вип. 36. Присвячений дослідженню творчої спадщини Л.Ф. Дунаєвської. Київ, 2012. С. 105–115.&#x0D; Звагельський В. Справа Макаренка // Червоний Промінь. 1989. 15 липня. № 29. С. 4.&#x0D; Звагельський В.Б. Нові матеріали про Миколу Макаренка (розшуки 1988-1990 рр.) // Вивчення історичної та культурної спадщини Роменщини: проблеми і перспективи. Тези доповідей та повідомлень до наук.-практичної конференції. Суми; Ромни, 1990а. С. 23–29.&#x0D; Звагельський В.Б. Хроніка життя і діяльності М. Макаренка // Вивчення історичної та культурної спадщини Роменщини: проблеми і перспективи. Тези доповідей та повідомлень до наук.-практичної конференції. Суми; Ромни, 1990б. С. 53–60.&#x0D; Звагельський В.Б. Невтомний у праці (М.О. Макаренко) // Репресоване краєзнавство (20-30-і роки). Київ: «Рідний край», 1991. С. 161–167.&#x0D; Звагельський В.Б. Нове про професора Миколу Макаренка // Шоста Всеукраïнська наукова конференція з історичного краєзнавства. Луцьк, 1993а. С. 233–234.&#x0D; Звагельський В. Микола Макаренко: «Iстина мусить стояти на першому місці» // Червоний Промінь. 1993б. 17 квiтня. № 16. С. 4–5.&#x0D; Звагельський В. Нове про професора Миколу Макаренка // Червоний Промінь. 1993в. 18 грудня. № 51. С. 3.&#x0D; Иванова С.В. Добыча соли в Северном Причерноморье и Крыму (по археологическим и историческим данным) // Археологія: можливості реконструкцій / Археологія і давня історія України. Вип. 2 (13). Київ, 2014. С. 7–17.&#x0D; Календарные обряды и обрядовая поэзия Воронежской области. Афанасьевский сборник. Материалы и исследования. Вып. III. / Сост. Т.Ф. Пухова, Г.П. Христова. Воронеж: ВГУ, 2005. 249 с.&#x0D; Каталог. Памятные и наградные медали XVIII - нач. XX в. из фондов Донецкого областного краеведческого музея / Авторы-составители Т.П. Койнаш, С.М. Радюк. Донецк, 2003. 48 с.&#x0D; Клюев Н. Избранное. Томск, 2015. 348 с.&#x0D; Коваль-Фучило І. Похоронний обряд на Косівщині: семантика і номінація // Народна творчість та етнологія. 2013. № 6 (346). С. 65–79.&#x0D; Кожанов К.А. Сглаз в традиции цыган-кэлдэраров России // Живая старина. 2018. № 4 (100). С. 40–44.&#x0D; Коренюк Ю. Микола Макаренко – дослідник середньовічного стінопису // Студії мистецтвознавчі. Ч. 3 (19). Архітектура. Образотворче та декоративно-ужиткове мистецтво. Київ: ІМФЕ, 2007. С. 39–62.&#x0D; Косиков В.А. Новые находки рисунков Н.Е. Макаренко // Вивчення історичної та культурної спадщини Роменщини: проблеми і перспективи. Тези доповідей та повідомлень до наук.-практичної конференції. Суми; Ромни, 1990. С. 44–48.&#x0D; Косиков В.А. История исследования археологических памятников Донбасса. Донецк: Истоки, 2001. 84 с.&#x0D; Косикова Е.В. Возвращенное имя // Донецкий археологический сборник. Вып. 3. / Науч. ред. В.А. Посредников. Донецк: Аверс Ко ЛТД, 1993. С. 3–17.&#x0D; Косикова Е.В., Косиков В.А. Возвращенное наследие Н.Е. Макаренко // Человек в современном мире: Тезисы докладов Межрегионального научно-практического семинара 28 декабря 1991 г. М.; Донецк: Моск. отд. ФО СССР, Донецк. отд. ФО Украины, МНПП «Возрождение», 1991. С. 28–29.&#x0D; Кузьминых С.В., Усачук А.Н. «Милльон этой власти проклятий!..» (письма Н.Е. Макаренко А.М. Тальгрену) // История археологии: личности и школы. Материалы Международной научной конференции к 160-летию со дня рождения В.В. Хвойки / Отв. ред. Н.И. Платонова. СПб: Нестор-История, 2011. С. 195–216.&#x0D; Кузьминых С.В., Усачук А.Н. «Глубокоуважаемый и дорогой друг Михаил Маркович!» (Хельсинкская коллекция писем Н.Е. Макаренко А.М. Тальгрену) // Interactions, Changes and Meanings. Essays in honour of Igor Manzura on the occasion of his 60th birthday / Edited by Stanislav Ţerna and Blagoje Govedarica. Kishinev: Stratum Plus, 2016. С. 379–427.&#x0D; Клейна / Отв. ред. Л.Б. Вишняцкий. СПб.: Нестор-История, 2017. С. 64–92.&#x0D; Кузьминых С.В., Усачук А.Н. «С нетерпением жду ответа от Вас» (письма Н.Е. Макаренко Э.Х. Миннзу) // Ex Ungue Leonem: Сборник статей к 90-летию Льва Самуиловича&#x0D; Кузьминых С.В., Усачук А.Н., Белозёрова И.В. «Мои работы и ничего не стоят, и никому не нужны…»: письма Н.Е. Макаренко В.А. Городцову // Stratum plus. 2021. № 2. С. 361–402.&#x0D; Кучугура Л.И. Новые материалы к биографии исследователя палеолита Донбасса В.М. Евсеева // Кам’яна доба України. Вип. 4. До 130-річчя відкриття Гінцівської стоянки. Київ; Полтава: Шлях, 2003. С. 90–94.&#x0D; Левина-Дорш А., Кунов Г. Техника доисторической эпохи. Часть третья. Оружие. Украшение тела. Одежда. Одесса: Госиздат Украины, 1923. 115 с.&#x0D; Левкиевская Е.Е. Славянский оберег. Семантика и структура. М.: Идрик, 2002. 336 с.&#x0D; Лукина Н.В., Парнюк Л.В. Глава 5. Ханты // Этнография народов Томской области / Отв. ред. А.Г. Тучков. Томск: Изд-во ТГПУ, 2018. С. 67–84.&#x0D; Магрицька І.В. Весільний обряд на Східній Слобожанщині: навч. посібник. Луганськ: СПД Рєзніков В.С., 2011. 44 с.&#x0D; Мазур І.І. Чумацтво як передумова виникнення підприємництва в Україні // Теоретичні та прикладні питання економіки. Вип. 24. Київ: Вид.-поліграф. центр «Київський університет», 2011. С. 191–195.&#x0D; Макаренко Д.Е. Малоизвестные страницы жизни археолога и искусствоведа Н.Е. Макаренко // Охорона i дослiдження пам’яток археологiї Полтавщини. Третiй обласний науково-практичний семiнар. Тези доповідей. Полтава, 1990. С. 39–41.&#x0D; Макаренко Д.Є. Микола Омелянович Макаренко. Київ: Наукова думка, 1992. 168 с.&#x0D; Макаренко М. Запорозькі клейноди в Ермітажі. Корогви // Україна. Кн. 3. Київ, 1924. С. 25–38.&#x0D; Макаренко М. Орнаментація української книжки XVI–XVII ст. / Труди наукового інституту книгознавства 1. Київ: Держтрест «Київ-Друк», 1926. 70 с.&#x0D; Макаренко М. Передмова од редактора // Павлуцький Г. Історія українського орнаменту. Київ: Вид-во Украïнськой АН, 1927. С. 5–7.&#x0D; Макаренко М. Старогородська «божниця» та її малювання // Чернігів і Північне Лівобережжя: огляди розвідки, матеріали / Записки Історико-філологічного відділу. 23. Київ: Видавництво АН УРСР, 1928. С. 205–223.&#x0D; Макаренко М. Скульптура й різьбярство Київської Русі передмонгольських часів // Київські збірники історії й археології, побуту й мистецтва. Збірник І. Київ: ВУАН, 1931. С. 27–96.&#x0D; М.Н. [Макаренко Н.] Исследование архитектурных памятников Черниговской земли, доложенные на XIV Археологическом Съезде // Зодчий. № 39. 1908а. С. 364–366.&#x0D; Макаренко Н. Памятник украинского искусства XVIII века // Зодчий. № 24. 1908б. С. 211–215.&#x0D; Макаренко Н. Памятник украинского искусства XVIII века // Зодчий. № 25. 1908в. С. 219–222.&#x0D; Макаренко Н. Путевые заметки и наброски о русском искусстве. Вып. 1. Белозерский край. Санкт-Петербург: Издание А.А. Жукова, 1914. 60 с.&#x0D; Макаренко Н. Искусство Древней Руси. У Соли Вычегодской. Петроград: Свободное искусство, [1918]. 157 с.&#x0D; Мандельштам О. Письмо о русской поэзии // Собр. соч.: В 2 т. – Т. 2. Проза. М.: Художественная литература, 1990. С. 263–266.&#x0D; Мезенцева Г.Г. Дослідники археології України. Енциклопедичний словник-довідник. Чернігів: Сіверянська думка, 1997. 205 с.&#x0D; Німенко Н.А. До історії українського орнаменту (Науковий доробок Г.Г. Павлуцького очима М.О. Макаренка) // Актуальні питання вітчизняної та світової історії: збірник матеріалів Всеукраїнської наукової конференції, 23-24 квітня 2010 року. Суми: СумДУ, 2010. С. 209–212.&#x0D; О библиотеке В.М. Евсеева и Н.Е. Макаренко (воспоминания В.Н. Горбова) / Вел беседу и запись – А.Н. Усачук. Донецк, ул. Маршака, д. 72, кв. 6 (В.Н. Горбова), 7 февраля 2017 г. // Рукопись. Архив А.Н. Усачука.&#x0D; Павловский И.Ф. Первое дополнение к Краткому биографическому словарю ученых и писателей Полтавской губернии с половины XVIII века. Полтава: Изд. Полтав. учен. Архивн. Комиссии, 1913. 87 c.&#x0D; Пискулин А.А. Материалы по этнографии Черноземья второй половины ХХ – начала ХХI века: традиционные праздники, обряды, верования, обычаи и поверья Липецкой, Орловской, Курской, Тульской областей. / Научные труды ООО НПО «Черноземье». Вып. 3. Воронеж: Изд.-полиграф. центр «Научная книга», 2015. 208 с.&#x0D; Полідович Ю.Б. «Музейна» археологія: люди, події, знахідки // Літопис Донбасу. Краєзнавчий збірник. Вип. 7. (Додаток до Археологічного альманаху). Донецьк, 1999. С. 25–31.&#x0D; Полідович Ю. Люди, події, знахідки // Донбас. 2004. Спецвыпуск. С. 14–20.&#x0D; Проскурова С.В. Чумацтво як українське соціокультурне явище. Автореф. диcс. … канд. іст. наук. Київ, 2001. 14 с.&#x0D; Руденко С. Семантика глютонімів-інструментативів в українській мові // Наукові записки Національного університету «Острозька академія». Серія: Філологічна. Вип. 48. Острог: Вид-во Нац. ун-ту «Острозька академія». 2014. С. 103–106.&#x0D; Салмин А.К. Система фольк-религии чувашей. СПб.: Наука, 2007. 605 с.&#x0D; Салмин А.К. Традиционные обряды и верования чувашей. СПб.: Наука, 2010. 240 с.&#x0D; Сауляк Б.М. Розвиток деревообробних ремесел Східного Поділля кінця ХІХ – початку ХХІ ст. Київ: Наукова думка, 2018. 215 с.&#x0D; Скрипник Г.А. Етнографічні музеї України. Становлення і розвиток. Київ: Наукова думка, 1989. 304 с.&#x0D; Сокур Ю.В, Малишко К.І. Аспекти становлення чумацького звичаєвого права // Митна справа. № 5 (89). Ч. 2. Кн. 1. 2013. С. 62–69.&#x0D; Супруненко О.Б. Археологічні дослідження та зібрання Лубенського музею К.М. Скаржинської. Автореф. дисc. … канд. іст. наук. Київ, 1997. 24 с.&#x0D; Супруненко О.Б. Археологія в діяльності першого приватного музею України (Лубенський музей К.М. Скаржинської). Київ; Полтава: Археологія, 2000. 392 с.&#x0D; Терюков А.И. Предсказание будущего в традиционной культуре народов коми // Аспекты будущего по этнографическим и фольклорным материалам / Отв. ред. Т.Б. Щепанская. Санкт-Петербург: МАЭ РАН, 2012. С. 100–113.&#x0D; Топорков А.Л. Об одном символе в поминальной обрядности и в гаданиях восточных славян (ложка) // Балто-славянские этнокультурые и археологические древности. Погребальный обряд / Отв. ред. Вяч. Вс. Иванов. М.: Ин-т славяноведения и балканистики, 1985. С. 87–88.&#x0D; Тумайкин В.П. Семейные обряды мордвы Алтайского края // Этническая история народов Урала и Поволжья (препринты докладов и сообщений) / ред. Р.Г. Кузеев, Н.В. Бикбулатов. Уфа: БФАН СССР, 1976. С. 42–43.&#x0D; Усачук А.М., Горбов В.М., Звагельський В.Б. Невiдомий альбом малюнкiв Миколи Макаренка // Полтавський археологічний збірник. Ч. 3. Полтава, 1995. С. 199–214.&#x0D; Усачук А.М., Гриб В.К. Ще один документ з архіву М.О М???????? // акаренка // Донецький археологічний збірник. 2018. № 21. С. 192–205.&#x0D; Усачук А.Н. Раскопки Н.Е. Макаренко и В.М. Евсеева на территории Донецка // Донецкий археологический сборник. Вып. 3. / Науч. ред. В.А. Посредников. Донецк: Аверс Ко ЛТД, 1993. С. 46–52.&#x0D; Усачук А.Н. Из истории украинской археологии: альбом рисунков и письма Н.Е. Макаренко // Евразийский археолого-историографический сборник / Отв. ред. А.С. Вдовин, И.В. Тункина. СПб.: СПбФ АРАН; Красноярск: КГПУ,2012а. С. 93–103.&#x0D; Усачук А.Н. К истории отечественной археологии: альбом рисунков Н.Е. Макаренко из фондов Донецкого краеведческого музея // Історія археології: дослідники та наукові центри / Археологія і давня історія України. Вип. 9. Київ, 2012б. С. 315–324.&#x0D; Усачук А.Н. Об исследованиях Н.Е. Макаренко в 1930 г. (документы и материалы) // Верхнедонской археологический сборник. Вып. 11./ Отв. ред. А. А. Бессуднов, Е. Ю. Захарова. Липецк: ЛГПУ им. П.П. Семенова-Тян-Шанского, 2019. С. 487–508.&#x0D; Усачук А.Н., Колесник А.В. Виктор Михайлович Евсеев: начало // Літопис Донбасу. 2012. № 20. С. 4–25.&#x0D; Усачук А.Н., Колесник А.В. Археологические исследования в Донбассе в конце 20 – начале 30-х гг. XX века (по материалам архива В.М. Евсеева) // Грани гуманитарного знания. Сборник статей к 60-летию профессора Сергея Павловича Щавелёва / Отв. ред. Д.П. Кузнецов, О.В. Пыжова. Курск: КГМУ, 2015. С. 412–433.&#x0D; Франко А.Д., Франко О.О. Огляд маловідомих архівних матеріалів про життя і наукову діяльність Миколи Макаренка // Вісник Інституту археології. 2013. Вип. 8. С. 75–81.&#x0D; Фролов В. Собори наших душ 4. Робочий щоденник зняття і консервації мозаїк Михайлівського монастиря в Києві (1934 року) // Пам’ятки України. 1990/1991. № 4’90/1’91. С. 35–39.&#x0D; Ходак І. Листи Миколи Макаренка до Данила й Вадима Щербаківських // Студії мистецтвознавчі. Ч. 3 (19). Архітектура. Образотворче та декоративно-ужиткове мистецтво. Київ: ІМФЕ, 2007. С. 63–73.&#x0D; Чесноков В.И. Производство деревянных ложек. М.; Л.: Всесоюзное кооп. объедин. изд-во, 1933. 153 с.&#x0D; Шарапова Н.С. Краткая энциклопедия славянской мифологии. М.: ООО «Изд-во АСТ»; ООО «Изд-во Астрель»; ООО «Русские словари», 2001. 624 с.&#x0D; Щавелєв С., Звагельський В. Микола Макаренко та Дмитро Самоквасов: зустріч на терені вивчення старожитностей України // Червоний Промінь. 1992. 1 лютого. № 5. С. 6–7.&#x0D; Яворницький Д.І. Історія запорозьких козаків. Т. 1. Київ: Наукова думка, 1990. 592 с.&#x0D; Hansson H. Gotlands bronsålder. / Kungliga Vitterhets Historie och Antikvitets Akademiens Handlingar, Del 37:1. Stockholm, 1927. 156 s.&#x0D;
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
44

Руслан, ХАЛИЛОВ, ЗАЙНИДДИНОВА Севинч та ФАЗЛИДДИНОВА Мукаддас. "ТАСВИРИЙ САНЪАТДА ҲИССИЙ ИДРОК ВА ИЖОДКОРЛИК". 2, № 2 (2024): 60–64. https://doi.org/10.5281/zenodo.10638366.

Full text
Abstract:
Тасвирий санъатда ҳиссий идрок ва ижодкорлик ўртасидаги алоқани ўрганиш муҳим аҳамият касб этади, зеро бу икки омил санъат яратиш жараёнининг моҳиятини англашга ёрдам беради. Ҳиссий идрок нафақат атроф-муҳитни ва воқеликни қабул қилишни, балки туйғуларни ифодалаш ва уларни бадиий асарларда акс эттириш усулини ҳам ўз ичига олади. Санъаткор&nbsp;ўз асарлари орқали шахсий тажриба, ҳиссиётлар ва фикрларни ифодалайди, бу эса томошабинларга унинг ички дунёсини кўриш имконини беради. Ушбу мавзуни ўрганиш санъатнинг инсон ҳаётидаги роли ва унинг руҳий ҳолатига таъсирини янада чуқурроқ тушунишга имкон беради. Ҳиссий идрок ва ижодкорлик ўртасидаги боғлиқлик орқали, санъат асарлари нафақат эстетик завқ беради, балки инсоннинг ўз-ўзини англаши ва руҳий ривожланиш жараёнида ҳам муҳим аҳамият касб этади.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
45

Кубаев, Дилшод Илёс ўғли. "МАҚОМЛАР ВОСИТАСИДА ТАЛАБА-ЁШЛАРНИНГ МУСИҚИЙ ТАФАККУРИ ВА ИДРОКИНИ ШАКЛЛАНТИРИШ". 6 червня 2023. https://doi.org/10.5281/zenodo.8008894.

Full text
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
46

Пўлатов, Сайёдбек Ҳасанович. "АБУ ҲОМИД АЛ-ҒАЗЗОЛИЙ ТАСАВВУФИЙ ҚАРАШЛАРИ". 1 жовтня 2022. https://doi.org/10.5281/zenodo.7296052.

Full text
Abstract:
Мақолада Имом ал-Ғаззолийнинг тасаввуфий қарашлари, унинг ёруғлик, нур ҳақида таълимоти, ички ботиний илм ҳақида, инсоннинг идрок этиш қобилияти ва унда ҳис, қалб, руҳ, ақл ҳақида, ҳақиқатни билишда шубҳа (скептицизм) усулини қўллаши, борлиқнинг даражалари, қўрқув, умид ва муҳаббат ҳақида қарашлари ёритилган.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
47

QOSIMOV, Abdulaziz. "РАҚАМЛИ АДАБИЁТДА РЕЦЕПТИВ ЭСТЕТИКА". Foreign Languages in Uzbekistan, 20 квітня 2021, 26–34. http://dx.doi.org/10.36078/1620221240.

Full text
Abstract:
Рақамли технологияларни такомиллаштиришда ва айниқса ушбу технологиялар орқали тил ўрганишда матн билан ишлаш ҳамда матнларни китобхонга мос равишда танлаш муҳим. Чет тилидаги матнни тушуниш ва уни бошқаларга тушунтириш учун, тил ўрганувчи, авваламбор, ўша матнни ўзлаштириши, идрок этиши керак. Бу ҳодиса фанда рецепция жараёни дейилади. Рецепция жараёнини ўзлаштириш, бағрикенглик, идрок босқичи деб юритиш орқали, ҳар бир матнга алоҳида ёндашув талаб этилиши мақсадга мувофиқ. Рецептив эстетика орқали матн ва ўқувчи орасидаги эстетик масофа қисқаради. Матн-китобхон диалоги рецептив эстетиканинг энг асосий босқичи сифатида таҳлил қилинади. Таҳлил жараёнида матннинг ўқувчига тақдим этадиган эстетик фойдаси бир қатор мисоллар ёрдамида очиб берилади. Матнга нисбатан китобхоннинг реакция(муносабати)си турли стратегик ёндашувлар асосида очиб берилади. Юқоридаги босқичларни инобатга олиб, рақамли дастур учун қанақа матн танланмасин, барчаси осондек туюлаверади. Мақолада рақамли дастурларни матнлар билан тўлдиришда қайси жиҳатларга эътибор қаратиш зарурлиги, ўқувчи ва матн ўртасида алоқа ўрнатишда дастурловчилар нималарни билишлари кераклиги ҳам назарий, ҳам амалий талқин қилинади.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
48

Джахангир, ХАИТОВ. "ҲАРБИЙ ХИЗМАТЧИЛАРНИНГ ЖАНГОВАР ВАЗИЯТДА СТРЕСС ОМИЛЛАРИНИНГ ТАЪСИРИ". 1, № 12 (2023): 55–60. https://doi.org/10.5281/zenodo.10403897.

Full text
Abstract:
Ушбу мақолада жанговар стресс омилларининг ҳарбий хизматчининг руҳиятига таъсирининг аҳамияти унинг индивидуал психологик хусусиятлари ва шахсий хусусиятлари, жанговар ҳаракатларга психологик ва касбий тайёргарлиги, жанговар мотивациянинг табиати ва даражаси, ҳарбий хизматчининг жойни идрок этишининг ўзига хос хусусиятларига доир тушунчалар таҳлил этилган.<strong> </strong>
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
49

Кенесбаева, Элмира Жолдасбаевна. "ЎҚУВЧИЛАРНИ ИНТЕЛЛЕКТУАЛ СОҲАЛАРИНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА УМУМ ТАЪЛИМ МАКТАБЛАРИДАГИ МАДАНИЙ-ТАЪЛИМИЙ МУҲИТНИНГ АҲАМИЯТИ". 12 травня 2023. https://doi.org/10.5281/zenodo.7931022.

Full text
Abstract:
<em>Ушбу мақолада ўқув-билув жараёнида ўқувчиларга тақдим этилган янги ахборотлар, уларнинг вазифалари ҳамда ўқувчиларнинг интеллектуал қабул қилиш даражалари, янги ахборот ва топшириқларни модулли тақдим этиш усуллари ҳақида маълумот берилган. Шунингдек ўқувчиларнинг интеллектуал даражаси ва шахсий қизиқишлари, тақдим этилган билимларни идрок этиш, улар устида мушоҳада юритиш компетентлигини шакллантириш ҳақида фикр юритилиб, ўқувчиларни интеллектуал соҳаларини ривожлантиришда модулли технологияларнинг аҳамияти кўрсатилган. </em>
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
50

Мукаддам, ХАМРОКУЛОВА. "ТАСВИРИЙ САНЪАТ ДАРСЛАРИДА ЎҚУВЧИЛАРГА БАДИИЙ ТАЪЛИМ БЕРИШДА ПЕРСПЕКТИВАНИНГ АҲАМИЯТИ". 2, № 3 (2024): 50–55. https://doi.org/10.5281/zenodo.10874514.

Full text
Abstract:
Ушбу мақолада мавжуд борлиқни инсон идрок этганидек бирор текис юзада фазовий ҳолати, уларнинг бўлакларини кузатиш нуқтасидан узоқлашувини тасвирлаш &ndash; перспектива тизими ва унинг тасвирий санъатда тутган аҳамияти ҳақида фикрлар берилган. Шунингдек Уйғониш даврининг буюк тасвирий санъат намояндаларидан Леонардо да Винчининг чизиқли ҳамда фазовий перспектива қонунлари тўғрисида кўпгина маълумотлари хамда ушбу қонуннинг назарий жиҳатдан ривожланишида хисса қўшган немис рассоми ва назариётчиси Альбрехт Дюрернинг назарий қарашлари тўғрисида сўзлар юритилади.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
We offer discounts on all premium plans for authors whose works are included in thematic literature selections. Contact us to get a unique promo code!