Academic literature on the topic 'Недостатак протеина С'

Использование многолетних трав на естественных пастбищах, лугах и сенокосах является важным источником кормовой базы крупного рогатого скота. Однако их эксплуатация без ежегодного поддержания быстро приводит к истощению луговой растительности. Важным является восполнение выноса питательных веществ с урожаем путем внесения минеральных удобрений, а также использование регуляторов роста растений. Пектиновые полисахариды, получаемые из различных растений, являются такими веществами. Важная их функция – обеспечивать тургор растений, что позволяет лучше противостоять негативным факторам среды. В период с 2016 по 2018 год были проведены исследования двух пектиновых полисахаридов, полученных из хвои ели обыкновенной (Picea abies) и борщевика Сосновского (Heracleum sosnowskyi L.). Данные полисахариды были испытаны в опыте на естественном заливном луге в пойме реки Вычегда в чистом виде и по фону минеральных удобрений. Исследование влияния пектиновых полисахаридов на урожайность и качество естественных многолетних травостоев показало повышение устойчивости растений к неблагоприятным абиотическим факторам (недостаток влаги и повышенные температуры). Это приводит к росту урожайности в отдельные годы на 20-42% (внесение полисахаридов в чистом виде) и на 51-52% (по фону NPK). Установлено, что применение пектинового полисахарида из экстракта хвои ели обыкновенной (Picea abies) по фону минеральных удобрений и в чистом виде способствует значительному повышению содержания сырого протеина, сбора обменной энергии и кормовых единиц.

В повседневной клинической практике стоматолог чаще всего сталкивается с необходимостью ортопедического лечения имея в анамнезе одно или несколько эндодонтических вмешательств. К сожалению, современные стандарты даже первичной механической обработки корневого канала подразумевают значительное иссечение корневого дентина. Наиболее часто применяемые для восстановления супраструктуры литые металлические культевые вкладки помимо несомненных достоинств, имеют два выраженных недостатка - эстетический фактор и самый высокий процент перелома корня зуба. В связи с этим все более популярным становится использование прямых вкладок с использованием специализированного композита. Основным преимуществом применения специализированных культевых материалов является геометрическая точность механической обработки опорного зуба, с возможностью внутриротового сканирования и изготовления виртуального слепка, т.е., переход в цифровую стоматология и CAD/CAM технологии. Кроме того, отсутствие напряжения на границе тканей зуба и реставрации улучшают прочностные характеристики культи опорного зуба и, следовательно, продлевают срок службы несъемного протеза In everyday clinical practice, the dentist most often faces the need for orthopedic treatment with a history of one or more endodontic interventions. Unfortunately, current standards of even primary root canal machining involve significant excision of root dentin. In addition to the undoubted advantages, cast metal stump inserts most often used for buildup restoration have two distinct disadvantages - the aesthetic factor and the highest percentage of tooth root fracture. In this regard, the use of direct tabs using a specialized composite is becoming increasingly popular. The main advantage of using specialized stump materials is the geometric accuracy of machining the abutment, with the possibility of intraoral scanning and manufacturing of a virtual impression, i.e., the transition to digital dentistry and CAD/CAM technology. In addition, the absence of tension at the border of the tooth tissue and restoration improve the strength characteristics of the stump of the abutment tooth and, therefore, extend the life of the fixed prosthesis

Цель исследования – изучение эколого-биологических факторов, которые влияют на качество молока у коров симментальской породы в условиях Якутии. Задачи исследования: изучение минерального состава почв; определение состава фитоценоза и исследование кормов на минеральный состав; изучение биохимического и минерального состава молока. Статистическую обработку данных осуществляли стандартными методами дисперсионного анализа по Б.А. Доспехову и А.В. Ваулину, уровень значимости различий вариационных рядов оценивали параметрическим t-критерием Стьюдента с использованием редактора Microsoft Exсel. Определено среднее содержание микроэлементов (Zn, Cu, Co, I, Mn, Se) в верхнем слое почв в исследуемых районах республики. Установлено, что данные участки ежегодно подтапливаются весенними паводками, вымывая большую часть солей и минералов, вследствие чего почва становится щелочной, влияющей на рост и развитие растений. Элементы растений, поедаемые животными, по трофическим цепям переходят в организм, а, следовательно, в продукт (мясо, молоко). Для установления более полной картины влияния кормов на продукцию изучены питательность и содержание микроэлементов в кормах. Изучен химический и физико-химический состав молока коров симментальской породы исследуемых районов в зимний и летний периоды. В республике наиболее ценное молоко по физико-химическим и минеральному составу производится в летнее время года. Исследование показало, что биохимический состав зависит от состава почвы, а почва зависит от гранулометрического состава, климата, кислотности. По этой причине рационы кормления крупного рогатого скота не сбалансированы по протеину, макро- и микроэлементам, витаминам, что приводит к значительному снижению молочной продуктивности скота и ухудшению качества производимой продукции. Содержание минеральных веществ в молоке коров находится на оптимальном уровне. Характерным для якутского региона является недостаток йода. Это необходимо учитывать при балансировании рационов для скота, особенно при кормлении сухостойных коров.

В работе приводится схема гидролиза сырого протеина в рубце с образованием метаболита, а также методика расчета усвоенного протеина, микробного протеина и баланса азота на примере сена злаково-разнотравного. Представленные формулы легли в основу программы АСТРА , которая позволяет составлять необходимые рационы для крупного рогатого скота с учетом показателей белковой обеспеченности. Рацион в программе рассчитывается по 36 показателям питательности, а его анализ производится по 20 показателям. Демонстрация работы программы осуществлялась на примере анализа хозяйственного рациона в сельхозпредприятии Республики Башкортостан. Расчет показал, что набор кормовых компонентов для коров с молочной продуктивностью 24 кг в сутки и массой 500 кг подобран оптимально, что позволяет данному хозяйству получать высокие удои от коров. В рационе преобладают сочные корма (39,29), которые положительно сказываются на молочной продуктивности, так как некоторые компоненты относятся к молокогонным кормам. Программа выявила и слабые места рациона. Установлено, что в нем наблюдается незначительный избыток обменной энергии 2,0, сырого протеина 5,0 и переваримого 1,0, при этом не хватает 41,0 нерасщепляемого протеина. Рацион нуждается в дополнительном обогащении незаменимыми аминокислотами, такими как лизин, в количестве не менее 25,0 г и триптофан не менее 35,0 г. Алгоритм работы программы позволяет проводить зооанализ составленного рациона с учетом изменяемой питательности. Помимо расчетов можно выявить недостатки и дать соответствующие рекомендации по их устранению.The work presents the scheme of raw protein hydrolysis in the rumen with the formation of a metabolite, as well as the method used to calculate digested protein, microbial protein and nitrogen balanced on the example of hay containing grain and various herbs. Presented formulae were used as the foundation of ASTRA program allowing to create the required diet plans for large cattle taking the values of protein sufficiency into account. The program calculates the diet plan according to 36 nutritiousness parameters, its analysis is carried out using 20 parameters. The demonstration of programs work was carried out on the example of the analysis of farm diet plan in an agricultural enterprise located in the Republic of Bashkortostan. The calculation showed that the set of feeding components for cows with milk productivity amounting to 24 kg per day and body weight of 500 kg was selected correctly, which allows the farm to achieve high cow milk yield. The predominant part of the diet is succulent feed (39.29) which positively influences milk productivity due to the fact that certain components stimulate milk production. The program was also able to detect the downsides of the diet plan. It was found that there is a slight excess of metabolic energy (2.0), raw protein (5.0) and digestible elements (1.0), as well as 41.0 insufficiency of by-pass protein. The diet plan required additional enrichment with such essential amino acids as lysin in the amount of not less than 25.0 g, and tryptophan not less than 35.0 g. The algorithm of work of the program allows carrying out the animal analysis of the diet plan created taking changeable nutritiousness into account. Apart from calculation, it is possible to identify existing downsides and give the corresponding recommendations that can be used to eliminate them.

Увод: Бројне генске мутације су у основи наследних склоности ка повећаном згрушавању крви (наследних тромбофилија). Најчешће испитиване наследне тромбофилије су: недостатак антитромбина, недостатак протеина Ц, недостатак протеина С, мутација проакцелерина FV Leiden и мутација протромбина FII G 20210 А. Тромбоза дубоких вена (ТДВ) често се јавља у општој популацији а код великог броја оболелих долази до поновне појаве болести. Стога је важно утврђивање значајности параметара који доприносе ризику за настанак ТДВ. Циљ: Утврђивање учесталости тромбофилних мутација код болесника са венским тромбоемболизмом и код здравих особа у популацији Војводине, испитивање повезаности тромбофилних мутација са локализацијом тромбозе и појавом плућне емболије, утврђивање разлике у времену појављивања ТДВ између оболелих са присуством појединачне и удружене тромбофилије, утврђивање учесталости удружене тромбофилије код оболелих и здравих особа и њен утицај на понављање тромбозног процеса у односу на појединачне тромбофилије и на основу добијених резултата утврђивање у којим случајевима је потребно извршити генетичко испитивање тромбофилије ради одређивања врсте и трајања антитромбозне терапије. Материјал и методе: Испитано је 175 оболелих особа са потврђеном ТДВ и 115 клинички и лабораторијски здравих особа које никад нису доживеле тромбозни инцидент и које су одабране тако да се контролна група поклапа са групом оболелих по полу. Активност антитромбина, протеина Ц и С, резистенција на активирани протеин Ц, ниво фактора VIII и ниво фибриногена одређивани су коагулационим тестовима а присуство мутација FV Leiden, FII G 20210 А, MTHFRС 677 Т и MTHFRА 1298 С испитивано је методом алелске дискриминације на Real-Time PCR инструменту. Оболелима је мерен и крвни притисак и одређиван липидни статус у случајевима сумње на поремећај нивоа липида у крви. Добијени подаци су нумерички обрађивани стандардним процедурама дескриптивне статистике и статистичке анализе. Резултати: Постојање наследне тромбофилије је утврђено код 57,14% оболелих са ТДВ и 48,21% здравих особа. Код укупно 16,57% оболелих испитаника утврђен је недостатак барем једног од природних инхибитора коагулације: код 4,0% недостатак антитромбина, код 1,71% недостатак протеина Ц, код 10,29% недостатак протеина С и код 0,57% истовремено постојање недостатка протеина Ц и протеина С. Постојање резистенције на активирани протеин Ц утврђено је код 30,38% оболелих. Постојање FV Leiden мутације утврђено је код 21,14% оболелих, код 16,0% у хетерозиготном а код 5,14% у хомозиготном облику и код 10,42% испитаника контролне групе у хетерозиготном облику док хомозиготних носилаца није било. Постојање FIIG 20210 А мутације утврђено је код 7,43% оболелих, код 4,0% у хетерозиготном облику а код 3,43% у хомозиготном облику и код 8,18% испитаника контролне групе, код 6,36% у хетерозиготном облику а код 1,82% у хомозиготном облику. Постојање мутације MTHFR С 677 Т је утврђено код 50,86% оболелих, код 42,86% у хетерозиготном облику а код 18,0% у хомозиготном облику и код 62,62% испитаника контролне групе, код 43,93% у хетерозиготном облику а код 18,69% у хомозиготном облику. Постојање мутације MTHFR А 1298 С утврђено је код 44,94% оболелих и 25,37% здравих испитаника са MTHFR С 677 Т мутацијом. Присуство фактора VIII у повишеној концентрацији утврђено је код 17,71% оболелих а присуство повишених вредности концентрац ије фибриногена код 9,81% оболелих. Код укупно 84,57% оболелих испитаника утврђено је постојање барем једне тромбофилије. Закључци: Између постојања недостатака природних инхибитора коагулације, постојања FV Leiden мутације у хомозиготном облику, као и постојања удружене наследне тромбофилије и настанка ТДВ утврђено је постојање статистички значајне повезаности. Недостатак неког од природних инхибитора повезан је са највећим ризиком за настанак ТДВ. Између постојања FIIG 20210 А мутације, у хомозиготном или хетерозиготном облику, постојања FV Leiden мутације у хетерозиготном облику, као и постојања MTHFRC677 T мутације, самостално или истовремено са MTHFRА 1298 C мутацијом и настанка ТДВ није утврђено постојање статистички значајне повезаности. Између присуства FIIG 20210 А мутације или FV Leiden мутације и MTHFRC677 T мутације у хомозиготном облику, као и удружене наследне тромбофилије и појаве ТДВ у трудноћи или пуерперијуму утврђено је постојање статистички значајне повезаности. Између постојања наследне тромбофилије, појединачне или удружене, и клиничког испољавања венске тромбоемболијске болести код оболелих са ТДВ није утврђено постојање статистички значајне повезаности. Између постојања наследне тромбофилије, појединачне или удружене, и старости у време настанка ТДВ није утврђено постојање статистички значајне повезаности. Између присуства MTHFRC677 T мутације и поновљеног тромбозног процеса утврђено је постојање статистички значајне повезаности. Између присуства FIIG 20210 А мутације и FV Leiden мутације, у хомозиготном или хетерозиготном облику, удружене наследне тромбофилије и поновљеног тромбозног процеса није утврђено постојање статистички значајне повезаности. Између гојазности и повишеног крвног притиска и настанка ТДВ утврђено је постојање статистички значајне повезаности. Између хиперлипопротеинемије и настанка ТДВ није утврђено постојање статистички значајне повезаности. На основу добијених резултата можемо закључити да се одлука о испитивању наследне тромбофилије доноси узимајући у обзир старост, пол и присуство пролазних или трајних фактора ризика.
Uvod: Brojne genske mutacije su u osnovi naslednih sklonosti ka povećanom zgrušavanju krvi (naslednih trombofilija). Najčešće ispitivane nasledne trombofilije su: nedostatak antitrombina, nedostatak proteina C, nedostatak proteina S, mutacija proakcelerina FV Leiden i mutacija protrombina FII G 20210 A. Tromboza dubokih vena (TDV) često se javlja u opštoj populaciji a kod velikog broja obolelih dolazi do ponovne pojave bolesti. Stoga je važno utvrđivanje značajnosti parametara koji doprinose riziku za nastanak TDV. Cilj: Utvrđivanje učestalosti trombofilnih mutacija kod bolesnika sa venskim tromboembolizmom i kod zdravih osoba u populaciji Vojvodine, ispitivanje povezanosti trombofilnih mutacija sa lokalizacijom tromboze i pojavom plućne embolije, utvrđivanje razlike u vremenu pojavljivanja TDV između obolelih sa prisustvom pojedinačne i udružene trombofilije, utvrđivanje učestalosti udružene trombofilije kod obolelih i zdravih osoba i njen uticaj na ponavljanje tromboznog procesa u odnosu na pojedinačne trombofilije i na osnovu dobijenih rezultata utvrđivanje u kojim slučajevima je potrebno izvršiti genetičko ispitivanje trombofilije radi određivanja vrste i trajanja antitrombozne terapije. Materijal i metode: Ispitano je 175 obolelih osoba sa potvrđenom TDV i 115 klinički i laboratorijski zdravih osoba koje nikad nisu doživele trombozni incident i koje su odabrane tako da se kontrolna grupa poklapa sa grupom obolelih po polu. Aktivnost antitrombina, proteina C i S, rezistencija na aktivirani protein C, nivo faktora VIII i nivo fibrinogena određivani su koagulacionim testovima a prisustvo mutacija FV Leiden, FII G 20210 A, MTHFRS 677 T i MTHFRA 1298 S ispitivano je metodom alelske diskriminacije na Real-Time PCR instrumentu. Obolelima je meren i krvni pritisak i određivan lipidni status u slučajevima sumnje na poremećaj nivoa lipida u krvi. Dobijeni podaci su numerički obrađivani standardnim procedurama deskriptivne statistike i statističke analize. Rezultati: Postojanje nasledne trombofilije je utvrđeno kod 57,14% obolelih sa TDV i 48,21% zdravih osoba. Kod ukupno 16,57% obolelih ispitanika utvrđen je nedostatak barem jednog od prirodnih inhibitora koagulacije: kod 4,0% nedostatak antitrombina, kod 1,71% nedostatak proteina C, kod 10,29% nedostatak proteina S i kod 0,57% istovremeno postojanje nedostatka proteina C i proteina S. Postojanje rezistencije na aktivirani protein C utvrđeno je kod 30,38% obolelih. Postojanje FV Leiden mutacije utvrđeno je kod 21,14% obolelih, kod 16,0% u heterozigotnom a kod 5,14% u homozigotnom obliku i kod 10,42% ispitanika kontrolne grupe u heterozigotnom obliku dok homozigotnih nosilaca nije bilo. Postojanje FIIG 20210 A mutacije utvrđeno je kod 7,43% obolelih, kod 4,0% u heterozigotnom obliku a kod 3,43% u homozigotnom obliku i kod 8,18% ispitanika kontrolne grupe, kod 6,36% u heterozigotnom obliku a kod 1,82% u homozigotnom obliku. Postojanje mutacije MTHFR S 677 T je utvrđeno kod 50,86% obolelih, kod 42,86% u heterozigotnom obliku a kod 18,0% u homozigotnom obliku i kod 62,62% ispitanika kontrolne grupe, kod 43,93% u heterozigotnom obliku a kod 18,69% u homozigotnom obliku. Postojanje mutacije MTHFR A 1298 S utvrđeno je kod 44,94% obolelih i 25,37% zdravih ispitanika sa MTHFR S 677 T mutacijom. Prisustvo faktora VIII u povišenoj koncentraciji utvrđeno je kod 17,71% obolelih a prisustvo povišenih vrednosti koncentrac ije fibrinogena kod 9,81% obolelih. Kod ukupno 84,57% obolelih ispitanika utvrđeno je postojanje barem jedne trombofilije. Zaključci: Između postojanja nedostataka prirodnih inhibitora koagulacije, postojanja FV Leiden mutacije u homozigotnom obliku, kao i postojanja udružene nasledne trombofilije i nastanka TDV utvrđeno je postojanje statistički značajne povezanosti. Nedostatak nekog od prirodnih inhibitora povezan je sa najvećim rizikom za nastanak TDV. Između postojanja FIIG 20210 A mutacije, u homozigotnom ili heterozigotnom obliku, postojanja FV Leiden mutacije u heterozigotnom obliku, kao i postojanja MTHFRC677 T mutacije, samostalno ili istovremeno sa MTHFRA 1298 C mutacijom i nastanka TDV nije utvrđeno postojanje statistički značajne povezanosti. Između prisustva FIIG 20210 A mutacije ili FV Leiden mutacije i MTHFRC677 T mutacije u homozigotnom obliku, kao i udružene nasledne trombofilije i pojave TDV u trudnoći ili puerperijumu utvrđeno je postojanje statistički značajne povezanosti. Između postojanja nasledne trombofilije, pojedinačne ili udružene, i kliničkog ispoljavanja venske tromboembolijske bolesti kod obolelih sa TDV nije utvrđeno postojanje statistički značajne povezanosti. Između postojanja nasledne trombofilije, pojedinačne ili udružene, i starosti u vreme nastanka TDV nije utvrđeno postojanje statistički značajne povezanosti. Između prisustva MTHFRC677 T mutacije i ponovljenog tromboznog procesa utvrđeno je postojanje statistički značajne povezanosti. Između prisustva FIIG 20210 A mutacije i FV Leiden mutacije, u homozigotnom ili heterozigotnom obliku, udružene nasledne trombofilije i ponovljenog tromboznog procesa nije utvrđeno postojanje statistički značajne povezanosti. Između gojaznosti i povišenog krvnog pritiska i nastanka TDV utvrđeno je postojanje statistički značajne povezanosti. Između hiperlipoproteinemije i nastanka TDV nije utvrđeno postojanje statistički značajne povezanosti. Na osnovu dobijenih rezultata možemo zaključiti da se odluka o ispitivanju nasledne trombofilije donosi uzimajući u obzir starost, pol i prisustvo prolaznih ili trajnih faktora rizika.
Introduction: Numerous mutations are involved in genetic basis of an increased tendency for blood to clot (inherited thrombophilia). Most commonly investigated are: antithrombin deficiency, protein C deficiency, protein S deficiency, proaccelerin gene mutation FV Leiden and prothrombin gene mutation FIIG 20210 А. Deep vein thrombosis (DVT) is common in the general population and many patients experience a recurrence of the disease. It is, therefore, important to determine the significance of parameters contributing to the increased risk for DVT development. Objective: The aim of this study was to determine frequencies of thrombophilic mutations in patients with venous thromboembolism and healthy subjects in population of Vojvodina, to evaluate the association between thrombophilic mutations and thrombosis localization including pulmonary embolism, to determine the difference in age of DVT occurrence between patients with single and combined thrombophilic abnormalities, to determine frequencies of combined thrombophilic abnormalities in patients and healthy subjects and their influence on DVT recurrence compared to single thrombophilic abnormalities and on the basis of the results to determine when genetic testing is needed in order to determine the type and duration of anticoagulation therapy. Materials and methods: The study included 175 patients with documented DVT and sex-matched group of 115 healthy subjects without clinical or laboratory abnormalities, never having experienced DVT. Antithrombin, protein C and protein S activity; activated protein C resistance, factor VIII and fibrinogen levels are determined using coagulation tests, while for FV Leiden, FII G 20210 А, MTHFR C 677 T and MTHFR A 1298C mutation detection allelic discrimination assays on Real-Time PCR instrument are performed. Blood pressure is measured on all patients and in case of suspected plasma lipid levels elevation lipid profile is determined. The data obtained were subject to descriptive statistic and statistical analysis. Results: The total incidence of inherited thrombophilia was 57,14% in patients and 48,21% in healthy subjects. Total frequency of natural coagulation inhibitor deficiencies in patients was 16,57%: antithrombin deficiency 4,0%, protein C deficiency 1,71%, protein S deficiency 10,29% and combined protein C and protein S deficiency 0,57%. The incidence of activated protein C resistance in patients was 30,38%. The incidence of FV Leiden mutation was 21,14% in patients, 16,0% were heterozygous and 5,14% were homozygous, and 10,42% in healthy subjects, all of which were heterozygous. The incidence of FIIG 20210 А mutation was 7,43% in patients, 4,0% were heterozygous and 3,43% were homozygous, and 8,18% in healthy subjects, 6,36% were heterozygous and 1,82% were homozygous. The incidence of MTHFR C 677 T mutation was 50,86% in patients, 42,86% were heterozygous and 18,0% were homozygous, and 62,62% in healthy subjects, 43,93% were heterozygous and 18,69% were homozygous. The incidence of MTHFR A 1298 C mutation was 44,94% in patients with MTHFR C 677 T mutation and 25,37% in healthy subjects MTHFR C 677 T mutation. At least one thrombophilic abnormalitiy was present in 84,57% patients. Conclusions: The association between natural coagulation inhibitor deficiencies, FV Leiden mutation in homozygous form and combined thrombophilia and DVT development was statistically significant. Natural coagulation inhibitor deficiencies were associated with greatest risk of DVT development. The association between FII G 20210 А mutation, in homozygous or heterozygous form, FV Leiden mutation in heterozygous form, MTHFR C 677 T mutation alone or combined with MTHFR A 1298 C mutation and DVT development was not statistically significant. The association between FII G 20210 А mutation, FV Leiden mutation and MTHFR C 677 T mutation in homozygous form and DVT development during pregnancy and puerperium was statistically significant. The association between single or combined inherited thrombophilia and thrombosis localization including pulmonary embolism was not statistically significant. The association between single or combined inherited thrombophilia and the age of DVT occurrence was not statistically significant. The association between MTHFR C 677 T mutation and DVT recurrence was statistically significant. The association between FII G 20210 А mutation and FV Leiden mutation, in homozygous or heterozygous form, combined thrombophilia and DVT recurrence was not statistically significant. The association between obesity and high blood pressure and DVT development was statistically significant. The association between hyperlipoproteinemia and DVT development was not statistically significant. Based on the results we can conclude that decision to perform inherited thrombophilia testing should be based upon age, gender and the presence of transient or permanent risk factors.