To see the other types of publications on this topic, follow the link: Четан.

Journal articles on the topic 'Четан'

Create a spot-on reference in APA, MLA, Chicago, Harvard, and other styles

Select a source type:

Consult the top 43 journal articles for your research on the topic 'Четан.'

Next to every source in the list of references, there is an 'Add to bibliography' button. Press on it, and we will generate automatically the bibliographic reference to the chosen work in the citation style you need: APA, MLA, Harvard, Chicago, Vancouver, etc.

You can also download the full text of the academic publication as pdf and read online its abstract whenever available in the metadata.

Browse journal articles on a wide variety of disciplines and organise your bibliography correctly.

1

Брагин, Андрей Олегович, та Борис Иванович Леонов. "МЕДНЫЙ ЧЕКАН КУНЧЕ ХАНА В УЗКЕНДЕ". Kazakhstan Archeology, № 1 (11 березня 2020): 115–20. http://dx.doi.org/10.52967/akz2020.1.7.115.120.

Full text
Abstract:
В настоящее время основной целью джучидской нумизматики Присырдарьинского региона последнего тридцатилетия XIV в., и данной статьи в частности, является кропотливый поиск неизвестных ранее местных монетных выпусков и ввод их в научный оборот. Впервые описан медный джучидский пул, битый в 783/1381–1382 гг. на монетном дворе Узкенд (Присырдарьинский регион) от имени хана Кунче. О серебряном чекане этого эмитента уже сообщалось в научных изданиях ранее. События конца XIV века в районе рек Арысь и Сырдарья в значительной степени остаются белым пятном в истории Золотой Орды и государства Тимура Тамерлана. Время правления Кунче в качестве хана в присырдарьинских землях можно ограничить рамками 782–784/1380–1383 гг.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
2

Железняк, Л. К., В. Н. Конешов, А. А. Краснов, А. В. Соколов та Л. С. Элинсон. "Результаты испытаний гравиметра “ЧЕКАН” на Ленинградском гравиметрическом полигоне". Физика земли 2015, № 2 (2015): 165–70. http://dx.doi.org/10.7868/s0002333715020118.

Full text
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
3

Алишер, Худойбердиевич Хушназаров Искандар Хайдарович Райимкулов Асқад Мирзамахмудович Эшқораев. "ЗАМОНАВИЙ КАТАКЛАРДА ҚУЁНЛАРНИ БОҚИШ УСУЛЛАРИ". EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES 3, № 1 (2023): 52–57. https://doi.org/10.5281/zenodo.7565173.

Full text
Abstract:
Ушбу мақолада қуёнларни ҳар-хил катакларда сақлашда уларни ички ва твшқи ҳароратга мослаштиришда экологик омилларни таъсир жараёни, микроиқлим курсатгичларини, четдан келтирилган қуён зотларини иссиқ иқлимга мослаштириш ва катакларни ҳар-хил турларга зоогигиеник баҳо берилган.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
4

Шешум, Урош. "ПЛАНИРАЊЕ СРПСКЕ ЧЕТНИЧКЕ АКЦИЈЕ У СТАРОЈ СРБИЈИ И МАКЕДОНИЈИ 1897. ГОДИНЕ". Историјски часопис, № 67/2018 (30 грудня 2018): 271–86. http://dx.doi.org/10.34298/ic1867271s.

Full text
Abstract:
Током 1895. и 1896. године Етники хетерија и врховистички комитет су убацивали чете из Грчке и Бугарске на територију Османског царства, у намери да изазову устанак хришћана и револуционарним путем остваре територијално проширење Грчке и Бугарске на рачун Турске. Током заоштравања критске кризе 1897, у месецима који су претходили грчко-турском рату, у кругу око председника српске владе Ђорђа Симића, јавила се бојазан да ће Грчка преко својих комитета подићи устанак у јужној Македонији, а да ће, уколико се то догоди, Бугарска искористити комитет да учинити исто у турским областима настањеним Словенима егзархистима. Како би у случају евентуалног устанка Србија остварила утицај на побуњени народ, у Београду се од фебруара 1897. године радило на формирању чета за слање у Турску. Неколико чета је формирано и оне су издржаване до јуна 1897, када су распуштене, пошто је постало јасно да до устанка у Турској неће доћи. Једна расформирна чета покушала је почетком августа 1897. да се на своју руку пребаци преко границе у Турску, али су је грешком уништили српски граничари. Рад је написан на основу објављене и необјављене српске архивске грађе и у мањој мери литературе.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
5

Sokolov, A. V., A. A. Krasnov, V. A. Vasil’ev, L. S. Elinson, and L. K. Zheleznyak. "Calibration of the Chekan-AM gravimeter by a tilting method." Giroskopiya i Navigatsiya 23, no. 3 (2015): 41–51. http://dx.doi.org/10.17285/0869-7035.2015.23.3.041-051.

Full text
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
6

Машрапова, Рохилахон Алихоновна Зулфиқоров Довудбек Ойбек ўғли Жавхаров Ойбек Зулфикорович. ""МУҚУМИЙ" НАСЛЧИЛИК ФЕРМЕР ХЎЖАЛИГИДА ЧЕТДАН КЕЛТИРИЛГАН ГОЛШТИН ЗОТЛИ СИГИРЛАРДАН САМАРАЛИ ФОЙДАЛАНИШ ОМИЛЛАРИ". EURASIAN JOURNAL OF ACADEMIC RESEARCH 3, № 4 (2023): 35–42. https://doi.org/10.5281/zenodo.7835120.

Full text
Abstract:
Ушбу мақолада, Андижон вилояти, Андижон туманидаги “Муқумий” наслчилик фермер хўжалигининг табиий-иқтисодий шароитлари,хўжаликда  урчитилаётган голштин зотли қорамолларни пода таркиби, қорамолларни урчитиш ва кўпайтириш имкониятлари ҳақида маълумотлар ёритилган.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
7

И.У.Эгамов, Х.И.Ашуров. "Кузги буғдой навларининг ФОТОСИНТЕЗ МАҲСУЛДОРЛИГИГА экиш муддатларининг таъсири". INNOVATIVE RESEARCH IN SCIENCE 1, № 13 (2022): 4–9. https://doi.org/10.5281/zenodo.7073361.

Full text
Abstract:
Мазкур мақолада кузги буғдой навларини экиш муддатларини тўғри белгилаш орқали фотосинтез махсулдорлигини ошириш имкониятлари тўғрисида маълумотлар ўрин олган. Тадқиқотнинг объекти<strong> </strong>сифатида<strong> </strong>кузги<strong> </strong>юмшоқ (Triticum aestivum L) буғдойнинг четдан интродукция қилинган &ldquo;Алексеич&rdquo;, &ldquo;Веха&rdquo;, &ldquo;Гурт&rdquo; ва махалий &ldquo;Азиз&rdquo;, &ldquo;Навбахор&rdquo;, &ldquo;Ўзбекистон-25&rdquo; навлари олинган. Тадқиқот натижасида кузги буғдойнинг махаллий ва хорижий навларини октябр ойида экиш мақсадга мувофиқ деб топилган.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
8

Голубев, Олег Васильевич. "Территория распространения монет чекана Мохши". Археология Евразийских степей, № 6 (27 грудня 2022): 119–21. http://dx.doi.org/10.24852/2587-6112.2022.6.119.121.

Full text
Abstract:
Статья посвящена обобщению материалов, связанных с изучением территории распространения монет чекана улуса Мохши Золотой Орды. Местом чекана являлся город Мохши (ныне село Наровчат – районный центр в Пензенской области). Монеты Мохши полностью распространялись на территории современной Пензенской области, частично охватывали Республику Мордовия и Рязанскую область, а также почти полностью Саратовскую область. Монеты по торговым путям попадали в столицу Золотой Орды – Сарай-Бату (Селитренное городище). В других регионах Поволжья и Предкавказья эти монеты встречались редко. Чекан монет Мохши начался в XIV в. (первая датированная монета относится к 709 г. по х.) и продолжался, вероятно, до конца 60-х гг. XIV в.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
9

Krasnov, A. A., and A. V. Sokolov. "The up-to-date mathematical software set for mobile gravimeter «Chekan-AM»." Giroskopiya i Navigatsiya 23, no. 2 (2015): 117–30. http://dx.doi.org/10.17285/0869-7035.2015.23.2.117-130.

Full text
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
10

Ковачева, Адриана. "Афективното естество на реализма – за не-човешките субекти в прозата на Вилхелм Мах". Poznańskie Studia Slawistyczne, № 21 (27 листопада 2021): 127–39. http://dx.doi.org/10.14746/pss.2021.21.7.

Full text
Abstract:
Статията разглежда мястото на творчеството на Вилхелм Мах през 60-те години на ХХ век в полската проза, когато се смята, че романът има основно познавателни цели. Мах не се противопоставя пряко на тази тенденция, но основният проблем, който го интересува, е какво превръща литературата в преживяване. Статията проследява развитието на този въпрос в творчеството на писателя, съсредоточавайки се върху епизоди и фрагменти от неговата проза, в които са описани мъчения и убийства на домашни животни. Тези сцени показват основните механизми за предаване на афекти в прозата на Мах. Техният анализ показва, че според писателя литературата работи тогава, когато е в състояние да предаде афекта и да създаде условия за неговото пълно изразяване. Поставена е хипотезата, че афективният реализъм, който търси Мах, може да бъде четен като контекст и контрапункт за прозата на Блага Димитрова.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
11

Chakarova, Krassimira. "SOME OBSERVATIONS ON THE USE OF NEGATIVE FUTURE FORMS IN THE CONTEMPORARY BULGARIAN LANGUAGE." Ezikov Svyat volume 21 issue 2, ezs.swu.v21i2 (May 26, 2023): 15–23. http://dx.doi.org/10.37708/ezs.swu.bg.v21i2.2.

Full text
Abstract:
The focus of the academic analysis is on the issue of the functional competition between the negative future forms, formed with the negating formants не and няма (нямаше, нямало), in the contemporary stage of the development of the Bulgarian language. On the basis of a questionnaire survey, several questions were sought to be answered: which of the options is preferred by native speakers and what are the reasons for that; to what extent respondents distinguish the semantics of the consequential negative forms of non-evidentiality and epistemic conclusiveness. Another important task of the study is to provide up-to-date information on the functional realization of the negated consequential forms that have not found a place in the systematic descriptions of the Bulgarian language (cf. e.g. нямало е да чета, нямало е да съм чел и др.). The summarized results of the survey convincingly show that the existing intra-systemic competition between the negative post-variants with не and няма (нямаше, нямало) in the modern Bulgarian language is distinctly chosen in favor of the formations with няма. On the other hand, it becomes clear that respondents distinguish between the meanings of renarrativity and epistemic conclusiveness in the paradigm of negated posteriority, but they are not always convinced who is the grammatically correct formal expresser of these meanings. The majority of native speakers express a preference for variants with a preserved (or dropped) third-person form of съм ‘to be’ – e.g. нямало е да четеш ‘you wouldn't have read’ (conclusive); нямало е да чета ‘(they say) I wouldn't have read’ (non-evidential), – which enters into a logically motivated correlation with the impersonal form нямало. Observations on the results of the survey have an important theoretical significance, insofar as they are related to the manifestations of the so-called tendency towards uniformity, characteristic of the Bulgarian morphological system.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
12

Скорый, Сергей Анатольевич, та Роман Витальевич Зимовец. "Артефакт из Ахтырки: к вопросу о биметаллических чеканах эпохи скифской архаики в Евразии". Археология Казахстана, № 2 (20) (30 червня 2023): 30–60. http://dx.doi.org/10.52967/akz2023.2.20.30.60.

Full text
Abstract:
Одной из целей статьи явилось введение в научный оборот биметаллического чекана эпохи скифской архаики, найденного возле г. Ахтырка Сумской области, в бассейне р. Ворскла (Днепровское Лесостепное Левобережье). Место находки расположено примерно в 30 км от грандиозного Бельского городища скифской эпохи. Чекан из Ахтырки – второй достоверно обнаруженный экземпляр подобного ударного вооружения ближнего боя в Украине после чекана, что происходит из Орехово (Донецкая область). Публикация этого оружия послужила поводом для размышлений о месте биметаллических чеканов в кругу вооружения населения Евразии раннескифской эпохи, их генезиса, хронологии, путей распространения в огромном ареале – Прикубанье, Северный Кавказ, Закавказье, Малая и, возможно, Передняя Азия, Поволжье, Южное Приуралье, Центральная Азия (Приаралье), Юго-Западная Сибирь. Сегодня в этот ареал однозначно можно включить Северопричерноморскую Степь и Лесостепь современной Украины. Исследование подтверждает, что биметаллические чеканы являются надёжными маркёрами маршрутов евразийских кочевников скифской эпохи, в том числе скифов периода знаменитых переднеазиатских походов.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
13

Forsberg, R., A. V. Olesen та I. Einarsson. "Airborne gravimetry for geoid determination with Lacoste Romberg and Chekan-АМ gravimeters". Giroskopiya i Navigatsiya 23, № 3 (2015): 19–29. http://dx.doi.org/10.17285/0869-7035.2015.23.3.019-029.

Full text
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
14

D., Bychkov, Nenakhov D., and Davydov R. "Bronze Sagaris of the Scythian Time Warriors – a Random Find from the Ust-Koksinsky District, Altai Republic." Teoriya i praktika arkheologicheskikh issledovaniy 27, no. 3 (2019): 35–43. http://dx.doi.org/10.14258/tpai(2019)3(27).-03.

Full text
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
15

Dashkovskiy, P. K. "Burial of a Warrior in the Pazyryk Mound at Khankharinsky Dol, Altai." Archaeology, Ethnology and Anthropology of Eurasia (Russian-language) 53, no. 1 (2025): 90–98. https://doi.org/10.17746/1563-0102.2025.53.1.090-098.

Full text
Abstract:
В статье представлены результаты изучения материалов из кург. 46 могильника Ханхаринский Дол, расположенного на левом берегу р. Ини в 1-1,5 км к юго-востоку от с. Чинета Краснощековского р-на Алтайского края (Северо-Западный Алтай). В кургане было погребение мужчины, уложенного в скорченном положении на правом боку, головой на восток. Вдоль северной стенки могилы обнаружено захоронение лошади, ориентированной в том же направлении. Из сопроводительного инвентаря интерес вызывают боевые железные кинжал и чекан, роговые орнаментированные поясные пластины. Снаряжение коня представлено железными кольчатыми удилами, роговыми подпружными пряжкой и блоком. Анализ элементов погребального обряда и инвентаря позволил отнести курган к пазырыкской культуре и предварительно датировать концом V — IV в. до н.э. Наличие настоящих боевых предметов вооружения, а также сопроводительное захоронение лошади указывают на то, что погребенный мужчина, вероятнее всего, был профессиональным воином. Помещение в могилу подлинных, а не имитированных кинжала и чекана подчеркивало его неординарные воинские заслуги. Особый социальный статус погребенного также подтверждают орнаментированные роговые пластины на поясе, который у кочевых народов Центральной Азии нес важную социокультурную информацию.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
16

Анисимов, Николай Владимирович. "The Commemorative Ritual in the Ethnocultural Landscape of an Udmurt Village." ТРАДИЦИОННАЯ КУЛЬТУРА, no. 1 (April 24, 2021): 145–56. http://dx.doi.org/10.26158/tk.2021.22.1.012.

Full text
Abstract:
В статье на основе полевых материалов автора рассматривается узколокальный обряд поминовения покойных, умерших на чужбине и неестественной смертью, - чекан, который по сей день проводится жителями двух родственных деревень - Калашур (удм. Вуж Тӥгырмен) и Дубровский (удм. Выль Тӥгырмен) Киясовского района Удмуртской Республики. В церемонии участвуют представители только этих деревень, приезжают уехавшие в другие районы односельчане. Он совершается раз в четыре года в июне високосного года. Место проведения обряда находится ниже по течению реки Шехостанка (удм. Миёл) относительно д. Калашур, местные жители называют его «чекан/чекаськон иньты». От номинации обряда получили название и все прилегающие объекты окружающего пространства (родник, луг, жертвенная ель и т. д.), которые не утратили своего сакрального значения и в настоящее время. Неоднократное участие в ритуале и наблюдения позволили сделать следующие выводы: 1) традиционное место проведения обряда каждый раз смещается ближе к д. Калашур; 2) уменьшается количество участников церемонии, в том числе приезжих односельчан; 3) сокращается обрядовый сценарий, упрощаются его структурные элементы. Таким образом, трансформируется первоначальный религиозно-культурный ландшафт деревни. Based on fieldwork, this article examines a local Udmurt commemoration ritual called Chekan, which is strictly associated with one of the summer months of leap years and included in the cycle of commemorative rituals dedicated to a particular category of deceased - people having died abroad and by non-natural causes. The participants in this ritual are only the inhabitants of two related villages, Kalashur (in Udmurt Vuzh Tigyrmen) and Dubrovskiy (in Udmurt Vyl’ Tigyrmen) in the Kiyasovo District of the Udmurt Republic, as well as people who had left these villages but came back on purpose to attend. The ceremony takes place downstream of the Shekhostanka River (in Udmurt Miyol) relative to the village of Kalashur; locals call it “chekan/chekas’kon in’ty” (“the place of the Chekan/Chekas’kon”). Everything in the surrounding space (the spring, meadow, sacrificial spruce, etc.), includes “Chekan” - the name of the ceremony - in their designation and continues to preserve a sacred significance. Repeated participation in the ritual has allowed the author to reconstruct its diachrony, to describe its synchronic forms and to follow the evolution of the ritual scenario. The infrequency of the ritual has led to the reduction and simplification of its structure, a decrease in both in quantitative participation and in its diversity, as well as to a change of place. In general, the waning of this tradition has entailed a significant transformation of the cultural and religious landscape of the village.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
17

Ivanov, Sergei S. "The Iron Hatchet of Saka Period from Burial Site Jal-Aryk II (Ketmen-Tyube Valley, Western Tien Shan)." Vestnik NSU. Series: History and Philology 19, no. 5 (2020): 119–29. http://dx.doi.org/10.25205/1818-7919-2020-19-5-119-129.

Full text
Abstract:
The article is devoted to the analysis of the iron battle hatchet from mound 2 of the Jal-Aryk II burial site in Ketmen-Tyube valley in the western part of Tien Shan. Purpose. Battle hatchets are a rare category of weapons of Saka culture in the Tien Shan region. Therefore, the publication of one of the first finds of this type of weapon, which was made in the 1960s, is considered important. Results. The combat hatchet has a straight pin, massive hammered butt and closed shaft-hole for the wooden handle. The combat hatchet also has iron capping, protecting the end of the handle. The features of the funeral inventory from the burial where the hatchet was found and based on analogies from Central Asia and Altai, and dates back to the late 5th – early 4th centuries BC. The closest parallels to it can be found in Saka burials in Semirechie and in related materials of the Kamen (Kamenskaya) culture in the Forest-Steppe of Altai. Conclusion. The investigated combat hatchet is one of the earliest examples of iron arms of the Saka culture in the Tien Shan region. In addition, we can conclude that this type of weapon appeared in their culture as a result of very close cultural contacts with the ancient population of the Forest-Steppe of Altai. However it was ultimately concluded that the combat hatchet from the Ketmen-Tyube valley had local origin and reflects the independent line of development of this type of weapon in the local Saka culture, based on samples from the Forest-Steppe of Altai.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
18

Абдулвагабова, Р. Б., and Р. Б. Шахбанов. "Challenges and ways to improve accounting policy methodology for accounting and tax purposes." Экономика и предпринимательство, no. 4(141) (July 11, 2022): 888–91. http://dx.doi.org/10.34925/eip.2022.141.4.159.

Full text
Abstract:
В данной статье расстраиваются актуальные вопросы совершенствования формирования и реализации учетной политики экономического субъекта для целей бухгалтерского и налогового учета. Систематизированы основанные проблемы формирования учетной политики в современных условиях развития бухгалтерского чета и налогообложения в РФ. Выявлены противоречия в нормативно-паровом регулировании подсистем бухгалтерского учета. Обозначены практические сложности и трудности формирования единой учётной политики хозяйствующих субъектов в условиях противоречий в нормативном регулировании. Обоснованы основные направления развития учетной политики в современных условиях хозяйствования. This article upsets the current issues of improving the formation and implementation of the accounting policy of an economic entity for the purposes of accounting and tax accounting. Based problems of accounting policy formation in modern conditions of accounting and taxation development in the Russian Federation have been systematized. Contradictions were identified in the regulatory and steam regulation of accounting subsystems. The practical difficulties and difficulties of forming a unified accounting policy of economic entities in the context of contradictions in regulatory regulation are outlined. The main directions of accounting policy development in modern economic conditions are justified.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
19

Dashkovskiy, P. K. "Burial of the Pazyryk Elite Members at Khankarinsky Dol, Northwestern Altai." Archaeology, Ethnology and Anthropology of Eurasia (Russian-language) 50, no. 2 (2022): 71–80. http://dx.doi.org/10.17746/1563-0102.2022.50.2.071-080.

Full text
Abstract:
Статья посвящена результатам комплексного изучения материалов из кург. 30 могильника Ханкаринский Дол, расположенного на левом берегу р. Ини в 1-1,5 км к юго-востоку от с. Чинета Краснощековского р-на Алтайского края (Северо-Западный Алтай). Исследованный объект относится к пазырыкской культуре. В процессе его раскопок выявлено разграбленное парное погребение мужчины и подростка, которые первоначально были ориентированы, вероятно, головой на восток. Вдоль северной стенки могильной ямы обнаружено сопроводительное захоронение семи лошадей, уложенных в два ряда друг за другом головой на восток. Морфологический анализ показал, что все особи были жеребцами и не отличались от таких животных из других объектов могильника Ханкаринский Дол. При этом они имеют как определенное морфологическое сходство с лошадьми из других курганов пазырыкской культуры Алтая, так и отличия. Представлен анализ сопроводительного инвентаря, включающего железные удила, костяную пронизь, миниатюрные бронзовые кинжалы в деревянных ножнах, чекан, многочисленные фрагменты золотой фольги от снаряжения лошади, а также фрагменты китайских деревянных лаковых изделий. На его основании сделан вывод, что данное погребение было совершено не ранее IV в. до н.э., возможно, во второй половине IV — начале III в. до н.э. Археологическое датирование дополнено результатами радиоуглеродного анализа, который осуществлялся в Аналитическом центре изотопных исследований Института мониторинга климатических и экологических систем СО РАН (Томск). На основе изучения погребального обряда и инвентаря кург. 30 отнесен к числу памятников региональной элиты кочевников Северо-Западного Алтая.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
20

Преловский, В. А., та С. А. Швецов. "Орнитофауна Джергинского заповедника". Вестник ИрГСХА, № 3(122) (4 січня 2025): 126–40. https://doi.org/10.51215/1999-3765-2024-122-126-140.

Full text
Abstract:
Джергинский заповедник расположен в труднодоступном горном районе республики Бурятия на стыке Баргузинского, Икатского и Южно-Минусинского хребтов. Своеобразие природных ландшафтов, климатических и геоморфологических условий, а также исторического процесса формирования орнитофауны заповедника обусловили её современное видовое разнообразие. Ядро структуры населения орнитофауны бассейна слагают представители сибирского, китайского и европейского типов фаун, значительно меньше представителей тибетского, монгольского и арктического типов фаун и транспалеарктов. В статье приведен полный список орнитофауны, основанный на многолетних наблюдениях и насчитывающий 155 видов, относящихся к 16 отрядам с указанием статуса пребывания вида и категории редкости для охраняемых видов птиц. Основу видового разнообразия составляют четыре наиболее многочисленных в видовом отношении отряда: гусеобразные, соколообразные, ржанкообразные, и воробьинообразные. В настоящее время на территории заповедника встречается 34 вида птиц, включенных в Красную книгу Республики Бурятии, из них 18 видов включены также в Красную книгу Российской Федерации. Ранее не встречавшийся в заповеднике восточный черноголовый чекан, относительно за короткое время распространился по разнотравно-злаковым закустаренным лугам в долине рек Джирга, Ковыли, Биранкур и даже в верховьях р. Баргузин в Амутской котловине. Полярная овсянка, ранее встречавшаяся на осеннем пролете, стала составлять основу летнего населения ерниковых долин рек Джирга, Ковыли и Баргузин. Увеличение списка происходит не только за счет детального обследования территории, но и благодаря фиксации фактов расширения ареалов у некоторых видов птиц. Орнитологические исследования являются важной частью мониторинга окружающей среды заповедной территории, в частности за популяциями редких краснокнижных видов птиц.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
21

Alevras, N. N., and S. D. Batishchev. "Chelyabinsk Historian V.E. Chetin: Studying the History of the Mining Urals in the Context of Soviet Historiography during the 1950s–1970s." Uchenye Zapiski Kazanskogo Universiteta. Seriya Gumanitarnye Nauki 163, no. 3 (2021): 75–89. http://dx.doi.org/10.26907/2541-7738.2021.3.75-89.

Full text
Abstract:
The dissertation projects of Vasilii Egorovich Chetin, a Chelyabinsk historian, on the history of mining works in the pre-revolutionary Urals were analyzed. His versions of the history of the Ural workers and labor movement were interpreted with regard to the historiographic context of his research activity during the 1950s–1970s. The prototype of a provincial historian committed to the orthodox Marxist-Leninist methodology as exemplified by V.E. Chetin’s personality was identified. General trends in the development of Ural historiography over the period when V.E. Chetin worked on his dissertations were shown. He defended his candidate’s dissertation in 1953. It was devoted to the labor movement in the Perm governorate after the reform of 1861, one of the popular problems of Ural historiography. The doctoral dissertation that ensued was drafted and should have been defended by the end of 1970. It continued to ponder the same problem within the entire region of mining works in the Urals and covered the historical period up to the early 20th century. Here, an attempt was made to take into account a whole variety of factors, including the secondary ones, influencing the situation of Ural workers. It was concluded that the scope of tasks set by V.E. Chetin in the doctoral dissertation made it impossible for him to meet the deadline.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
22

Cherepania, Mariia. "ПИТАННЯ ТЕОРІЇ ТА МЕТОДИКИ НАВЧАННЯ ТА ВИХОВАННЯ ДІТЕЙ У СПЕЦІАЛІЗОВАНИХ ІНТЕРНАТНИХ ЗАКЛАДАХ ЗАКАРПАТТЯ У 20-30 РР. ХХ СТОЛІТТЯ". Mountain School of Ukrainian Carpaty, № 23 (24 листопада 2020): 55–59. http://dx.doi.org/10.15330/msuc.2020.23.55-59.

Full text
Abstract:
Мета дослідження – на основі цілісного ретроспективного аналізу вивчити особливості розв’язання питання теорії та методики навчання та виховання дітей у спеціалізованих інтернатних закладах у Закарпатті 20-30 рр. ХХ ст. Методи дослідження: пошуково-бібліографічний – з метою вивчення архівних, бібліотечних каталогів, фондів, описів та бібліографічних видань; контент-аналіз архівних джерел та матеріалів педагогічної періодики – задля виявлення особливостей розв’язання проблеми навчання та виховання дітей у спеціалізованих інтернатних закладах.У статті здійснено огляд діяльності спеціалізованих інтернатних закладів Підкарпатської Русі 20-30 рр. ХХ ст. у період його перебування в складі Чехословацької республіки. На основі аналізу архівних джерел та педагогічної періодики з’ясовано, що на території тогочасного Закарпаття діти із вадами фізичного, психічного та розумового розвитку здобували освіту в спеціалізованих школах-інтернатах для глухонімих (м. Ужгород), для сліпих (м. Мукачево), для дітей з розумовою відсталістю (м. Великий Севлюш) та інтернаті для калік (м. Мукачево), які входили в структуру Мукачівського державного дитячого будинку. З’ясовано, що представники педагогічної громадськості Закарпаття брали участь у міжнародних конференціях та з’їздах (Братислава, 1930 р., Мукачево, 1922 р., Плзень,1925 р. та ін.), де виступали з доповідями про стан справ у Підкарпатській Русі, ділилися досвідом роботи з дітьми, які потребували особливих умов перебування, навчання та виховання. Про те, що закарпатські педагоги були знайомі й застосовували у своїй роботі європейський досвід організації навчання та виховання дітей з вадами фізичного та розумового розвитку, засвідчують їхні численні публікації на сторінках педагогічного часопису «Учитель» (А. Волошин, М. Добей, В. Довгун, І. Зейкан, С. Куцин, А. Мешко, П. Світлик І. Тимканич, А. Чекан та ін.).
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
23

Смоляк, Олег Степанович, Богдан Остапович Водяний та Ірина Вікторівна Романюк. "СТРУКТУРНО-СЕМАНТИЧНИЙ ІНВАРІАНТ МУЗИЧНОГО ТЕКСТУ ЯК ТЕКСТУ КУЛЬТУРИ: ПРАКТИЧНИЙ АСПЕКТ". Слобожанські мистецькі студії, № 3 (25 листопада 2024): 134–40. http://dx.doi.org/10.32782/art/2024.3.25.

Full text
Abstract:
У статті представлено новітні аналітичні алгоритми щодо реального музичного тексту як Тексту культури, що розглядається в ролі його структурно-семантичного інваріанту як засобу комунікації. Методи дослідження – структурно-герменевтичний, моделювання, функціональний. Результати дослідження формулюються на основі доведення того, що конструкти цього інваріанту володіють синергічною природою – тісною взаємодією та наскрізністю вияву. Задля унаочнення цієї взаємодії пропонується модель архітектоніки Світу музики як звукоінтонаційного середовища та мистецтва інтонованого смислу. Це – концентрично розташовані площини, які є рівнями його побудови. А саме: музичні лексеми (осереддя моделі); інтонаційний рельєф тематичного матеріалу; тип композиційно-драматургічної логіки; інваріант жанрової форми; інваріант стилю; історичний тип культури у вимірах «духовної ситуації часу»; історично актуальна світоглядна парадигма; інтонаційний континуум. Наголосимо, що поміж названими конструктами моделі існують взаємозумовлюючі звʼязки, у яких щоразу «просвічує» слід інших конструктів. Тому велике значення має як доцентровий, так і відцентровий рух від осереддя моделі до її замикаючого «поля», який фактично пронизує усю модель ідеєю щодо інтонаційної природи Світу музики в цілому. Практичну доцільність розробленої моделі забезпечено новітніми поняттями та категоріями сучасного систематичного музикознавства зразка «інтонаційна модель» (В. Москаленко), «інтонаційний образ світу» (Ю. Чекан), «типологія композиційно-драматургічного структурування» (Н. Горюхіна), «семантика жанрової форми» (М. Арановський, Т. Симонова); «металогіка стилю» (О. Завʼялова, М. Ярко), «психоаналітичні виміри індивідуального композиторського стилю» (М. Ярко), «національно-культурна ідентичність у матрицях етнічної та національної форм ідентичності» (М. Ярко), «алюзійний спосіб розвитку національного стилю» (М. Ярко), «українська академічна пісня» (Б. Водяний, Т. Задорожна) та ін. Висновкові судження щодо проведеного дослідження та його практичне значення тісно повʼязані з музикознавчою та музично-освітньою практикою: відомості щодо архітектоніки Світу музики та структурно-семантичного інваріанту музичного тексту як Тексту культури здатні забезпечувати високу міру праксеологічного (раціонально-логічного й ефективного) та евристичного (творчого) потенціалу як дослідницької, так і навчально-освітньої практики. Зокрема, перспективи подальших досліджень в обраному напрямі бачаться у звʼязку з проекціями розвитку когнітивної експансії свідомості в намірі глибокого пізнання духовного світу мистецької творчості.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
24

Бугарчёв, Алексей Игоревич. "О БУЛГАРСКИХ ДИРХАМАХ XIII в. С ИЗОБРАЖЕНИЕМ ЛЬВА И СОЛНЦА". Kazakhstan Archeology, № 1-2 (27 грудня 2018): 307–13. http://dx.doi.org/10.52967/akz2018.1-2.1-2.307.313.

Full text
Abstract:
В статье рассматриваются булгарские монеты с изображением льва и солнца, чеканившиеся во второй половине XIII в. Приводятся сведения топографического и метрологического характера. Автор проводит аналогии с чеканкой монет в ЗолотойОрде в XIV в. и в Иране в XVI–XIX вв.&#x0D; Библиографические ссылки&#x0D; 1. Бугарчёв А.И. Медный чекан Кандагара XVI–XVIII веков под персидским владычеством // XIII Всероссийская нумизматическая конференция. М., 2005. С. 71- 72.&#x0D; 2. Бугарчев А.И., Петров П.Н. Монетные клады Булгарского вилайата XIII – первой четверти XIV в. Казань: Институт истории им. Ш. Марджани АН РТ, 2018. 336 с., илл.&#x0D; 3. Давидович Е.А. История денежного обращения средневековой Средней Азии. М.: Наука, 1983. 360 с.&#x0D; 4. Евстратов И.В., Гумаюнов С.В. Вес, размер и достоинство серебряных монет, чеканенных в Сарае и Укеке в XIII – начале XIV века // Труды Международных нумизматических конференций. Саратов 2001, Муром 2003. М.: Нумизматическая литература, 2005. С. 103-129.&#x0D; 5. Мухамадиев А.Г. Монеты древней Казани // Средневековая археология евразийских степей: матер. Учредит. съезда Междунар. конгресса (г. Казань, 14–16 февраля 2007 г.). Казань: Институт истории АН РТ, 2007. Т. II. С. 90-95.&#x0D; 6. Петров П.Н. Клад из Дев-кескен-кала и вопросы начала чеканки серебряных монет в Джучидском улусе //Золотоордынская цивилизация: сб. статей. Казань: изд-во «Фэн» АН РТ, 2010. Вып. 3. С. 121-149.&#x0D; 7. Рева Р.Ю. Улус Джучи в 686–690 гг.х. // XVI Всероссийская нумизматическая конференция. СПб.: изд-во ГосЭрмитажа, 2011. С. 65-67.&#x0D; 8. Рева Р.Ю., Тростьянский О.В. Балымерский клад джучидских монет XIII века // Нумизматика Золотой Орды. Казань, 2013. № 3. С. 8-15.&#x0D; 9. Сингатуллина А.З. Альменевский клад золотоордынских монет XIII века // Вестник МГУ. Серия 8. История. № 3. М., 1985. С. 79-89.&#x0D; 10. Сингатуллина А.З. Джучидские монеты поволжских городов XIII в. Казань: «Заман», 2003. 192 с.&#x0D; 11. Степанов О.В., Бугарчёв А.И. Новые монеты Булгарского чекана // XVI Всероссийская нумизматическая конференция. СПб., 2011. С. 62-65.&#x0D; 12. Френ Х.М. Монеты ханов Улуса Джучиева или Золотой Орды с монетами разных иных мухаммеданских династий в прибавлении. СПб., 1832. 80 с.: XVII табл. ил.&#x0D; 13. Pool R.S. Catalogue of coins of the Shahs of Persia in the British Museum. London, 1887.&#x0D; 14. AlbumSt. Auction 9, Dec. 11, 2010. 96 р.&#x0D; 15. Z / № - итернет база данных www.zeno.ru.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
25

КОМЕНДА, Ольга. "ОЛЕКСАНДР КОЗАРЕНКО: ШТРИХИ ДО ПОРТРЕТА". Fine Art and Culture Studies, № 4 (25 жовтня 2024): 24–34. http://dx.doi.org/10.32782/facs-2024-4-4.

Full text
Abstract:
Анотація. Мета статті – збагатити уявлення про творчу особистість видатного українського піаніста, композитора та музикознавця Олександра Козаренка шляхом уведення в науковий обіг невідомих раніше фактів творчої біографії митця, зібраних шляхом особистих спостережень автора статті в процесі спілкування з музикантом. Методологія. Під час дослідження використано методи спостереження, інтерв’ювання, опитування, біографічного опису, аналізу, порівняння, узагальнення. Наукова новизна. Стаття розкриває невідомі раніше деталі творчої біографії Олександра Козаренка, пов’язані із його участю у Конференції, присвяченій 150-річчю з дня народження М. Лисенка (1992, Львів, ЛНМА), постановці балету «Дон Жуан з Коломиї» (1995, Київ, Будинок вчителя), зустрічі автора статті з Олександром Козаренком у Львові (2010, 2012, 2013) в ЛНМА імені М. Лисенка, на факультеті культури і мистецтв ЛНУ імені І. Франка, у Львівському театрі юного глядача, доповідями про творчість О. Козаренка в рамках Конференції «Україна – Стравінський – сучасна музична культура» (2012, Луцьк, Коледж культури і мистецтв), «Антоновичеві читання» (2018, ЛНМА), «Україна. Європа. Світ» (2023, Київ, НМАУ), впродовж спілкування з митцем у процесі роботи над монографією «Олександр Козаренко – піаніст, композитор, музикознавець» та власне безпосередньою участю О. Козаренка спочатку у роботі над книжкою, а пізніше – у процесі її кількаразової презентації впродовж 2018 року – у Львові (ЛНМА), Луцьку (ВФККМ), Івано-Франківську (Філармонія імені Іри Маланюк) та Коломиї (Музей історії міста). Авторка простежує, хоч і дуже пунктирно, спираючись суто на власні спостереження, творчий шлях музиканта, починаючи від його виходу на український музичний Олімп, до передчасного відходу, акцентуючи увагу на творчих інтересах, потребах, рисах характеру, особливостях поведінки, сприйнятті його особистості навколишніми, серед яких – Юрій Чекан, Ганна Карась, Віолетта Дутчак, Любов Серганюк, Лідія Шутко, Софія Майданська, Уляна Мандрусяк, Юрій Ясіновський, Орест Сліпак, Богдан Кіндратюк, Ірина Волицька, Лідія Данилюк, Назар Яцків, Тарас Дубровний та багато інших. Висновки. На основі сказаного автор приходить до висновку, що Олександр Козаренко є масштабною, знаковою фігурою в українській музиці кінця ХХ – початку ХХІ століття. Попри відміряний йому короткий життєвий шлях, Олександру Володимировичу вдалося зробити значно більше, ніж може на те сподіватися не те, що пересічна людина, а й ті, кого Бог наділив значно більшими талантами і відповідальністю. Як людина Олександр Козаренко був далекий від ідеалу, однак його людська неідеальність стократно компенсувалася його винятковою творчою справжністю. Він належав до тих небагатьох, які здатні жертвувати всім заради улюбленої справи. Для нього такою була Музика. Вона Його обрала назавжди.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
26

Тайиров, М. М., та Г. А. Тайирова. "ИСФАЙРАМ-САЙЛЫК КЫРГЫЗДАРДЫН САЛТТУУ ДАН ЭГИНДЕРИН, МӨМӨ-ЖЕМИШТЕРДИ, КӨК ЧӨПТӨРДҮ ӨСТҮРҮШҮ, ТҮШҮМҮН САКТАШЫ ЖАНА ПАЙДАЛАНЫШЫ (XIX кылым – XX кылымдын 1-жарымы)". НАУКА, НОВЫЕ ТЕХНОЛОГИИ И ИННОВАЦИИ КЫРГЫЗСТАНА, № 1 (30 січня 2023): 70–73. http://dx.doi.org/10.26104/nntik.2023.90.45.017.

Full text
Abstract:
Ата-бабаларыбыз тамак-аш азыктарын, азыркы мезгилдеги азыктарды кайра иштетүүдөн жана сактоодон айрымаланып, кургатылган түрдө гана жылдап сакташып, анан пайдаланышкан. Алар дан эгиндеринен буудай менен арпаны эгин талаасынын четине оюп курулган оролорго куюп сакташкан, ал эми макани болсо кайыңдын же тыттын чыбыгынан (ноодасынан) токулган четенге салышкан. Жердин кыртышына жана аба ырайына жараша ал жерге туура келген дан эгиндеринин жакшы сортторун себишкен. Ошондой эле кайрак жерлерди которуштуруп айдоо жолу менен пайдаланышкан. Мындан сырткары элибиз мөмө-жемиш дарактарынын мөмөлөрүн кургатышып алып сакташкан. Андай мөмө-жемиштердин арасынан биринчи июнь айында бышкан бөдөнө тытты, экинчи саратан мезгилинде бышкан өрүктүн учма кандек, ак кандек деген сортторун, кийин сентябрь айында бышкан жаңгак менен жийдени терип күнгө жайып кургатып алышкан. Ушул эле мезгилде жапайы мөмө-жемиштерден пистени (мистени), долонону, карагатты да кагып, терип, кургатышып, кийин тамак-ашка колдонушкан. Исфайрам-Сай чөлкөмүнүн жаратылышы абдан кеңири болгондуктан, жапайы тоо көк чөптөрүнө бай аймак болуп саналат. Ошондуктан ата-бабаларыбыз тоо көк чөптөрүн суу (өл) учурунда же кургатылгандан кийин тамак-ашка кошуп, анын жагымдуулугун арттыруу жана ден соолукка пайдалуулугун жогорулатуу үчүн пайдаланышкан. Аларга тоо пиязы, кийик от, аркар от, чай чөп, көбүргөн ж.б. кирет. В отличии от нынишней переработки и хранения продуктов питания, наши предки их хранили только в сушенном виде потом употребляли. Из зерновых культур: пшеницу и ячмень хранили в ямах (оро) вырытых на краю зерновых полей, а кукурузу плетенной ограде (четен) из прутьев березы или тутовника. В зависимости почвенного покрова и погодных условий выбирали лучшие сорта зерновых культур для посева, а также для богарных земель применяли севоборот. Кроме того наши предки сушили и хранили плоды фруктовых деревьев. Из таких фруктов сушили первым созревшие в июне тутовника, затем в июле абрикосы (урюки), а в сентябре орехи и жийде. В это же времья собирали и сушили дикорастушие фисташки, боярышник, барбарис и употребляли в пище. Природа Исфайрам-Сайского региона очень обширна, поэтому считается богатым краем дикой горной зеленой травой. Наши деды добавляли в пищу свежие или сушенные горные зеленые травы для улучшения вкусовых качеств. К ним относятся горный лук, трава горной косули и архара, зверобой и др. Unlike the current processing and storage of food, our ancestors stored them only in dried form and then consumed them. From grain crops: wheat and barley were stored in pits (oro) dug at the edge of grain fields, and corn in a wicker fence (cheten) from mulberry birch twigs. Depending on the soil cover and weather conditions, the best varieties of grain crops were chosen for sowing, and crop rotation was also used for rainfed lands. In addition, our ancestors dried and stored fruits of fruit trees. Of these fruits, mulberries, which ripened in June, were the first to be dried, then apricots (apricots) in July, and nuts and jyde in September. At the same time, wild-growing pistachios, hawthorn, barberry were collected and dried and used in food. The nature of the Isfayram-Sai region is very extensive; therefore, it is considered a rich land of wild mountain green grass. Our grandfathers added fresh or dried mountain green herbs to their food to improve their palatability. These include mountain onion, grass of mountain roe deer and argali, St. John's wort, etc. others
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
27

Сулейманова, Резида Ахметьяновна. "BASHKIR FAMILY NAMES ONYMS FORMED FROM APOTROPEIC PERSONAL NAMES." Tomsk Journal of Linguistics and Anthropology, no. 4(34) (December 28, 2021): 180–88. http://dx.doi.org/10.23951/2307-6119-2021-4-180-188.

Full text
Abstract:
Статья посвящена изучению башкирских фамилий, восходящих к древним охранительным (апотропеическим) личным именам, призванным отвратить «злые силы» от новорожденного, вышедшим из употребления и отсутствующим в современном башкирском именнике. Основным источником данного исследования послужили башкирские фамилии, зафиксированные в сборнике документов «Формулярные списки о службе чиновников Башкирско-мещерякского войска за 1836–1842 годы», вышедшем в двух книгах (2012, 2014 гг.), в которых опубликованы документы второй четверти XIX в., в первую очередь, формулярные списки чиновников Башкирско-мещерякского войска. Сравнительно-историческое исследование значений отдельных личных имен на общетюркском фоне проводилось с опорой на данные, извлеченные из «Древнетюркского словаря» и «Башкирских шэжэрэ» Р. Г. Кузеева. На основе трудов этнокультурной направленности не только в области тюркских народов, но и восточных славян, было установлено, что происхождение многих охранительных имен связано с обрядом купли-продажи ребенка, в частности, это имена на основе лексем һатыу ‘продавать’, түләү ‘платить’, табыу ‘находить’, ҡал в значении ‘(этот) не умер, остался’, торһон, в которую вложено значение йәшәһен, үлмәһен ‘пусть живет, останется’, туҡта ‘стой, остановись’. Защищенным, по мнению древних башкир, считался и тот ребенок, который, по условиям старинного обряда, пролежал в собачьей конуре рядом с ее хозяином и был наречен именем, содержащим в своей основе лексему эт ‘собака’. Защитными силами, по мнению древних башкир, обладали также и названия камней и минералов, такие как, алтын ‘золото’, көмөш ‘серебро’, булат ‘булат’ и, конечно же, тимер ‘железо’, на которое обменивали ребенка во время мнимой купли-продажи. В целях защиты от злых сил у древних башкир существовала также традиция нарекания ребенка плохим именем (к примеру, Бузук, Яманбай и т. д.). В особую группу выделяются и охранительные личные имена с компонентом иш ‘пара, чета’, которым нарекали детей, если предыдущие их братья либо сестры не выживали. Все рассмотренные нами охранительные личные имена, являющиеся отражением обряда купли-продажи младенца, а также веры народа в силу слова, в настоящее время бытуют в основном лишь в фамилиях. The article is devoted to the study of Bashkir surnames that go back to the ancient protective (apotropic) personal names, designed to ward off "evil forces" from a newborn, which are obsolete and absent in the modern Bashkir name list. The main source of this study was the Bashkir surnames recorded in the collection of documents "Formulary lists on the service of officials of the Bashkir-Meshcheryak army for 1836-1842", published in two books (2012, 2014), in which documents of the second quarter of the 19th century were published. , first of all, formular lists of officials of the Bashkir-Meshcheryak army. A comparative-historical study of the meanings of individual personal names against the general Turkic background was carried out based on data extracted from the “Ancient Turkic dictionary” and “Bashkir shezhere” by R. G. Kuzeeva. On the basis of ethnocultural works not only in the field of the Turkic peoples, but also of the Eastern Slavs, it was established that the origin of many protective names is associated with the ritual of buying and selling a child, in particular, these are names based on the lexemes katyu 'sell', tүlәү 'pay' , tabyu 'find', al in the meaning '(this) did not die, remained', tor ,on, in which the meaning of yshәһen is embedded, үlmәһen 'let him live, stay', tuҡta 'stop, stop'. Protected, according to the ancient Bashkirs, was considered the child who, according to the terms of the old rite, lay in a dog kennel next to its owner and was named with a name containing the lexeme et ‘dog’. The names of stones and minerals, such as altyn 'gold', kөmөsh 'silver', bulat 'bulat' and, of course, timer 'iron', for which the child was exchanged during the imaginary purchase and sale. In order to protect against evil forces, the ancient Bashkirs also had a tradition of criticizing a child with a bad name (for example, Buzuk, Yamanbai, etc.). Protective personal names with the ish ‘couple, couple’ component, which were given to children if their previous brothers or sisters did not survive, also stand out in a special group. All the protective personal names we have considered, which are a reflection of the ceremony of buying and selling a baby, as well as the people's belief in the power of the word, are currently mainly found in surnames.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
28

Чижевский, Андрей Алексеевич, Марат Рашитович Гисматулин та Резида Хавиловна Храмченкова. "КИНЖАЛ ИЗ БОЛЬШИХ ТАРХАН С ДЕТАЛЯМИ ОФОРМЛЕНИЯ ПЕРЕКРЕСТИЯ В ВИДЕ РЕЛЬЕФНОЙ «ЗАПЯТОЙ»". Археология Евразийских степей, № 2 (30 квітня 2021): 47–61. http://dx.doi.org/10.24852/2587-6112.2021.2.47.61.

Full text
Abstract:
Бронзовый кинжал и наконечник стрелы, найденные в окрестностях с. Большие Тарханы Республики Татарстан, представляют собой редкие типы вооружения на территории ананьинской культурно-исторической области. Прямых аналогий кинжалу не известно, однако, изделия с деталями или элементами орнамента в виде запятой имеются в коллекциях алды-бельской, раннесакской и тасмолинской культур. Наконечник стрелы с удлиненным ассиметрично-ромбовидным пером и слабо выступающей втулкой, сопровождавший кинжал, относится к так называемому типу Ендже, распространенному, в основном, в степной и лесостепной зонах Евразии. Наложение хроноинтервалов кинжала и наконечника стрелы позволяют датировать комплекс из с. Большие Тарханы в рамках этапа I-2 раннего периода АКИО (середина VIII – первая половина VII в. до н.э.). Судя по данным спектрального анализа, кинжал был изготовлен из металла редкой группы оловянно-мышьяковой бронзы с высоким содержанием серебра, висмута и никеля. Близкими аналогами по элементному соотношению были четыре предмета из могильников Релка и Старший Ахмыловский, а также из Муновского II городища. Сходный макро-состав металла имеет группа оловянно-мышьяковых бронз с примесью никеля раннетагарского времени Хакассии. Библиографические ссылки Алексеев А.Ю. Хронография Европейской Скифии. СПб.: ГЭ, 2003. 416 с. Барцева Т.Б. Цветная металлообработка скифского времени. Лесостепное Днепровское левобережье. М.: Наука, 1981. 128 с. Барцева Т.Б. Химический состав наконечников копий Северного Кавказа VIII–VII вв. до н. э. // КСИА. Вып. 184 / Отв. ред. И.Т. Кругликова. М.: Наука, 1985. С. 42–49. Барцева Т.Б. Химический состав цветного металла из курганного могильника у селения Нартан // Археологические исследования на новостройках Кабардино-Балкарии. Т. 2 / Ред. М.П. Абрамова и В.И.Козенкова. Нальчик: Эльбрус, 1985а. С. 116–134. Барцева Т.Б. Цветной металл из Среднего Приишимья (по материалам Северо-Казахстанской экспедиции) // Ранний железный век и средневековье Урало-Иртышского междуречья / Отв. ред. Г.Б. Зданович. Челябинск: ЧелябГУ, 1987. С. 65–83. Барцева Т.Б. Бронзовые кинжалы Сержень-Юрта // КСИА. Вып. 194 / Отв. ред. И.Т. Кругликова. М.: Наука, 1988. С. 23–29. Бейсенов А.З. Поселения и могильники сакской эпохи Центрального Казахстана // Сакская культура Сарыарки в контексте изучения этносоциокультурных процессов Cтепной Евразии / Отв. ред. А.З. Бейсенов. Алматы: Бегазы-Тасмола, 2015. С. 11–38. Бейсенов А.З., Хаврин С.В. Металлические изделия тасмолинских памятников Центрального Казахстана // Известия Самарского научного центра РАН. 2015. Т.17, №3(2). С. 526–531. Боургарит Д., Реихе И. Глава 12. Элементарный анализ бронзовых изделий городища Чича-1 // Чича – городище переходного от бронзы к железу времени в Барабинской лесостепи. Т.3 / Отв. ред. В.И. Молодин, Г. Парцингер. Новосибирск-Берлин: ИАЭ СО РАН, 2009. С. 199–201. Вальчак С.Б., Демиденко С.В., Малашев В.Ю., Сакенов С.К., Свиридов А.Н., Ярыгин С.А. Новые раннесакские погребения из Северного Казахстана // РА. 2017. №4. С. 142–154. Вишневская О.А. Культура сакских племен низовьев Сырдарьи в VII–V вв. до н.э.: по материалам Уйгарака. М.: Наука, 1973. 160 с. Вишневская О.А. Центральный Казахстан // Степная полоса Азиатской части СССР в скифо-сарматское время / Отв. ред. П.Г. Гайдуков. М.: Наука, 1992. С. 130–140. Галанина Л.К., Алексеев А.Ю. Новые материалы к истории Закубанья в раннескифское время // АСГЭ. 1990. №30. С. 34–54. Грязнов М.П. Памятники Маймирского этапа эпохи ранних кочевников на Алтае // КСИИМК. Вып. XVIII. 1947. С. 9–17. Грязнов М.П. Северный Казахстан в эпоху ранних кочевников // КСИИМК. Вып. 61. Л.: Изд-во АН СССР, 1956. С. 8–16. Грязнов М.П. Аржан. Царский курган раннескифского времени. Л.: Наука, 1980. 62 с. Грязнов М.П. Алтай и приалтайская степь // Степная полоса Азиатской части СССР в скифо-сарматское время / Отв. ред. П.Г. Гайдуков. М.: Наука, 1992. С. 161–178. Дворниченко В.В. К вопросу о происхождении стрел «новочеркасского» типа (по материалам коллекции П.Д. Дубягина из Волго-Уральской пустыни) // Проблемы скифо-сарматской археологии / Отв. ред. А.И. Мелюкова. М: ИА АН СССР, 1990. С. 48–59. Дараган М.Н. Начало раннего железного века в Днепровской правобережной лесостепи. Киев: КНТ, 2011. 848 с. Дегтярева А.Д., Кузнецова Э.Ф. Результаты технологического изучения бронзовых изделий из могильников Темир-Канка и Измайловка // Сакская культура Сарыарки в контексте изучения этносоциокультурных процессов степной Евразии / Отв. ред. А.З. Бейсенов. Алматы: Бегазы–Тасмола. 2015. С. 113–118. Дегтярева А.Д., Кузьминых С.В. Модели цветного металлопроизводства на Урале в раннем железном веке // Вестник археологии, антропологии и этнографии. 2018. №2 (41). С. 41–60. Збруева А.В. История населения Прикамья в ананьинскую эпоху / Материалы и исследования по археологии Урала и Приуралья. Т. V / МИА. № 30. М.: Изд-во АН СССР, 1952. 326 c. Евразия в скифскую эпоху: радиоуглеродная и археологическая хронология / Под ред. Г.И. Зайцевой и др. СПб.: Теза, 2005. 290 с. Иванчик А.И. Киммерийцы и скифы / Степные народы Евразии. Т. II. М.: Палеограф, 2001. 324 с. Иллiнська В.А. Бронзовi наконечники стрел так званого жаботинського i новочеркаського типiв // Археологiя. 1973. №12. С. 13–26. Исмагилов Р.Б. Погребение Большого Гумаровского кургана в Южном Приуралье и проблема происхождения скифской культуры // АСГЭ. Вып. 29 / Ред. Б.Б. Пиотровский. Л.: Искусство, 1988. С. 29–47. Итина М.А., Яблонский Л.Т. Саки Нижней Сырдарьи (по материалам могильника Южный Тагискен). М.: РОССПЭН, 1997. 187 с. Кадырбаев М.К. Памятники тасмолинской культуры // Маргулан А.Х., Акишев К.А., Кадырбаев М.К., Оразбаев А.М. Древняя культура Центрального Казахстана. Алма-Ата: Наука, 1966. С. 303–433. Кирюшин Ю.Ф., Тишкин А.А. Скифская эпоха Горного Алтая. Часть. I: Культура населения в раннескифское время. Барнаул: АлтГУ, 1997. 232 с. Князев Г.Б. Приложение I. Результаты электронно-микроскопического анализа украшений из курганов памятника Тыткескень-VI, проведенных в лабораториях ПГО «ЗапСибгеология» // Кирюшин Ю.Ф., Степанова Н.Ф., Тишкин А.А. Скифская эпоха Горного Алтая. Часть II. Погребально-поминальные комплексы пазырыкской культуры. Барнаул: АлтГУ, 2003. С. 135–136. Корякова Л.Н., Шарапова С.В., Ковригин А.А. Прыговский 2 могильник: кочевники и лесостепь // Уральский исторический вестник. 2010. №2. С. 62–71. Кузьминых С.В. Металлургия Волго-Камья в раннем железном веке (медь и бронза). М.: Наука, 1983. 257 с. Кузьминых С.В., Дегтярева А.Д. Цветная металлообработка иткульской культуры (предварительные результаты аналитических исследований // Вестник археологии, антропологии и этнографии. 2015. №4. С. 57–66. Кузьминых С.В., Орловская Л.Б. Металлургия Волго-Камья в раннем железном веке (медь и бронза): аналитические данные // Аналитические исследования лаборатории естественнонаучных методов. Вып. 4. / Отв. ред. В.И. Завьялов, С.В. Кузьминых. М.: ИА РАН, 2017. С. 63–166. Кузьминых С.В., Чижевский А.А. Хронология раннего периода ананьинской культурно-исторической области // Поволжская археология. 2014. №3 (9). С. 101–137. Кузнецова Э.Ф. Состав металла наконечников стрел Казахстана сако-савроматского времени // Археологические исследования древнего и средневекового Казахстана / Отв. ред. К.А. Акишев. Алма-Ата: Наука, 1980, с.163. Кузнецова Э.Ф., Курманкулов Ж.К. Бронзовые изделия из памятников савроматской культуры Западного Казахстана // Кочевники Урало-Казахстанский степей / Отв. ред. А.Д. Таиров. Екатеринбург: УрО РАН, 1993. С. 44–52. Литвинский Б.А. Древние кочевники «Крыши мира». М.: Наука, 1972. 272 с. Мандельштам А.М. Ранние кочевники скифского периода на территории Тувы // Степная полоса Азиатской части СССР в скифо-сарматское время / Отв. ред. П.Г. Гайдуков. М.: Наука, 1992. С. 178–196. Медведская И.Н. Некоторые вопросы хронологии бронзовых наконечников стрел Средней Азии и Казахстана // СА. 1972. №3. С. 76–89. Митько О.А., Панов В.С., Тетерин Ю.В. Состав металла бронзовых изделий из могильника скифского времени Ак-Даг I в Тыве // Вестник Новосибирского государственного университета. Сер.: История, филология. 2015. Т.14. №5. С. 37–41. Нефедов Ф.Д. Археологические исследования в Южном Приуралье и Прикамье в 1893–1894 гг. // МАВГР. 1899. Т. III. С. 42–74. Патрушев В.С., Халиков А.Х. Волжские ананьинцы (Старший Ахмыловский могильник). М.: Наука, 1982. 277 с. Полiн С.В. Хронологiя ранньоскiфських пам,яток // Археологiя. 1987. №59. С. 17–36. Пономарев П.А. Материалы для характеристики бронзовой эпохи Камско-Волжского края. I. Ананьинский могильник (археологический этюд) // ИОАИЭ. Т. Х. Вып. 4. Казань, 1892. С. 405–438. Самашев З., Жумабекова Г., Ермолаева А., Омаров Г. Раннесакские наконечники стрел из казахстанского Алтая // Военная археология. Оружие и военное дело в исторической и социальной перспективе: материалы междунар. конф., 2–5 сент. 1998 г. / Ред. Г.В. Вилинбахов и др. СПб.: ГЭ – ИИМК РАН, 1998. С. 155–160. Тереножкин А.И. Памятники материальной культуры на Ташкентском канале // Известия УЗФАН. 1940. №9. С. 30–38. Хаврин С.В. Тагарские бронзы // Мировоззрение. Археология. Ритуал. Культура. / Под ред. Никитина А. СПб.: Мир книги, 2000, C. 183–193. Хаврин С.В. Металл памятников пазырыкской культуры из курганов Чуи и Урсула // Кубарев В.Д., Шульга П.И. Пазырыкская культура (курганы Чуи и Урсула). Барнаул: АлтГУ, 2007. С. 278–281. Хаврин С.В. Анализ состава раннескифских бронз Алтая // Шульга П.И. Снаряжение верховой лошади и воинские пояса на Алтае. Ч. I: Раннескифское время. Барнаул: Азбука, 2008. С. 173–178. Черных Е.Н. Древнейшая металлургия Урала и Поволжья / МИА. №172. М.: Наука, 1970. 180 с. Чижевский А.А., Гисматуллин М.Р., Храмченкова Р.Х. Бронзовый чекан из археологического собрания Ульяновского областного краеведческого музея им. И.А. Гончарова // Stratum plus. 2019. №3. С. 99–112. Чижевский А.А., Нигамаев А.З., Храмченкова Р.Х. Комплекс предметов вооружения ананьинского времени из Танаевского леса // Поволжская археология. 2020. №3 (33). С. 181–195. Членова Н.Л. Происхождение и ранняя история племен тагарской культуры. М.: Наука, 1967. 300 с. Чугунов К.В. Бронзовые наконечники стрел скифского времени Тувы // Мировоззрение. Археология. Ритуал. Культура / Ред. А. Никитин и др.. СПб.: Мир книги, 2000. С. 213–238. Яблонский Л.Т. Саки Южного Приаралья (археология и антропология могильников). М.: Институт археологии РАН, 1996. 186 с. Ярыгин С.А., Сакенов С.К. Колчанный набор раннесакских племен верховьев р. Шагалалы // Сакская культура Сарыарки в контексте изучения этносоциокультурных процессов степной Евразии / Отв. ред. А.З. Бейсенов. Алматы: Бегазы-Тасмола, 2015. С. 436–440. Tallgren A.M. Die Kupfer- und Bronzezeit in Nord- und Ostrussland. II. L´epoque dite d´Ananino dans la Russie orientale. Helsinki, 1919. 203 p. (SMYA. T. XXXI).
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
29

Эркинова, Маржона, Алишер Қаршиев та Дурдона Улугбековна Жанакова. "ЎРИКНИНГ РИВОЖЛАНИШИ ВА ҲОСИЛДОРЛИГИГА ТАШҚИ МУҲИТ ОМИЛЛАРИНИНГ ТАЪСИРИ". Role of agriculture and medicine in science va O'zbekiston Agrar fani xabarnomasi Maxsus son, № 1/1(19) 2025 (2025): 111–15. https://doi.org/10.5281/zenodo.14995944.

Full text
Abstract:
<strong>634.21:71</strong> <strong>ЎРИКНИНГ РИВОЖЛАНИШИ ВА ҲОСИЛДОРЛИГИГА </strong><strong>ТАШҚИ МУҲИТ ОМИЛЛАРИНИНГ ТАЪСИРИ</strong> ТошДАУ, 2-босқич талабаси <strong>Эркинова Маржона</strong> erkinovam122@gmail.com ТошДАУ, &ldquo;Мевачилик ва узумчилик&rdquo; кафедраси (PhD), <strong>Қаршиев Алишер</strong> ТошДАУ, Мевачилик ва узумчилик кафедраси доценти (PhD), <strong>Жанакова Дурдона Улугбековна</strong> <strong>&nbsp;</strong> <strong>ВЛИЯНИЕ ВНЕШНИХ ФАКТОРОВ НА РАЗВИТИЕ И УРОЖАЙНОСТЬ АБРИКОСА</strong> ТашГАУ, студентка 2-го курса <strong>Эркинова Маржона</strong> ТашГАУ, кафедра &laquo;Плодоводство и виноградарство&raquo; (PhD),<strong> </strong> <strong>Каршиев Алишер</strong> ТашГАУ, кафедра &laquo;Плодоводство и виноградарство&raquo; (PhD), <strong>Жанакова Дурдона Улугбековна</strong> <strong>&nbsp;</strong> <strong>THE INFLUENCE OF EXTERNAL FACTORS ON THE DEVELOPMENT AND YIELD OF APRICOT</strong> TSAU, student of group 23-<strong>5</strong><strong>0 </strong> <strong>Erkinova Marjona</strong> TSAU, Department of &ldquo;Horticulture and Viticulture&rdquo; (PhD), &nbsp;<strong>Karshiev Alisher</strong> TSAU, Department of &ldquo;Horticulture and Viticulture&rdquo; (PhD), <strong>Janakova Durdona Ulugbekovna</strong>
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
30

Шарипов, О.М. "ЙИЛҚИЧИЛИКДА МАДАНИЙ ЯЙЛОВЛАРНИ БАРПО ЭТИШНИНГ АҲАМИЯТИ ВА ЎЗИГА ХОС ЖИҲАТЛАРИ". 21 вересня 2023. https://doi.org/10.5281/zenodo.8367186.

Full text
Abstract:
<em>Мақолада йилқичилик учун Ўзбекистоннинг&nbsp; қир ва адир ерларида маданий яйловлар ва &ldquo;левадалар&rdquo; барпо этишнинг&nbsp; зарурияти ва амалий аҳамияти кўриб чиқилиб, бу борада олиб борилаётган тадқиқотларнинг дастлабки натижалари келтирилган. </em>
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
31

Аллаяров, Шерали Шамшиевич. "ЎЗБЕКИСТОН ШАРОИТИДА ПАРВАРИШЛАНАЁТГАН НАСЛДОР БУҚАЛАРНИНГ УРУҒ ҲУЖАЙРА ШАКЛЛАРИ БЎЙИЧА ФАРҚЛАНИШИ". 19 вересня 2023. https://doi.org/10.5281/zenodo.8358991.

Full text
Abstract:
<em>&nbsp;Мақолада, &nbsp;Ўзбекистонда парваришланаётган, четдан келтирилган голштин, швиц ва маҳаллий бушуев зотига мансуб наслдор буқалар физиологик жиҳатдан тўлиқ етилгандан кейин, уч ёшлигидан бошлаб кейинги ёш даврларида уруғ маҳсулотидаги сперматозоидларнинг шаклларини тадқиқ этиш натижалари баён этилган. Унда, асосан сперма маҳсулотининг сифат кўрсаткичларидан бири бўлган сперматозоидлар шаклининг нормал ёки анормал шаклидагиларининг миқдори ва танлаб олинган зотлар бўйича ушбу жиҳатдан зот хусусиятларини ўрганишга бағшланган.</em>
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
32

БОБР, НАТАЛЬЯ ВЛАДИСЛАВОВНА, та АЛЕКСАНДР ВЛАДИМИРОВИЧ ГРИДУНОВ. "ПРОЕКТИРОВАНИЕ ЗАСТРОЙКИ ЧЕРНОМОРСКОГО ПОБЕРЕЖЬЯ КРАСНОДАРСКОГО КРАЯ С УЧЁТОМ ПРИРОДНО-КЛИМАТИЧЕСКИХ ОСОБЕННОСТЕЙ". Наукосфера №1 (2), 2025., 20 січня 2025. https://doi.org/10.5281/zenodo.14699401.

Full text
Abstract:
<em>В статье рассматриваются природно-климатические особенности черноморского побережья Краснодарского края. Обосновывается значимость у</em><em>чета местных природных факторов в архитектурном и градостроительном планировании для обеспечения экологической безопасности и долговечности застройки.&nbsp;Выявляются наилучшие архитектурно-планировочные решения, применимые в условиях рассматриваемой местности. Приводится</em><em> климатическая классификация крупных городов Черноморского побережья.</em><em> В результате разработаны четкие рекомендации архитектурно-строительного и объёмно-планировочного характера, которые помогут создать комфортную для жизни градо-климатическую застройку.</em>
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
33

Д.Б., Хусаинов,, Придвижкин, С.В. та Мехонцев, А.А. "АВТОМАТИЗАЦИЯ РАСЧЕТА ИНСОЛЯЦИИ И КЕО ИНФОРМАЦИОННОЙ МОДЕЛИ ЗДАНИЯ". Natural and Technological Risks. Building Safety, № 6(61) (21 грудня 2022). http://dx.doi.org/10.55341/ptrbs.2022.61.6.005.

Full text
Abstract:
Проектные отделы концепции и архитектуры должны анализировать объекты на соответствие нормам инсоляции и КЕО, для успешного прохождения экспертизы и получения разрешения на строительство. Делать это можно с помощью ручного рас‑ чета, либо в автоматизированных программных комплексах. Современные технологии позволяют минимизировать человеческий труд и автоматизировать бизнес-процессы компаний. В статье рассмотрен автоматизированный метод расчета на продолжи‑ тельность инсоляции информационной модели здания с помощью программного комплекса Altec Insolations, также были разработаны верификационные примеры для проверки автоматизированного расчета. В качестве инструмента были использован программный продукт Autodesk Revit.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
34

Аллаяров, Шерали. "ЎЗБЕКИСТОН ШАРОИТИДА НАСЛДОР БУҚАЛАР УРУҒ МАҲСУЛДОРЛИК КЎРСАТКИЧЛАРИНИНГ ЁШИГА БОҒЛИҚ ҲОЛДА ЎЗГАРИШИ". Agrovetscience.uz- Qishloq xoʻjaligi va veterinariya fanlarining dolzarb masalalari 1, № 1 (2024). https://doi.org/10.47390/agv1i1y2024n01.

Full text
Abstract:
Мақолада Ўзбекистонда парваришланаётган, четдан келтирилган ва маҳаллий Бушуев зотига мансуб наслдор буқалар физиологик жиҳатдан тўлиқ етилгандан кейин, 3-ёшлигидан бошлаб кейинги ёш даврларида уруғ маҳсулдорлигининг миқдор ва сифат кўрсаткичлари ўзгаришини тадқиқ этиш натижалари баён этилган. Бунда, асосий кўрсаткичлардан ташқари, наслдор буқалардан олинган яроқсиз сперма чиқими ва спермодозалар тайёрланиши, буқаларнинг асосий подада сақланиш давомийлиги каби бошқа кўрсаткичлар бўйича ҳам зот хусусиятларни тадқиқ этиш натижалари акс эттирилган. Тадқиқотлар натижасига кўра баён этилган хулосаларда Ўзбекистонга хос қуруқ, иссиқ, кескин ўзгарувчан иқлим шароитида турли зотларга мансуб наслдор буқалар уруғ маҳсулдорлиги нафақат йил фасллари ва ёш даврлари бўйича, балки, хўжалик фойдаланиш давомийлиги бўйича ҳам сезиларли даражада фарқланади. Мақол сўнггида кўрсатиб ўтилган тадқиқот омилларига кўра Ўзбекистон шароитида наслдор буқалардан уруғ олишни режалаштириш бўйича таклифлар ҳам берилган.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
35

МИЛОШЕВИЋ, Мирослав С. "ПОСЛЕДИЦЕ „ПАСЈАНСКЕ АФЕРЕ“ ПО СРПСКО СТАНОВНИШТВО ГЊИЛАНСКОГ КРАЈА". Baština 34, № 64 (2024). http://dx.doi.org/10.5937/bastina34-53581.

Full text
Abstract:
У раду се говори о приликама у Гњиланској кази након погибије српске чете у селу Пасјане, лета 1907. године. Трагичан губитак чете ускоро су пратили још катастрофалнији догађаји по српско становништво гњиланског краја. У страху од појаве нових чета, Албанци су уз прећутно одобрење турских власти, упадали у српска села вршећи разноврсна насиља. Прилике су биле знатно отежане по српски народ, јер су Албанци од 1903. стално били у антиреформном покрету против централних власти у Цариграду. Све до појаве Младотурске револуције, зулуми нису престајали. Епилог ових дешавања касније ће довести до исељавања читавих породица у варош Гњилане и Краљевину Србију.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
36

Сотволдиев, Муртаз. "ҚИРҒИЗ ХАЛҚ ЭРТАКЛАРИНИНГ ЎРГАНИЛИШИ ВА НАШР ЭТТИРИЛИШИ". 20 липня 2023. https://doi.org/10.5281/zenodo.8209156.

Full text
Abstract:
<strong>АННОТАЦИЯ </strong> Эртаклар&nbsp; болалар фольклорининг алоҳида асосий бир қисми сифатида умумхалқ оғзаки ижоди таркибида ўзининг такрорланмас ўрнига эга жанр ҳисобланади. Ушбу мақолада қирғиз халқ оғзаки ижоди ҳазинасининг энг қадимий, ранг-баранг, кенг қамровли, бетакрор жанри ҳисобланган эртакларнинг ўрганилиши, тўпланиши ва уларнинг нашр эттириш масалаларига эътибор қаратилган. Қадимдан қирғиз халқининг оғзаки ижоди ҳам бошқа халқлар сингари оғиздан-оғизга, авлоддан-авлодга ўтиб келаётган ноёб умуммиллий мерос ҳисобланади. Қирғиз халқида эзгу фазилатларга даъват этувчи, ҳалол меҳнатга, адолатга, яхши хулқ-атворга чорловчи, таълим ва тарбияни асосий ғоя сифатида кўрсатувчи эртаклар жуда кўп. Уларни сўзга чечан, ақли теран, маънавияти бой ирчи, оқин, шажарачи, эртакчи, қўшоқчи қаби юксак истеьдод соҳиблари янада ривожлантириб, бойитиб, сақлаб келишган. Қирғиз халқ эртакларини халқ орасидан тўплаб, ўрганиб, таснифлаш ва чоп эттириш ишлари, асосан, ХХ аср бошларидан изчил йўлга қўйила бошлади. Ч.Валиханов, В.Радлов, К. Мифтаков, Т.Молдо, М.Мусулманкулов, М. Багданова ва бошқаларнинг асарлари&nbsp; шулар жумласидандир. <strong>Калит сўзлар: </strong>Фольклор, эртак, эртакчи, тасниф, илимий асар, сеҳрли эртак, нашр эттириш.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
37

Сотволдиев, Муртаз. "ҚИРҒИЗ ХАЛҚ ЭРТАКЛАРИНИНГ ЎРГАНИЛИШИ ВА НАШР ЭТТИРИЛИШИ". 20 липня 2023. https://doi.org/10.5281/zenodo.8209523.

Full text
Abstract:
<strong>АННОТАЦИЯ </strong> Эртаклар&nbsp; болалар фольклорининг алоҳида асосий бир қисми сифатида умумхалқ оғзаки ижоди таркибида ўзининг такрорланмас ўрнига эга жанр ҳисобланади. Ушбу мақолада қирғиз халқ оғзаки ижоди ҳазинасининг энг қадимий, ранг-баранг, кенг қамровли, бетакрор жанри ҳисобланган эртакларнинг ўрганилиши, тўпланиши ва уларнинг нашр эттириш масалаларига эътибор қаратилган. Қадимдан қирғиз халқининг оғзаки ижоди ҳам бошқа халқлар сингари оғиздан-оғизга, авлоддан-авлодга ўтиб келаётган ноёб умуммиллий мерос ҳисобланади. Қирғиз халқида эзгу фазилатларга даъват этувчи, ҳалол меҳнатга, адолатга, яхши хулқ-атворга чорловчи, таълим ва тарбияни асосий ғоя сифатида кўрсатувчи эртаклар жуда кўп. Уларни сўзга чечан, ақли теран, маънавияти бой ирчи, оқин, шажарачи, эртакчи, қўшоқчи қаби юксак истеьдод соҳиблари янада ривожлантириб, бойитиб, сақлаб келишган. Қирғиз халқ эртакларини халқ орасидан тўплаб, ўрганиб, таснифлаш ва чоп эттириш ишлари, асосан, ХХ аср бошларидан изчил йўлга қўйила бошлади. Ч.Валиханов, В.Радлов, К. Мифтаков, Т.Молдо, М.Мусулманкулов, М. Багданова ва бошқаларнинг асарлари&nbsp; шулар жумласидандир. <strong>Калит сўзлар: </strong>Фольклор, эртак, эртакчи, тасниф, илимий асар, сеҳрли эртак, нашр эттириш.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
38

И., Тантлевский. "Концепция Вселенной как божественного «отпечатка» в «Тимее» Платона и в учениях средневековых еврейских мыслителей". Платоновские исследования, № 10(01) (17 червня 2019). http://dx.doi.org/10.25985/pi.10.1.09.

Full text
Abstract:
В статье рассматривается представленная в диалоге Тимей (39е40а, 50c51b, 92с и др.) концепция мироздания как отпечатка/оттиска ( употребляется также термин , (рельефный) отпечаток), отпечатанного богомдемиургом соответственно первообразу (). Платоновская метафора могла в отдельных аспектах оказать влияние на становление ряда креационистских и эманационноэмерджентных теологофилософских систем средневековых еврейских мыслителей. В частности, в еврейской средневековой философской литературе неоднократно засвидетельствована корреляция глагола a (отпечатывать, делать оттиск, отчеканивать) и однокоренного существительного ea (первоначально чекан на монете нечто формируемое: элемент, существо, но также и само вещество позднее естество, природа). Во многих контекстах в термине ea, употребляемом в значении природа, имплицитно выявляется и его корневое значение отпечаток. Вследствие этого понятие ea истолковывалось мир как отпечаток (resp. Вселенная в процессе отпечатывания). Не исключено, что отдельные еврейские средневековые мыслители (в частности, Иосиф Гикатилла) могли в своих креационистских и эманационноэмерджентных доктринах происхождения мира коррелировать в том или ином аспекте Тетраграмматон с платоновским богомдемиургом, lhm Бога с образцом (resp. первообразом), по которому отпечатывается космос, в ракурсе уподобления этого образца отцу мира (см. Ti. 50d, ср. 48e49а), а природу haea, рассматриваемую как божественный отпечаток, с космосом как отпечатком первообраза. Образ природы как отпечатка lhm Бога, возможно, наводил отдельных еврейских средневековых философов на мысль о Вселенной как экспрессии Бога в Его импрессии.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
39

Крылова, Ю. П. "DOES THE QUEEN TRAVEL IN SILENCE? PECULIARITIES OF ROYAL PERSONAGES’ PROGRESS IN THE LATE MIDDLE AGES." Вестник МГПУ. Серия Исторические науки, no. 2(54) (July 12, 2024). http://dx.doi.org/10.25688/20-76-9105.2024.54.2.11.

Full text
Abstract:
В статье рассматриваются две имеющие отношение к французско- му королевскому двору реляции, описывающие почти одновременные события — два путешествия 1501 и 1502 гг. В 1501 г. к французскому королю Людовику XII и Анне Бретонской прибыла с визитом чета супругов — эрцгерцог Австрийский Филипп Красивый и его жена Хуана Безумная, наследница Кастильского королевст- ва, а в 1502 г. с торжественной процессией двор покинула Анна де Фуа-Кандаль, кузина Анны Бретонской, будущая королева Венгрии. Центральные фигуры обоих путешествий — дамы королевских кровей — оказываются в текстах практически безмолвными на протяжении долгого пути. Окруженные в обоих случаях тысячами людей в бесконечно длинных придворных караванах, являясь эпицентром событий, ради которых все происходило (первая направлялась в Испанию вступать в наследст- во, вторая — в Венгрию вступать в брак), они тем не менее хранили молчание, как об этом писали оба хрониста. В статье рассматриваются причины, вызвавшие это обстоятельство: идет ли речь об авторской стратегии, гендерной дискриминации, индивидуальных особенностях героинь или придворном этикете? В заключение де- лается вывод, что в реляциях как в официальном жанре становится важным описание соблюдения придворного церемониала, а их главные героини важны не как личности, а как носительницы королевского статуса.
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
40

Попова, Т. А., М. В. Чекан, ВПО "ДОНАУИГС" ГОУ, T. А. Popova, M. V. Chekan та HPE "DAMPA" SEE. "ОСОБЕННОСТИ УПРАВЛЕНИЯ ЛОГИСТИЧЕСКИМИ РИСКАМИ В ЦЕПЯХ ПОСТАВОК ТОРГОВЫХ КОМПАНИЙ". 29 листопада 2021. https://doi.org/10.5281/zenodo.5734482.

Full text
Abstract:
<strong>ОСОБЕННОСТИ УПРАВЛЕНИЯ&nbsp;ЛОГИСТИЧЕСКИМИ РИСКАМИ&nbsp;В ЦЕПЯХ ПОСТАВОК ТОРГОВЫХ КОМПАНИЙ / Т. А. Попова, М. В. Чекан ; ГОУ ВПО &quot;ДОНАУИГС&quot; //&nbsp;Сборник научных работ серии &laquo;Экономика&raquo;. Вып. 23. &ndash; Донецк : ГОУ ВПО &laquo;ДОНАУИГС&raquo;, 2021. &ndash; С.165-175.</strong> В статье рассмотрены теоретические аспекты управления&nbsp;логистическими рисками в цепях поставок торговых компаний. Особое внимание уделено вопросам выбора метода исследования&nbsp;рисков и принятия решений в условиях&nbsp;неопределенности, что&nbsp;способствует повышению конкурентоспособности и рентабельности предприятия на основе оптимизации логистических процессов в&nbsp;условиях неопределенности и неустойчивости рыночной среды, а&nbsp;также возрастающей конкуренции и глобализации. Ключевые слова: логистика, цепи поставок, риск, управление&nbsp;логистическими рисками. <strong>FEATURES OF CONTROLLOGISTIC RISKS&nbsp;IN SUPPLY CHAINS OF TRADING COMPANIES / Т. А.&nbsp;Popova, M.V. &nbsp;Chekan ;&nbsp;SEE HPE &quot;DAMPA&quot; //&nbsp;Collection of scientific works of the series &quot;Economics&quot;. Issue 23. - Donetsk: GOU VPO &quot;DONAUIGS&quot;, 2021. &ndash; Р.165-175.</strong> The article discusses the theoretical aspects of logistics risk&nbsp;management in the supply chains of trading companies. Particular attention is paid to the issues of choosing a method for researching risks&nbsp;and making decisions in conditions of uncertainty, which contributes to an&nbsp;increase in the competitiveness and profitability of an enterprise based on the optimization of logistics processes in conditions of uncertainty and&nbsp;instability of the market environment, as well as increasing competition&nbsp;and globalization. Keywords: logistics, supply chains, risk, logistics risk management. &nbsp; &nbsp; &nbsp;
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
41

Бејатовић, Виктор. "ПЕШАДИЈСКА 342. ДИВИЗИЈА, КОМАНДНИ КАДАР И РАТНА КРЕТАЊА ПЕШАДИЈСКИХ ПУКОВА И БАТАЉОНА ОДГОВОРНИХ ЗА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ У ЗОНИ ЈАДРА". ЗБОРНИК РАДОВА ''ГЕНОЦИД НАД СРБИМА У НДХ И УСТАНАК - КОЗАРА 1942-2022'' 1, № 1 (2023). http://dx.doi.org/10.7251/zrcirrztnl2301191b.

Full text
Abstract:
Рад се бави обрадом кретања и саставом јединица 342. пешадијске дивизије, које су у јесен и зиму 1941. извршиле велике ратне злочине над српским цивилним становништвом у широј зони Јадра и Лознице, као и одговорним лицима за тај злочин. Она су преносила наредбе инстанцама на релацији дивизија-пук-батаљон-чета, те самим тим сносе исту одговорност као и командно одговорна лица за ма- совне ратне злочине у Крагујевцу и Краљеву, изврше- не у истом периоду. Обрада јединица и лица, која су им командовала, нуди добре резултате, јер постоји проценат вероватноће да су та лица преживела зав- ршетак рата, а нису била потраживана од стране ту- жилаштава за почињена дела. Приказан је командни кадар јединица три пука и девет батаљона, које су на широј територији Лознице, Цера и долине Јадра у оперативно-тактичком смислу вршиле ратна дејства, током којих су спроведене најсуровије одмазде са смртним квотама 100:1. Резултати овог рада ће се на- даље користити у даљим компаративним параметри- ма са методама физичке антропологије, форензичке психологије и војне историје у правцу што прециз- нијег закључивања броја страдалих лицa, што је као упоредни контролни метод дало одличне резултате на примеру злочина у Крагујевцу, и што се тиче бројева страдалих лица, и што се тиче одговорних лица која су преживела рат, а која би у оквиру судских сведочења разјаснила своју одговорност, потребне детаље и број стрељаних лица..
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
42

Виноградов, А. Ю., А. М. Догановский, and В. А. Обязов. "EXISTING ISSUES OF HYDROLOGY CALCULATIONS. PART 1." Гидросфера. Опасные процессы и явления 1, no. 1 (2019). http://dx.doi.org/10.34753/hs.2019.1.1.004.

Full text
Abstract:
Статья начинает дискуссию на тему об обоснованности использования методов теории вероятности и математической статистики в гидрологических расчетах. Вся методология современных расчётов стока зиждется на статистической обработке рядов наблюдений. Эти методы указаны в регламентирующих документах (СП 331012003) и, дефакто, являются обязательными к применению при выполнении расчетов для нужд строительного проектирования. Любые другие альтернативные методы таковыми не являются. Однако опыт применения вероятностностатистических методов в инженерногидрометеорологических изысканиях позволяет усомниться в правомерности такой постановки вопроса. Вызывает сомнение применение к гидрологическим характеристикам, в частности расходу воды, понятия случайной величины. С точки зрения математика, выборка исходных данных, впоследствии используемых при решении статистической задачи, всегда получается в результате эксперимента, проводимого при неизменных условиях. Расход воды зависит от многих природных факторов, часть из которых постоянно меняется. Кроме того, зависимость от некоторых факторов почти функциональна. Например, выпадение осадков вызывает увеличение стока, а отсутствие уменьшение. Другие факторы, наоборот, достаточно стабильны. Для каждого конкретного водосбора они не случайны и ведут себя вполне предсказуемо. Представляется недостаточно аргументированной экстраполяция, например, максимальных расходов воды в область редкой обеспеченности. Погрешность измерений (определений) расхода воды в реке возрастает по мере его увеличения. Этому способствует практически невозможное измерение расхода при выходе воды на пойму, при ледоходе, карчеходе и другие. Применяемые в этих случаях методы измерения по экспертной оценке дают ошибку до 25. Сами же измеренные максимальные расходы отличаются друг от друга на 510. Таким образом, мы имеем не ранжированные значения нескольких наибольших расходов, а некий усредненный максимальный расход, имеющий регулярную повторяемость. Как следствие, сделан вывод о недостаточной обоснованности применения математического аппарата вероятностностатистического анализа в гидрологических расчётах. Айвазян C.А., Енюков И.С., Ме-шалкин Л.Д. Прикладная стати-стика: Основы моделирования и первичная обработка данных. Справочное изд. М.: Финансы и статистика, 1983. 471 с. Виноградов А.Ю. Никифоров-ский А.А. К вопросу о применимо-сти статистических методов в рас-четах максимального стока малых рек // Сборник докладов III Меж-дународной конференции «Селе-вые потоки: катастрофы, риск, прогноз, защита» (г. Южно-Сахалинск, 22-26 сентября 2014 г.) / Отв. редактор Н.А. Казаков. Южно-Сахалинск: Сахалинский филиал ФГБУН Дальневосточный геологический институт ДВО РАН, 2014. С. 242-246 Владимиров А.М. Гидрологиче-ские расчёты. Л.: Гидрометеоиз-дат, 1990. 365 с. Гнеденко Б.В. Беседы о математи-ческой статистике. М.: Наука, 1968. 64 с. Горошков И.Ф. Гидрологические расчёты. Л.: Гидрометеоиздат, 1979. 433 с. Дружинин И.П., Коноваленко З.П., Хамьянова Н.В. Вековые и внут-ривековые колебания стока рек Азиатской части СССР // Много-летние колебания стока и вероят-ностные методы его расчета / Под ред. В.Д. Быкова. М.: Изд. МГУ, 1967. C. 60-66. Ивченко Г.И., Медведев Ю.И. Введение в математическую ста-тистику: учебник. М.: Из-во ЛКИ, 2010. 600 с. Крицкий С.Н., Менкель М.Ф. Гид-рологические основы управления речным стоком. М.: Наука, 1981. 257 с. Найденов В.И., Кожевникова И.А. Почему так часто происходят наводнения // Природа. 2003. № 9 (1057). С. 12–20. Ресурсы поверхностных вод СССР: в 20 т. Т.2: Карелия и Се-веро-Запад. Часть 2. Приложения / Под ред. В.Е. Водогрецкого. Л.: Гидрометеоиздат, 1972. 278 с. Рождественский А.В., Чебота-рев А.И. Статистические методы в гидрологии. Л: Гидрометеоиздат, 1974. 424 с. Федотов Г.А. Изыскания и проек-тирование мостовых переходов: учебное пособие для студентов учреждений высшего профессио-нального образования. М.: Изда-тельский центр «Академия», 2010. 304 с. The article begins a discussion on the validity of applying methods of probability theory and mathematical statistics in hydrology calculations. The methodology of river flow calculations nowadays is based on the statistical processing of observation datas. These methods are specified in prescriptive documents (such as SR 331012003) and, in fact, are required for using in engineering calculations. Any other alternative methods are not advisable. However, our experience of using probabilisticstatistical methods in engineeringhydrometeorological surveys let us to doubt the propriety of such application. It is questionable whether the concept of a random variable is applied to hydrological characteristics, in particular, to water consumption. In terms of mathematics, the sample input data subsequently used in solving statistical problem is the result of an experiment conducted under unaltered conditions. Water consumption depends on many natural factors, some of which are constantly changing. In addition, dependence on some factors is almost functional. For example, precipitation causes an increase of river flow, and their absence causes a decrease. Other factors, in contrast, are quite stable. For each catchment area, they are not random and behave predictably. For example, extrapolation of the maximum water flow rate in the region of rare probability, seems insufficiently reasoned. The error of measurements (definitions) of water flow in the river increases as its value increases. This is facilitated by the almost impossible measurement of river flow when water enters the floodplain, while floating of ice, while timber drifting on rivers, etc. The measurement methods used in these cases give an error of up to 25 by experts assessment. Herewith water flows are differs by 510. Thus, we do not have the ranked values of several of the highest water flow, but some average maximum flow with regular repeatability. As a result, it was concluded that the use of probabilisticstatistical analysis in hydrological calculations is insufficiently justified. Aivazyan S.A., Yenyukov I.S., Meshalkin L.D. Priklad-naya statistika: Osnovy modelirovaniya i pervichnaya obrabotka dannykh: Spravochnoe izd. [Applies statistics: Bases of modelling and initial data processing: reference edition]. Moscow, Publ. Finansy i statistika, 1983. 471 p. (In Russian). Gnedenko B.V. Besedy o matematicheskoi statistike [Conversations about mathematical statistics]. Moscow, Publ. Nauka, 1968. 64 p. (In Russian). Goroshkov I.F. Gidrologicheskie raschety [Hydrology calculations]. Leningrad, Publ. Gidrometeoizdat, 1979. 433 p. (In Russian). Druzhinin I.P., Konovalenko Z.P., Kham'yanova N.V. Vekovye i vnutrivekovye kolebaniya stoka rek Aziatskoi chasti SSSR [Centuries-old and intra-century fluctua-tions in river flow in the Asian part of the USSR]. In Bykov V.D. (ed.) Mnogoletnie kolebaniya stoka i veroyatnostnye metody ego rascheta [Long-term flow fluctuations and probabilistic methods for its calculation]. Moscow, Publ. MGU, 1967, pp. 60-66. (In Russian). Ivchenko G.I., Medvedev Yu.I. Vvedenie v matematich-eskuyu statistiku: uchebnik [Introduction to Mathematical Statistics]. Moscow, URSS, 2010. 600 p. (In Russian). Fedotov G.A. Izyskaniya i proektirovanie mostovykh perekhodov: uchebnoe posobie dlya studentov uchrezhdenii vysshego professional'nogo obrazovaniya [Researches and design of bridge crossings]. Moscow, Publ. Akademiya, 2010. 304 p. (In Russian). Kritskii S.N., Menkel' M.F. Gidrologicheskie osnovy up-ravleniya rechnym stokom [Hydrological basics of river flow management]. Moscow, Publ. Nauka, 1981. 257 p. (In Russian). Naidenov V. I., Kozhevnikova I. A. Pochemu tak chasto proiskhodyat navodneniya [Why are floods so fre-quent?]. Priroda [Nature], 2003, no. 9 (1057), pp. 12–20. (In Russian; abstract in English). Rozhdestvenskii A.V., Chebotarev A.I. Statisticheskie metody v gidrologii [Statistical methods in hydrology]. Leningrad, Publ. Gidrometeoizdat, 1974. 424 p. (In Rus-sian; abstract in English). Vinogradov A.Yu. Nikiforovskii A.A. K voprosu o primenimosti statisticheskikh metodov v raschetakh maksimal'nogo stoka malykh rek [On the applicability of statistical methods in the calculation of maximum flow of small rivers]. In Kazakov N.N. (ed.), Sbornik dokladov Tret'ei Mezhdunarodnoi konferentsii «Selevye potoki: ka-tastrofy, risk, prognoz, zashchita» (g. Yuzhno-Sakhalinsk, 22-26 sentyabrya 2014 g.) [III International Conference “Debris Flows: Disasters, Risk, Forecast, Protection” (Yuzhno-Sakhalinsk, September 22-26, 2014)], Yuzhno-Sakhalinsk, Publ. of Sakhalinskii filial Dal'nevostochnyi geologicheskii institut DVO RAN, 2014, pp. 242-246. (In Russian; abstract in English). Vladimirov A.M. Gidrologicheskie raschety [Hydrology calculations]. Leningrad, Publ. Gidrometeoizdat, 1990. 365 p. (In Russian; abstract in English). Vodogretskiy V.E. (ed.) Resursy poverkhnostnykh vod SSSR: v 20 vol. Vol.2: Kareliya i Severo-Zapad. Chast' 2. Prilozheniya. [Surface water resources of the USSR: in 20 vol. Vol. 2: Karelia and North-West. Part 2. Applica-tions]. Leningrad, Publ. Gidrometeoizdat, 1972. 278 p. (In Russian).
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
43

Салимов, Бахриддин Лутфуллаевич. Тошкент давлат транспорт университетининг профессори в.б. Салиханов Фарход Махмудходжаевич. Тошкент давлат транспорт университетининг талабаси. "Жамият тараққиётига таъсир этувчи омиллар." Innovative technologies in construction Scientific Journal (ITC) 1, № 1 (2023). https://doi.org/10.5281/zenodo.8058707.

Full text
Abstract:
<strong>Аннотация</strong> &nbsp;Мақолада ижтимоий муносабатлар ривожида азал-азалдан ғояларнинг таъсир кучи доимо сезиларли бўлиб келганлиги, шу боис, ғоялар қадим замонлардан бошлаб одамларга фикран ҳамрох бўлиб келаётганлиги, бу шунчаки ҳамрохлик эмас, балки одамларга куч берадиган, уларни мақсад сари ҳаракатлантирадиган даражадаги куч эканлиги таҳлил этилган. <strong>Калит сўзлар:</strong> ғоя, куч, адолат, қудрат, мақсад, бирлик. &nbsp; <strong>Аннотация</strong> В статье анализируется тот факт, что влияние идей всегда было значительным в развитии общественных отношений, следовательно, идеи сопровождают мысли людей с древних времен, и это не просто объединение, а сила, придающая людям силы и двигающая их к своим целям. <strong>Ключевые слова:</strong> идея, сила, справедливость, сила, цель, единство. Abstract The article analyzes the fact that the influence of ideas has always been significant in the development of social relations, therefore, ideas have been accompanying people&#39;s thoughts since ancient times, and this is not just an association, but a force that gives people strength and moves them towards their goals. <strong>Key words:</strong> idea, power, justice, power, purpose, unity. &nbsp; &nbsp; Айтиш керакки, ижтимоий муносабатлар ривожида азал-азалдан ғояларнинг таъсир кучи доимо сезиларли бўлиб келган. Шу нарса аниқки, ғоялар қадим замонлардан бошлаб одамларга фикран ҳамрох бўлиб келмоқда. Бу шунчаки ҳамрохлик эмас, балки одамларга куч берадиган, уларни мақсад сари ҳаракатлантирадиган даражадаги ҳамрохликдир. Тарих китобларини ўқиганимизда кўп маълумотларга эга бўлганмиз. Шулардан бири, қадимий одамлар томонидан ғорларга турли хил ҳайвонларнинг расмларини чизилганлигидир. Бундан мақсад, чизилган расмдаги ҳайвонлар ҳаёлан ўлдирилган, яъни одамлар ҳақиқий овда омадлари келиши учун, қўлларидаги найза, калтак ва тошлар билан расмдаги ҳайвонлар тасвирини ўрганлар, шу билан уни &ldquo;ярадор қилганликлари&rdquo; ва &ldquo;ўлдирганликлари&rdquo; таъкидланади.Бу ҳолат инсоният ҳаётида ғоялар қадим замонлардан бошлаб ҳал қилувчи аҳамиятга бўлганлигининг ёрқин исботидир. Расмдаги ҳайвонларга тошлар отиш, калтаклаш, &ldquo;ўлдириш&rdquo;нинг ҳақиқий овдаҳайвонларгатўғридан-тўғри алоқадорлик томонлари йўқ. Лекин, шундай қилинса овда албатта муваффақият қозонишга бўлган ғоя, яъни ишонч бўлган. Мана шу ғоя, ишонч эса ов жараёнига таъсир кўрсатган, одамларнинг оч қолмаслигига, омон қолишига сабабчи бўлган. Бу каби ғоялар одамзотнинг кейинги ривожланиш тарихида ҳам ҳамрох бўлаверган. <strong>АСОСИЙ ҚИСМ</strong> Инсон онгли мавжудот сифатида жамиятда яшай бошлагач, унга йўлдош бўлган ғояларнинг мазмуни ҳам ўзгариб, замонавийлашиб бораверган. Энди инсон ўзи яшаётган жамиятдаги шарт-шароитларни яхшилаш ғояларни ўйлай бошлаган[1]. Жамият пайдо бўлди дегани бу давлат вужудга келди деганидир. Шу боис, жамият билан бирга давлатни такомиллаштириш борасида ғоялар илгари яратила бошланди. Бундай ғоялар амалда қўлланилган ҳолатлар ҳам бўлган. Чунки, бу ҳолатда жамиятни барча аъзолари, шу жумладан ҳукмрон табақа вакиллари ҳам илгари сурилган ғояни қўллаб-қувватлаганлар. Шу биланғояларнинг баъзилари шунчаки ғоя бўлиб қолаверган. Негаки, бу жамиятнинг кўпчилик аъзолари, айниқса, юқори табақа вакиллари томонидан маъқулланмаган. Гарчанд бу ғоялар жуда халқчил, инсоний ва демократик тамойилларга суғорилган бўлсада. Бироқ, бундай ғоялар ҳукмдорларнинг манфаатларига мос келмаган. Шу кунгача тарихда жуда кўплаб жамиятлар, давлатлар мавжуд бўлган. Улар ҳар хил: кучли, ўртамиёна ва кучсиз бўлган. Тарихий фактлар шундан далолат берадики, давлатларнинг қудратлилик даражаси ундаги ғоявий асосларга боғлиқ бўлган. Қайси давлатда ҳукмдор халқ ҳохиш-иродасига мос келадиган ғоялар асосида бошқарувни йўлга қўйган бўлса, ўша ерда халқ ягона мақсад йўлида бирлашган ва қудратли давлатни шакллантирган. &ldquo;Куч &ndash; адолатда&rdquo; каби халқчил ғоялар асосида ҳукмдорлик қилган Амир Темурнинг давлати ана шундай давлатлардан бири бўлган. Соҳибқирон Амир Темурнинг умри жангу жадаллар билан ўтган бўлсада, мамлакатнинг ижтимоий &ndash; иқтисодий ҳаётини юксалтиришвазифалари унинг доимий эътиборида бўлган. Хусусан, йўл &ndash; коммуникация соҳасини яхшилаш бўйича чора-тадбирлар кўрган. Амир Темурнинг ўзи бу ҳақида &ldquo;Темур тузуклари&rdquo;да шундай ёзади: &ldquo;Ҳар бир шаҳарда...йўловчи-мусофирлар учун йўл устига работлар (карвонсаройлар) бино қилишни, дарёлар устига кўприклар қуришни буюрдим&rdquo;[2]. &ldquo;Ва яна буюрдимки, йўл устига кузатувчилар, зобитлар тайинласинларки, йўлларни қўриқлаб, ўткинчилар, савдогарлар, мусофирларни кузатиб, мол-мулки ва бошқа нарсаларини манзилдан-манзилга етказиб қўйсинлар&rdquo;[3]. Ҳукмдорнинг бу каби амру-фармони туфайли давлатда йўл &ndash; коммуникация тизими анча ривожланди, савдо-сотиқ гуллаб яшнади. Амир Темур давлатининг худуди анчайин катта бўлишига қарамасдан хавфсизлик юқори даражада таъминланганди. Мамлакатнинг бир бурчагидан иккинчи бурчагига бехатар, эсон-омон етиб олиш мумкин эди. Ваҳоланки, оралиқ масофа &ndash; отаравада бир ойлик йўл бўлган. Йўллар ҳам ўша давр учун талабига жавоб берган. Энг муҳими йўл бўйларида йўловчиларга хизмат кўрсатадиган карвонсаройларнинг кўплаб қурилганлигидир. Негаки, у замонларда асосий транспорт воситалари эшак, от ва туя каби ҳайвонлардан ва улар қўшилган аравалардан иборат эди. Йўлга чиққан йўловчилар, карвонлар бир неча кунлаб, ойлаб, ҳаттоки йиллаб вақтлари йўлларда ўтган. Улар тўхташлари, ҳордиқ чиқаришларива куч тўплашлари лозим эди. Карвонсаройларнинг борлигийўловчилар учун айни муддао бўлган. Акс ҳолда улар ҳолдан тойиб, кўзланган манзилга етиб боришлари сўроқ остида қолган. Амир Темур давлатида йўл &ndash; коммуникация борасида яратилган бу имкониятлар чет мамлакатлар савдогарларини ўзига жалб қилган[4]. Хорижий элчилар ва савдо аҳли учун ҳамма шароитлар яратиб берилган.Ўз вақтида кўплаб чет эл мамлакатлари Амир Темур давлати билан дипломатик ва савдо-сотиқ алоқаларини йўлга қўйишган. Бунга ўша маълум ва машҳур испан элчиси ва савдогари Клавихонинг Амир Темур давлатига қилган сафарини ва у ёзиб қолдирган кундаликлардаги маълумотларни ёрқин мисол сифатида келтиришимиз мумкин. Амир Темурнинг буюк хизматларидан бири шунда бўлдики, у аҳамияти пасайиб бораётган &ldquo;Буюк Ипак йўлини қайта тиклади. Самарқанднинг халқаро савдодаги салоҳиятини ҳисобга олиб, шаҳардаги бозорни кенгайтиради. Халқаро савдо йўлларидаги шаҳарларни обод қилиш режаси Амир Темурнинг узоқни кўзлаган стратегияси бўлиб, ундан асосий мақсад Мовароуннаҳрни халқаро савдо марказига айлантириш эди&rdquo;[5]. Бироқ, минг афсуски Амир Темур вафотидан сўнг унинг салтанат парчаланиши билан бирга у тиклаган ва ривожлантирган йўл &ndash; комуникация тизими ҳам заволга юз тутди. Амир Темурнинг Мовароуннаҳрни ривожланган, гуллаб-яшнаган ўлкага айлантириш борасидаги олийжаноб режалари унинг ворислари ва бошқа ҳукмдорлар томонидан барбод бўлди. Айниқса, XVIII &ndash; XIX асрлардаги учта хонлик даврида Марказий Осиё анча абгор ҳолга келиб қолганди. Бухоро, Хева ва Қўқон хонликларида ҳар жиҳатдан қолоқлик ҳукм сурарди. Хонликларнинг ижтимоий &ndash; иқтисодий тараққиёт даражаси дунёнинг кўп давлатлариникидан орқада қолиб кетган. Шулар қатори, хонликлардаги йўл &ndash; комуникация тизими ҳам ўз ҳолига ташлаб қўйилган бўлиб, йўллар ва кўприклар абгор бир ҳолатда эди. Хонликлар томонидан йўл &ndash; комуникация масалаларига деярли эътибор берилмай қўйилганди[6]. Замонавий транспорт воситаларини кашф этиш ёки четдан келтириш ҳақида эса ўйлаб ҳам кўрилмаган. Буларни ҳаммаси охир-оқибатда минтақани қолоқлик ботқоғига ботиб қолишига ва кейинчалик руслар томонидан босиб олинишига, мустамлакага айлантирилишига олиб борди. &nbsp; Барча соҳалар, жумладан, транспорт, коммуникация тизимлари ҳам ижтимоий муносабатларнинг ажралмас йўналишлари ҳисобланади. Коммуникация масалалари энг қадимий даврлардан бошлаб инсониятга ҳамроҳ бўлган. Тўғрироғи, ибтидоий одамларнинг яшаб қолишида муҳим роль ўйнаган. Йўлларнинг кўплиги, мақбул коммуникацион тизимнинг мавжудлиги шаҳарлар учун сув ва ҳаводек зарурдир. Кишилик жамияти ривожидаги кўп асрлик ушбу тарихий ҳақиқат, айни кунда ҳам ўз аҳамиятини йўқотмаган. Ҳозир ҳам, замонавий дунёда йўл &ndash; коммуникация масалалари ўз устуворлигини сақлаб келмоқда. <strong>АДАБИЁТЛАР </strong> Темур тузуклари. Тошкент. Ғофур Ғулом. 1991. 58 бет. Буриев Аманулла. Темурийлар даври ёзма манбаларида Марказий Осиё тарихий географияси.Илмий маъруза шаклидаги тарих фанлари доктори (DSc) диссертацияси. Тошкент. 2019 й. 31 бет. Салимов Б.Л. Ижтимоий муносабатларнинг коммуникация ва транспорт тизими билан детерминистик боғлиқлигининг гносеологик таҳлили. Фалсафа фанлари доктори диссертацияси. Ўзбекистон Миллий университети. Тошкент. 2022, 224 б. Бахриддин Лутфуллаевич Салимов, Толмасбек Анвар Ўғли Шодмонов,&nbsp; Улуғбек Жеткербай Ўғли Уразбаев (2022). МАМЛАКАТНИНГ БАРҚАРОР ТАРАҚҚИЁТИНИ ТАЪМИНЛАБ БЕРИШДА ЙЎЛЛАРНИНГ ТУТГАН ЎРНИ. Academic research in educational sciences, 3 (11), 309-314.RELATIONS &nbsp; &nbsp; [1] Салимов Б.Л. Ижтимоий муносабатларнинг коммуникация ва транспорт тизими билан детерминистик боғлиқлигининг гносеологик таҳлили. Фалсафа фанлари доктори диссертацияси. Ўзбекистон Миллий университети. Тошкент. 2022, 224 б. [2] Темур тузуклари. Тошкент. Ғофур Ғулом. 1991. 58 бет. 2 Салимов Б.Л. Ижтимоий муносабатларнинг коммуникация ва транспорт тизими билан детерминистик боғлиқлигининг гносеологик таҳлили. Фалсафа фанлари доктори диссертацияси. Ўзбекистон Миллий университети. Тошкент. 2022, 224 б. [4] Бахриддин Лутфуллаевич Салимов, Толмасбек Анвар Ўғли Шодмонов, &nbsp;Улуғбек Жеткербай Ўғли Уразбаев (2022). МАМЛАКАТНИНГ БАРҚАРОР ТАРАҚҚИЁТИНИ ТАЪМИНЛАБ БЕРИШДА ЙЎЛЛАРНИНГ ТУТГАН ЎРНИ. Academic research in educational sciences, 3 (11), 309-314.RELATIONS [5] Буриев Аманулла. Темурийлар даври ёзма манбаларида Марказий Осиё тарихий географияси.Илмий маъруза шаклидаги тарих фанлари доктори (DSc) диссертацияси. Тошкент. 2019 й. 31 бет. [6] Бахриддин Лутфуллаевич Салимов, Толмасбек Анвар Ўғли Шодмонов, &nbsp;Улуғбек Жеткербай Ўғли Уразбаев (2022). МАМЛАКАТНИНГ БАРҚАРОР ТАРАҚҚИЁТИНИ ТАЪМИНЛАБ БЕРИШДА ЙЎЛЛАРНИНГ ТУТГАН ЎРНИ. Academic research in educational sciences, 3 (11), 309-314.RELATIONS
APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles
We offer discounts on all premium plans for authors whose works are included in thematic literature selections. Contact us to get a unique promo code!

To the bibliography