Dissertations / Theses on the topic 'E- obrazovanje'

Karakteristike i razvoj programa za predškolsko vaspitanje i obrazovanje u Srbiji, od osnivanja prvih predškolskih ustanova do danas, prate strategiju celokupne društvene zajednice u odredjenom periodu, u odnosu na vaspitanje i obrazovanje u toj zajednici.U zavisnosti od istorijskih uslova, društveno-ekonomskih i kulturnih uticaja, na teritoriji današnje Republike Srbije, ideje o institucionalnom predškolskom vaspitanju i obrazovanju su se razliĉito razvijale u pojedinim regionima. Sa promenama pedagoških ideja, stavova o deci, detinjstvu i njihovom vaspitanju, menjali su se i programi, sa tendencijom postepenog unapredjivanja.Sagledavanje razvoja ideja o predškolskom vaspitanju i obrazovanju u Srbiji, kao i njihove primene u praksi, vršeno je na osnovu postojećih zvaniĉnih, poluzvaniĉnih i nezvaniĉnih programa koji, zajedno sa pedagoškim idejama i utvrdjenim zakonskim dokumentima toga vremena, predstavljaju primarne istorijske izvore.Obeleţja utvrdjenih razvojnih perioda i karakteristike programa ukazuju na neravnomernu zastupljenost elemenata koji ĉine njihov sastavni deo. Odredjeni društveno-ekonomskim uslovima i teorijskom podlogom, u postojećim programima su na specifiĉan naĉin predstavljeni ciljevi, zadaci i njihove funkcije, aspekti razvoja liĉnosti, tumaĉenje igre i igraĉaka, didaktiĉko-metodiĉka uputstva za rad vaspitaĉa, vremenskla artikulacija aktivnosti i dr.Polazeći od ĉinjenice da program rada predstavlja osnovni radni dokument vaspitno-obrazovne ustanove, on mora da bude jasno uputstvo nosiocima realizacije za dalje individualno planiranje, programiranje i evaluaciju, u skladu sa karakterom ustanove, potrebama dece, njihovih roditelja, kao i društvene zajednice u celini, što je bitan uslov za uspešno ostvarivanje postavljenih ciljeva predškolskog vaspitanja i obrazovanja.
Characteristics and development of preschool education in Serbia, from the time of the first nursery schools till present days, has been following the strategy of general society development in the particular period and is related to society attitudes concerning bringing up and education of preschool children.Ideas of institutional preschool education on the teritory of present Serbia have been developed differently in different regions, depending on the historical conditions, social, economic and curtural influences. Curriculums have been bring changed and gradually improved along with the changing of educational ideas attitudes towards, children, childhood and bringing up.Developing of those ideas regarding preschool education in Serbia and their practical application have been monitored on the basis of the existing formal, semi-formal and unformal curriculums which, together with educational ideas and official documents of that time, present principal historical sources.Characteristics of those development periods and characteristics of curriculums reveal an uneaven distribution of their basic elements. Aims and objectives, tasks and functions, personality aspects, games and toys interpretation, methodology and didactical instructions for preschool teachers, time of activity etc, have been presented in a specific way in those curriculums in relation to social-economic conditions and theory basis.Starting from the fact that a curriculum is the basic working document for every educational institution, it has to provide the educators clear instructions for further individual planning, programming and evaluation, in accordance to preschool character, and the needs of children, parents and community, which all together will make essential condition for successful realization of preschool education aims and objectives.

Glavna hipoteza koja je razvijena i dokazana u okviru ove doktorske disertacije je da primena obrazovnog softvera “InternetUcenje”, kao podrška tradicionalnom obrazovnom procesu omogućava postizanje boljih rezultata u nastavi. U eksperimentalnom delu doktorske disertacije je organizovano daljinsko učenje preko Interneta korišćenjem programskog paketa InternetUcenje, u okviru koga je izvršeno testiranje i merenje relevantnih parametara od uticaja na efikasnost ovog načina učenja. Najznačajniji naučni doprinos ove doktorske disertacije je formalna specifikacija skupa obrazovnih i metoda informaciono komunikacionih tehnologija za realizaciju podrške tradicionalnog
obrazovanja, kao i dokaz boljih kvantitativnih i kvalitativnih rezultata u savlađivanju gradiva.

Cilj istraţivanja je da pokaţem: 1. na koji naĉin formalno i neformalno obrazovanje utiĉe na formiranje rodnog identiteta koji je u suodnosu sa profesionalnim identitetom; 2. na koji naĉin je proces feminizacije novinarske profesije u kontekstu društva, porodice, obrazovanja i medija.H-1: Formalno akademsko obrazovanje ima znaĉajan uticaj na kvalitetan profesionalni rad novinarki ali nedovoljan za rodno osetljiv pristup.H-2: Neformalno obrazovanje u smislu celoživotnog usavršavanja doprinosi profesionalnijem radu novinarki naroĉito u istraživaĉkom novinarstvu, kao i rodno osetljivom medijskom izveštavanju.H-3. Veći broj žena na pozicijama moći ne dovodi nužno do rodno osetljivog pristupa u medijima, te na taj naĉin ne doprinosi promeni sistema vrednosti koji bi vodio ka ravnopravnijem položaju žena u društvu.H-4: žene u novinarskoj profesiji potiskuju rodni identitet u odnosu na profesionalni.Osnovni teorijski okvir se oslanja na teoriju „drugosti‟.Osnovni istraživaĉki metod su životne priĉe, kao jedan od dominantnih metoda u rodnim studijama, na osnovu kojeg interpretiramo iskustva žena kao svedoĉenja o društvenim, politiĉkim i profesionalnim okolnostima u određenom vremenskom periodu u kontekstu multietniĉke i multikulturalne Vojvodine.Korpus ĉini 16 novinarki koje rade ili su radile u medijima na jezicima razliĉitih nacionalnih zajednica i na jeziku većinskog naroda.Rasvetljavanjem rodne dimenzije razvoja jedne profesije, rezultati istraživanja daju doprinos dekonstrukciji patrijarhalnog društvenog okvira, te putem feministiĉke perspektive utiĉu na bolje razumevanje individualnog i društvenog života u drugoj polovini 20. i poĉetkom 21. veka u Vojvodini.Rezultati istraţivanja pokazuju da ţene u novinarsku profesiju danas ulaze kao „druge‟ bez obzira na broj žena u medijima, upravljaĉke strukture i dalje pripadaju muškarcima - oni imaju profesionalnu i politiĉku moć. Novinarke iz manjinskih nacionalnih zajednica su dvostruko „druge‟ u odnosu na novinarke iz većinske zajednice i muške kolege u sopstvenoj zajednici.Rezultati pokazuju da je formalno visoko obrazovanje vaţno polazište za bavljenje novinarskom profesijom, ali za stepen razvoja profesionalnog identiteta je neophodno i konstatno (celoživotno) neformalno obrazovanje; edukacija o rodnoj ravnopravnosti znaĉajno utiĉe na nivo ostvarenosti rodne novinarske kulture; kod novinarki je izražen rodni identitet, ali je podređen profesionalnom, jer se u sluĉaju većine novinarki rodni identitet shvata kao statiĉki žensko-muški polaritet a ne kao kategorija višestrukih identiteta.Primena rezultata istraţivanja je dvojaka: 1. empirijski podaci o identitetu novinarski iz Vojvodine poslužiće u teorijskoj raspravi o korelaciji rodnog i profesionalnog identiteta ali i komponentama višestrukog identiteta žena u Vojvodini; 2. poslužiće da se proširi postojeća baza podataka životnih priĉa žena pripadnica većinske, ali i manjinskih nacionalnih zajednica i iskoristi za naredna komparativna istraţivanja.
The aim of the research is to show: 1. how formal and informal education affects the formation of gender identity in correlation with the professional identity; 2. The way of the process of feminization of the journalistic profession in the context of society, the family, education and the media.H-1: Formal academic education has a significant impact on the quality professional work of female journalists, but it is insufficient for a gender-sensitive approach.H-2: Non-formal education in terms of lifelong learning contributes to a more professional work of female journalists, especially the ones who are involved in investigative journalism, as well as gender-sensitive media coverage.H-3. A larger number of women in positions of power does not necessarily lead to a gender-sensitive approach in the media, and thus does not contribute to a change in values that would lead to more equal position of women in the society.H-4: Women in journalism suppress gender identity in relation to a professional one.Basic and theoretical framework draws on the theory of 'otherness'.The basic research methods are life stories, as one of the predominant methods in gender studies. We interpret the experience of women through testimonies about social, political and professional circumstances in a particular period and in the context of a multi-ethnic and multicultural Vojvodina.The corpus consists of 16 female journalists who work or have worked in the minority media of ethnic communities, as well as in the language of the majority. By hihlighting gender dimension of development of a profession, the research results should contribute to the deconstruction of patriarchal social framework and lead to better understanding of the impact of individual and social life the second half of the 20th and beginning of the 21st century in Vojvodina through a feminist perspective.The research results show that women in journalism today are included as 'subordinates'. Regardless of the prevalent number of women in the media, the management structure still belongs to men - they have the professional and political power. Journalists from minority communities are double 'subordinates' in relation to the female journalists from the majority community and male colleagues in their own community.The results show that formal higher education is an important starting point for the journalistic profession, but for the further development of professional identity constant (life-long) formal education is necessary; Education on gender equity has a significant impact on the level of achievement in gender-based journalistic culture; with the journalist expressing gender identity, or is subordinate to a professional, as in the case of most journalists gender identity is understood as a static female-male polarity and not as a category of multiple identities.The application of the research results are twofold: 1. empirical data on the identity of the press from Vojvodina will serve as a basis for theoretical discussion on the correlation of gender and professional identity, as well as components of multiple identities of women in Vojvodina; 2. it will serve to expand the existing database of life stories of women who are members of the majority, and minority ethnic communities and should be used for subsequent comparative studies.

U ovoj doktorskoj disertaciji proučavano je građenje kompleksa kobalta(II) sa hloridnim i  bromidnim jonima u vodenim rastopima tipa xCa(NO3)2·zH₂O – (1-x)NH₄NO₃ pri različitom sastavu soli (x= 0,3 – 0,9), različitom sadržaju vode (z= 2,67 – 6,67) i na različitim temperaturama (45, 55 i 65^oC).Istraživanja su imala za cilj proučavanje reakcije građenja kompleksa kobalta(II) sa hloridnim i bromidnim jonima u vodenim rastopima xCa(NO₃)₂·zH₂O – (1–x)NH₄NO₃,  uticaja temperature, sastava elektrolita i sadržaja vode na proces kompleksiranja, kao i određivanje termodinamičkih parametara koji karakterišu reakcije asocijacije u ovim sistemima. Ovakvi rastopi soli su posebno interesantni zbog svoje niske tačke topljenja i visoke latentne toplote topljenja pa se mogu koristiti kao fazno-promenljivi materijali za skladištenje toplotne energije.
In this thesis absorption spectra of cobalt(II) chloride and bromide in calcium nitrate – ammonium nitrate – water system of the composition  xCa(NO₃)₂·zH₂O – (1–x)NH₄NO₃ (x= 0.30 - 0.90 and z= 2.67 – 6.67) have been investigated in the wavelength range 400-800 nm at three different temperatures: 45, 55 and 65^oC.Temparature, composition of the melt and water content influence on complex formation reactions between cobalt(II) and halide ions in aqueous xCa(NO₃)₂·zH₂O –(1–x)NH₄NO₃ melts have been studied. Thermodynamic parameters for cobalt(II) – halide association process in different solvents also were determined.Investigated systems are interesting because of their high values of latent heat of fusion and low melting points. Due to these reasons, some melts are proposed for heat energy storage materials, usually known as phase change materials (PCM).

U radu je razmatran obrazovni i sociopolitički kontekst reforme visokog obrazovanja, kao i njeni efekti na unapređenje i osiguranje njegovog kvaliteta. Ukazano je na različite aspekte reforme predviđene Bolonjskom deklaracijom, procese usaglašavanja različitih sistema i kreiranje Evropskog prostora visokog obrazovanja. Poseban osvrt dat je na aktuelnu problematiku upotrebe ishoda učenja i razvoja potrebnih kompetencija studenata za život i rad u 21. veku u kontekstu kvaliteta nastavnog procesa.
Osnovni cilj istraživanja odnosio se na analizu efekata reforme visokog obrazovanja sa posebnim akcentom na upotrebu i razumevanje koncepta ishoda učenja, kao i mogućeg uticaja visokog obrazovanja i kvaliteta nastave na razvoj ključnih kompetencija studenata. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 852 ispitanika koji su činile tri različite grupe i to: sadašnji studenti, diplomirani studenti i nastavno osoblje Univerziteta u Novom Sadu. Ispitanici su popunjavali upitnik kreiran za potrebe ovog istraživanja koji se odnosio na ispitivanje njihove percepcije o efektima reforme, upotrebe ishoda učenja, razvoja ključnih kompetencija i procenu kvaliteta nastavnog procesa. Obradom i analizom dobijenih podataka, pored utvrđivanja mišljenja zasebnih grupa ispitanika vršeno je i poređenje među grupama kako bi se ispitali navedeni fenomeni iz pozicije različitih zainteresovanih strana u visokom obrazovanju. Podaci su obrađeni i analizirani integracijom kvantitativnih i kvalitativnih metoda u cilju ostvarenja komplementarnih ciljeva istraživanja, povećanja interpretabilnosti podataka i obuhvatnijeg razumevanja suštine ispitivanog fenomena.
Rezultati istraživanja ukazuju na to da ispitanici imaju negativniji stav prema efektima reforme pri čemu se posebno izdvajaju nastavnici koji u najvećem procentu smatraju da se reformom nije unapredio kvalitet visokog obrazovanja. Studenti su generalno zadovoljni obrazovnom uslugom i iskustvom koje su stekli tokom studiranja i u tome nema značajnije razlike između sadašnjih i diplomiranih. Kao najznačajniji ishodi učenja koje treba ostvarivati tokom visokog obrazovanja identifikovani su oni koji se mogu klasifikovati u grupe opštih i područno specifičnih kompetencija. Rezultati ukazuju na to da nastavnici smatraju da je završni ispit adekvatan način procenjivanja ostvarenosti ishoda učenja dok studenti ističu značaj i mogućnosti praktičnih aktivnosti i rešavanja problemskih situacija.
Prilikom analize i selekcije ključnih kompetencija utvrđeno je da ispitanici navode kritičko mišljenje i sposobnost rešavanja problema kao najznačajnije. U skladu sa tim, zaključeno je da studenti pozitivnije ocenjuju razvoj opštih sposobnosti tokom visokog obrazovanja u odnosu na druge dve grupe ispitanika. Po mišljenju sadašnjih studenata, uticaj visokog obrazovanja najznačajnije je primećen u razvoju ličnih osobina kao što su upornost i odgovornost, dok, nastavnici i diplomirani studenti smatraju da se visokoškolskom nastavom najviše utiče na memorisanje i reprodukciju sadržaja. Kao faktore koji najviše utiču na razvoj opštih sposobnosti obe grupe studenata izdvajaju sopstveno zalaganje i pristup učenju, dok visoko obrazovanje procenjuju kao značajno, ali ne presudno. Međutim, ispitanici smatraju da se tokom nastavnog procesa ne podstiče dovoljno kritičko mišljenje, ali i da nastavnici podstiču samostalnost studenata i postavljaju zadatke u kojima se traži logičko razmišljanje i povezivanje nastavnog sadržaja. U pogledu evaluacije kvaliteta nastavnog procesa, utvrđeno je da postoje značajne razlike između grupa ispitanika i da nastavnici pozitivnije ocenjuju kvalitet nastave, dok su sadašnji studenti prema tome ispoljili negativniji stav.
Dobijeni rezultati ukazali su na nedostatke i propuste u sprovođenju reforme visokog obrazovanja, ali i osvetlili aspekte koji su unapređeni procesom reorganizacije studija i unapređenja obrazovnog iskustva za relevantne zainteresovane strane. Treba ih shvatiti kao svojevrsni indikator kvaliteta visokoškolskog obrazovanja i kreiranja obrazovne politike.

Osnovni istraživački problem ove disertacije predstavlja selekcija indikatora performansi u postupku razvoja modela ključnih indikatora performansi za potrebe upravljanja i transparentnosti institucija visokog obrazovanja, uzimajući u obzir pre svega različite potrebe zainteresovanih strana u sistemu visokog obrazovanja. Konstatovano je da postoje razlike u oceni relevantnosi indikatora performansi između zainteresovanih strana, što je predstavljalo osnovu za razvoj modela ključnih indikatora performansi institucija visokog obrazovanja i definisanje klasa relevantnih indikatora prema uočenim razlikama. Doprinos istraživanja ogleda se pre svega kroz nove informacije za naučnu i stručnu javnost koje mogu predstavljati kvalitetne podloge daljem razvoju u oblasti ključnih indikatora performansi institucija visokog obrazovanja, odnosno daljem unapređenju upravljačkih mehanizama ovih institucija.
The basic research problem of this dissertation is the selection of performance indicators in the process of developing a model of key performance indicators for the needs of governance and transparency of higher education institutions, taking into account the different needs of stakeholders in the higher education system. It was found that there are differences in the assessment of the relevance of the performance indicators among stakeholders, which provided the basis for the development of a model of key performance indicators of higher education institutions and the definition of classes of relevant indicators according to the observed differences. The contribution of the research is primarily reflected in new information for the scientific and professional public, which can be a good basis for further development in the area of key performance indicators of higher education institutions, or further improvement of the management mechanisms of these institutions.

Predmet ove doktorske disertacije jeste analiza koncepta kulturnog kapitala i njegovih osnovnih strukturalnih elemenata, kao i utvrĎivanje i objašnjenje načina na koji bi se znanje i oblici kulturnog kapitala mogli dovesti u vezu i što preciznije izmeriti.
Koncept kulturnog kapitala, čiji je utemeljivač Pjer Burdije, široko je prihvaćen u sociologiji, posebno u sociologiji obrazovanja, kao jedan od mehanizama za objašnjenje društvenih nejednakosti. Burdijeova teorija predstavlja teorijsko polazište ovog rada u kome se razmatraju mogućnosti njene nadogradnje i primene u istraţivanjima obrazovnih nejednakosti u savremenim društvima, konkretno, u savremenom srpskom društvu.
Doprinos ovog rada postojećim istraţivanjima kulturnog kapitala jeste razmatranje znanja kao kulturnog kapitala i njegovo uključivanje i operacionalizacija u istraţivanju društvenih nejednakosti. Šira konceptualizacija kulturnog kapitala u ovom radu podrazumevala je njegovo odreĎivanje kao poznavanje legitimne kulture koje se, izmeĎu ostalog, stiče u okviru primarne socijalizacije, a koje se vrednuje i nagraĎuje u okviru obrazovnog sistema, što doprinosi odrţavanju društvenih nejednakosti.
U nameri da se na konkretnom primeru proveri primenljivost koncepcije kulturnog kapitala, sprovedeno je empirijsko istraţivanje na prigodnom uzorku učenika dve srednje škole u Somboru – gimnazija i srednja ekonomska škola, koje je za cilj imalo utvrĎivanje nivoa i karakteristika raspoloţivog kulturnog kapitala učenika i otkrivanje njegovih sociološki relevantnih povezanosti sa znanjem i obrazovnim postignućem.
Istraţivanje je potvrdilo strukturalnu meĎuzavisnost tri oblika kulturnog kapitala – opredmećenog, otelovljenog i institucionalizovanog, a rezultati su potvrdili i da je kulturni kapital meĎugeneracijski prenosiv, sa roditelja na dete. U procesu transmisije kuturnog kapitala ulogu imaju i aktivni i pasivni mehanizmi, s tim da su se značajnijim pokazali aktivni mehanizmi transmisije u vidu svesnog i organizovanog angaţovanja roditelja u procesu socijalizacije deteta za kulturne prakse.
UtvrĎeno je da otelovljeni kulturni kapital učenika predstavlja prediktor znanja o legitimnoj kulturi na taj način da učenici koji raspolaţu sa više kulturnog kapitala postiţu bolje rezultate na testu znanja opšte kulture. Na osnovu dobijenih nalaza zaključuje se da znanje o legitimnoj kulturi predstavlja artikulaciju i aktualizaciju otelovljenog kulturnog kapitala, te da je  pri operacionalizaciji otelovljenog oblika kulturnog kapitala u sociološkim istraţivanjima nuţno uključivanje tog tipa znanja.
TakoĎe, pokazalo se da učenici višeg socio-ekonomskog statusa poseduju i raspolaţu sa više kulturnog kapitala u svim oblicima, u odnosu na učenike koji pripadaju niţem socio-ekonomskom statusu. Takve razlike uočene su i u stepenu prilagoĎenosti obrazovnom sistemu koja je merena obrazovnim habitusom. UtvrĎeni su pozitivni efekti kulturnog kapitala u njegovom institucionalizovanom i opredmećenom obliku na obrazovno postignuće učenika, mereno prosečnim uspehom u osnovnoj školi i uspehom u prethodnoj školskoj godini u srednjoj školi, što implicira da veće šanse za više postignuće tokom celokupnog formalnog obrazovanja imaju deca koja su rasla u domovima koji su opremljeniji predmetima za kulturnu potrošnju i čiji roditelji imaju viši nivo obrazovanja. S druge strane, otelovljeni kulturni kapital pokazao se značajnim za visinu ocene iz srpskog jezika na celokupnom uzorku, kao i za obrazovno postignuće učenika koji pripadaju niţem socio-ekonomskom statusu, što nije u skladu sa Burdijeovom teorijom društvene i kulturne reprodukcije, već podrţava model kulturne mobilnosti. Dobijeni nalazi otvaraju mogućnosti za koncipiranje smernica za obrazovne i kulturne politike koje bi bile usmerene ka smanjenju društvenih nejednakosti.

Doktorska disertacija se bavi pitanjem oblikovanja i primene inovirajućeg modela nastave grafičkih komunikacija u visokoobrazovnim ustanovama tehničke struke, baziranog na metodi učenja na daljinu. Cilj rada je da prikaže inovativni modelučenja, od procesa početne ideje do konačnog oblika, sa posebnim naglaskom na ograničavajuće okolnosti u primeni, na uslove za njegovu uspešnost, kao i njegovu empirijsku potvrdu putem merenja uspeha studenata u savladavanju odgovarajućeg nastavnog programa. Glavna hipoteza koja je razvijena i dokazana u okviru ove doktorske disertacije, je da primena modela učenja na daljinu u nastavi grafičkih komunikacija ima statistički značajan uticaj na efikasnost nastavnog procesa u visokom obrazovanju tehničkih struka. U cilju dokazivanja hipoteze primenjen je obrazovnisistem za daljinsko učenje dLearn, za učenje na Tehničkom fakultetu »Mihajlo Pupin« uZrenjaninu, Visokoj tehničkoj školi strukovnih studija u Zrenjaninu i Visokoj tehničkoj školi u Novom Sadu. Takođe, dizajniran je elektronski materijal za učenje nastavnih sadržaja grafičkih komunikacija, koji predstavlja praktični doprinos teorijskom delu disertacije. U eksperimentalnom delu doktorske disertacije je organizovano daljinsko učenje preko Interneta, izvršeno je testiranje i merenje relevantnih parametara oduticaja na efikasnost ovog načina učenja. Eksperimentalni program dokazao je svojepozitivne efekte na podizanje nivoa uspeha studenata u nastavi grafičkih komunikacija.
The doctoral thesis deals with designing andimplementation innovative model of teachinggraphic communication in higher educationinstitutions of engineers, based on the method ofdistance learning. The aim is to present aninnovative model of learning from the process ofinitial ideas to final form, with special emphasis onlimiting the circumstances in application,conditions for its success, as well as its empiricalconfirmation by measuring students' success inmastering the appropriate curriculum. The mainhypothesis that was developed and proven in theframework of this dissertation is to use the model ofdistance learning in teaching graphiccommunication has a statistically significant effecton the efficiency of teaching process in highereducation of technical vocation. In order to provethe hypothesis we used the education system fordistance learning dLearn, learning at the TechnicalFaculty "Mihajlo Pupin" in Zrenjanin and atTechnical Colleges of Applied Sciences in Novi Sadand Zrenjanin. Also, electronic material forlearning curriculum content of graphiccommunication is designed, which is a practicalcontribution to the theoretical part of thedissertation. In the experimental part of thedissertation distance learning via the Internet hasbeen organized, the testing and measurement ofrelevant parameters have been performedinfluencing the efficiency of this type of learning.The experimental program demonstrated itspositive effects on raising students’ achievement inteaching graphic communications.

Doktorska disertacija razvija nastavni model za elektronsko učenje preko Interneta namenjen razvoju informaciono-komunikacionih kompetencija nastavnika u osnovnim i srednjim školama i drugih zaposlenih u obrazovanju.Informaciono-komunikacione kompetencije nastavnika i drugih zaposlenih u obrazovanju su veoma važne za obrazovni i ekonomski sistem i potrebno je omogućiti njihovo sticanje, unapređivanje i upotrebu u obrazovanju zbog njihovog uticaja na promenu stavova prema obrazovnoj tehnologiji.Za potrebe doktorske disertacije urađeno je pedagoško istraživanje u novembru 2014. godine, sa dve grupe ispitanika, kontrolnom i eksperimentalnom grupom. Istraživanje je u potpunosti sprovedeno preko veb portala: www.azomjns.com/moodle.Uticaj predloženog nastavnog modela za e-učenje "5 koraka" na razvoj kompetencija kod zaposlenih u obrazovanju za kreiranje multimedijalnih prezentacija za nastavu, pokazao je bolje rezultate u odnosu na uticaj klasičnog modela za e-učenje "Isporuka sadržaja".Ponuđeni nastavni model "5 koraka" može se primeniti na različite uzrasne grupe i nastavne predmete što otvara mogućnosti za dalja istraživanja.
The thesis develops a model of online e-Learning for improving information and communication competencies  of teachers and other employees in primary and secondary education.Information and communication competencies of employees in education are of great importance to the educational and economic system. We must enable their acquisition, improvement and use in education because they change attitudes towards educational technology.For this purpose, the main pedagogical research was carried out in November 2014, with two groups of respondents: a control and an experimental group. The research was conducted entirely online through the web portal: www.azomjns.com/moodle.The impact of the proposed '5-step' teaching e-learning model on the development of competencies of employees in education in creating teaching multimedia presentations showed better results than the classical model of e-learning, viz. 'learning by distributing'.The offered '5-step' teaching model can be adapted to different age groups and subjects, which opens up possibilities for further research.

Rad se bavi pitanjem znaĉaja uvoĊenja ekoloških programa utemeljenih na vrednostima odrţive zajednice na socio-emocionalni razvoj dece predškolskog uzrasta. Stoga se u teorijskom delu razmatraju najaktuelnije postavke o odrţivosti, ekološkom vaspitanju i obrazovanju, socio-emocionalnom razvoju dece i drugim vaţnim temama iz oblasti predškolske pedagogije, kao što su valjanost kurikuluma i kompetentnost vaspitaĉa. U okviru emprijskog dela rada predstavljeni su nalazi dobijeni ispitivanjem implikacija ekološki orijentisanih programa na socio-emocionalni aspekt razvoja dece, posebno njihov uticaj na usvajanje ekoloških i humanistiĉkih vrednosti. Izabrani pristup temelji se na premisi da osećanja i emocije imaju nezamenljivu ulogu u uspostavljanju ekoloških normi i ekološke etike, te da je za njihovo usvajanje posebno vaţna adekvatna pedagoška komunikacija sa nosiocima ovih vrednosti. S obzirom da najveći vaspitno-obrazovni uticaj na dete u institucionalnim uslovima ostvaruju kurikulum i vaspitaĉ koji ga realizuje, u radu su analizirani razliĉiti aktuelni programi ekološkog vaspitanja i obrazovanja i predstavljeni nalazi dobijeni ispitivanjem praktiĉara o tome kako razumeju svoju ulogu u realizaciji takvih programa, te kako procenjuju znaĉaj ekoloških saznanja u svom inicijalnom obrazovanju i dosadašnjem struĉnom usavršavanju.
Empirijsko istraţivanje koncipirano je kao ex-post-facto eksperiment ĉiji su istraţivaĉki cilj i zadaci realizovani uz pomoć instrumenata konstruisanih za potrebe ovog rada. Uzorak je obuhvatio 190-oro dece iz 6 pripremnih predškolskih grupa jedne ustanove koje su podeljene u tri klastera – grupe u kojima se vaspitno-obrazovni rad organizuje prema redovnom programu, grupe u kojima se radi prema ekohumanistiĉkom programu ‘‘Mi smo Zemljani‘‘ i grupe koje su ukljuĉene u vaspitno-obrazovni program ekološkog vrtića. Analizom je obuhvaćeno i 10 vaspitaĉa koji su sa ispitivanim grupama predškolske dece realizovali vaspitno-obrazovni rad. Dobijeni rezultati istraţivanja delimiĉno su potvrdili postavljene hipoteze, i što je još znaĉajnije, ukazali na dileme u oblasti ekološkog vaspitanja i obrazovanja i istakli izvesne slabosti u organizaciji vaspitno-obrazovnog procesa kod nas. Oni se, s jedne strane, mogu tumaĉiti kao pokazatelj trenutne situacije na polju uvoĊenja ekološke pismenosti i vrednosti odrţive zajednice, dok sa druge nude mogućnost sagledavanja ―neuralgiĉnih taĉaka‖ u funkcionisanju celine vaspitno-obrazovnog sistema u našoj sredini. Moţe se reći da su nalazi ovog istraţivanja od znaĉaja za dalje koncipiranje vaspitno-obrazovnog procesa utemeljenog na vrednostima odrţive zajednice na svim nivoima sistema vaspitanja i obrazovanja.

Imajući u vidu nizak nivo  ekološke  svesti stanovništva, za predmet istraživanja eksplicitno  je određeno proučavanje mogućnosti za proširivanje  kurikuluma srednjoškolskog obrazovanja  ekohemijskim nastavnim sadržajima,  kao i izrada modela za njihovu integraciju u nove kurikulume, u okviru reforme srednjoškolskog obrazovanja koja je  u toku u Republici Srbiji.  Ekološki i ekohemijski sadržaji u nastavnim planovima i programima u srednjem stručnom obrazovanju u Srbiji, prema važećim nastavnim planovima i programima, ograničeni su, i to u veoma uskom obimu, na nastavu opštih predmeta (pre svega hemije i biologije) u školama u kojima ovi predmeti postoje u kurikulumu, kao i na predmet Ekologija  u pojedinim profilima srednjeg stručnog obrazovanja. To znači da u mnogim srednjim stručnim školama učenici nemaju dodir sa ekološkim nastavnim sadržajima koji su neophodni svakom čoveku kako bi razvio ekološku svest i svojim ponašanjem i stavovima o zaštiti životne sredine omogućio održivi razvoj planete svojim aktivnostima u odabranoj profesiji, ali i u svakodnevnom životu. Imperativ uvođenja ekološkog principa u nastavu, u svim segmentima i na svim nivoima obrazovanja, nameće potrebu za proširivanjem kurikuluma hemije i stručnih predmeta svih profila u srednjem stručnom obrazovanju, u skladu sa potrebama buduće profesije učenika.
Given the low  level of environmental awareness,  the subject matter  is explicitly determined by  studying the possibility  of expanding the  curriculum  of secondary education  teaching  eco-chemical  facilities, and develop a model  for their integration  in the  new curriculum,  within the framework of  the reform of secondary education  which is  in progress  in the Republic of  Serbia. Ecologically and  eco-chemical  facilities  in  the curricula  of  vocational education  in Serbia,  according to the current curricula, are limited,  and  that  in a very  narrow scope,  the teaching of  general subjects (primarily  chemistry  and biology)  in schools where  these subjects  exist  in the curriculum,  as well as  the  subject of  ecology  in different profiles of secondary  vocational education. This means  that in many vocational schools students do not have  contact  with environmental educational  facilities that  are  necessary for every  man  to develop  environmental awareness and  their behavior and  attitudes towards environmental protection  enable sustainable development of the  planet with their activities in the  chosen profession,  but  also in everyday life. Imperative  to introduce  ecological  principles in teaching,  in all areas  and at all  levels of education,  the need  arises  to expand  the curriculum  of chemistry and vocational courses of all kinds  of  secondary vocational education, in  accordance with  the needs of  future  students of the profession.

U  doktorskoj  disertaciji  je  prezentovano  pedagoško  istraživanje  koje  se  odnosi  na  teorijsko  i eksperimentalno  ispitivanje  efekata  primene  metodskih  pristupa  zasnovanih  na  matematičkom modelovanju u obradi izvoda funkcije i njegove primene u visokom strukovnom obrazovanju. Na osnovu teorijskih principa na kojima je zasnovan proces matematičkog modelovanja, osmišljen je način za implementaciju modelovanja u nastavni proces i kreirani su modeli za realizaciju obrade sadržaja iz oblasti izvoda funkcije i njegove primene. Predložen je i originalni pristup matematičkom modelovanju koji se realizuje u računarskom okruženju i istaknute su sve prednosti novog pristupakoje  se  tiču  realizacije  nastavnog  procesa  i  rezultata  učenja  i  poučavanja.  Disertacija  se  bavi  i savremenim trendovima u obrazovanju nastavnika i njegovom unapređenju. Poseban akcenat je stavljen  na  osmišljavanje  elemenata  obuke  nastavnika  za  primenu  matematičkog  modelovanja  u školskoj praksi.Istraživanje o efektima primene matematičkog modelovanja je sprovedeno u dva ciklusa. Prvi ciklus istraživanja je realizovan u periodu od 2009-2014. godine sa četiri generacije studenata strukovnih studija. U eksperimentu je učestvovalo ukupno 555 studenata organizovanih u paralelne grupe. U prvom  ciklusu  istraživanja  je  praćen  uticaj  primene  matematičkog  modelovanja  na  postignuća studenata iz oblasti izvoda funkcije i njegove primene. Od instrumenata primenjenih za ispitivanje postignuća  studenata  su  korišćeni  testovi  znanja  (kolokvijum  i  ispit)  i  anketa  koja  je  ispitivala stavove studenata o realizaciji nastave matematike i njenoj korisnosti.Drugi  ciklus  istraživanja  je  sproveden  školske  2016/2017.  godine.  Eksperiment  je  realizovan  sa paralelnim grupama u kojima su učestvovala 204 studenta Visoke  tehničke škole  strukovnih  studija.U  drugom  ciklusu  istraživanja  su  ispitani  efekti  primene  novog  pristupa  matematičkom modelovanju  u  računarskom  okruženju  na  znanja  studenata  iz  oblasti  izvoda  funkcije  i  njegovih primena (eksperimentalna grupa) i dobijeni rezultati su  upoređeni sa rezultatima koje su studenti ostvarili  kada  je  nastava  realizovana  primenom  tradicionalnog  ciklusa  modelovanja  (kontrolnagrupa).Na  osnovu  rezultata  oba  pedagoška  istraživanja,  utvrđeno  je  da  realizacija  nastave  matematike primenom matematičkog modelovanja, kao i matematičkog modelovanja u računarskom okruženju, na obradu pojma izvoda funkcije i njegovih primena  ima značajan uticaj na kvalitet znanja studenata i ostvarenost optimalnih rezultata u učenju, razumevanju nastavnih sadržaja i nji hovoj primeni na rešavanje problema iz ove oblasti.
In the doctoral dissertation, pedagogical research is presented, which refers to the theoretical and experimental examination of the effects of the application of methodological approaches based on mathematical modeling in the field of the  derivative of the function and its application in college education.Based on the theoretical principles on which the process of mathematical modeling is based, a way has been devised for the implementation of modeling in the teaching process and models have been created for the teaching process in the field of function   derivative and its applications. An original approach to mathematical modeling that is realized in a computer environment is also proposed, and all the advantages of the new   approach concerning the realization of the teaching process and the results of learning and teaching are highlighted. The dissertation also deals with modern trends in teacher education and its improvement. Special emphasis is placed on designing elements  of  teacher  training  for  the  application  of  mathematical  modeling  in  school  practice.The research on the effects of the application of mathematical modeling was conducted   in two cycles. The first cycle of research was realized in the period from 2009-2014 with  four generations of students. A total of 555 students organized in parallel groups participated in the experiment. In the  first  cycle  of  research,  the  influence  of  the  application  of  mathematical  modeling  on  the achievements of students in the field of function derivative and its applications was examined. Among the instruments used to examine students achievements, knowledge tests (colloquium and final  exam)  and  a  survey  that  examined  students'  attitudes  toward  the  teaching  process  and usefulness of mathematics were created and used.The second cycle of research was conducted in the 2016/2017 school year. The experiment was realized  with  parallel  groups  in  which  participated  204  students  of  the  Technical  College  of Applied Sciences. In the second cycle of the research, the effects of applying a new approach to mathematical  modeling  in  the  computer  environment  on  students'  knowledge  of  function derivative and its applications (experimental group) were examined and the obtained results were compared  with  the  results  achieved  by  students  using  traditional  modeling  cycle  (the  control group).Based  on  the  results  obtained  from  both  pedagogical  researches,  it  was  determined  that  the realization of teaching mathematics by applying mathematical modeling, as well as mathematical modeling  in  the  computer  environment,  has  a  significant  impact  on  the  quality  of  students' knowledge and the realization of optimal learning outcomes, and their application on solving the problems from this area.

Акредитација, као један оделемената квалитета, омогу-ћавапословној организацији да стекнеконкурентску предност, акупцу/кориснику да имаповјерење у њен производ/услугу. Развијен националнисистем акредитације и интегрисану регионалне и међународнесистеме акреди- тације омогућаваприсуство на инотржишту. То сепостиже уз непрекидну обуку иобразова-ње за квалитет свихзаинтере-сованих страна.
Akreditacija, kao jedan odelemenata kvaliteta, omogu-ćavaposlovnoj organizaciji da steknekonkurentsku prednost, akupcu/korisniku da imapovjerenje u njen proizvod/uslugu. Razvijen nacionalnisistem akreditacije i integrisanu regionalne i međunarodnesisteme akredi- tacije omogućavaprisustvo na inotržištu. To sepostiže uz neprekidnu obuku iobrazova-nje za kvalitet svihzaintere-sovanih strana.
Accreditation as one of the elementsof quality, enables the businessorganization to gain competitiveadvantage, and customer to haveconfidence in its product/ service.Developed national accreditationsystem and integrated into regionaland international systems ofaccreditation allows the presenceinternational market. This isachieved through continuous trainingand education for the quality of allparties interested in it.

Visokoškolske ustanove od 2005. godine prolaze kroz proces organizacione transformacije, koji je između ostalog podrazumevao radikalne, sveobuhvatne i diskontinualne promene određenih elemenata upravljanja i organizacije (na nivou kurseva, studijskih programa,odeljenja i ustanove u celini). Glavna komponenta organizacione transformacije, koja je između ostalog pokrenuta uspostavljanjem tržišnih mehanizama i postupaka za obezbeđenje kvaliteta, je promena svesti i ponašanja zaposlenih. Promene u eksternom okruženju visokoškolskih zahtevaju od svih učesnika ponašanje koje se odlikuje efikasnošću, fleksibilnošću i agilnošću. Odraz ovakvog načina poslovanja ima direktan uticaj na menadžment visokoškolskom ustanovom i primenu savremenih menadžment koncepata i tehnika kao preduslov opstanka, rasta i razvoja ustanova, ali i obezbeđenja konkurentnosti i ugleda u nacionalnom i evropskom obrazovnom prostoru. U Srbiji je organizaciona kultura, kao menadžment koncept, prisutna, poslednjih dvadesetak godina, ali joj se ne pristupa na način koji odgovara važnosti ovog problema, a koji zahteva interes obrazovnih ustanova, njenih zaposlenih, studenata i ostalih zainteresovanih strana. Izgradnja adekvatne organizacione kulture je dugoročan proces, koji mora biti dobro osmišljen, počivati na misiji i viziji, i uvažavati realno stanje i raspoloživost resursa. Efikasna kultura daje posebnost ustanovi, specifičan imidž, po kojem je ona prepoznata u okruženju, a interno pokreće i motiviše zaposlene da daju sve od sebe, što za krajnji rezultat ima postizanje akademske i poslovne izvrsnosti ustanove. Sa druge strane, izvor problema u obrazovnim ustanovama nije samo u finansijama, organizacionoj strukturi, zahtevima koje postavljaju standardi za akreditaciju visokoškolskih ustanova, već u pogrešnim pretpostavkama, verovanjima, vrednostima i normama ponašanja nastavnog i nenastavnog osoblja. Kriza mnogih ustanova i problema sa kojima se one suočavaju može se uspešno rešiti i objasniti upravo pomoću organizacione kulture. Sem toga zadovoljstvo, motivisanost, lojalnost i zadržavanje aktuelnih studenata i privlačenje novih studenata i zainteresovanih strana u velikoj meri zavisi od odnosa sa zaposlenima, a pogotovo sa nastavnim osobljem, koje je pod jakim uticajem organizacione kulture. Cilj ove disertacije je da istraži organizacionu kulturu i zadovoljstvo korisnika u visokoškolskim ustanovama. Za istraživanje su korišćeni odgovori od ukupno 638 studenata i 93zaposlenih. Istraživanje rezultovalo je dubljim sagledavanjem značenja i značaja organizacione kulture i zadovoljstva korisnika, u kontekstu internih i eksternih promena kroz koje poslednjih deset godina prolazi sistem visokog obrazovanja u Srbiji. Uzimajući u obzir nedovoljnu istraženost ovog problema, rezultati empirijskih istraživanja mogu predstavljati osnovu za neka buduća istraživanja u ovoj oblasti, kao i za uvođenje određenih promena u visokoškolskim ustanovama.
Since 2005 higher education institutions in Serbia, are going through a process of an organisational transformation, which among other things involved a radical, comprehensive and discontinuous changes of certain elements of management and organisation (at the level of courses, academic programs, departments and institutions as a whole). The main components of the organisational transformation, which among other things were initiated by the establishment of market mechanisms and quality assurance, require the changes in mindset and behaviour of employees. Changes in the external environment of higher demand from all participants behaviour that is characterised by efficiency, flexibility and agility. This has a direct impact on the management of higher education institution and requires the implementation of modern management concepts and techniques as a prerequisite for survival, growth and development of the institution, in order to ensure the competitiveness and reputation in the national and European educational space. In Serbia, the organisational culture as a management concept is present for about twenty years. Unfortunatelly, organisational culture was not approached in a way that matches the importance of this problem and interests of the educational institution, its employees, students and other stakeholders. Building adequate organisational culture is a long-term process, which must be well designed, based on the mission and vision, the real situation and the availability of resources. Effective culture provides institutional distinctiveness, a specific image, by which is recognised in the external environment, and internally drives and motivates employees to do their best, and as such results in achieving academic and business excellence. On the other hand, the problems in educational institutions are not only the financies, organisational structure, the requirements set by the standards for accreditation of higher education institutions but the wrong assumptions, beliefs, values and norms of behaviour of teaching and non-teaching staff. The crisis of many institutions and the problems they face can be explained by the organisational culture. Besides, satisfaction, motivation, loyalty and retention of current students and attraction of new students and stakeholders is dependent on the relationship with employees, especially with the teaching staff. While, the behaviour of employees is under the strong influence of organisational culture. The aim of this thesis is to investigate the organisational culture and customer satisfaction in higher education institutions. In studing this problem were used responses from 638 students and 93 employees. This research resulted in the deeper reassessment of the meaning and importance of organisational culture and customer satisfaction in the context of the transition of the higher education system in Serbia. The results of empirical research can be the basis for future researchs in this area, as well as for the introduction of certain changes in higher education institutions.

Savremeni svetski tokovi u oblasti obrazovanja i izvršene reforme nastavnih planova i programa, uslovili su promenu obrazovnog sistema u i reformu geografske nastave u Srbiji u osnovnom obrazovanju. Dobro struktuiran geografski kurikulum Srbije obezbediće adekvatno mesto geografiji u našem obrazovnom sistemu.
Modern world actions in the field of education and reformscarried out in teaching plans and programmes have caused changes in the educational system and reforms of geaography teaching in Serbia on the level of primary school education. Well structioral geographic curriculum of Serbia will provide a suitable place for geography in our educational system.

U današnje vreme sve više obrazovnih institucija kao što su fakulteti koji nude e-obrazovanje. U nekim slučajevima učenje na daljinu je ukombinovano sa tradicionalnim oblicima učenja, dok se u drugim ono odvija u potpunosti samostalno putem internata. U svakom slučaju da bi učenje na daljinu moglo da se realizuje i da bi njime moglo da se upravlja potrebno je da postoji posebno okruženje u kom će se ono organizovati. U većini slučajeva Sistemi za obrazovanje na daljinu – (Learning management system – LMS) obavljaju ovaj zadatak. LMS obezbeđuje raznovrsne alate za podršku profesorima u kreiranju, administriraju i upravljanju online kursevima. S druge strane oni uglavnom ne uzimaju u obzir individualne razlike studenata i tretiraju sve studente na isti način bez obzira na njihove lične potrebe i karakteristike. U našoj literaturi ne postoji puno radova koji se bave temom adaptivnog elektronskog obrazovanja, naročito ne sa aspekta izrade i implementacije modela adaptivnog elektronskog obrazovanja. Predmet ove doktorske disertacije je implementacija sistema za elektronsko obrazovanje koji je kreiran po modelu adaptivnog elektronskog obrazovanja i koji obezbeđuje za isto vreme veće neposredno znanje korisnika i pozitivno utiče na trajnost znanja, nego standardni neadaptivni sistem za elektronsko obrazovanje. U radu su kombinovane prednosti LMS-a sa adaptivnim sistemima i na taj način je proširena funkcija LMS-a tako što su integrisani stilovi učenja i obezbeđena je adaptivnost sistema. Adaptivni model elektronskog obrazovanja koji je razvijen u radu je implementiran i procenjivan korišćenjem Moodle sistema. Ova doktorska disertacija imala je za cilj da na osnovu kreiranja, implementacije i korišćenja modela adaptivnog elektronskog obrazovanja ukaže na statistički značajnu mogućnost podizanja sveobuhvatnog nivoa i kvaliteta obrazovnog procesa.
Nowadays the majority of universities offer e-learning to their students. Sometimes distance learning is combined with traditional education, while in other cases it functions on its own by using the Internet. However, distance learning requires special surroundings where it can be organized. Learning management systems – LMSs are used in most of the cases for distance learning. LMS provides professors with various tools for creation, administration, and management of online courses. On the other hand, LMSs don’t usually consider individual differences of students and treat all students in the same way, disregarding their personal needs and characteristics. In our literature, there are very few studies that analyze adaptive e-learning systems, especially the creation and implementation of adaptive e-learning models. The goal of this doctoral thesis has been creation and implementation of an adaptive model of the e-learning system which provides students with wider knowledge that lasts a longer period of time comparing to the knowledge acquired with standard (non-adaptive) systems of e-learning. The thesis has expanded the function of LMS by combining LMS with adaptive systems and incorporating students’ learning styles into it. The adaptive model that is developed in the thesis has been implemented and evaluated by using Moodle system. The aim of the doctoral thesis has been to point out at statistically significant probability of improving the level and quality of the educational process by creating, implementing and using the adaptive model of e-learning.

Mere afirmativne akcije u oblasti obrazovanja se u Srbiji primenjuju od 2003. godine i njihov cilj je povećana dostupnost obrazovnih institucija pripadnicima romske nacionalne manjine i olakšani upis u srednje škole, na fakultete i visokoškolskeustanove ĉiji je osnivaĉ Republika Srbija. I ako one jesu deo sistema, nedostaje jasno i sveobuhvatno sistemsko rešenje njihove strukture, sprovoĊenja, praćenja i vrednovanja efikasnosti.Cilj rada je da popišem, sistematizujem i analiziram razliĉite oblike primene afirmativnih mera za upis i studiranje na visokoobrazovnim institucijama u Srbiji i da predloţim mere za poboljšanje istih u praksi. U istraţivanju obrazlaţem potrebu za njihovim detaljnijim ureĊenjem i to tako što se aktualizuju sve karike u lancu afirmativnih mera: poĉevši od mature, pripreme za prijemni ispit, sam prijemni ispit, dobijanja mesta u studentskom domu, finansijskih i motivacionih barijera, pre svega za romske studentkinje kao dvostruko marginalizovane u društvu. Analiza obuhvata i zakone, preporuke i druge dokumente kojima se reguliše primena afirmativnih mera u obrazovanju predstavnika romske populacije kod nas.Polustukturirani upitnik je osnova intervjua sa 80 studenata/kinja romske nacionalnosti koji studiraju na fakultetima i visokim školama na Univerzitetu u Novom Sadu (a upisani su na osnovne, master i doktorske studije), studentima koji su diplomirali u periodu od 2008-2013. godine na fakultetima i visokim školama na Univerzitetu u Novom Sadu, kao i studentima privatnih fakulteta u AP Vojvodini.Ispitujem i rad pedagoških asistenata u osnovnim školama u Vojvodini, koji su kao oblik afirmativne akcije, uvedeni od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Polustrukturirani upitnik je osnova intervjua sa 15 pedagoških asistenata u osnovnim školama i predškolskim ustanovama u Vojvodini.Analiziram i rad koordinatora za romska pitanja u lokalnim samoupravama u Vojvodini, koji su kao deo programa za unapreĊenje poloţaja Roma uvedeni 2007. godine. Osnova analize je polustukturirani upitnik sa 13 koordinatora za romska pitanja u AP Vojvodini.Ispitujem i rad zdravstvenih medijatorki koje su uvedene od strane Ministarstva zdravlja Republike Srbije 2008. godine, kao program namenjen unapreĊenju zdravlja romske zajednice. Osnova analize su intervjui sa dve medijatorke, iz Novog Sada i iz opštine Ţabalj.Zakljuĉujem da su u većem broju ukljuĉene Romkinje nego Romi u visoko obrazovanje, kao i u rad institucija i implementaciju programa i projekata koji se sprovode na planu unapreĊenje poloţaja Roma. Zalaganje je da u budućnosti vladajući stavovi u afirmativnim merama vode raĉuna o rodnim i identitetskim (interkulturnim) osobinama romske populacije, pre svega Romkinja.
The measures of affirmative actions thein field of education are applied in Serbia since 2003, and their goal is to increase the availability of educational institutions to the Roma national minority and to ease the enrollment in secondary schools, colleges and higher education institutions founded by the Republic of Serbia. Although they are part of the system, it lacks a clear and comprehensive system solution to their structure, implementation, monitoring and evaluation of effectiveness.The aim of this paper is to crawl, systematize and analyze various forms of the implementation of affirmative measures for enrollment and studying in higher education institutions in Serbia and to suggest measures to improve them in practice. In the study, I elaborate the need for their more detailed arrangement in a way that all the links in the chain of affirmative measures would be actualizated: starting from the graduation, preparation for the preliminary examination, enrollment exam, dorm room, financial and motivational barriers, especially for Roma female students who are double marginalized in the society. The analysis includes the laws, recommendations and other documents governing the use of the measures of affirmative action in education for the Roma population in Serbia.Semi-structured questionnaire is based on the interviews with 80 students / activists of Roma ethnicity who study at the faculties and colleges of the University of Novi Sad (and enrolled at the undergraduate, master's and doctoral studies), students who have graduated in the period from 2008 to 2013. at the faculties and colleges at the University of Novi Sad, as well as students private faculties in AP Vojvodina.I am exploring the work of teaching assistants in primary schools in Vojvodina, which are a form of affirmative action, introduced by the Ministry of Education, Science and Technological Development. Semi-structured questionnaire is based on the interviews with 15 teaching assistants in primary schools and kindergartens in.I'm analyzing the work of coordinators for Roma in local governments in Vojvodina, who as part of the program for improving the position of Roma were introduced in 2007. The basis of the analysis of the semi-structured questionnaire with 13 Coordinator for Roma issues in AP Vojvodina. I am exploring the work of health mediators that have been introduced by the Ministry of Health of the Republic of Serbia in 2008, as a program aimed at improving the health of the Roma community. The bases of the analysis are the interviews with two mediators from Novi Sad and the municipality Ţabalj.I conclude that the greater number of Roma women are involved in higher education than Roma men, as well as in the work of institutions and the implementation of programs and projects that are implemented in the area of improving the position of Roma. Commitment is that in the future, the dominant positions in to the affirmative measures take account of gender and identity (intercultural) characteristics of the Roma population, especially Roma women.

Kreiran je model učenja programskog jezika PASCAL na daljinu, sasmernicama za kvalitetniju realizaciju nastavnog procesa u primeniračunara. Primenjen je model Web baziranog sistema učenja na daljinuDLearn, sa 9 modula (upravljenje korisnicima i dozvolama,administrativni modul, modul za upravljanje korisničkim podacima, modulza održavanje nastavnih materijala (CM – Curriculum Module), modul zaproveru znanja, modul za prijavu ispita, modul za slanje e – mail poruka,modul za generisanje različitih izveštaja, modul za publikovanje poSCORM standardu). Omogućena primena savremene tehnologije, čime se prati sadašnji naučno – tehnološko – informatički razvoj, opismenjavanje učenika za primenu savremene tehnologije, nastavnicima olakšan i pojednostavljen načinpromene teorije i zadataka, i na taj način omogućeno jednostavnije i boljepraćenje ubrzanog društvenog razvoja, proučavanje gradiva kada učenicimaodgovara, nema propuštene nastave, prelazak na novu temu tek nakonsavladavanja prethodne, način i stil rada primereni su svakom učeniku,svako radi prema svojim sposobnostima i sklonostima, čime se povećavastepen usvojenosti predviđenog nastavnog sadržaja.
Created a model of learning programming language PASCAL in the distance, with guidelines for better implementation of the teaching process in the implementation of the computer. Applied the model of Web-based distance learning system DLearn, with 9 modules (control users and permissions, administrative module, the module for managing user data, module for the maintenance of teaching material (CM – Curriculum Module), module test, examine the application module, the module for sending e - mail messages, the module to generate various reports, the module for publication by SCORM standard). Enabled the application of modern technology, which monitors the current science - technology - informatics development, literacy students for the application of modern technology, teachers relieved and simplified theory of how the changes and tasks, and thus allow easier and better tracking of accelerated social development, studies of the match when the students, no missed school, switch to the new theme only after overcoming the previous, manner and style of work are appropriate each student, each working according to their abilities and preferences, increasing the level of acquisition of the scheduled content.

Један од услова успешног образовно-васпитног процеса и развоја сваког појединца савременог друштва је техничка култура са свим својим програмима, како у основној тако и у средњој школи, који су важан извор знања, способности и креативности. Дефинисањем фактора који детерминишу техничку иновативност ученика средњих школа, добија се одредница у ком правцу треба ичи да се ниво техничке иновативности подигне код ученика који  похађају средње стручне школе. Техничко знање и иновативност, треба да подигну: ниво техничког образовања ученика, оперативност  и функционалност у коришћењу техничко-технолошких достигнућа, оспособни их за квалитетно, креативно решавање техничких проблема у свакодневном животу и раду.
Jedan od uslova uspešnog obrazovno-vaspitnog procesa i razvoja svakog pojedinca savremenog društva je tehnička kultura sa svim svojim programima, kako u osnovnoj tako i u srednjoj školi, koji su važan izvor znanja, sposobnosti i kreativnosti. Definisanjem faktora koji determinišu tehničku inovativnost učenika srednjih škola, dobija se odrednica u kom pravcu treba iči da se nivo tehničke inovativnosti podigne kod učenika koji  pohađaju srednje stručne škole. Tehničko znanje i inovativnost, treba da podignu: nivo tehničkog obrazovanja učenika, operativnost  i funkcionalnost u korišćenju tehničko-tehnoloških dostignuća, osposobni ih za kvalitetno, kreativno rešavanje tehničkih problema u svakodnevnom životu i radu.

Ђачки туризам заузима посебно место у Војводини захваљујући изузетним природним богатствима који пружају изванредне могућности за упражњавање образовно-рекреативних активности. Екскурзије имају незамењиву улогу место у систему васпитно-образовних активности, јер осим одмора, рекреације и забаве, представљају могућност задовољења жеља и потреба за упознавањем, информисањем и стицањем знања о друштвеним заједницама, културама и срединама. У овом раду бавили смо се испитивањем статистичких разлика између ученика седмих и осмих разреда основне школе и наставник у ставу према екскурзијама на територији Војводине. Као инструменти у истраживању су кориштени: УСДП (Упитник социо-демографских података) конструисан за ово истраживање, Упитник ставова према екскурзијама и упитник ставова наставника према екскурзијама. Ради испитивања утицаја старосне границе испитаници су били подељени на млађу (седми разред) и старију децу (осми разред основне школе), као и на спортисте и неспортисте. Наставници и ученици имају позитиван став према екскурзији као облику образовно-рекреативних и туристичких кретања. Старосна доб као независна варијабла није се показала релевантна, наиме старији и млађи ученици не разликују се статистички значајно ни у једној од зависних варијабли. Пол не утиче статистички значајно на формирање става. Резултати нам потврђују да разноврсност садржаја као елемената туристичке понуде Војводине позитивно утиче на квалитет те понуде туристичких путовања за ученике. Туристичка дестинација Војводине има велике туристичке потенцијале које нису у довољној мери искоришћене.
Đački turizam zauzima posebno mesto u Vojvodini zahvaljujući izuzetnim prirodnim bogatstvima koji pružaju izvanredne mogućnosti za upražnjavanje obrazovno-rekreativnih aktivnosti. Ekskurzije imaju nezamenjivu ulogu mesto u sistemu vaspitno-obrazovnih aktivnosti, jer osim odmora, rekreacije i zabave, predstavljaju mogućnost zadovoljenja želja i potreba za upoznavanjem, informisanjem i sticanjem znanja o društvenim zajednicama, kulturama i sredinama. U ovom radu bavili smo se ispitivanjem statističkih razlika između učenika sedmih i osmih razreda osnovne škole i nastavnik u stavu prema ekskurzijama na teritoriji Vojvodine. Kao instrumenti u istraživanju su korišteni: USDP (Upitnik socio-demografskih podataka) konstruisan za ovo istraživanje, Upitnik stavova prema ekskurzijama i upitnik stavova nastavnika prema ekskurzijama. Radi ispitivanja uticaja starosne granice ispitanici su bili podeljeni na mlađu (sedmi razred) i stariju decu (osmi razred osnovne škole), kao i na sportiste i nesportiste. Nastavnici i učenici imaju pozitivan stav prema ekskurziji kao obliku obrazovno-rekreativnih i turističkih kretanja. Starosna dob kao nezavisna varijabla nije se pokazala relevantna, naime stariji i mlađi učenici ne razlikuju se statistički značajno ni u jednoj od zavisnih varijabli. Pol ne utiče statistički značajno na formiranje stava. Rezultati nam potvrđuju da raznovrsnost sadržaja kao elemenata turističke ponude Vojvodine pozitivno utiče na kvalitet te ponude turističkih putovanja za učenike. Turistička destinacija Vojvodine ima velike turističke potencijale koje nisu u dovoljnoj meri iskorišćene.
Students' tourism occupies a special place in Vojvodina, thanks to the extraordinary natural resources which provide excellent opportunities for the usage of educational and recreational activities. Excursions have an irreplaceable role and place in the system of educational activity, because, apart from the vacation, recreation and entertainment, they present the possibility for satisfying the desire and need for introducing, informaing and acquiring knowledge of communities, cultures and environments. In this paper, we dealt with the examination of the statistical differences between the seventh and eighth graders of primary school and teacher’s attitudes towards excursions in teritory of Vojvodin. In this study we used instruments: USDP (Questionnaire for socio - demographic data ) designed for this study, questionnaire of the attitudes towards excursions and the questionnaire for teacher’s attitudes towards the excursions. In order to examine the influence of age, subjects were divided into younger (seventh grade) and older children (eighth grade), as well as athletes and non-athletes. Teachers and students have a positive attitude towards the excursion as a form of educational, recreational and tourist movements. Age as an independent variable has not shown as relevant,namely older and younger students do not differ significantly in any of the dependent variables. Gender does not influence significantly in the formation of the attitude. The results confirm us that diversity of content as elements of Vojvodina’s touristic offer possitively affects on the quality of the touristic trips offer for students. Vojvodina’s tourist destinations has great touristic potentials that are not exploited enough.

Doktorska disertacija se bavi istraživanjima koja imaju za cilj da unapredeobrazovanje nastavničkog kadra iz oblasti informatike. Predmet istraživanja disertacije jerazvoj platforme koja će olakšati sinhronizaciju razvoja nastavničkog kurikuluma izinformatičke oblasti sa aktuelnim srednjoškolskim informatičkim standardima isavremenim kurikulumima za nastavnike informatike. Prvi pravac istraživanja jeidentifikovanje stanja u oblasti obrazovanja nastavnika informatike (modalitetiobrazovanja nastavnika i kompetencije koje se tim modalitetima stiču). U disertaciji sestanje identifikuje na osnovu analize savremene literature, aktuelnih standarda,reprezentativnih kurikuluma i preliminarnog istraživanja nad populacijom sadašnjihnastavnika informatike na teritoriji Vojvodine. Drugi pravac istraživanja jeobezbeđivanje (tehničke) pretpostavke za objektivnije i efikasnije kreiranje,upoređivanje i razmenu kurikuluma. Taj pravac se odnosi na razvoj mašinski čitljiveontologije kurikuluma bazirane na većpostojećim standardima u domenu obrazovanja isoftverske podrške za upoređivanje takvih reprezentacija kurikuluma bazirane natehnologijama Semantičkog Weba.Ciljevi istraživanja u disertaciji su specifikacija mašinski čitljivog modela informatičkogkurikuluma za obrazovanje nastavnika informatike, mašinski  čitljivog modelainformatičkog kurikuluma za srednjoškolski nivo obrazovanja i razvoj prototipasoftverske aplikacije za verifikaciju predloženih modela.
The doctoral thesis deals with researches that aim to improve the education of teaching staff in the field of informatics. The subject of the dissertation research is to develop a platform that will facilitate the synchronization of the development of teaching  curricula in the informatics field with the current secondary informatics standards and modern curricula for informatics teachers of informatics. The first research direction is to identify the state in the informatics teacher education (modalities of teacher education and competences acquired through these modalities). In the dissertation, the state is identified from the review of literature, currentstandards, representative curricula and a preliminary research on population of current informatics teachers in Vojvodina. Another research direction is to provide (technical) prerequisites for more objective and more efficient creation, comparison and exchange of curricula. That direction is related to the development of a machine-readable ontological representation of a curriculum based on existing standards in the field of education and to developing software support for comparing such representations of curricula based on the Semantic Web technologies.The goals of the research in the dissertation are to specify a machine readable model of the informatics teacher education curriculum, a machine-readable model of the informatics curriculum for secondary level education and the development of a software application prototype in order to verify the proposed models.

Predmet ove doktorske disertacije je istraživanje interaktivnog učenja muzike i engleskog jezika primenom digitalnih medija. U fokusu istraživanja su dve matične nauke anglistika i muzička umetnost (muzička pedagogija), sa njihovim metodikama, metodikom nastave engleskog jezika i metodikom nastave muzičkih predmeta. Cilj rada je istraživanje mogućnosti metodičke primene različitih digitalnih medija kao podsticaja za unapređenje procesa povezivanja, integrisanja i korelacije sadržaja u interaktivnom učenju muzike i engleskog jezika. Pored toga, istražuju se mogućnosti primene različitih digitalnih medija radi unapređenja procesa učenja, stručnog usavršavanja i profesionalnog razvoja nastavnika u obe nastavne oblasti. U prvom delu istraživačkog rada cilj je bio (primenom anketnog upitnika) istražiti moguće i trenutne načine povezanosti učenja muzike i engleskog jezika primenom digitalnih medija. U drugom delu rada, istraživani su inovativni nastavni sadržaji i načini njihove moguće primene u digitalnom okruženju radi podsticanja i unapređenja interaktivnog učenja muzike i engleskog jezika na različitim nivoima obrazovanja. Kvalitativnom analizom digitalnih medija, odnosno, digitalnih i virtuelnih okruženja za učenje predstavljeni su različiti načini povezivanja (integracije i korelacije) nastavnih sadržaja iz ovih naučnih disciplina, s ciljem da se ukaže na neke od postojećih mogućnosti, ali i da se podstaknu nova razmišljanja na tu temu. Na osnovu analize i rezultata istraživanja može se zaključiti da primena digitalnih medija u interaktivnom učenju muzike i engleskog jezika, može doprineti kao podsticaj i medijum prikazivanja obrazovnih sadržaja u usvajanju znanja i veština, ali i uspešnom integrisanju drugih umetnosti i medijske pismenosti u nastavi i učenju. Značaj ovog istraživanja je višestruk za teoriju usvajanja engleskog jezika, za teoriju muzičkog obrazovanja i CLIL nastave, dakle, za metodička, didaktička i andragoška pitanja okruženja učenja u oblastima nastave i učenja engleskog jezika i muzičkih predmeta.

Rasutost i postojanje malog broj podataka o doprinosu žena razvoju emancipacije u Boki Kotorskoj čini da se održava stereotipna slika o ženama kao pasivnim i gurnutim u privatnu sferu. Cilj istraživanja je prikupljanje, selekcija i klasifikacija podataka na jednom mjestu o institucijama obrazovanja za žene, udruženjima žena i doprinosu pojedinih žena emancipaciji i ravnopravnosti u Boki Kotorskoj tokom dva vijeka (1815-2015). U fokusu pažnje su identiteti žena u određenom vremenu i prostoru.1. Hipoteza: U Boki Kotorskoj postoje mnogobrojni podaci o dostignućima žena, za period 1815-2015. rasuti po različitim izvorima i otuda nedovoljno dostupni javnosti.Tri su metoda analize: metodu analize diskursa; intersekcionalnosti, metod životne priče.Uzorak čine tri tipa empirijskog materijala: 1. Biografije pojedinačnih žena (ukupno 21); 2. Biografije udruženja žena (ukupno 6); Biografije škola za žene (ukupno 5). Analiza biografija žena sadrži 6 komponenata identiteta (djetinjstvo, brak i porodica, profesionalni identitet, rodno senzitivni jezik (ROJ), devedesete godine 20.vijeka, članstvo u udruženjima).Rezultati istraživanja pokazuju da su pojedinke, udruženja žena i škole za žene, značajno doprinijele razvoju i emancipaciji ukupnog društva u Boki Kotorskoj, o čemu u društvenoj, obrazovnoj i akademskoj zajednici ima dovoljno podataka, a do sada neproučenih. Osnovni je rezultat da su žene tokom dva vijeka u prostoru Boke Kotorske oblikovale svoje indentitete shodno potrebama i na korist društva, a preko različitih kreativnih akcija.Zaključujem da će ovdje sistematizovani empirijski podaci poslužili za vrednovanje učinka žena tokom dva vijeka ne samo u prostoru Boke Kotorske. Zato se podaci mogu iskoristiti u nastavnom procesu u osnovnim i srednjim školama, posebno na interdisciplinarnim rodnim studijama na univerzitetima u Crnoj Gori i u regionu. Podaci su djelatni i za osnivanje Muzeja žena u Crnoj Gori.
It seems that dispersion and scarcity of information about women’s contribution to emancipation in Boka Kotorska may support the stereotypical image of women being passive and moved to a private sphere. The aim of the research is to collect, select and classify the information about the institutions for education of women, women’s associations and individual contributions of women to emancipation and equality in Boka Kotorska over the period of two centuries (1815-2015). Identities of women in certain time and space have been in focus of attentionHypotesis 1: There is plenty of information about women’s accomplishments in Boka Kotorska for the period between 1815 -2015, dispersed through various resources, hence insufficiently accessible to the public. Three methods of analysis are the method of discourse analysis; intersectional analysis and the method of life stories. The sample includes three types of empirical materials: 1. Biographies of individual women (21 in total); 2. Biographies of women’s associations ( 6 in total); 3. Biographies of schools for women (5 in total). The analysis of women’s biographies comprises 6 components of personal identity (childhood, marriage and family, professional identity, gender sensitive language (GSL), the decade of nineties in 20th century, membership in various associations). The results of the research show that the individuals, women’s associations and schools for women, have considerably contributed to the overall emancipation of society in Boka Kotorska , but the evidence of the same has not been fully disclosed to the general intellectual and academic public. The crucial result is the one about women formatting their identities in accordance with the needs and benefits of society through various creative activities in Boka Kotorska in the period of two centuries. Herefor, I conclude that these systematized empirical data will be valuable for the evaluation of women’s accomplishments in the period of two centuries in Boka Kotorska, but elsewhere too. All the pieces of information are relevant to be used in educational process at various levels, starting from the primary and secondary schools, and especially important for the interdisciplinary gender studies at the universities in Montenegro and in the region. It is possible to use them effectively in founding the Museum of Women in Montenegro.

Компетенцијски приступ у оквиру нове образовне парадигме, подстицање функционалног образовања и стварање услова за развој критичког мишљења ученика у оквиру наставног процеса, потреба за преобликовањем дидактичко-методичке организације наставе, опредељују основне смернице и потребе које карактеришу ово истраживање и пројектне задатке.Теоријски оквир предметa истaживaњa повезује двa концептa који се односе нa сaвремене обрaзовне и реформске процесе у средњошколском обрaзовaњу у нaшој земљи. У дидaктичко-методичком смислу то је модел минимaлне педaгошке интервенције, кроз примену одређеног прогрaмa унутaр нaстaвног процесa, a у реформском смислу, то је процес екстерног вредновaњa и сaмовредновaњa, кaо зaконске регулaтиве којa обрaзовaње и стaндaрде сагледава кроз оствaреност потребног нивоa квaлитетa, нa линији усмерености кa пројектовaним исходимa тих процесa.Настава усмерена на ученика представља референтни дидактичко методички оквир програма RWCT. Прогрaм „Читaњем и писaњем до критичког мишљењa“ (енг. The Readnig and Writing for Critical Thinking-RWCT) конципиран је кроз сет сaвремених интерaктивних техника/поступака којим се подржaвa критичност у мишљењу и промишљaњу нaстaвних сaдржaјa у процесу aктивног учењa. Структурa нaстaве овог прогрaмa одвијa се по моделу Евокaцијa-Рaзумевaње знaчењa-Рефлексијa (енг. Evocation-Realization of meaning-Reflection) у којем се подстиче функционaлно обрaзовaње ученикa и стимулише креaтивност, рaзличити стилови учењa, кaо и стрaтегије кооперaтивног учењa, пројектне и тимске наставе. Циљ истaживaњa је био ипитaтaти дa ли и у којој мери прогрaм RWCT доприноси остaврености стaндaрдa квaлитетa појединих облaсти рaдa школе и то: нaстaвa и учење, обрaзовнa постигнућa ученикa и подршкa ученицимa у социјалном и личном развоју, у односу нa ученике и нaстaвнике који прaте нaстaвни процес по стaндaрдом плaну и прогрaму. Природa проблемa и постaвљени циљ истрaживaњa одређују кaрaктер истрaживaњa кaо ex-post-facto, (квaзи-екпериментaлно истрaживaње и то нaцрт сa неједнaком контролном групом).Нa плaну прaксе, знaчaј овог истaживaњa је довођење у релaцију прогрaмa RWCT и сaмопроцене одређених кључних облaсти стaндaрдa квaлитетa и проверa утицaјa прогрaмa нa ниво остaврености покaзaтељa квaлитетa. Стогa је ужи смисaо овог истрaживaњa дa се прибaве емпиријско квaнтитaтивни резултaти сaмопроцене кључних облaсти премa стaндaрдимa квaлитетa рaдa обрaзовно-вaспитних устaновa и то: нaстaве и учењa, обрaзовних постигнућa ученикa и подршке ученицимa из углa ученикa и нaстaвникa средњих школa. Ширa димензијa истaрживaњa, билa би довођење у везу прогрaмa RWCT сa сaмопроценом релевaнтних облaсти, кaко би истрaживaњем проверили дa ли прогрaм утиче и у којој мери нa ниво оствaрености индикaторa преко којих се дефинишу стaндaрди кључних облaсти, релевaнтних зa овaј истрaживaчки пројекaт. Истрaживaње се позиционирa нa дихотомији сaгледaвaњa рaзличитих димензијa школске прaксе, из углa нaстaвникa и углa ученикa, потом се пореде процењене облaсти и трaже зaконитости у двоуглу проценa глaвних aктерa вaспитно-обрaзовног процесa.Популацију истраживања представљају наставници и ученици средњих стручних школа, тако да очекивани резултати који говоре у прилог тези, потенцијално одражавају и пресек постојећег стања на средњошколском нивоу стручног образовања у нашој земљи који карактерише спорост реформе образовног система као и ставове наставника и ученика о неопходности увођења промена у свакодневној школској пракси. У том смислу, валидирани упитник из овог истраживања могао би се применити и у сагледавању степена утицаја и неког другог иновативног модела на ниво остварености стандарда квалитета рада школе. Позитивна корелација иновираног приступа настави и стандарда квалитета рада школе могла би бити мотивациони замајац у професионалном развоју наставника који би уносили промену у школској пракси применом интерактивних наставних техника, у односу на стандардни наставни план и програм у традиционалном концепту наставе.Очекује се да наставници и ученици који наставу одређених предмета прате према програму RWCT у већој мери процењују оствареност показатеља квалитета у областима наставе и учења, образовним постигнућима ученика и подршци ученицима у личном и социјалном развоју. Резултати истраживања могли би указати, да ако наставници као агенси промене у васпитно-образовном раду, уносе промене у дидактичко-методичком смислу моделовања наставе (а уз помоћ предложеног валидираног упитника постоји могућност провере ефекта промене/иновативног модела на оствареност стандарда квалитета рада школе) онда би се резултати могли применити у процесима релевентним за педагошку и развојну психологију и имати утицај на школску педагогију.
Kompetencijski pristup u okviru nove obrazovne paradigme, podsticanje funkcionalnog obrazovanja i stvaranje uslova za razvoj kritičkog mišljenja učenika u okviru nastavnog procesa, potreba za preoblikovanjem didaktičko-metodičke organizacije nastave, opredeljuju osnovne smernice i potrebe koje karakterišu ovo istraživanje i projektne zadatke.Teorijski okvir predmeta istaživanja povezuje dva koncepta koji se odnose na savremene obrazovne i reformske procese u srednjoškolskom obrazovanju u našoj zemlji. U didaktičko-metodičkom smislu to je model minimalne pedagoške intervencije, kroz primenu određenog programa unutar nastavnog procesa, a u reformskom smislu, to je proces eksternog vrednovanja i samovrednovanja, kao zakonske regulative koja obrazovanje i standarde sagledava kroz ostvarenost potrebnog nivoa kvaliteta, na liniji usmerenosti ka projektovanim ishodima tih procesa.Nastava usmerena na učenika predstavlja referentni didaktičko metodički okvir programa RWCT. Program „Čitanjem i pisanjem do kritičkog mišljenja“ (eng. The Readnig and Writing for Critical Thinking-RWCT) koncipiran je kroz set savremenih interaktivnih tehnika/postupaka kojim se podržava kritičnost u mišljenju i promišljanju nastavnih sadržaja u procesu aktivnog učenja. Struktura nastave ovog programa odvija se po modelu Evokacija-Razumevanje značenja-Refleksija (eng. Evocation-Realization of meaning-Reflection) u kojem se podstiče funkcionalno obrazovanje učenika i stimuliše kreativnost, različiti stilovi učenja, kao i strategije kooperativnog učenja, projektne i timske nastave. Cilj istaživanja je bio ipitatati da li i u kojoj meri program RWCT doprinosi ostavrenosti standarda kvaliteta pojedinih oblasti rada škole i to: nastava i učenje, obrazovna postignuća učenika i podrška učenicima u socijalnom i ličnom razvoju, u odnosu na učenike i nastavnike koji prate nastavni proces po standardom planu i programu. Priroda problema i postavljeni cilj istraživanja određuju karakter istraživanja kao ex-post-facto, (kvazi-ekperimentalno istraživanje i to nacrt sa nejednakom kontrolnom grupom).Na planu prakse, značaj ovog istaživanja je dovođenje u relaciju programa RWCT i samoprocene određenih ključnih oblasti standarda kvaliteta i provera uticaja programa na nivo ostavrenosti pokazatelja kvaliteta. Stoga je uži smisao ovog istraživanja da se pribave empirijsko kvantitativni rezultati samoprocene ključnih oblasti prema standardima kvaliteta rada obrazovno-vaspitnih ustanova i to: nastave i učenja, obrazovnih postignuća učenika i podrške učenicima iz ugla učenika i nastavnika srednjih škola. Šira dimenzija istarživanja, bila bi dovođenje u vezu programa RWCT sa samoprocenom relevantnih oblasti, kako bi istraživanjem proverili da li program utiče i u kojoj meri na nivo ostvarenosti indikatora preko kojih se definišu standardi ključnih oblasti, relevantnih za ovaj istraživački projekat. Istraživanje se pozicionira na dihotomiji sagledavanja različitih dimenzija školske prakse, iz ugla nastavnika i ugla učenika, potom se porede procenjene oblasti i traže zakonitosti u dvouglu procena glavnih aktera vaspitno-obrazovnog procesa.Populaciju istraživanja predstavljaju nastavnici i učenici srednjih stručnih škola, tako da očekivani rezultati koji govore u prilog tezi, potencijalno odražavaju i presek postojećeg stanja na srednjoškolskom nivou stručnog obrazovanja u našoj zemlji koji karakteriše sporost reforme obrazovnog sistema kao i stavove nastavnika i učenika o neophodnosti uvođenja promena u svakodnevnoj školskoj praksi. U tom smislu, validirani upitnik iz ovog istraživanja mogao bi se primeniti i u sagledavanju stepena uticaja i nekog drugog inovativnog modela na nivo ostvarenosti standarda kvaliteta rada škole. Pozitivna korelacija inoviranog pristupa nastavi i standarda kvaliteta rada škole mogla bi biti motivacioni zamajac u profesionalnom razvoju nastavnika koji bi unosili promenu u školskoj praksi primenom interaktivnih nastavnih tehnika, u odnosu na standardni nastavni plan i program u tradicionalnom konceptu nastave.Očekuje se da nastavnici i učenici koji nastavu određenih predmeta prate prema programu RWCT u većoj meri procenjuju ostvarenost pokazatelja kvaliteta u oblastima nastave i učenja, obrazovnim postignućima učenika i podršci učenicima u ličnom i socijalnom razvoju. Rezultati istraživanja mogli bi ukazati, da ako nastavnici kao agensi promene u vaspitno-obrazovnom radu, unose promene u didaktičko-metodičkom smislu modelovanja nastave (a uz pomoć predloženog validiranog upitnika postoji mogućnost provere efekta promene/inovativnog modela na ostvarenost standarda kvaliteta rada škole) onda bi se rezultati mogli primeniti u procesima releventnim za pedagošku i razvojnu psihologiju i imati uticaj na školsku pedagogiju.

Cilj. Cilj disertacije je razvoj proširive softverske platforme za upravljanje kurikulumom u internacionalizovanom visokom obrazovanju koja doprinosi razvoju zajedničkog jezika u istraživanju kurikuluma, a da se pri tome ne ograniče lokalne zajednice prakse istraživanja kurikuluma pozicionirane u nacionalno-specifične obrazovne kontekste, odnosno da se pokaže da je moguće primeniti postojeće međunarodne standarda, proširene eventualnim dodatnim zahtevima, u visokoškolskom sistemu Republike Srbije.Metodologija. Kao osnova za modeliranje metapodataka kojima se opisuju kurikulumi u internacionalizovanom visokom obrazovanju korišćeni su međunarodni standardi MLO-AD i MLO ECTS IP/CC za predstavljanje obrazovnih prilika. Za predstavljanje metapodataka korišćene su OWL ontologije. Za razvoj sistema korišćena je iterativna metoda razvoja softvera, a implementacija je izvršena korišćenjem programskih jezika Java i Python, XML tehnologije, tehnologije veb servisa i tehnologije Semantičkog Veba. Verifikacija modela metapodataka i sistema za upravljanje kurikulumom je izvršena na realnom studijskom programu akreditovanom na na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu.Rezultati. U ovoj disertaciji ostvareni su sledeći rezultati:Predložen je model podataka za upravljanje kurikulumom u internacionalizovanom visokoškolskom obrazovanju baziran na konceptu obrazovne prilike kao osnovne jedinice za upravljanje kurikulumom, uz oslonac na standardne modele metapodataka za predstavljanje obrazovnih prilika u Evropskoj oblasti visokog obrazovanja.Predložena je mašinski čitljiva reprezentacija modela putem sintakse dovoljno ekspresivne za implementaciju modela i sama implementacija modela u obliku OWL ontologije.Predložena je formalna, mašinski čitljiva reprezentacije obrazovnih ciljeva koja omogućuje proveru konzistentnosti kurikuluma.Predložena je softverska arhitektura platforme čija je prednost mogućnost jednostavnog proširivanja novim servisima, uključujući i integraciju sa drugim sistemima.Ograničenja istraživanja/implikacije. Osnovno ograničenje teorijskog okvira kojim se razvoj platforme pozicionira u internacionalizovano istraživanje kurikuluma je što postojeća praksa upravljanja kurikulumom još uvek odstupa od proklamovanih smernica. Implikacija je ograničena mogućnost da korisnici u punoj meri koriste platformu. Ograničenja predloženog modela odnose se na potrebu njegovog proširivanja zarad zadovoljavanja specifičnih potreba krajnjih korisnika. Implikacija je potreba da se ulože dodatni napori za zadovoljavanje specifičnih potreba korisnika. Ograničenja u delu mašinski čitljive reprezentacije su direktna posledica postojećih ograničenja tehnologija Semantičkog Veba u domenu semantičke ekspresivnosti i performansi. Implikacije su ograničena mogućnost kontekstualno zavisnog opserviranja kurikuluma i ograničena mogućnost praktičnog korišćenja reprezentacije modela zbog problema performansi aplikacija Semantičkog Veba.Praktične implikacije. Krajnja namena ovog modela je unapređivanje semantičke interoperabilnosti u Areni Evropskog Visokoškolskog obrazovanja putem tehničkog mapiranja informacija o kursevima i drugim obrazovnim prilikama na interoperabilnu specifikaciju obrazovnih prilika. Platforma ima sledeće moguće praktične primene:Oglašavanje kurseva.Posredovano prijavljivanje (brokerski servis) za učešće u obrazovnim prilikama,Poređenje obrazovnih prilika (u odnosu na referentne repere i međusobno),Evaluacija i kontrola kvaliteta akademskih obrazovnih prilika,iPraćenje studentskog postignuća (Transcript of Records, ToR).Originalnost/vrednost. Originalan doprinos nauci je sledeći.Artikulisanje teorijskog okvira istraživanja kojim se razvoj platforme za upravljanje kurikulumom u internacionalizovanom visokom obrazovanju pozicionira u internacionalizovano istraživanje kurikuluma i koncept obrazovne prilike usvaja kao osnovna jedinica za upravljanje kurikulumom.Predlog modela podataka za upravljanje kurikulumom u internacionalizovanom visokoškolskom obrazovanju baziran na konceptu obrazovne prilike kao osnovne jedinice za upravljanje kurikulumom, uz oslonac na standardne modele metapodataka za predstavljanje obrazovnih prilika u Evropskoj oblasti visokog obrazovanja.Predlog mašinski čitljive reprezentacije modela putem sintakse dovoljno ekspresivne za implementaciju modela i sama implementacija modela u obliku OWL ontologije.Predlog formalne, mašinski čitljive reprezentacije obrazovnih ciljeva koja omogućuje proveru konzistentnosti kurikuluma.Predlog softverske arhitekture platforme baziran na predloženom modelu i tehnologijama Semantičkog Veba.Prototipska implementacija i njena primena na studiji slučaja realnog akreditovanog studijskog programa predstavljaju verifikaciju i potvrdu praktične vrednosti predloženog modela i softverske arhitekture platforme.
Purpose – The aim of the dissertation is the development of extensible software platform for managing internationalized curriculum in higher education. The platform contributes to the development of shared curriculum study language which does not limit the local educational practices. The solution proposed in this dissertation is in accordance with the national- specific educational context as well as existing international standards and is fully applicant to the higher education system of the Republic of Serbia .Design/methodology/approach – The platform is based upon the international standards MLO -AD and MLO ECTS IP / CC that represent learning opportunities. The standards are implemented as OWL ontologies. The system was developed by using iterative software development methods , and the implementation is done by using Java and Python programming language , XML technologies, Web services and Semantic Web technologies. The verification of the metadata model and the system in whole is carried out on an accredited degree program in the Faculty of Technical Sciences in Novi Sad.Findings. In this dissertation, following results were achieved:• The data model for managing curriculum in internationalized higher education based upon the concept of learning opportunities and relying on the standardized metadata model for representing the learning opportunities in the European higher education area was proposed.• The machine readable representation of the model was adopted. The syntax is expressive enough for the implementation of the model. The model was implemented as a set OWL ontologies.• The formal, machine readable representation of educational objectives which allows formal curriculum evaluation and consistency check is proposed.• The extensible platform for managing curriculum in the internationalized higher education is proposed.Research limitations / implications – The main limitation of the theoretical framework that is the basis of the platform is that existing educational practice often is not consistent with the contemporary findings of the curriculum theory. The implication of this fact is limited ability for users to make full use of the platform. Limitations of the proposed model are related to the need for its extensions that should satisfy the specific needs of the end users. The implication of this limit is the need to make additional efforts to meet the specific needs of the users. Limitations concerning the machine-readable representations of the model are a direct consequence of the limitations of existing Semantic Web technologies in the domain of semantic expressiveness and performance. The implications are limited possibility of contextually dependent observation of the curriculum and the limited possibility of practical use of the model representation due to the performance problem present in the Semantic Web applications.The practical implications. The main purpose of this model is to improve semantic interoperability in the European higher education area through the mapping of the information on courses and other educational opportunities onto the interoperable specification of learning opportunities . The platform has the following practical applications:• Course advertising.• Mediated enrollment (brokerage services) to learning opportunities,• Comparison of learning opportunities (relative to the reference benchmarks and each other),• Evaluation and quality control of academic learning opportunities , and• Monitoring of student achievement (Transcript of Records, ToR) .Originality/value –The scientific contribution of this dissertation are following:• Articulating the theoretical framework necessary for the development of the platform for curriculum management in internationalized higher education.• Development of the data model based upon the concept of the learning opportunities.• Proposing the machine-readable representation of the model through syntax expressive enough for the implementation of the model and the actual implementation of the model in the form of OWL ontologies.• Proposing a formal, machine-readable representation of educational objectives, which allows curriculum consistency check.• Proposing the software platform based on the proposed model and the Semantic Web technologies.The proposed platform was verified by implementing a prototype and applying it to the case study of an accredited degree program held at the Faculty of Novi Sad.
null

Iskustvo u radu sa studentima pokazalo je da studenti nedovoljno ĉesto ostvaruju zadovoljavajuće ishode uĉenja na lingvistiĉkim predmetima na studijama engleskog jezika, što je takoĊe opisano i u stranoj literaturi. Kao jedan od razloga navodi se nastava koja upućuje studente na pasivnost, te oni pribegavaju memorisanju i reprodukciji materijala kao najĉešćim ishodima uĉenja. Biggs (1999) razraĊuje koncepte dubinskog i površinskog pristupa uĉenju, koje relevantna literatura smatra kljuĉnim faktorima za kvalitet ishoda uĉenja. Dubinski pristup uĉenju korelira sa kvalitetnim ishodima uĉenja i funkcionalnim znanjem, a karakterišu ga motivacija, zadovoljstvo usled uĉenja, studentska aktivnost i to aktivnost visokih kognitivnih funkcija. Visoke kognitivne funkcije (Bloom i dr. 1956, Anderson i dr. 2001) i povezane kognitivne radnje (rešavanje problema, analitiĉko, kritiĉko i kreativno razmišljanje) jesu najvaţniji ciljevi visokog obrazovanja jer samo one, usled primene transfera uĉenja, govore o steĉenom i primenljivom, tj. funkcionalnom znanju. Obuka i razvoj visokih kognitivnih funkcija omogući će studentima da uĉenju pristupe dubinski što je još jedan razlog da budu osnovni nastavni cilj svih predmeta na ustanovama tercijarnog obrazovanja. U skladu sa ovim teorijskim postavkama postavljene su osnovna i pomoćna hipoteza: upotreba posebno konstruisanih veţbi za aktivaciju viših kognitivnih funkcija u nastavi lingvistiĉkih predmeta dovešće do sticanja funkcionalnog znanja na teorijskom i praktiĉnom nivou; steĉeno znanje kroz ovakvu eksperimentalnu nastavu i upotreba tog znanja odraţavaće kognitivne funkcije ne samo niţeg nego i višeg reda: primeniti, analizirati, proceniti, stvoriti, kao i kritiĉko i kreativno razmišljanje i rešavanje problema. Kako bi se proverile hipoteze, sproveden je eksperiment sa studentima prve godine engleskog jezika (N=34) na Fakultetu za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić u Novom Sadu. U istraţivanju sa paralelnim grupama, eksperimentalna grupa je imala veţbe sa aktivnostima koje razvijaju više kognitivne funkcije na predmetu uvod u opštu lingvistiku tokom zimskog semestra školske 2012/2013. godine. UporeĊeni su kvantitativni rezultati kolokvijuma eksperimentalne i kontrolne grupe na kraju semestra, a potom je sproveden intervju sa po pet studenata iz svake grupe radi utvrĊivanja kvalitativnih razlika u kognitivnim procesima kod ove dve grupe. Obe grupe su ostvarile podjednak uspeh na kolokvijumu, te je osnovna hipoteza odbaĉena. Kodirani podaci iz intervjua pokazali su da obe grupe podjednako koriste kognitivne funkcije po broju i distribuciji, te je i pomoćna hipoteza odbaĉena. Kao objašnjenje za odsustvo većeg uspeha EG navedena su metodološka ograniĉenja istraţivanja: duţina eksperimentalne nastave, problem dokazivosti transfera i problem kodiranja intervjua. Drugi faktori koji mogu objasniti neuspeh su: prethodno steĉene navike u uĉenju, neshvatanje svrhe izuĉavanja predmeta i dr. UporeĊeni su rezultati boljih i slabijih studenata, te je utvrĊeno da bolji studenti pokazuju veći stepen samostalnosti, da upotrebljavaju više kognitivne funkcije kao i duţe nizove kognitivnih radnji. Posmatrajući kvalitativne podatke, bolji studenti eksperimentalne grupe pokazali su promenu gledanja na svet usled izuĉavanja lingvistike i izrazili su zadovoljstvo zbog uĉenja ovog predmeta. Oni pokazuju i upotrebu najduţih nizova vezanih kognitivnih radnji. Iz ovoga se moţe zakljuĉiti da su oni pristupili uĉenju dubinski i zbog toga ostvarili kvalitetnije ishode uĉenja. U cilju donošenja ĉvrstih zakljuĉaka neophodno je sprovesti dugotrajniji i obuhvatniji multidiciplinarni istraţivaĉki projekat, s obzirom da bi pozitivni rezultati bili od velikog znaĉaja za poboljšanje ishoda uĉenja na tercijarnom nivou obrazovanja. Ključne reči: uĉenje i nastava na tercijarnom nivou, taksonomija obrazovnih ciljeva, pristupi uĉenju, više kognitivne funkcije, transfer uĉenja, funckionalno znanje.
The experience of working with university students has shown that the learning outcomes of linguistic courses are infrequently satisfactory, which is also described in literature worldwide. Teaching philosophy in which students are forced into passives roles is one of the causes since such teaching results in low motivation with memorizing and reproduction of learned materials as the most frequent outcomes of learning. Biggs (1999) develops the concepts of deep and superficial learning approaches which have been declared in the relevant literature as key factors for the quality of learning outcomes. Deep approach to learning correlates with high quality learning outcomes, and is characterized by high motivation, satisfaction with learning and student activity of appropriately high cognitive levels. Higher cognitive functions (Bloom et. al. 1956, Anderson at al. 2001) and related cognitive activities (problem solving, analytical, critical and creative thinking) are the most important goals of higher education since these thinking skills are transferable and therefore represent applicable and functional knowledge. The training and development of the higher cognitive skills enables students to use deep approaches to learning, which is an additional reason to consider them as fundamental teaching goals in all courses in tertiary education. Based on this theoretical framework the main hypothesis and sub-hypothesis were formulated as follows: the use of specially designed practices which activate higher cognitive functions (HCF) will result in acquiring functional knowledge at both theoretical and practical levels; the knowledge gained through such teaching will reflect the use of higher cognitive functions: apply, analyze, evaluate, create, as well as show problem solving skills and critical and creative thinking. To test the hypotheses an experiment was conducted with the first year English language students (N=34) at the Faculty of Legal and Business Studies dr Lazar Vrkatić in Novi Sad. In the parallel groups design, the experimental group (EG) was involved with activities which develop HCFs in the course of Introduction to General Linguistics during the winter semester of the 2012/2013. Quantitative data were collected at the end of the semester (the final test) and compared between the two groups to determine whether the EG scored better results than the control group (CG). This was followed by interviews with five respondents from each group to qualitatively compare the cognitive processes. No statistically significant difference between test results in the two groups was found and so the main hypothesis was rejected. The coded data from the interviews showed an equal number of identified CFs with both groups with similar distribution patterns, thus the sub-hypothesis was also rejected. The absence of better scores of the EG can be explained by some methodological limitations of the experiment, such as the length of the experimental activities, the problem of proof of transfer and the coding of the interview data. Other factors include the existing learning habits of students, the inability to grasp the purpose of studying linguistics, etc. The results of better students were compared to those of the weaker ones, which showed that better students are more autonomous, use a greater number of HCFs and string more CFs into a complex response. Qualitative data also showed that better students of the experimental group expressed a change in how they see the world around them and express satisfaction because of studying linguistics. They also string the longest chains of cognitive activities. These findings lead to a conclusion that better students of the EG used deep approaches to learning which resulted in higher quality learning outcomes. In order to achieve conclusive results, a comprehensive long-term multidisciplinary research project should be carried out, since its results would have a significant impact on the quality of learning outcomes in tertiary education.

Na osnovu postojećih iskustava u razvijenim obrazovno-prosvetnim centrima disertacija ima za cilj izgradnju optimalnog modela sadržaja nastave tehničkog obrazovanja koji će omogućiti aktuelizaciju programa i nastave predmeta. Analizom prikupljenih podataka potvrđena je hipoteza da izbor sadržaja u nastavi tehničkog obrazovanja ne prati tendencije naučnotehnološkog razvitka, te samim tim nastavu čini manje efikasnom i efektivnom.
On the first hand, this project is based on the existingexpiriences in developed educational centres, andbecause of that it is use for developing this optimalmodel witch has contents teaching technicaleducation and that will enable actuelisation ofprogram and teaching metods in this subject.Secondly, to analyze existing information it is certifythis hypothesis in that way that selection contains inteaching technical education does not follow tendencyeducation - technical development, and as a resultthis education is less effective and actual.

Glavni cilj ove disertacije bio je da se ispita u kojoj meri će nastavni pristup zasnovan na interkorelaciji makroskopskog, submikroskopskog i simboličkog nivoa  reprezentacije znanja uticati na performanse učenika u oblasti neorganskih reakcija, a takođe i kakav će biti njen uticaj na samoprocenu uloženog mentalnog napora. Ukupan uzorak ovog istraživanja sačinjavalo je 313 učenika iz dve gimnazije, a  istraživanje je sprovedeno u toku školske 2012/13. školske godine. Kao merni instrument za merenje performansi korišćen je dvoslojni test znanja sa zadacima višestrukog izbora, a svaki zadatakje praćen sedmostepenom skalom Likertovog tipa za samoprocenu uloženog mentalnog napora. Dobijeni rezultati pokazuju da primenjena instrukciona strategija, koja se oslanja na primenu višestrukih nivoa reprezentacije znanja vodi povećanju učeničkih performansi, a istovremeno i smanjenju kognitivnog opterećenja. Rezultati dobijeni za procenu instrukcione efikasnosti sugerišu da primenjeni model predstavlja efikasan nastavni model.Dalje istraživanja performansi pokazala su da  primenjena instrukciona strategija ima podjednako pozitivan uticaj kako na performanse, tako i na procenjeni mentalni napor ispitanika oba pola. Ispitivana strategija takođe se pokazala efikasnom u obuci svih ispitivanih grupa učenika (najmanje uspešnih, srednje uspešnih i najuspešnijih). Pored toga  rezultati  su ukazali i na postojanje velikog broja miskoncepcija u K grupi ispitanika, dok su u E grupi, koja je učestvovala u eksperimentalnoj nastavi, veliki broj  miskoncepcija bio eliminisan.Na kraju, rezultati analize kognitivne kompleksnosti ukazali su na postojanje značajnih korelacija između svih ispitivanih parova varijabli (performanse-kognitivna kompleksnost; performanse-mentalni napor i mentalni napor-kognitivna kompleksnost).
The central goal of this disserta-tion  was to examine the extent to which a teaching approach fo-cused on the interaction  among macroscopic, submicroscopic and symbolic levels of chemistry representations could affect high school students’ performance in the field of inorganic reactions, as well as to examine how the appli-ed  instruction influences stu-dents’ assessment of invested mental effort.The total sample of this research included 313 high school stu-dents. The survey was conducted in the 2012-2013 school year. As a measuring instrument for stu-dent  performance a  two-tier mu-ltiple-choice test  of knowledge was used.  Each task in the test was followed by a seven point Likert-type scale for evaluation of invested mental effort. Obtained results indicate that a teaching strategy relying on the interplay between three levels of knowledge representation leads to an increase in students’ performance and also contributes to the reduction of cognitive load. The obtained results for calcula-ted mental efficiency suggest that the applied instructional model represents an effective teaching model. Further performance te-sting have shown that applied instructional strategy have simi-lar positive impact in terms of both performance and mental effort on the subjects of both genders. This strategy has also proved to be effective in training all examined groups of students (low achievers,  middle achievers and high achievers). In addition, results indicated the existence of a large number of misconceptions in the K group, while in the group E, that was subjected to experi-mental teaching, a great deal of misconceptions was eliminated.Last but not least, the results of cognitive complexity analysis indicated the existence of signifi-cant correlations between all the examined pairs of variables (pe-rformance-cognitive complexity; performance-mental effort; me-ntal effort-cognitive complexity).

Disertacija obuhvata opis tradicionalne nastave engleskog jezika kao podsistema sistema obrazovanja i tradicionalne nastave engleskog jezika: jezičke sposobnosti i jezički elementi, nastavne metode, oblici i sredstva. Dostignuća informatičke tehnologije utiču na neophodne promene u obrazovanju. Model računarski podržane nastave engleskog jezika dat je kroz primenu servisa Interneta i kibernetskih i posebnih metoda nastave u računarskoj laboratoriji.
The dissertation presents a description of the traditional English Language teaching as a subsystem of the educational system: langauge skills and elements, methods, forms, aids.The achievments of information technology make influence on necessary changes in education. It also presents model of Computer Assisted English Language Teaching and Learning applying the Internet services and kibernetics and special teaching methods in acomputer laboratory.

У раду се разматра проблем инклузије деце са тешкоћама у развоју уредовне основне школе, кроз сагледавање основних могућности и ограничења заовај процес у нашим основним школама. У теоријском делу рада бавили смо сетеоријским полазиштима истраживања, појмовним одређењима, терминологијом икласификацијом деце са тешкоћама у развоју и њиховим положајем у друштву. Датје приказ различитих модела образовања ове деце и правних докумената којиподржавају инклузију. Посебно је размотрен проблем инклузивног образовања иприказано је стање у нашој земљи у погледу образовања ове деце. Анализирани суосновни аспекти инклузивног образовања: ставовско-вредносне орјентације премаовој деци, улоге наставника и специфичности наставе, интеракције деце сатешкоћама у развоју и вршњака и партнерство школе и родитеља деце сатешкоћама у развоју. Дат је приказ сродних истраживања обављених у нашојземљи и окружењу. У другом делу рада приказано је истраживања које је за циљимало утвђивање могућности и ограничења укључивања деце са тешкоћама уразвоју у редовне основне школе на основу испитивања ставова, искустава имишљења учитеља, наставника, директора, стручних сарадника и родитеља осталедеце о овом процесу, имплицитних педагогија наставника и процена фактора којимогу да олакшају или отежају овај процес. Зависне варијабле истраживања судоведене у везу са реализацијом пилот-пројекта инклузивног образовања,образовним профилом, дужином радног стажа и образовним нивоом родитеља.Указано је на кључне могућности и ограничења за укључивање деце са тешкоћамау развоју у нашим школама. Резултати указују на то да је пилот-пројекатинклузивног образовања имао позитиван утицај на ставове наставника и родитељапрема овом процесу. Дате су препоруке за припрему школа и наставника као исмернице за даља истраживања у овој области. Главне практичне импликацијеистраживања односе се на иницијално образовање наставника и њихово даљестручно усавршавање у овој области.
U radu se razmatra problem inkluzije dece sa teškoćama u razvoju uredovne osnovne škole, kroz sagledavanje osnovnih mogućnosti i ograničenja zaovaj proces u našim osnovnim školama. U teorijskom delu rada bavili smo seteorijskim polazištima istraživanja, pojmovnim određenjima, terminologijom iklasifikacijom dece sa teškoćama u razvoju i njihovim položajem u društvu. Datje prikaz različitih modela obrazovanja ove dece i pravnih dokumenata kojipodržavaju inkluziju. Posebno je razmotren problem inkluzivnog obrazovanja iprikazano je stanje u našoj zemlji u pogledu obrazovanja ove dece. Analizirani suosnovni aspekti inkluzivnog obrazovanja: stavovsko-vrednosne orjentacije premaovoj deci, uloge nastavnika i specifičnosti nastave, interakcije dece sateškoćama u razvoju i vršnjaka i partnerstvo škole i roditelja dece sateškoćama u razvoju. Dat je prikaz srodnih istraživanja obavljenih u našojzemlji i okruženju. U drugom delu rada prikazano je istraživanja koje je za ciljimalo utvđivanje mogućnosti i ograničenja uključivanja dece sa teškoćama urazvoju u redovne osnovne škole na osnovu ispitivanja stavova, iskustava imišljenja učitelja, nastavnika, direktora, stručnih saradnika i roditelja ostaledece o ovom procesu, implicitnih pedagogija nastavnika i procena faktora kojimogu da olakšaju ili otežaju ovaj proces. Zavisne varijable istraživanja sudovedene u vezu sa realizacijom pilot-projekta inkluzivnog obrazovanja,obrazovnim profilom, dužinom radnog staža i obrazovnim nivoom roditelja.Ukazano je na ključne mogućnosti i ograničenja za uključivanje dece sa teškoćamau razvoju u našim školama. Rezultati ukazuju na to da je pilot-projekatinkluzivnog obrazovanja imao pozitivan uticaj na stavove nastavnika i roditeljaprema ovom procesu. Date su preporuke za pripremu škola i nastavnika kao ismernice za dalja istraživanja u ovoj oblasti. Glavne praktične implikacijeistraživanja odnose se na inicijalno obrazovanje nastavnika i njihovo daljestručno usavršavanje u ovoj oblasti.
This paper discusses the problem of inclusion of children with developmentaldifficulties in regular primary schools through obtaining an insight into basic possibilitiesand limitations of this process in our primary schools. In theoretical part of the paper, wedealt with theoretical starting points for the research, definition of concepts, terminologyand classification of children with developmental difficulties and their position in thesociety. We provided an overview of different models of education for these children andlegal documents supporting the inclusion. The problem of inclusive education was givenspecial consideration and the situation in our country regarding the education of thesechildren was presented. The basic aspects of inclusive education were analysed:attitudinal-value orientations towards these children, roles of teachers and peculiarities ofinstruction, interactions of children with developmental difficulties with their peers, andpartnership between school and parents of these children. We provided an overview ofsimilar research studies published in our country and the surroundings. In the second partof the paper, we presented the research whose goal was to establish the possibilities andlimitations of the inclusion of children with developmental difficulties in regular primaryschools based on studying the attitudes, experiences and opinions of teachers, principals,expert associates and parents of other children about this process, the implicit pedagogiesof teachers and assessment of factors that can facilitate or aggravate this process.Dependent variables in the research are linked with the implementation of the pilotprojectof inclusive education, educational profile, years of service, and educational levelof parents. It is pointed out to the key possibilities and limitations of the inclusion ofchildren with developmental difficulties in our schools. The results indicate that the pilotprojectof inclusive education had a positive influence on attitudes of teachers and parentstowards this process. Recommendations for preparation of schools and teachers areprovided, as well as the guidelines for further research in this area. The main practicalimplications of the research refer to the initial education of teachers and their furtherprofessional improvement in this field.

Васпитно-образовни школски систем у једној уређеној друштвеној заједници,подразумева основну школу, као неалтернативну институцију, намењенупочетном системском васпитању и образовању полазника, одређене староснедоби, који су истовремено и будући носиоци одрживости предметне друштвенезаједнице.Од појаве првих облика спонтаног инстинктивног радног самоваспитавањасубјеката, преко установљења свести о потреби истовременог и васпитавања иобразовања субјеката, те бројних преображаја друштвене заједнице, узрокованихполитичким, културним и/или индустријским револуцијама, а по протеку дугогвременског периода, настале су прве школе.На простору Европе, у другој половини XVII века, од стране великог чешкогпедагога и реформатора Јана Амоса Коменског, понуђен је оригинални идејниконцепт „опште основне наставе“, засноване на предмeтно-разредно-часовномсистему, а наведени концепт несумњиво је послужио у стварању нове школе.Историја је забележила, да се развој основне школе на простору Србије, одвијаоврло споро, неуједначено, и са бројним потешкоћама. У Кнежевини Србији,године 1863. на законити начин, први пут је установљена основна школа, каоваспитно-образовна институцијa, а у Краљевини Србији, 1898.године, на законитначин, први пут je уведен нови наставни предмет, под називом Ручни рад, учетворогогишњу основну школу, за мушку и женску децу, од првог до четвртогразред, да би тек 1959.године, била заснована јединствена обавезна осмогодишњашкола, за сву децу одређене старосне доби. У Србији, наставним планoм ипрограмoм за основну школу, из 1959.године, уместо наставног предмета подназивом Ручни рад, био је заступљен од IV до VIII разреда, наставни предмет подназивом Основи општетехничког образовања. Надаље, вршене су бројне измене идопуне наставног плана и програм за основну школу, а тим променама био јеобухваћен и наставни предмет Основи општетехничког образовања, коме јемењан назив (Општетехничко образовање, Основи технике, Техничкообразовање, и Техничко и информатичко образовање), мењана затупљеност поразредима (од IV до VIII разреда; од V до VIII разреда), мењан фонд часова имењан наставни програм.Потенцијалне могућности и значајност наставног предмета Техничко обрaзовање,односно, Техничко и информатичко образовање, у процесу основношколскогваспитања и образовања, којима се омогућава ученицима стицање квантитативнихи квалитативних комлексних васпитно-образовних школских постигнућа, тевишегодишње праћење наставе из наведеног наставног предмета, активно инепосредно учешће у реализацији наставе, преузимање искустава других,објективно изучавање грађе са стручних и научих скупова, те лични доприносафирмацији наведеног наставног предмета, допринели су да се спроведепредметно педагошко експериментално истраживање, а све ради доприносаунапређењу наставе и увећању исходних ученичких васпитно-образовнихпостигнућа.У периоду од 1996/1997 па закључно до 2010/2011 године, у основној школи,спроведено је предметно педагошко експериментално истраживање, а закарактеристичне школске године истражен је утицај промена наставног програма7за наставни предмет Техничко образовање, односно, Техничко и информатичкообразовање, на образовна постигнућа ученика осмог разреда, мерена скором натесту знања ТО (кумулативно градиво од петог до осмог разреда), и истражен јеутицај наведене промене наставног програма на мотивацију ученика за наведенинаставни предмет, мерену скором на скали мотивације за наставни предмет МНП.Налази предметног педагошког експериметналног истраживања потврдили супостављене хипотезе, односно, утврђена је узрочно-последична веза измеђупромена наставног програма и образовнoг постигнућа ученика осмог разреда ињихове мотивисаности за наведени наставни предмет.Неспорно је, да је предметно педагошко истраживање актуелно у времену ипростору, да због своје оригиналности, побуђује заинтересованост стручне инаучне педагошке јавности, и за очекиват је, да добијени резултати, допринесуразвоју основношколског образовања, корекцијама и иновирањима будућихреформских захвата у домену наставних планова и програма, и тиме унапредeнаставу из наведеног наставног предмета. Имплементацијом добијених резултатаа кроз унапређење наставе из наведеног наставног предмета, допринеће се иформирању функционалних знања, умећа и вештина код ученика, чиме ће се ипобољшaти примењивост њихових стечених знања, умећа и вештина у даљемшколовању и у животној и радној „школи“.
Vaspitno-obrazovni školski sistem u jednoj uređenoj društvenoj zajednici,podrazumeva osnovnu školu, kao nealternativnu instituciju, namenjenupočetnom sistemskom vaspitanju i obrazovanju polaznika, određene starosnedobi, koji su istovremeno i budući nosioci održivosti predmetne društvenezajednice.Od pojave prvih oblika spontanog instinktivnog radnog samovaspitavanjasubjekata, preko ustanovljenja svesti o potrebi istovremenog i vaspitavanja iobrazovanja subjekata, te brojnih preobražaja društvene zajednice, uzrokovanihpolitičkim, kulturnim i/ili industrijskim revolucijama, a po proteku dugogvremenskog perioda, nastale su prve škole.Na prostoru Evrope, u drugoj polovini XVII veka, od strane velikog češkogpedagoga i reformatora Jana Amosa Komenskog, ponuđen je originalni idejnikoncept „opšte osnovne nastave“, zasnovane na predmetno-razredno-časovnomsistemu, a navedeni koncept nesumnjivo je poslužio u stvaranju nove škole.Istorija je zabeležila, da se razvoj osnovne škole na prostoru Srbije, odvijaovrlo sporo, neujednačeno, i sa brojnim poteškoćama. U Kneževini Srbiji,godine 1863. na zakoniti način, prvi put je ustanovljena osnovna škola, kaovaspitno-obrazovna institucija, a u Kraljevini Srbiji, 1898.godine, na zakonitnačin, prvi put je uveden novi nastavni predmet, pod nazivom Ručni rad, učetvorogogišnju osnovnu školu, za mušku i žensku decu, od prvog do četvrtograzred, da bi tek 1959.godine, bila zasnovana jedinstvena obavezna osmogodišnjaškola, za svu decu određene starosne dobi. U Srbiji, nastavnim planom iprogramom za osnovnu školu, iz 1959.godine, umesto nastavnog predmeta podnazivom Ručni rad, bio je zastupljen od IV do VIII razreda, nastavni predmet podnazivom Osnovi opštetehničkog obrazovanja. Nadalje, vršene su brojne izmene idopune nastavnog plana i program za osnovnu školu, a tim promenama bio jeobuhvaćen i nastavni predmet Osnovi opštetehničkog obrazovanja, kome jemenjan naziv (Opštetehničko obrazovanje, Osnovi tehnike, Tehničkoobrazovanje, i Tehničko i informatičko obrazovanje), menjana zatupljenost porazredima (od IV do VIII razreda; od V do VIII razreda), menjan fond časova imenjan nastavni program.Potencijalne mogućnosti i značajnost nastavnog predmeta Tehničko obrazovanje,odnosno, Tehničko i informatičko obrazovanje, u procesu osnovnoškolskogvaspitanja i obrazovanja, kojima se omogućava učenicima sticanje kvantitativnihi kvalitativnih komleksnih vaspitno-obrazovnih školskih postignuća, tevišegodišnje praćenje nastave iz navedenog nastavnog predmeta, aktivno ineposredno učešće u realizaciji nastave, preuzimanje iskustava drugih,objektivno izučavanje građe sa stručnih i naučih skupova, te lični doprinosafirmaciji navedenog nastavnog predmeta, doprineli su da se sprovedepredmetno pedagoško eksperimentalno istraživanje, a sve radi doprinosaunapređenju nastave i uvećanju ishodnih učeničkih vaspitno-obrazovnihpostignuća.U periodu od 1996/1997 pa zaključno do 2010/2011 godine, u osnovnoj školi,sprovedeno je predmetno pedagoško eksperimentalno istraživanje, a zakarakteristične školske godine istražen je uticaj promena nastavnog programa7za nastavni predmet Tehničko obrazovanje, odnosno, Tehničko i informatičkoobrazovanje, na obrazovna postignuća učenika osmog razreda, merena skorom natestu znanja TO (kumulativno gradivo od petog do osmog razreda), i istražen jeuticaj navedene promene nastavnog programa na motivaciju učenika za navedeninastavni predmet, merenu skorom na skali motivacije za nastavni predmet MNP.Nalazi predmetnog pedagoškog eksperimetnalnog istraživanja potvrdili supostavljene hipoteze, odnosno, utvrđena je uzročno-posledična veza izmeđupromena nastavnog programa i obrazovnog postignuća učenika osmog razreda injihove motivisanosti za navedeni nastavni predmet.Nesporno je, da je predmetno pedagoško istraživanje aktuelno u vremenu iprostoru, da zbog svoje originalnosti, pobuđuje zainteresovanost stručne inaučne pedagoške javnosti, i za očekivat je, da dobijeni rezultati, doprinesurazvoju osnovnoškolskog obrazovanja, korekcijama i inoviranjima budućihreformskih zahvata u domenu nastavnih planova i programa, i time unapredenastavu iz navedenog nastavnog predmeta. Implementacijom dobijenih rezultataa kroz unapređenje nastave iz navedenog nastavnog predmeta, doprineće se iformiranju funkcionalnih znanja, umeća i veština kod učenika, čime će se ipoboljšati primenjivost njihovih stečenih znanja, umeća i veština u daljemškolovanju i u životnoj i radnoj „školi“.

Okosnicu ovog istraživačkog rada u najširim
okvirima čini mišljenje da se putem likovnog
izražavanja snažno manifestuju stvaralački potencijali
dece i mladih, kao i da je doprinos likovnog vaspitanja
i obrazovanja posebno značajan za razvoj stvaralačkog
izražavanja i kulturnog identiteta ličnosti. U radu je
razmatrana višeslojna uloga učitelja i nastavnika
likovne kulture, ako i mogućnosti različitih
metodičkih pristupa u procesu razvoja kako
kreativnih, tako i ukupnih potencijala učenika, sa
ciljem integralnog razvoja ličnosti u duhu osnovnih
humanističkih načela. Problemsko polje rada odnosi se
na utvrđivanje faktora koji utiču na razvoj dečijeg
likovnog stvaralaštva, a sprovedenim istraživanjem se
nastojao dati odgovor na pitanje u kojoj meri
didaktičko-metodičke kompetencije, stavovi i postupci
učitelja i nastavnika likovne kulture utiču na razvoj
likovnog izraza učenika osnovnoškolskog uzrasta. Cilj
istraživanja bio je sagledati efekte didaktičkometodičke
osposobljenosti i metodičkog pristupa
likovnom vaspitanju i obrazovanju nastavnika kroz
prikupljanje podataka i analizu: programa inicijalnog
obrazovanja učitelja i nastavnika likovne kulture,
stavova i postupaka učitelja i nastavnika likovne
kulture u vaspitno-obrazovnoj praksi, kao i produkata
likovnog stvaralaštva učenika sa kojima učitelji i
nastavnici likovne kulture ostvaruju program nastave
likovne kulture.
Istraživanje je sprovedeno tokom školske
2015/2016. godine na teritoriji južnobačkog okruga i
teritoriji grada Beograda. Uzorak je činilo 210 učenika
II i VI razreda osnovne škole, a kao instrument
korišćen je modifikovani Test sedam crteža. Drugi deo
podataka prikupljen je pomoću Upitnika za učitelje i
4
nastavnike likovne kulture sastavljenog za potrebe
ovog istraživanaja, a uzorak je činilo 87 ispitanika.
Ključni rezultati istraživnja pokazali su da
učenici čiji su nastavnici inicijalno obrazovanje stekli
na umetničkim fakultetima, pokazuju viši nivo
didaktičko-metodičke osposobljenosti u pojedinim
aspektima, kao i oni čiji se nastavnici kontinuirano
stručno usavršavaju u oblasti likovne kulture,
ostvaruju značajno bolje rezultate na polju likovnooblikovnog
razvoja u odnosu na učenike čiji su
nastavnici inicijalno obrazovanje stekli na učiteljskim
fakultetima, pokazuju niži nivo didaktičko-metodičke
osposobljenosti u pojedinim aspektima i stručno se ne
usavršavaju u datoj oblasti. Rezultati su takođe
pokazali da nastavnici koji su inicijalno obrazovanje
stekli na umetničkim fakultetima, kao i oni koji se
stručno usavršavaju u oblasti likovne kulture,
pokazuju viši nivo didaktičko-metodičke
osposobljenosti u pojedinim aspektima, u odnosu na
nastavnike koji su inicijalno obrazovanje stekli na
učiteljskim fakultetima ili se stručno ne usavršavaju u
datoj oblasti.
Na osnovu prikazanih rezultata date su
preporuke za unapređenje aktuelne metodičke prakse,
kao i profesionalnog razvoja nastavnika putem
stručnog usavršavanja u oblasti likovne kulture. Na
osnovu komparacije studijskih programa i
programskih sadržaja Pedagoškog fakulteta i
Akademije umetnosti, Univerziteta u Novom Sadu,
date su preporuke za unapređenje vaspitno-obrazovnih
politika visokoškolskih institucija koje obrazuju
nastavni kadar za rad u oblasti nastave likovne kulture
u našoj zemlji, prevashodno na nivou ishoda učenja.
Dobijeni rezultati, interpretirani u svetlu dosadašnjih
teorijskih postavki, otvorili su brojna pitanja i mogu
poslužiti kao polazište za nova istraživanaja, kako u
domenu metodike likovnog vaspitanja i obrazovanja,
tako i u širim pedagoškim okvirima.

Тема лидерства у образовању је интензивно проучавана из различитих теоријских и истраживачких перспектива. За разлику од досадашњих студија чији су циљеви и резултати били посвећени ефектима школског лидерства на образовна постигнућа ученика, основна сврха овог истраживања била је стицање увида у природу односа између трансформационог лидерства и социјалног понашања ученика у образовном контексту Републике Србије. Референтни оквир рада чине социјално-когнитивна теорија и социјални конструктивизам, док је примењен модел трансформационог лидерства у школи који подразумева четири базичне компоненте: креирање праваца развоја школе, развијање људи, редизајнирање организације и унапређење наставе.У истраживању је учествовало 120 наставника и 641 ученика из седам средњих школа на територији општина Нови Сад и Шабац. У истраживању су коришћени следећи инструменти: Упитник за процену трансформационог лидерства, Скала самоефикасности и Скала опажене колективне ефикасности наставника који су адаптирани и преведени на српски језик, као и Скала социјалног понашања ученика креирана за потребе овог истраживања.Резултати истраживања указују да постоји позитивна повезаност између трансформационог лидерства и колективне ефикасности наставника, као и између самоефикасности и колективне ефикасности наставника. Као важан налаз ове студије може се издвојити онај којим се констатује да ученици у школама у којима је трансформационо лидерство присутније у мањој мери испољавају проблеме у понашању. Добијено је да постоји негативна повезаност између самоефикасности наставника у одржавању дисциплине, с једне стране, и проблема у понашању ученика, с друге стране. Установљено је да слабо изражено трансформационо лидерство у школи, у условима неразвијене опажене колективне ефикасности наставника, предвиђа већу учесталост проблема у понашању ученика. Коначно, закључује се да постоји значајан модераторски ефекат самоефикасности на однос колективне ефикасности наставника и изражености проблема у понашању ученика.Реализовано истраживање је прво истраживање у овој области у Србији и као такво оно може имати значајне импликације на будућа истраживања и школску праксу. Развијање трансформационог лидерства и колективне ефикасности наставника омогућило би унапређење квалитета наставе и самим тим утицање на социјално понашање ученика. Овај закључак сугерише потребу за квалитетним образовањем директора и других лидера у школама. Ограничења истраживања се тичу, пре свега, структуре узорка, као и чињенице да су све варијабле мерене путем самоизвештавања испитаника. Такође, истраживањима лонгитудиналног карактера омогућило би се идентификовање промена у односима испитиваних варијабли током времена.
Tema liderstva u obrazovanju je intenzivno proučavana iz različitih teorijskih i istraživačkih perspektiva. Za razliku od dosadašnjih studija čiji su ciljevi i rezultati bili posvećeni efektima školskog liderstva na obrazovna postignuća učenika, osnovna svrha ovog istraživanja bila je sticanje uvida u prirodu odnosa između transformacionog liderstva i socijalnog ponašanja učenika u obrazovnom kontekstu Republike Srbije. Referentni okvir rada čine socijalno-kognitivna teorija i socijalni konstruktivizam, dok je primenjen model transformacionog liderstva u školi koji podrazumeva četiri bazične komponente: kreiranje pravaca razvoja škole, razvijanje ljudi, redizajniranje organizacije i unapređenje nastave.U istraživanju je učestvovalo 120 nastavnika i 641 učenika iz sedam srednjih škola na teritoriji opština Novi Sad i Šabac. U istraživanju su korišćeni sledeći instrumenti: Upitnik za procenu transformacionog liderstva, Skala samoefikasnosti i Skala opažene kolektivne efikasnosti nastavnika koji su adaptirani i prevedeni na srpski jezik, kao i Skala socijalnog ponašanja učenika kreirana za potrebe ovog istraživanja.Rezultati istraživanja ukazuju da postoji pozitivna povezanost između transformacionog liderstva i kolektivne efikasnosti nastavnika, kao i između samoefikasnosti i kolektivne efikasnosti nastavnika. Kao važan nalaz ove studije može se izdvojiti onaj kojim se konstatuje da učenici u školama u kojima je transformaciono liderstvo prisutnije u manjoj meri ispoljavaju probleme u ponašanju. Dobijeno je da postoji negativna povezanost između samoefikasnosti nastavnika u održavanju discipline, s jedne strane, i problema u ponašanju učenika, s druge strane. Ustanovljeno je da slabo izraženo transformaciono liderstvo u školi, u uslovima nerazvijene opažene kolektivne efikasnosti nastavnika, predviđa veću učestalost problema u ponašanju učenika. Konačno, zaključuje se da postoji značajan moderatorski efekat samoefikasnosti na odnos kolektivne efikasnosti nastavnika i izraženosti problema u ponašanju učenika.Realizovano istraživanje je prvo istraživanje u ovoj oblasti u Srbiji i kao takvo ono može imati značajne implikacije na buduća istraživanja i školsku praksu. Razvijanje transformacionog liderstva i kolektivne efikasnosti nastavnika omogućilo bi unapređenje kvaliteta nastave i samim tim uticanje na socijalno ponašanje učenika. Ovaj zaključak sugeriše potrebu za kvalitetnim obrazovanjem direktora i drugih lidera u školama. Ograničenja istraživanja se tiču, pre svega, strukture uzorka, kao i činjenice da su sve varijable merene putem samoizveštavanja ispitanika. Takođe, istraživanjima longitudinalnog karaktera omogućilo bi se identifikovanje promena u odnosima ispitivanih varijabli tokom vremena.

Cette étude repose sur une recherche-action-formation incluant l’analyse de récits de vie d’étudiants croates. Elle adopte une perspective microsociologique tout en accordant une importance particulière à la contextualisation et à l’historicisation. Elle articule donc trois niveaux d’analyse : le niveau microsocial se combine avec les dimensions mésosociales (politiques des universités) et macrosociales (situations sociopolitiques des pays de l’UE et politiques européennes). Une étude de cas sur les mobilités étudiantes en provenance de Croatie met tout particulièrement en relation des dimensions linguistiques, des problèmes éducatifs (avec leurs dimensions institutionnelles et pédagogiques) et des questions politiques, dans le but de porter un regard plus général sur les mobilités en Europe. Une ethnographie de l’expérience de mobilité d’étudiants croates – via l’étude de leurs usages et représentations des langues, leur rapport avec l’altérité et les nouvelles identifications qu’ils développent – permet de saisir la manière dont ils vivent cette expérience et la réinvestissent dans leur parcours de vie. Cette ethnographie débouche sur la mise en évidence de la nécessité d’un accompagnement des mobilités, pour faire d’un séjour à l’étranger une expérience formatrice susceptible de développer chez les étudiants un pouvoir d’agir. Une telle orientation didactique, si elle prend place dans le cadre d’une didactique du plurilinguisme et du pluriculturalisme, peine encore à être légitime. Ce constat mène à un questionnement portant à la fois sur la responsabilité des politiques linguistiques et éducatives européennes et sur la responsabilité éthique de la didactique des langues et des cultures
This study is based on research-action-training including the analysis of life stories of Croatian students. It therefore adopts a microsociological perspective while giving particular importance to contextualization and historicalization. It articulates three levels of analysis: the microsocial level combines with the mesosocial (university policies) and macrosocial (socio-political situations in EU countries and European policies) dimensions. This case study on student mobility from Croatia links linguistic dimensions, educational problems (with their institutional and pedagogical dimensions) and political issues, with the aim of providing a more general overview of mobility in Europe. An ethnography of the Croatian student mobility experience will then help to understand how Croatian students live this experience - including through their uses and representations of languages, their relationship to otherness and the new identifications they develop - and reinvest it in their life course. This ethnography also highlights the need for support for mobility, in particular to make a stay abroad a formative experience likely to develop student empowerment. Such a teaching orientation, if it goes in the direction of the teaching of plurilingualism and pluriculturalism, has yet to be legitimate. This finding leads to a questioning of both the responsibility of European linguistic and educational policies and the ethical responsibility of language teaching and cultural education
Ovaj se znanstveni rad temelji na akcijsko-obrazovnom istraživanju koje obuhvaća analizu životnih priča hrvatskih studenata. Rad usvaja mikrosociološku perspektivu, pri čemu je velika važnost dana kontekstualizaciji i historcizaciji. Time je omogućeno dovođenje u vezu mikrosocijalne razine analize s mezosocijalnom (sveučilišne politike) i makrosocijalnom razinom (društveno-politička situacija zemalja Europske unije i europske politike). Radi se o studiji slučaja koja obuhvaća analizu mobilnosti studenata iz Hrvatske supostavljajući jezična i didaktička gledišta, obrazovne probleme (s njihovim institucionalnim i pedagoškim aspektima) i politička pitanja, s ciljem pružanja šireg pogleda na mobilnosti u Europi. Etnografskom analizom iskustva hrvatskih studenata s mobilnosti omogućeno je bolje razumijevanje studentskog doživljaja mobilnosti – naročito kroz analizu korištenja i percepcije jezika, odnosa prema drugosti i novim identifikacijama koje razvijaju - i kako to iskustvo reinvestiraju u daljnjem životu. Studijom je također utvrđena nužnost postojanja programa podrške odlaznim studentima koji bi se temeljio na didaktici višejezičnosti i višekulturalnosti, a čiji bi cilj bio da boravak u inozemstvu za svakog studenta bude formativno i osnažujuće iskustvo. Radi se međutim o didaktičkom modelu koji tek neznatno prihvaćen, što posljedično dovodi do preispitivanja odgovornosti europskih jezičnih i obrazovnih politika te etičke odgovornosti didaktike jezika i kultura

Primenom teorija digitalnih komunikacija i sociologije veba i empirijskih dokaza, u doktoratu pažnja će biti posvećena pitanju mogućnosti primene internet tehnologija u oblasti visokog obrazovanja. Kroz kategorije nove društvenosti i umreženog zajedništva, procesi saradnje i interakcije su istraženi, i testirane su komunikacione mogućnosti internet zajednica u Srbiji. Biće analizirani i predstavljeni novi fenomeni koje se pojavljuju u praksama komunikacije i učešća u naprednim inteligentnim sistemima, kao što je visokoškolska zajednica.
By deploying theories of digital communications and sociology of web, as well as the empirical evidence - in the thesis attention will be paid to the issue of the possibilities of application of Internet technologies in the area of higher education. Through categories of new sociability and networked community, the processes of collaboration and interaction are explored, and communication possibilities in the internet communities in Serbia are tested. New phenomena that emerge in the communication and collaboration practices in an advanced intelligent system, such is a higher education community, will be analysed.

Svetska  zdravstvena  organizacija  definiše kvalitet  života kao  percepciju  pojedinca  o sopstvenom  položaju  u  životu  u  kontekstu kulture i sistema vrednosti u kojima živi kao i prema   svojim   ciljevima,   očekivanjima, standardima  i  interesovanjima.To  je  širok koncept  koga  čine:  fizičko  zdravlje  pojedinca, psihološki   status,   materijalna   nezavisnost, socijalni  odnosi  i  njihovi  odnosi  prema značajnim karakteristikama spoljašnje sredine. Procenjuje  se  da  preko  bilion  ljudi  živi  sanekim  oblikom  invaliditeta,  što čini oko 15% svetske  populacije. Prisustvo bilo  kakvog telesnog invaliditeta kod osobe može  značajno da utiče na njen psihofizički i socijalni razvoj. Procenjivanje  uticaja  fizičkog  invaliditeta  na svakodnevni   život   odslikava   kakvo je funkcionisanje i blagostanje te osobe iz dana u dan i u različitim domenima života, što  zapravo predstavlja procenu kvaliteta života. Istraživanje  predstavlja  studiju  preseka  na uzorku  od  227  odraslih  osoba  sa  motornim invaliditetom  u  Vojvodini,  koji  su  članovi udruženja osoba sa invaliditetom. Kao instrument istraživanja korišćen je posebno kreiran  upitnik  za  procenu  kvaliteta  života osoba sa invaliditetom. Osnovni cilj istraživanja je bio da se proceni kvalitet života osoba sa invaliditetom u odnosu na fizičko, socijalno i emocionalno funkcionisanje kod odraslih osoba sa motornim invaliditetom na teritoriji Vojvodine, kao i da se utvrdi postojanje  razlike  u  kvalitetu  života u odnosu na nivo obrazovanja,  zaposlenost  i bračno stanje. Podaci prikupljeni tokom ankete su kontrolisani  na validnost, kodirani  i  unošeni  u posebno  kreiranu  bazu  podataka.  Odabrana  su pitanja  i  formirani  domeni/skale  (fizičkog, emocionalnog i  socijalnog  funkcionisanja  i samoprocene  zdravlja)  na  osnovu matrica korelacija,  ICC  i  vrednosti Kronbah  alfa. Aritmetička  vrednost,  mediana,  standardna devijacija,  minimalna  i  maksimalna  vrednost  i 95%  interval poverenja  su  izračunate  za  svaki domen kvaliteta života. Dobijene vrednosti domena i sumarnih skala su komparirane u odnosu na pol i bračno stanje ispitanika,  (t-test, Mann-Whitney  test),  a ANOVA  metodom  i  Kruskal -Wallis  testom  je vršena komparacija srednjih vrednosti u odnosu na  nivo   obrazovanja  i status zaposlenosti ispitanika. Za  sve  testove  su  navedeni  nivoi statističke značajnosti (p vrednosti). Studija je uključila 227 osoba sa motornim invaliditetom  u  Vojvodini,  120  muškaraca (52,9%) i 107 žena (47,1%). Prosečna  starost ispitanika je bila47 godina. U najvećem broju slučajeva uzrok invaliditeta je povreda (33,0%),zatim  neurološko   oboljenje  (26,0%), urođena bolest  (20,7%), teško  reumatsko  oboljenje (13,7%),  cerebrovaskularni  inzult   (2,6%) i ostala  stanja   (4%). U pogledu ortopedskih pomagala,  invalidska  kolica  koristi 30,4% ispitanika, štap 37, 0%, šetalicu 3,1%, aparat za podizanje  stopala   3,5%,  dok  ostatak  navodi ostalo (štake, antidekubitusni krevet...). Psihometrijska analiza je pokazala da je za definisanje domena fizičkog funkcionisanja bilo moguće uključiti 5 pitanja iz upitnika, za domen emocionalnog  funkcionisanja 10 pitanja  a  za domen  socijalnog  funkcionisanja  3  pitanja. Skala za svaki domen se kretala u intervalu od 0 do 100. Set od 5 pitanja uključenih u skalu fizičkog funkcionisanja  definisali  su  kapacitet  fizičkih sposobnosti. Prosečna vrednost domena fizičkog  funkcionisanja  za  sve  ispitanike  je iznosila 85, 0  (SD=18.9) sa 95%  CI u  rasponu od 82,6 do 87,5. Utvrđena je statistički značajna razlika za ovaj domen u odnosu na zaposlenost (p=0.067) dok u odnosu na nivo obrazovanja  i bračno stanje nema statistički značajne razlike. Set  od 10 pitanja   uključenih u skalu emocionalnog funkcionisanja definisali su emocionalni   status ispitanika. Prosečna vrednost  domena emocionalnog   funkcionisanja za sve ispitanike je iznosila 62,5 (SD=20,0) sa 95% CI u rasponu od 59,9 do 65,1. Utvrđena je statistički  značajna  razlika  za  ovaj  domen  u odnosu  na nivo  obrazovanja (p=0.048) dok  u odnosu  na  zaposlenost  i  bračno  stanje nemastatistički značajne razlike. Set od 3  pitanja  uključenih u skalu socijalnog funkcionisanja definisali su kapacitet socijalnih aktivnosti. Prosečna vrednost domena socijalnog funkcionisanja  za  sve  ispitanike  je iznosila 72,0   (SD=27,6)  sa  95% CI u  rasponu od 68,4 do 75,6. Utvrđena je statistički značajna razlika za ovaj  domen  u  odnosu na nivo obrazovanja (p=0.067)  dok u odnosu na zaposlenost i bračno stanje nema statistički značajne razlike.
The  World  Health  Organization  defines quality  of  life  (QoL)  as  “an  individual'sperception of their position in life in the context of the culture and value systems where they live and  in  relation  to  their  goals,  expectations, standards  and concerns.  It  is  a  broad  concept affected in a complex way by a person's physical health,  psychological  state,  personal  beliefs, social  relationships  and  their  relationship  to salient features of their environment.”Over  a  billion  people  are  estimated  to  live with  some  form  of  disability.  This  corresponds to  about  15%  of  the  world's  population.  The presence  of  any  sort  of  physical  disability  in person can significantly influence their physical,mental and social development. The assessment of  the  effects  of a  disability  on  every  day,  life reflects  on  the  functioning  and  wealth  of  a person on daily basis and in various segments of life,  that  actually  represents  the  assessment  of their quality of life. The  research  represents  a  cross-sectional study of the sample of 227 adults with motoric disability  in  Vojvodina,  who  are  registered  in associations of people with disability. Especially created questionnaire was used to assess quality of life. The  aim  of  this  study  was  to  investigate  the relationship  between  physical  (PF),  emotional (EF) and social functioning (SF) domain of QoL and education level, employment and having life partner of disabled persons.The  data  collected  during  the  survey  were checked for validity, then coded and entered into a specially created database. Тhe questions were selected,  four  scales  / domains  (physical, emotional,   social   functioning   and   self assessment of health) were formed based on the correlation  matrices,  intercorrelation  cofficient (ICC) and Crombach alpha values. Mean value, median,  standard  deviation,  minimum  and maximum values and 95% of confidence interval wаs calculated for all domain of QoL. The values obtained in the field of physical, emotional and social functioning were compared as  per  gender  and  marital  status  of  the participants,  using  t-test,  Mann-Whitney  test, ANOVA  method  and  Kruskal  Wallis  test  were used  to  compare  the  mean  values  in  respect  to level of education and employment status of the respondents.  For  all  the  tests,  the  levels  of statistical significance (p) were provided. The study involved 227 adults with motoric disability  in  Vojvodina,  120  men  (52.9%)  and 107  women  (47.1%).  Average  age  of  the participants  was  47  years  of  age.  The  cause  of disability  in  the  largest  number  of  the interviewees  were  the  injury  (33.0%),  then neurological   conditions   (26.0%),   inborn condition  (20.7%),  serious  rheumatic  disease (13.7%), cerebrovascular insult (2.6%) and other (4%).  As  for  the  orthopedic  tools,  wheelchairs are  used  by  30.4%  participants,  stick  37.0%, walker  is  used  by  3.1%   and  the  orthoses  for elevating  feet  3.5%,  whereas  the  rest  of  the interviewees  state  other  (different  orthopedic tools such as crutches, anti decubitus mattresses etc). Psychometric  analysis  showed  that  in  order to  define  the  domain  on  physical  functioning from the questionnaire applied it was possible to include   the   5   questions,   for   emotional functioning domain 10 questions and for domain on social functioning 3 questions. The sum of all selected questions  for  every  domain  forms  the scale in the range from 0 to 100. The set of five questions stated for the scale of physical   functioning  indicate the capacity of physical  functioning. The  average  value  of PF domain  for  all  the  interviewees  is 85.0 (SD=18.9) with 95% CI in the range of 82. 6 to 87.5. The  difference  in  regard  to employment status (p=0.067) is  statistically  significant  but there  is  not  satisticlly  significant  difference  in regard level of education and marital status. The set of ten questions stated for the scale of emotional  functioning. The average  value of EF  domain  for  all  the  interviewees  is 62.5 (SD=20.0) with 95% CI in the range of 59.9 to 65.1.  The  difference  in  regard  to level  of education (p=0.048)  is  statistically  significant but there  is  not satisticlly  significant difference in  regard  to employment  status and  marital status. The set of three questions stated for the scale of  social  functioning  indicate  the  capacity  of social  interaction.  The  average  value  of  SF domain  for  all  the  interviewees  is  72.0 (SD=27.6) with 95% CI in the range of 68.4 to 75.6. The   difference  in  regard  to the  level  of education  is  statistically  significant  (p<  0.001) but there  is  not satisticlly  significant difference in  regard  to  employment  status  and marital status.

У дисертацији су истраживани педагошки ефекти примене елемената Програма „Корак по корак“ у основним школама у Републици Србији. Указано је на стратешке правце развоја образовања у Републици Србији дефинисаних документом, који је 25. октобра 2012. године усвојила Влада Републике Србије, „Стратегија развоја образовања у Србији до 2020. године“, чија је мисија да у XXI веку осигура систем образовања у Републици Србији као основни темељ живота и развоја сваког појединца, друштва и државе заснованог на знању.Посебнo је сагледаван Програм „Корак по корак“, методологијa усмеренa на дете, који се у основним школама Републике Србије реализује у својим елементима од 2003/4. школске године. Основни циљ нашег истраживања је да на основу анкетирања ставовa и мишљењa наставника, родитеља и ученика, тестирања знања ученика и социометријског испитивања утврдимо педагошке ефекте примене елемената Програма „Корак по корак“ у Републици Србији испитивањем когнитивних, социјалних и афективних ефеката. Конкретно, циљ нам је да утврдимо разлике у педагошким ефектима који се остварују у одељењима у којима се примењују елементи Програма „Корак по корак“ у односу на одељења у којима се елементи овог програма не примењују. Поред тога, намера нам је и да испитамо какве су могућности примене Програма „Корак по корак“ у Републици Србији и који су фактори који су подстицали, а који отежавали досадашњу примену овог програма у Републици Србији.Истраживање је спроведено на узорку од 1617 испитаника, од којих је 43 наставника који предају у другом, трећем и четвртом разреду основне школе, 807 ученика из другог, трећег и четвртог разреда основне школе и 767 родитеља тих ученика у осам основних школа из Новог Сада, Селенче, Пивница, Ниша и Београда. Укупан узорак смо поделили у две групе – прву и другу групу. Прву групу су чинили наставници, родитељи ученика и ученици који су у одељењима у којима се примењују елементи Програма „Корак по корак“, а другу групу наставници, родитељи ученика и ученици који су у одељењима у којима се не примењују елементи овог програма.viiИстраживање ефеката Програма „Корак по корак“ је емпиријског карактера и одговара корелационом, неексперименталном нацрту. Истраживање је сложено и састоји се из неколико фаза и одвојених студија, које су спровођене на различитим популацијама, односно узорцима, наставника, ученика основних школа и њихових родитеља. Прва студија се односи на анализу педагошких ефеката наставе на основу процене наставника, ученика и родитеља понуђених тврдњи из упитника, друга студија на постигнућа ученика на тесту знања из предмета Природа и друштво, трећа студија на интерперсоналне односе међу ученицима, а четврта на анализу могућности и факторе спровођења Програма „Корак по корак“ у школама у Републици Србији. Да би се провериле хипотезе и реализовали истраживачки задаци, у истраживању су коришћене, како квантитивне, тако и квалитативне технике прикупљања података. Конкретно, коришћена је анализа садржаја, затим скале процене, тестови знања и социометријски поступак. Испитивање ефеката програма остварено је анкетирањем на основу скале процене, упоређивањем постигнућа ученика на националном тесту и социометријским испитивањем. У првој студији упитником је анкетирано свих 1617 испитаника из узорка. Израђена су три упитника – упитник за наставнике, упитник за ученике и упитник за родитеље. Сваки упитник садржао је двадесет седам тврдњи (девет за когнитивне, девет за социјалне и девет за афективне ефекте) на основу ИССА педагошких стандарда за шест области квалитета (Интеракција; Породица и заједница; Инклузија, различитости деморатске вредности; Праћење, Процењивање и планирање; Стратегије поучавања и Окружење за учење) и омогућио испитивање и упоређивање ставова и мишљења наставника, ученика и родитеља о ефектима овог програма. У оквиру друге студије, упоређивањем постигнућа на националном тесту ученика четвртог разреда који су у одељењима у којима се примењују елементи Програма „Корак по корак“ (прва група) и ученика који су у одељењима у којима се не примењују елементи овог програма (друга група) остварен је увид у когнитивне ефекте на укупном узорку од 391 испитаника. У оквиру треће студије, испитивали смо интерперсоналне везе социометријским испитивањем на укупном узорку од 788 ученика прве и друге групе, а потом смо добијене податке груписали и ставили у функцију закључака о ефектима програма. За испитивање ставова о могућностима прилагођавања примене овог програма постојећим условима у Републици Србији и факторима који подстичу иviiiотежавају примену ове методологије, што представља четврту студију, израдили смо два упитника и анкетирали 21 наставника, који су обучени за рад по овој методологији и који дужи низ година примењују елементе Програма „Корак по корак“.На основу података добијених упитницима за наставнике, родитеље и ученике, на основу статистички значајних разлика у постигнућу ученика на тесту знања из предмата Природа и друштво, као и на основу статистички значајних разлика на социометријском испитивању по питању бројности избора ученика закључили смо да је наша општа хипотеза – Педагошки (когнитивни, социјални и афективни) ефекти образовно-васпитног рада су боље процењени од стране наставника, родитеља и ученика, постигнућа ученика на тесту знања су већа и интерперсонални односи имају више позитивних и мање негативних избора међу ученицима у одељењима у којима се примењују елементи Програма „Корак по корак” у односу на наставике, родитеље и ученике у одељењима у којима се елементи овог програма не примењују – делимично потврђена. Када је реч о когнитивним и социјалним доменима, помоћу т-теста на независним узорцима, добијене су статистички значајне разлике, док код афективног домена разлике нису добијене. Такође, ученици који похађају одељења у којима се Програм „Корак по корак“ примењује, имају значајно боље постигнуће на тесту знања из Природе и друштва, као и више међусобних позитивних, а мање негативних избора у оквиру социометријског поступка. На основу свих резултата, може се закључити да су когнитивни и социјални педагошки ефекти квалитетнији у одељењима у којима се примењују елементи Програма „Корак по корак“.Упитницима за наставнике који примењују елементе Програма „Корак по корак“ дошли смо до значајних података о могућностима прилагођавања овог програма условима у Републици Србији, као и о факторима који подстичу и факторима који отежавају примену овог програма. На основу свих резултатa нашег истраживања потврђујемо научну оправданост примене методологија усмерених на дете и процесе учења, као што је то Програм „Корак по корак“, у функцији унапређивања квалитета образовања и васпитања у Републици Србији.
U disertaciji su istraživani pedagoški efekti primene elemenata Programa „Korak po korak“ u osnovnim školama u Republici Srbiji. Ukazano je na strateške pravce razvoja obrazovanja u Republici Srbiji definisanih dokumentom, koji je 25. oktobra 2012. godine usvojila Vlada Republike Srbije, „Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine“, čija je misija da u XXI veku osigura sistem obrazovanja u Republici Srbiji kao osnovni temelj života i razvoja svakog pojedinca, društva i države zasnovanog na znanju.Posebno je sagledavan Program „Korak po korak“, metodologija usmerena na dete, koji se u osnovnim školama Republike Srbije realizuje u svojim elementima od 2003/4. školske godine. Osnovni cilj našeg istraživanja je da na osnovu anketiranja stavova i mišljenja nastavnika, roditelja i učenika, testiranja znanja učenika i sociometrijskog ispitivanja utvrdimo pedagoške efekte primene elemenata Programa „Korak po korak“ u Republici Srbiji ispitivanjem kognitivnih, socijalnih i afektivnih efekata. Konkretno, cilj nam je da utvrdimo razlike u pedagoškim efektima koji se ostvaruju u odeljenjima u kojima se primenjuju elementi Programa „Korak po korak“ u odnosu na odeljenja u kojima se elementi ovog programa ne primenjuju. Pored toga, namera nam je i da ispitamo kakve su mogućnosti primene Programa „Korak po korak“ u Republici Srbiji i koji su faktori koji su podsticali, a koji otežavali dosadašnju primenu ovog programa u Republici Srbiji.Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 1617 ispitanika, od kojih je 43 nastavnika koji predaju u drugom, trećem i četvrtom razredu osnovne škole, 807 učenika iz drugog, trećeg i četvrtog razreda osnovne škole i 767 roditelja tih učenika u osam osnovnih škola iz Novog Sada, Selenče, Pivnica, Niša i Beograda. Ukupan uzorak smo podelili u dve grupe – prvu i drugu grupu. Prvu grupu su činili nastavnici, roditelji učenika i učenici koji su u odeljenjima u kojima se primenjuju elementi Programa „Korak po korak“, a drugu grupu nastavnici, roditelji učenika i učenici koji su u odeljenjima u kojima se ne primenjuju elementi ovog programa.viiIstraživanje efekata Programa „Korak po korak“ je empirijskog karaktera i odgovara korelacionom, neeksperimentalnom nacrtu. Istraživanje je složeno i sastoji se iz nekoliko faza i odvojenih studija, koje su sprovođene na različitim populacijama, odnosno uzorcima, nastavnika, učenika osnovnih škola i njihovih roditelja. Prva studija se odnosi na analizu pedagoških efekata nastave na osnovu procene nastavnika, učenika i roditelja ponuđenih tvrdnji iz upitnika, druga studija na postignuća učenika na testu znanja iz predmeta Priroda i društvo, treća studija na interpersonalne odnose među učenicima, a četvrta na analizu mogućnosti i faktore sprovođenja Programa „Korak po korak“ u školama u Republici Srbiji. Da bi se proverile hipoteze i realizovali istraživački zadaci, u istraživanju su korišćene, kako kvantitivne, tako i kvalitativne tehnike prikupljanja podataka. Konkretno, korišćena je analiza sadržaja, zatim skale procene, testovi znanja i sociometrijski postupak. Ispitivanje efekata programa ostvareno je anketiranjem na osnovu skale procene, upoređivanjem postignuća učenika na nacionalnom testu i sociometrijskim ispitivanjem. U prvoj studiji upitnikom je anketirano svih 1617 ispitanika iz uzorka. Izrađena su tri upitnika – upitnik za nastavnike, upitnik za učenike i upitnik za roditelje. Svaki upitnik sadržao je dvadeset sedam tvrdnji (devet za kognitivne, devet za socijalne i devet za afektivne efekte) na osnovu ISSA pedagoških standarda za šest oblasti kvaliteta (Interakcija; Porodica i zajednica; Inkluzija, različitosti demoratske vrednosti; Praćenje, Procenjivanje i planiranje; Strategije poučavanja i Okruženje za učenje) i omogućio ispitivanje i upoređivanje stavova i mišljenja nastavnika, učenika i roditelja o efektima ovog programa. U okviru druge studije, upoređivanjem postignuća na nacionalnom testu učenika četvrtog razreda koji su u odeljenjima u kojima se primenjuju elementi Programa „Korak po korak“ (prva grupa) i učenika koji su u odeljenjima u kojima se ne primenjuju elementi ovog programa (druga grupa) ostvaren je uvid u kognitivne efekte na ukupnom uzorku od 391 ispitanika. U okviru treće studije, ispitivali smo interpersonalne veze sociometrijskim ispitivanjem na ukupnom uzorku od 788 učenika prve i druge grupe, a potom smo dobijene podatke grupisali i stavili u funkciju zaključaka o efektima programa. Za ispitivanje stavova o mogućnostima prilagođavanja primene ovog programa postojećim uslovima u Republici Srbiji i faktorima koji podstiču iviiiotežavaju primenu ove metodologije, što predstavlja četvrtu studiju, izradili smo dva upitnika i anketirali 21 nastavnika, koji su obučeni za rad po ovoj metodologiji i koji duži niz godina primenjuju elemente Programa „Korak po korak“.Na osnovu podataka dobijenih upitnicima za nastavnike, roditelje i učenike, na osnovu statistički značajnih razlika u postignuću učenika na testu znanja iz predmata Priroda i društvo, kao i na osnovu statistički značajnih razlika na sociometrijskom ispitivanju po pitanju brojnosti izbora učenika zaključili smo da je naša opšta hipoteza – Pedagoški (kognitivni, socijalni i afektivni) efekti obrazovno-vaspitnog rada su bolje procenjeni od strane nastavnika, roditelja i učenika, postignuća učenika na testu znanja su veća i interpersonalni odnosi imaju više pozitivnih i manje negativnih izbora među učenicima u odeljenjima u kojima se primenjuju elementi Programa „Korak po korak” u odnosu na nastavike, roditelje i učenike u odeljenjima u kojima se elementi ovog programa ne primenjuju – delimično potvrđena. Kada je reč o kognitivnim i socijalnim domenima, pomoću t-testa na nezavisnim uzorcima, dobijene su statistički značajne razlike, dok kod afektivnog domena razlike nisu dobijene. Takođe, učenici koji pohađaju odeljenja u kojima se Program „Korak po korak“ primenjuje, imaju značajno bolje postignuće na testu znanja iz Prirode i društva, kao i više međusobnih pozitivnih, a manje negativnih izbora u okviru sociometrijskog postupka. Na osnovu svih rezultata, može se zaključiti da su kognitivni i socijalni pedagoški efekti kvalitetniji u odeljenjima u kojima se primenjuju elementi Programa „Korak po korak“.Upitnicima za nastavnike koji primenjuju elemente Programa „Korak po korak“ došli smo do značajnih podataka o mogućnostima prilagođavanja ovog programa uslovima u Republici Srbiji, kao i o faktorima koji podstiču i faktorima koji otežavaju primenu ovog programa. Na osnovu svih rezultata našeg istraživanja potvrđujemo naučnu opravdanost primene metodologija usmerenih na dete i procese učenja, kao što je to Program „Korak po korak“, u funkciji unapređivanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji.
In this dissertation are researched pedagogical effects of implementing new elements of “Step by Step” program in primary schools of the Republic of Serbia. The focus was on strategies and methods in education development in the Republic of Serbia that were defined by the document and carried on by the Government of Serbia on October 25, 2012. The mission of “ Strategy of education development in the Republic of Serbia until 2020.” is to ensure that education system in the Republic of Serbia in 21st century is set as the main foundation based on knowledge in life and growth of each individual, society and state in general.The main focus was primarily on the program “ Step by Step”, a student-centered methodology, which has been carrying on in primary schools of the Republic of Serbia in its core elements since 2003/4. The main goal of our research study is to define pedagogical effects of the new program “ Step by Step” on the basis of surveyed points of views and opinions of teachers, parents and students, testing their knowledge level and doing socio-metric research. In addition, some cognitive, social and affective elements were incorporated in the study as well. Actually, the goal is to determine the differences in pedagogical effects that are realized in “Step by Step” classes in comparison to those classes that do not have elements of this program. Besides, our idea was to explore the options of implementing “Step by Step” program in the Republic of Serbia, which were its most influential factors, and also which factors made the implementation of this program more difficult.The research has been done on the sample of 1617 examinees, 43 of those were teachers of Grades 2, 3 and 4 in primary schools, 807 primary school students of Grades 2,3 and 4 and 767 parents of the students in 8 primary schools from Novi Sad, Selenca, Pivnica , Nis and Belgrade. The overall score was divided into two groups – first and second. First group was made of teachers, parents and students of classes with “Step by Step” program, and the second group was made of parents and students of classes without the elements of this program. The research of effects of “Step by Step” program is of empirical nature and corresponds to correlative, non-experimental scale drawing. It is complex and consists of several phases and separate studies, being done on various populations, that is, samples of teachers, primary school students and their parents. The first study represents the analysis of pedagogical effects of teaching method based on estimate of teachers, students and parents answering multiple choice questions in the survey; second study covers the results of students being tested in Science; third study covers interpersonal relations among students; fourth study covers the analysis of possibilities and implementation factors of “Step by Step” program in schools of the Republic of Serbia.To verify theories and realize research projects, there were certain quantitative and qualitative techniques of collecting data that had been applied. In particular, content analysis, scales of estimate, knowledge tests and socio-metric method were used at this point. Examining the program effects was realized using surveys and scales of estimate as well as comparing students’ results in national testing and socio-metric examination. First study covered the total of 1617 examinees being tested by questionnaire sample. There are three questionnaires – questionnaire for teachers, questionnaire for students and questionnaire for parents. Each questionnaire had 27 statements (nine for cognitive, nine for social and nine for affective effects) according to ISSA pedagogical standards for six quality domains (Interaction, Family and Environment, Inclusion, Differences of Democratic Values, Tracking, Reviewing and Planning, Teaching strategies and Studying surroundings). It enforced the examination and comparison of attitudes and opinions of teachers, students and parents regarding this program. The focus of the second study was comparing results in national testing of Grade four students in classes with elements of“ Step by Step” program (first group) to those students in classes without the elements of this program (second group) thus giving an insight into cognitive effects on the total sample of 391 examinees. The focus of third study was to examine interpersonal relations using socio-metric method on the total sample of 788 students of first and second group. Then, we organized the obtained results and grouped them as conclusions relating to effects of this program. Finally, for the purpose of examining opinions about options of adjusting the implementation of this program to the existing conditions in the Republic of Serbia and presenting factors that make its usage difficult, the fourth study had been introduced that consists of two questionnaires in which 21 teachers were examined who had been trained to use this method and who have been implementing elements of “Step by Step” program in their teaching for many years.Using the data from surveys for teachers, parents and students as well as statistical discrepancies in terms of students’ results on knowledge test from Science and those done based on socio-metric method in terms of number of choices of students, we came to conclusion that our general hypothesis is partially confirmed. It means that pedagogical (cognitive, social and affective) effects of educative and pedagogical work had been estimated better by teachers, parents and students; students’ achievements on knowledge tests are higher and interpersonal relations are more numerous among students in those classes with elements of “Step by Step” program when compared to those teachers, parents and students of classes where elements of this program were not implemented.When it comes to cognitive and social domains, using T-test on independent samples, there are some statistically important differences, whereas those differences were not present with affective domain. Also, those students attending classes where “Step by Step” program has been used achieve considerably better results on knowledge test in Science as well as more interpersonal positive and fewer negative choices within socio-metric method. Based on these results, it can be summarized that cognitive and social pedagogical effects are of better quality in those classes with elements of “Step by Step” program.Using surveys for the teachers who are implementing elements of “Step by Step” program we found out some sort of significant data about possibilities of adjusting this program to the conditions in the Republic of Serbia, as well as those stimulating factors and also factors that make this implementation difficult. The results of this research confirm scientific justification of implementation of methodologies focused on child and teaching processes, such as “Step by Step” program, the function of which is to improve the quality of education and instruction in the Republic of Serbia.

Глобализација светске привреде довела је да је квалитет постао приоритетан фактор у борби са конкуренцијом за опстанак на тржишту. Квалитет се дефинише као скуп особина, карактеристика производа, робе, услуга, рада, изазивајући њихову способност да задовоље потребе и захтеве потрошача у складу са циљем и њиховим очекивањима. Због потребе привреде за радном снагом која ће бити компетента да производи производе који ће задовољити потребе и жеље купаца, све су израженији захтеви за квалитетом у стручном образовању. Основу за оцену квалитета образовног процеса чине образовни исходи који обухватају знања, способности вештие и ставове ученика који се стичу кроз формално образовање у школама. Квалитетно образовање не би требало посматрати као процес потрошње него као процес интгеракције између наставника и ученика. Образовање мора имати за циљ давање ученицима прилика за лични развој и поверење да ће се прилагодити новим ситуацијама да ће их променити ако то буду сматрали потребним. Образовање никад не може бити неутралан процес; увек ће бити базиран на вредности. Равнотежа између објективних чињеница и испитивање тих чињеница представља велик изазов за професионалног наставника (www.ei-ie-org).На квалитет образовних исхода средњег стручног образовања утичу разни фактори међу којима су: наставници са својим компетенцијама, менаџмент школа, наставни планови и програми, материјални ресурси.За истраживање утицаја поменутих фактора, констурисан је упитник за директоре, наставнике, ученике, родитеље и привреднике којим је вршено прикупљање податак у узорку. Смањење количине података вршено је помоћу факторске анализе у SPSS Statistics 17, односно, извршили смо издвајање најмањег броја фактора који добро представљају међувезе у скупу променљивих из помоћ:- анализе главних фактора (Кајзеров критеријум),- факторизације слике (дијаграм одрона,  engl.scree тест),- паралелне анализе (користећи програм MONTE CARLO PCA for PARALLEL ANALYSIS),- оцене прикладности података за факторску анализу (Бартлетов тест сферичности и Кајзер-Мајер-Олкинов-КМО показатељ адекватности узорка).У обради података и доказивању галавне и помоћних хипотеза  коришћене су основне статистичке методе:1. дексриптивна статистика,2. непараметарски тест:-Колмогоров-Смирновљев тест нормалности дистрибуције-HI квадрат тест3. графички приказ резултата статистичке обраде.Резултати истраживања су показали да квалитет средњег стручног образовања зависи од наставног кадра, менаџмента школа, модуларних наставних планова и програма и материјалних ресурса. Да квалитет средњег стручног образовања утиче на повећање нивоа производње, доказ је изведен на основу резултата истраживања које је проведено међу привредницима.Даља истраживања у области квалитета средњег стручног образовања треба усмерити на: компетенције наставника, компетенције менаџмента, корелације опремљености школа са успехом ученика, утицај модуларних наставних планова и програма из појединачних предмета, смањење оптерећења ученика, сарадње школе и предузећа на утврђивању програмских садржаја практичне наставе, мотивације наставника и менаџмента школа за квалитетан рад и постизање резултата којима ће бити задовољни сви корисници.
Globalizacija svetske privrede dovela je da je kvalitet postao prioritetan faktor u borbi sa konkurencijom za opstanak na tržištu. Kvalitet se definiše kao skup osobina, karakteristika proizvoda, robe, usluga, rada, izazivajući njihovu sposobnost da zadovolje potrebe i zahteve potrošača u skladu sa ciljem i njihovim očekivanjima. Zbog potrebe privrede za radnom snagom koja će biti kompetenta da proizvodi proizvode koji će zadovoljiti potrebe i želje kupaca, sve su izraženiji zahtevi za kvalitetom u stručnom obrazovanju. Osnovu za ocenu kvaliteta obrazovnog procesa čine obrazovni ishodi koji obuhvataju znanja, sposobnosti veštie i stavove učenika koji se stiču kroz formalno obrazovanje u školama. Kvalitetno obrazovanje ne bi trebalo posmatrati kao proces potrošnje nego kao proces intgerakcije između nastavnika i učenika. Obrazovanje mora imati za cilj davanje učenicima prilika za lični razvoj i poverenje da će se prilagoditi novim situacijama da će ih promeniti ako to budu smatrali potrebnim. Obrazovanje nikad ne može biti neutralan proces; uvek će biti baziran na vrednosti. Ravnoteža između objektivnih činjenica i ispitivanje tih činjenica predstavlja velik izazov za profesionalnog nastavnika (www.ei-ie-org).Na kvalitet obrazovnih ishoda srednjeg stručnog obrazovanja utiču razni faktori među kojima su: nastavnici sa svojim kompetencijama, menadžment škola, nastavni planovi i programi, materijalni resursi.Za istraživanje uticaja pomenutih faktora, konsturisan je upitnik za direktore, nastavnike, učenike, roditelje i privrednike kojim je vršeno prikupljanje podatak u uzorku. Smanjenje količine podataka vršeno je pomoću faktorske analize u SPSS Statistics 17, odnosno, izvršili smo izdvajanje najmanjeg broja faktora koji dobro predstavljaju međuveze u skupu promenljivih iz pomoć:- analize glavnih faktora (Kajzerov kriterijum),- faktorizacije slike (dijagram odrona,  engl.scree test),- paralelne analize (koristeći program MONTE CARLO PCA for PARALLEL ANALYSIS),- ocene prikladnosti podataka za faktorsku analizu (Bartletov test sferičnosti i Kajzer-Majer-Olkinov-KMO pokazatelj adekvatnosti uzorka).U obradi podataka i dokazivanju galavne i pomoćnih hipoteza  korišćene su osnovne statističke metode:1. deksriptivna statistika,2. neparametarski test:-Kolmogorov-Smirnovljev test normalnosti distribucije-HI kvadrat test3. grafički prikaz rezultata statističke obrade.Rezultati istraživanja su pokazali da kvalitet srednjeg stručnog obrazovanja zavisi od nastavnog kadra, menadžmenta škola, modularnih nastavnih planova i programa i materijalnih resursa. Da kvalitet srednjeg stručnog obrazovanja utiče na povećanje nivoa proizvodnje, dokaz je izveden na osnovu rezultata istraživanja koje je provedeno među privrednicima.Dalja istraživanja u oblasti kvaliteta srednjeg stručnog obrazovanja treba usmeriti na: kompetencije nastavnika, kompetencije menadžmenta, korelacije opremljenosti škola sa uspehom učenika, uticaj modularnih nastavnih planova i programa iz pojedinačnih predmeta, smanjenje opterećenja učenika, saradnje škole i preduzeća na utvrđivanju programskih sadržaja praktične nastave, motivacije nastavnika i menadžmenta škola za kvalitetan rad i postizanje rezultata kojima će biti zadovoljni svi korisnici.
Globalization of the world economy has brought about the fact that the quality is apriority factor in the competition for the survival on the market. The quality is definedas a collection of features, characteristics of products, goods, services, work, which challenges their capacities to meet the needs and the demands of the consumers in accordance with the goal and their expectations.Because of the needs of the economy for labour forces, that are competent to produce products which would meet the needs and desires of buyers, the demands for the quality in the vocational education have become prominet. The assesment of the quality of the educational process is based on the educational results which comprise knowledge, abilities, skills and attitudes of students, which are requiredthrough formal education in schools. A high quality education should not be viewedas a process of consumption but as a process of interaction between teachers and students. The educational goal should be to provide opportunities for the students for their personal developement and for boosting their confidence that they would be able to adjust to new situations, and that they would be able to change such situations, if necessary. The education can never be a neutral process; it isalways based on values. The balance between objective facts and the examination of these facts represents a big challenge for a professional teacher (www.ei-ie.org).The quality of educational results in the secondary vocational education is affected byvarious factors, some of which are: teachers with their competences, management ofschools, educational curricula and programmes, material resources. For the purposes of research of the impacts and of the abovementioned factors, a questionnaire was designed for schoolmasters, teachers, students, parents and businessmen, through which a collection of data in the sample wasmade. The reduction of the quantity of the data is conducted by means of factor analysis in SPSS Statistics 17, i.e., the extracting of the smallest number of factors was done, which represents well the interrelations in the collection of variables by means of: Analysis of major factors (Kajzer'scriterion), Factorization of the picture (screen test), Parallel analyses (programme used: Monte Carlo PCA for Parallel Analysis), The assessments of the adequacy of the data for the factor analysis (Bartlet test of specification and Kajzer-Majer-Olikin -KMO indicator of the sample adequacy) For the data processing and in proving the main hypothesis as well as the auxilliary hypotheses, two basic statistical methods were used:1. Descriptive statistics2. Non-parameter test:1. Kolmogorov-Smirnov test of the normality of the distribution2. HI-square test3. Graphic representation of the results of the statistical processing.The results of the research have shown that the quality of the secondary vocational education depends on the teaching staff, school management, modular educational curricula and programmes and material resources.For the fact that the quality of the secondary vocational education affects the increase of the level of production, the evidence was deducted on the basis of the results of the research which was conducted among businesmen. Further researches in the area of the quality of the secondary vocational education should be focused on: competences of teachers, competences of the management, correlation between the level of equipment of a school and the achievemtents of students, the impact ofmodular educational curricula and programmes of individual subjects, reduction of the encumbrance of students, co-operation of schools and companies on defining the content of the programme of practical education, motivation of teachers and of the management of schools for a high qulity work and for achieving results with which all the beneficiaries will be satisfied.

Докторска дисертација разматра утицајинформалног учења на ниво информационеписмености ученика. У циљу тога, анализирају секарактеристике информалног учења, начиникоришћења информалних извора знања, као иначини на који ученици најчешће долазе доинформација и знања о ИКТ. Истраживање јевршено на узорку од 930 ученика четвртих разредасредњих школа, а мерни инструмент заистраживање је наменски конструисан каосумациона скала за процену начина стицања иусвајања знања о ИКТ. На основу резултатаистраживања, утврђено је да ученици у великојмери користе информалне изворе знања, утврђенису начини на који ученици најчешће долазе доинформација и знања о ИКТ, а посебно се истичезначај коришћења Интернета као информалногизвора знања. Такође, резултатима истраживања јеутврђено да се коришћењем информалних изворазнања доприноси повећању нивоа информатичке,дигиталне и мултимедијалне писмености ученика.Резултати истраживања могу да послуже каодопринос валидацији информалног учења.
Doktorska disertacija razmatra uticajinformalnog učenja na nivo informacionepismenosti učenika. U cilju toga, analiziraju sekarakteristike informalnog učenja, načinikorišćenja informalnih izvora znanja, kao inačini na koji učenici najčešće dolaze doinformacija i znanja o IKT. Istraživanje jevršeno na uzorku od 930 učenika četvrtih razredasrednjih škola, a merni instrument zaistraživanje je namenski konstruisan kaosumaciona skala za procenu načina sticanja iusvajanja znanja o IKT. Na osnovu rezultataistraživanja, utvrđeno je da učenici u velikojmeri koriste informalne izvore znanja, utvrđenisu načini na koji učenici najčešće dolaze doinformacija i znanja o IKT, a posebno se ističeznačaj korišćenja Interneta kao informalnogizvora znanja. Takođe, rezultatima istraživanja jeutvrđeno da se korišćenjem informalnih izvoraznanja doprinosi povećanju nivoa informatičke,digitalne i multimedijalne pismenosti učenika.Rezultati istraživanja mogu da posluže kaodoprinos validaciji informalnog učenja.
The doctoral dissertation examines the impact ofinformal learning on the students’ information literacylevel. For that purpose, it analyses characteristics ofinformal learning, the ways informal knowledgesources are used, as well as the methods mostfrequently used by students to obtain the informationand knowledge on ICT. The research has beenconducted on a sample of 930 fourth grade secondaryschool students, and the research measuring instrumenthas been a questionnaire created with a specificpurpose to assess the ways knowledge on ICT has beenobtained and acquired. Based on the research results, ithas been concluded that students use informalknowledge sources to a large extent, the meansstudents use most frequently to obtain information andknowledge on ICT have been identified as well,whereas the significance of the use of internet asinformal knowledge source is most remarkable. Theresearch results have also shown that use of informalknowledge sources contribute to the increase of thelevel of the students’ information, digital andmultimedia literacy. The research results may serve asa contribution to validation of informal learning.

Благодаря новым поправкам в Законе Саксонии о школьном образовании мы создали новые возможности для участия каждого в образовательном процессе. Мы предусмотрели более широкое вовлечение учащихся и их родителей в учебный процесс, предоставив школам больший простор для инициатив и тем самым большую самостоятельность. Рекомендации в отношении обучения учитывают основное право родителей выбирать образовательный путь для своих детей. Система школьного образования Саксонии дает шанс каждому. Результаты исследования под названием «Мониторинг образования» недавно в очередной раз подтвердили, что в Саксонии, в отличие от других земель Германии, успехи в учебе меньше всего зависят от социального происхождения. Дифференцированная система школьного образования позволяет каждому пройти тот путь в учебе, который подходит лично ему. Redaktionsschluss: 28.06.2019
Bildungserfolg lässt sich auf vielfältige Weise erreichen. Welcher Abschluss auf welchem Weg erlangt werden soll, muss unter Beachtung der persönlichen Kompetenzen und Interessen jeder individuell für sich planen. Um die richtige Entscheidung zu treffen, ist es wichtig, die verschiedenen Möglichkeiten, die unser Bildungssystem bietet und deren Konsequenzen zu kennen. Obwohl es viele Wege zum Erfolg gibt, ist die Schulstruktur im Freistaat Sachsen übersichtlich. Sie umfasst Grundschule, Oberschule, Gymnasium und berufsbildende Schulen. Wichtiger Teil unseres Bildungssystem sind auch Förderschulen. Auf diese haben Schülerinnen und Schüler sowie Eltern ein besonderes Recht, weil hier die Schülerinnen und Schüler mit dem größten Unterstützungsbedarf die stärkste Hinwendung erfahren können. Komplettiert wird die sächsische Bildungslandschaft durch die Schulen des zweiten Bildungswegs. Erwachsene jeden Alters können auf diesem Weg Abschlüsse der allgemeinbildenden Schulen nachholend erwerben.