Journal articles on the topic 'Ekonomism'
To see the other types of publications on this topic, follow the link: Ekonomism.
Create a spot-on reference in APA, MLA, Chicago, Harvard, and other styles
Consult the top 50 journal articles for your research on the topic 'Ekonomism.'
Next to every source in the list of references, there is an 'Add to bibliography' button. Press on it, and we will generate automatically the bibliographic reference to the chosen work in the citation style you need: APA, MLA, Harvard, Chicago, Vancouver, etc.
You can also download the full text of the academic publication as pdf and read online its abstract whenever available in the metadata.
Browse journal articles on a wide variety of disciplines and organise your bibliography correctly.
1
Krašovec, Primož. "Še enkrat o neoliberalizmu I: ekonomija." Andragoška spoznanja 22, no. 1 (April 15, 2016): 57–70. http://dx.doi.org/10.4312/as.22.1.57-70.
Abstract:
Že vsaj od začetka nedavne recesije leta 2008 je javni prostor poln razprav o neoliberalizmu, kjer je neoliberalizem razumljen kot igra ničelne vsote med državo in ekonomijo, v kateri ekonomija (vsaj začasno) zmaguje, tj. kot prenos predobstoječe »družbene logike« kapitalistične ekonomije na področje javnih institucij in javne uprave, kar naj bi pomenilo vrnitev v deregulirani, liberalni kapitalizem 19. stoletja skozi procese množičnega razlaščanja in privatizacij, iracionalnega razraščanja finančne sfere in širitve neoliberalne ekonomske ideologije. Teza tega članka je nasprotna: neoliberalizem spremeni delovanje – tako delovanje države kot ekonomije in je nov, in ne povratniški socioekonomski in politični proces. V članku se ukvarjamo predvsem z ekonomsko razsežnostjo neoliberalizma (vitka produkcija, nove oblike dela in financializacija), pri čemer poskušamo zajeti tako novost kot kompleksnost neoliberalnih sprememb.
2
OZIĘBŁO, Małgorzata. "WSPÓŁCZESNA EKONOMIKA BEZPIECZEŃSTWA– RELACJE MIĘDZY EKONOMIKĄ A BEZPIECZEŃSTWEM." Systemy Logistyczne Wojsk 1, no. 48 (July 2, 2018): 236–49. http://dx.doi.org/10.5604/01.3001.0012.2832.
Abstract:
Artykuł wychodzi naprzeciw oczekiwaniom czytelnikom, którzy pragną pogłębić wiedzę ma temat zagadnień związanych z kwestią współczesnych problemów związanych z ekonomiką bezpieczeństwa. Celem artykułu jest ułatwienie odbiorcy zrozumienia aktualnych problemów związanych z ekonomiką bezpieczeństwa w ciągle zmieniającym się w XXI wieku świecie oraz zaprezentowanie ekonomiki bezpieczeństwa jako dyscypliny naukowej. W tekście przybliżono istotę, pojęcie, obiekt i przedmiot omawianej dyscypliny naukowej. Studium literatury tematu badań dowodzi, że problemy te nie zostały wystarczająco zbadane.
3
Vujeva, Domagoj. "Politička ekonomija i kritika teorije društvenog ugovora u Hegelovoj Filozofiji prava." Politička misao 57, no. 2 (October 1, 2020): 107–26. http://dx.doi.org/10.20901/pm.57.2.05.
Abstract:
Autor tematizira recepciju političke ekonomije u Hegelovoj Filozofiji prava. Ta je recepcija bila presudna za razvoj Hegelove pravno-političke filozofije i njenu zrelu formulaciju, ali je istovremeno njome posredovan i Hegelov odnos prema modernom prirodnom pravu i ugovornoj političkoj teoriji. Oslanjajući se na Strpićeve nalaze, autor pokazuje kako je mjestom realizacije ugovornog modela države Hegel smatrao građansko društvo. Zakonitosti imanentne modernoj tržišnoj ekonomiji, koje je “otkrila” politička ekonomija, prema Hegelovu sudu čine izlišnim ugovornu konstituciju države, ali i predstavljaju unutarnju mjeru kritike ugovorne teorije. To međutim ne znači da Hegel prihvaća model društva klasične političke ekonomije niti njeno razumijevanje odnosa države i društva. On dovodi u pitanje prije svega njenu središnju pretpostavku o sposobnosti tržišta za samoregulaciju, zbog čega smatra nužnom državnu regulaciju tržišta. U posljednjoj analizi pokazuje se kako je “općenitost” građanskog društva utemeljena u “općenitosti” političke države, koja predstavlja viši stupanj ozbiljenja čovjekove slobode.
4
Rybakovienė, Vanzeta. "Rinka, planavimas, dorovė." Problemos 47 (October 6, 2014): 40–54. http://dx.doi.org/10.15388/problemos.1995.47.7036.
Abstract:
Šiuolaikinė ekonominė realybė apibūdinama skirtingų ekonominių nuostatų – komandinės-administracinės ir rinkos – kova. Pastaroji ypatingai siejasi su individualistine dorove, o pirmoji – su kolektyvistine. Straipsnyje analizuojami nurodytų dorovinių principų tarpusavio santykiai, atskleidžiamos jų ekonominės ir socialinės prielaidos. Teigiama, kad kolektyvistinė dorovė vyrauja uždarose patriarchalinio, kartais vadinamojo organiškojo tipo visuomenėse, o individualistinė – atvirose, dinamiškose, šiuolaikinėse visuomenėse. Istorijos eigoje vis labiau stiprėja individualistinė ir silpnėja kolektyvistinė dorovė. Daroma išvada, kad mėginimas supriešinti rinkos ekonomiką, kaip efektyvią, bet tariamai amoralią, skatinančią „buržuazinį individualizmą“, su vadinamąja socialistine ekonomika, kaip mažiau efektyvia, bet užtat ugdančia pačias geriausias dorovines žmogiškąsias savybes – kolektyvizmą, tarpusavio pagalbą, draugystę ir panašiai, yra nepagrįstas nei teoriškai, nei praktiškai.
5
Krstić, Bojan, and Miloš Krstić. "ISTRAŽIVANЈE ODNOSA IZMEĐU EKONOMIJE I DRUGIH DRUŠTVENIH NAUKA – DOMINACIJA EKONOMISTA." Politička revija 51, no. 1 (2017): 203–21. http://dx.doi.org/10.22182/pr.5112017.11.
6
Mladenović, Dragan. "Basics economics of health care and health insurance." Zdravstvena zastita 43, no. 6 (2014): 50–69. http://dx.doi.org/10.5937/zz1401050m.
7
Mladenović, Maja, and Ljiljana Arsić. "Benefits of green economy in function increase the competitiveness of national economies." Ekonomski pogledi 19, no. 2 (2017): 81–97. http://dx.doi.org/10.5937/ekopog1702081m.
8
Labba, Niklas, and Jan Åge Riseth. "Analysis of the economic adaptation of Sami reindeer management. Reindeer; source of income or cultural linkage?" Rangifer 27, no. 3 (April 1, 2007): 57. http://dx.doi.org/10.7557/2.27.3.271.
Abstract:
The aim of this partial study is to analyse how the economies of different Sami reindeer management households are structured, and how the adaptation is structured if profit maximation is a goal. Earlier research demonstrates that different regions provides various terms. Consequently there exists a different economic structure among different households. Based on a selection of households from districts /villages from a range of geographical locations, management patterns, and region size, different economic structures are searched for. Households with similar economic structures are grouped in categories. The standard deviation confirms whether the grouping in categories. Sami Reindeer Management in Norway and Sweden has during the period from 1992/93 to 2002/03 provided recognized slaughterhouses with an even quantum of meat supply. That indicates that it probably is the same set of factors that influence the slaughter quantities of both countries. The relationship between the stock value of reindeer and the commercial value of reindeer meat, with in each household, suggests whether there is an accumulation in herd size and its magnitude. The herd increment depends on the competitive situation between the households in the district/village. As a single household cannot influence wholesale price of reindeer meat, the sales quantum is the single factor that can influence total sales. The efforts to increase herd size, due to the competitive situation, prevent the household from a maximum slaughter quantum, which thereby reduce the returns from reindeer management. Common factors for the different structures are sought for. The indication is that nether sale price of reindeer meat or line of politics influence sales quantum. The Sami reindeer herding seams to be a way of life were the size of the reindeer herd is in focus.Analys av den samiska renskötselns ekonomiska tillpassning. Renen, intäktskälla eller kulturfäste?Abstract in Swedish / Sammandrag: I denna studie analyseras hur olika renskötarhushålls ekonomier är strukturerad samt hur de tillpassar sig de ekonomiska förutsättningar som existerar för att maximera den ekonomiska avkastningen, i de fall en ekonomisk vinstmaximering är målsättningen. Tidigare forskning visar att renskötselområden uppvisar skilda betingelser. Köttförsäljningvärde, produktionsbidrag och ersättningsstorlek vid förlust av renar skiljer sig åt. Främst mellan Norge och Sverige men även regionalt inom det enskilda landet. Det medför att det existerar olika ekonomiska strukturer hos renskötarhushållen. Genom ett urval av hushåll från olika distrikt och samebyar baserat på geografisk lokalisering, driftsmönster och renskötselsområdesstorlek söks olika ekonomiska strukturer. Hushåll med liknade ekonomisk struktur grupperas i kategorier. Standardavvikelsen bekräftar om hushållen bildar en hushållskategori. Den samiska renskötseln i Norge och renskötseln Sverige har från år 1992/93 till år 2002/03 haft en kvantitetsmässigt jämn köttförsäljningsnivå till godkända slakterier. Det indikerar att det troligtvis är samma faktorer som påverkar ländernas slaktkvantitet. Förhållandet mellan lagervärde av renar och försäljningsvärdet av renkött, i det enskilda hushållet, åskådliggör om det föreligger någon tillväxt i renantalet och tillväxtens storlek. Tillväxten i renantalet beror av den konkurrenssituation som finns mellan hushållen inom distriktet/samebyn. Strävan efter att uppnå ett högre renantal, på grund av konkurrenssituationen, förhindrar hushållet att göra ett maximalt slaktuttag vilket därmed minskar avkastningen från renskötseln. Allt pekar mot att slaktkvantiteten inte påverkas av uppköpspriset på renkött eller av politiska tilltag. Den samiska renskötseln tycks vara en levnadssätt där renantalet står i centrum.
9
De Villiers, Louise. "Globalisation: implications for health care delivery in developing countries." Health SA Gesondheid 10, no. 4 (November 10, 2005): 55–65. http://dx.doi.org/10.4102/hsag.v10i4.207.
Abstract:
Globalisation entails a rapid increase in economic, technological and cultural exchange, which flows from economically and technologically dominant nations to less dominant nations.
Opsomming
Globalisering behels ‘n toename in ekonomiese, tegnologiese en kulturele uitruiling vanaf ekonomies-dominante na ekonomies minder-dominante samelewings.
*Please note: This is a reduced version of the abstract. Please refer to PDF for full text.
10
Petak, Zdravko. "Suvremena znanstvena relevantnost Marxove analize kapitala (u povodu rasprave o knjizi Daga Strpića Robna proizvodnja i udruženi rad u Marxovoj kritici političke ekonomije)." Politička misao 57, no. 2 (October 1, 2020): 56–71. http://dx.doi.org/10.20901/pm.57.2.03.
Abstract:
U radu se razmatraju relevantnost Marxove analize kapitala i značaj prikaza te analize u Strpićevoj knjizi o Marxovoj kritici političke ekonomije. Autor na početku rada naznačuje neke elemente općeg teorijskog okvira u koji je Strpić postavio svoje istraživanje Marxove kritike političke ekonomije. Nakon toga razmatraju se dva temeljna pitanja koja se tiču same Marxove kritike političke ekonomije: 1. Može li se iz Marxova teorijskog sklopa izvući temeljna potka za razumijevanje važnosti institucija u ekonomskom procesu na način na koji ih vide predstavnici starog i novog institucionalizma u političkoj ekonomiji? 2. Može li se iz čitanja Marxova kategorijalnog aparata izvesti jedinstveno razumijevanje ekonomskih kriza? U odgovoru na prvo pitanje pokazuje se da postoje određene sličnosti između Marxova i pristupa ekonomskih institucionalista, no isto tako i značajne razlike između tih dvaju pristupa. U odgovoru na drugo pitanje pokazuje se da Marx nije razvio jedinstvenu teoriju kriza, već da se u njegovu djelu mogu pronaći argumenti za dvije ili tri različite teorije kriza. Nakon toga se u najopćenitijim crtama pokazuje da je Marxova kritika političke ekonomije prvenstveno situirana svojim odnosom prema klasičnoj školi, ali da posjeduje i određeni potencijal korespondiranja sa suvremenom ekonomskom znanošću. Autor pokazuje da se pravac te korespondencije odnosi prvenstveno na objašnjenje temeljnih tendencija u razvoju kapitalističkog sistema. U zaključku rada navode se neki od temeljnih Strpićevih doprinosa političkoj ekonomiji.
11
NEMASHKALO, Karina. "MANAGEMENT COMPETITIVENESS OF THE COUNTRY: MACROECONOMIC ASPECTS." Ukrainian Journal of Applied Economics, no. 2 (September 2, 2019): 17–23. http://dx.doi.org/10.36887/2415-8453-2019-3-2.
Abstract:
Porter, M. (1993). Mezhdunarodnaja konkurencija. [International competition]. Translated by and in Shhetinina V. D. (ed.) Mezhdunar. Otnoshenija. Moskov. Russia. Zhalilo, Ya. A. (2003). Ekonomichna strategiya derzhavy`: teoriya, metodologiya, prakty`ka [Economic strategy of the state: theory, methodology, practice]. NISD, Кiev. Ukraine. Kvasyuk, B. Ye. (2005). Konkurentospromozhnist` nacional`noyi ekonomiky` [Competitiveness of the national economy]. In Kvasyuka B. Ye. (ed.). Vyd-vo Feniks. Кiev. Ukraine. Kryuchkova, I. (2007). Konkurentospromozhnist` ekonomiky` Ukrayiny`: stan i perspekty`vy` pidvy`shhennya [Competitiveness of the Ukrainian economy: the state and prospects of increase]. Insty`tut ekonomiky` ta prognozuvannya NAN Ukrayiny`. Vyd-vo Osnova, Кiev. Ukraine. Antonyuk, L. L. (2004). Mizhnarodna konkurentospromozhnist` krayin: teoriya ta mexanizm realizaciyi [International Competitiveness of Countries: Theory and Mechanism of Realization]. Vyd-vo KNEU. Кiev. Ukraine. Mizhnarodna ekonomika. [International Economics]. (2014). In Mazaraki A. A. (ed.). Vyd-vo Ky`yiv. nacz. torg.-ekon. un-t. Кiev. Ukraine. Vertelyeva, O. (2016) «Faktory` mizhnarodnoyi konkurentospromozhnosti Ukrayiny`». Derzhava ta ekonomika. no 3. pp. 33-48. The Global Competitiveness Report 2018 / WEF. Available at: http://www3.weforum.org/docs/GCR2018/05FullReport/TheGlobalCompetitivenessReport2018.pdf. The Global Competitiveness Report / WEF. – 2014,2015,2016,2017. Available at: http://www3.weforum.org/.
12
Softić, Lejla. "Značaj feminističke ekonomije i ženskog poduzetništva za regionalni razvoj." Obrazovanje za poduzetništvo - E4E 11, no. 1 (June 14, 2021): 82–93. http://dx.doi.org/10.38190/ope.11.1.1.
Abstract:
Regionalni razvoj ne može se promatrati bez analize problematike tradicionalne ekonomije koja zanemaruje ulogu žena pri kreiranju bruto domaćeg proizvoda (BDP). Tradicionalna ekonomija ne mjeri adekvatno neplaćeni rad, obično žena pri obavljanju kućanskih poslova, brige o djeci i starijima, stoga feministička ekonomija zagovara da se istraži i vrednuje doprinos neplaćenog rada žena pri kreiranju BDP-a. Cilj istraživanja je prezentirati nevidiljivi dio doprinosa ženskih poslova pri kreiranju BDP-a, ukazati na značaj ženskog poduzetništva i potaknuti regionalni razvoj kroz edukaciju žena o poduzetništvu. U istraživanju se koristila PEST analiza trenutnog stanja u BiH, zasnovana na sekundarnim podacima iz zvaničnih statističkih i drugih relevantnih publikacija koje su nastale primarnim istraživanjem ove problematike u BiH. Izvršeno je i primarno istraživanje ciljanog uzorka ispitanika iz regije, a anketiranjem su potvrđeni prezentirani rezultati u PEST analizi. Naglasak u radu je na razvoju ženskog poduzetništva, ali i generalno na socio-ekonomskoj ulozi žena u BH ekonomiji, kao i na značaju podizanja nivoa svijesti o ovoj temi u regiji. U „Izvještaju o stanju ravnopravnosti spolova u BiH“ (Agencija za ravnopravnost spolova, 2018. godina), navodi se da je jednak broj dječaka i djevojčica, žena i muškaraca uključen u proces obrazovanja u BiH, ali su i dalje ograničene mogućnosti napredovanja za djevojčice/žene i pristup pozicijama za koje su potrebne visoke kvalifikacije, prije svega zbog postojanja stereotipa koji se odnose na muška/ženska zanimanja i pitanja usklađivanja profesionalnog i porodičnog života. Položaj većine žena u BH društvu je nezavidan, a njihova ekonomska i svaka druga sigurnost prilično upitna. Unatoč lošim uvjetima, žene u BiH uspjele su da opstanu, pokreću vlastite poslove i da se istovremeno uspješno brinu za svoje obitelji, ali i postanu pokretači promjena u BiH i regionalnog društvenog razvoja.
13
Stanivuk, Mihaela. "Intelektualni Kapital u Digitalnoj Ekonomiji / Intellectual Capital in Digital Economy." ECONOMICS 3, no. 1 (June 1, 2015): 135–47. http://dx.doi.org/10.1515/eoik-2015-0003.
Abstract:
Rezime Današnje kompanije su zavisne od nematerijalne imovine koju čine informacije, znanje, inovacije i kreativost, a to su glavni resursi digitalne ekonomije. Da bi se pojavile i opstale na globalnom tržištu, u digitalnom dobu, današnje kompanije moraju posjedovati performanse kojima će zasjeniti konkurenciju i ostvariti privredni progres. Te performanse se ogledaju u intelektualnom kapitalu, odnosno u umovima ljudskih resursa kompanije, njihovim međusobnim odnosima, kao i odnosima sa eksternim saradnicima. Intelektualni kapital je jedan od krucijalnih koncepata kreiranja konkurentske prednosti u digitalnoj ekonomiji. Cilj ovog rada je ukazivanje na skrivenu vrijednost intelektualnog kapitala koja već decenijama sazrijeva u tišini i čeka pravi trenutak da “eksplodira”. Znanje koje kompanija posjeduje, kao i način na koji ga primjenjuje danas je odlučujući faktor za ostvarivanje optimalnog razvoja potencijala digitalne ekonomije, te stvaranje stabilnog društvenog sistema. Predstavljajući različite metode mjerenja naučnici su omogućili ostvarivanje prava vlasništva i mjerenje intelektualnog kapitala kompanije. Od esencijalnog značaja je zaštita intelektualnog kapitala, jer u digitalnoj ekonomiji, gdje se gotovo sve vrši elektronski, pojam “zloupotreba” je dobio sasvim novo značenje. Naposljetku, intelektualni kapital je ultimatum neophodan za postizanje dominacije na globalnom tržištu i ostvarivanje ekonomskog prosperiteta.
14
AYTEMİZ, Levent, and Ömer DİLER. "Sanal Su Ekonomisi." İnsan ve Toplum Bilimleri Araştırmaları Dergisi 4, no. 2 (June 10, 2015): 376. http://dx.doi.org/10.15869/itobiad.58046.
15
BEYAZ SİPAHİ, Banu. "OBEZİTENİN DAVRANIŞ EKONOMİSİ." R&S - Research Studies Anatolia Journal 3, no. 3 (July 31, 2020): 189–98. http://dx.doi.org/10.33723/rs.731644.
16
Kazancı, Fatih. "Serbest Piyasa Ekonomisi ve İslam Ekonomisi Üzerine Karşılaştırmalı Bir Analiz." International Journal of Islamic Economics and Finance Studies 2, no. 3 (November 2016): 161–78. http://dx.doi.org/10.12816/0036634.
17
Petrović, Valentino. "Diskurzivna analiza zakonodavnog okvira Europske unije o cirkularnoj ekonomiji." Političke perspektive 10, no. 1 (July 23, 2020): 33–60. http://dx.doi.org/10.20901/pp.10.1.02.
Abstract:
dosadašnja istraživanja o razvoju cirkularne ekonomije u europskoj uniji pretežno su bila usmjerena na prednosti implementacije takvoga modela koje se najčešće dijele na okolišne i ekonomske. ovaj će rad analizirati diskurs o cirkularnoj ekonomiji s drugačijeg gledišta, onoga kojemu je u središtu ljudsko zdravlje kao presudan faktor. na temelju toga, pokušat će se odgovoriti na dva pitanja; kako su se mijenjali prioriteti i diskurs unutar zakonodavnog okvira europske unije kada je riječ o cirkularnoj ekonomiji, te kako osvijestiti aktere da prilagode svoje ponašanje i djelovanje okolišnim normama. u analizi se koriste metode analize teksta i diskursa, kojima će se adresirati dosadašnja literatura i dokumenti europske unije, prvenstveno paketi mjera o cirkularnoj ekonomiji, akcijski plan iz 2015. godine i novousvojene direktive. ujedno, isko- rištena je komparativna metoda za usporedbu ‘starih’ i ‘novih’ direktiva, odnosno diskursa u europskoj uniji i Kini, te posljednja metoda, intervju s Davorom Škrlecom, bivšim zastupnikom u europskom parlamentu i članom Kluba zastupnika Zelenih/europskog slobodnog saveza. rezultati su pokazali da je svaki novi paket europske unije bio kvalitativno precizniji, ali da se sa stajališta ciljeva izlazilo u susret implementacijskim kapacitetima država članica. na kraju, oblikovao se zasebni diskurs o cirkularnoj ekonomiji za čiju je sustavnu provedbu ipak nužno u središte postaviti pitanje zdravlja.
18
ERKÖK YILMAZ, Şiir. "Firmalar ve Dünya Ekonomisi." Fiscaoeconomia 5, no. 2 (May 17, 2021): 372–89. http://dx.doi.org/10.25295/fsecon.916030.
19
Raza, Aleem, Muhammad Asif, and Samia Ayyub. "The era of sharing economy: Factors that influence the behavioral intentions of user and provider to participate in peer-to-peer sharing economy." Serbian Journal of Management 16, no. 1 (2021): 103–24. http://dx.doi.org/10.5937/sjm16-24481.
Abstract:
The Sharing Economy is a fastest growing and heavily debated Socio economic model. In the platform-based sharing economy, the provider provides the service and the consumer using the service from a two-sided market. However, there is a lack of studies that cover the both sides of platform based sharing market. This study aims to examine the effect of Indulgence, trust, economic benefit, social interaction, enjoyment and sustainability on user and provider intention to engage in peer-to-peer sharing. This explanatory study uses a quantitative methodology involving data collection through structured questionnaire from service users (n=220) and service providers (n=170) of Uber and Careem by adopting snowball sampling technique. Structured Equation Modeling (SEM) was applied to analyze data by using AMOS 24. The empirical results of this study indicate that indulgence, social interaction, economic benefit and enjoyment have significant positive association with user and provider intention. Further, a positive relationship was found between provider trust in user and provider intention to engage in peer-to-peer sharing. This study makes its significant contribution by providing new insights to literature and practice by studying two sided market. In addition the study explored the effect of indulgence on peer-to-peer sharing intention which is found yet to be explored in the literature. This study suggests practical implications for the Marketing managers to develop effective platform business strategies and marketing campaigns in accordance with the individuals' intention to engage in sharing.
20
Alvin, Alvin, and Mieke Choandi. "FASILITAS PENGGEMAR PAKAIAN EKONOMIS." Jurnal Sains, Teknologi, Urban, Perancangan, Arsitektur (Stupa) 2, no. 2 (November 1, 2020): 2113. http://dx.doi.org/10.24912/stupa.v2i2.8479.
Abstract:
As time goes by, people, especially in urban areas, tend to have individualistic characteristics due to their busy daily routines. Where most of the time spent at work, home or shopping centers. Humans as social creatures who should socialize and interact with others to meet social needs. To meet social needs in the current modern era, it takes a social container that can accommodate the activities of the surrounding community. So that people can meet with each other, socialize and also interact through these social media platforms. Central Jakarta, precisely in the Senen Area, there is the Senen Market which is one of the historic / iconic buildings known as a dense place for trade activities, namely trade / services, namely the Senen Market, known as the Thrift center in Jakarta today, the community center can search clothes at economical prices. However, the daily life of the Senen people tends to only sell clothes that saturate the Senen community so that the Senen Market is now fading. As well as Senen, there are very few entertainment venues in the Senen Region, causing the Senen economy to decline. This is also related to Malcolm Barnard's theory that clothing can be a verbal and non-verbal communication tool that can later restore Senen area to an area where people do not trade but can interact, socialize, and hone the creativity of the Clothing Fan Facility Economical. Where this project aims to support the Senen Market also reduces the saturation of the Senen Market residents in their daily business activities as well as to facilitate the needs of service users at the Senen Bus Station. This project is also intended as a forum for Thrift communities and the surrounding arts to interact with other communities and can also show the works / history of economic clothing that people will see and buy so that not only trading, but the public can learn and understand the meaning of the clothes which finally triggers the community to interact, socialize, and hone their creativity. Keywords: clothing; Pasar Senen; ThriftAbstrakSeiring perkembangannya zaman, masyarakat khususnya di perkotaan cenderung memiliki sifat yang individualis dikarenakan rutinitas sehari-hari yang padat. Dimana sebagian besar waktu dihabiskan di tempat kerja, rumah ataupun pusat perbelanjaan. Manusia sebagai makhluk sosial yang seharusnya bersosialisasi dan berinteraksi dengan sesama untuk memenuhi kebutuhan sosial. Untuk memenuhi kebutuhan sosial di era modern saat ini, dibutuhkan wadah sosial yang dapat menampung aktivitas-aktivitas masyarakat sekitar. Sehingga masyarakat dapat saling bertemu, bersosialisasi dan juga berinteraksi melalui media wadah sosial tersebut. Jakarta Pusat, tepatnya di Kawasan Senen, terdapat Pasar Senen yang merupakan salah satu bangunan yang bersejarah / ikonik yang dikenal sebagai tempat yang padat akan aktivitas berniaganya yaitu perdagangan / jasa yaitu Pasar Senen , dikenal sebagai pusat thrift di Jakarta saat ini yaitu pusat masyarakat dapat mencari pakaian dengan harga yang ekonomis. Akan tetapi keseharian masyarakat Senen cenderung hanya menjual pakaian saja membuat jenuh masyarakat Senen sehingga Pasar Senen kini meredup. Serta Senen terdapat minim sekali tempat hiburan yang terdapat di Kawasan Senen sehingga menimbulkan perekonomian Senen menurun. Hal ini berkaitan juga dengan teori dari Malcolm Barnard bahwa pakaian dapat menjadi sebuah alat komunikasi baik verbal maupun non-verbal yang nantinya dapat memulihkan kembali kawasan Senen menjadi Kawasan yang masyarakatnya tidak berdagang saja akan tetapi dapat berinteraksi, bersosialisasi, serta mengasah kreatifitas dari Fasilitas Penggemar Pakaian Ekonomis. Dimana Proyek ini bertujuan untuk menunjang Pasar Senen juga mengurangi kejenuhan penghuni Pasar Senen dalam kegiatan berniaganya sehari-hari juga untuk memfasilitasi kebutuhan pengguna jasa di Stasiun Bus Senen. Proyek ini juga ditujukan sebagai wadah bagi komunitas-komunitas thrift maupun seni sekitar untuk berinteraksi dengan komunitas lainnya dan juga dapat menunjukan karya-karya / sejarah dari pakaian ekonomis yang masyarakat akan lihat dan beli sehingga tidak hanya berdagang saja , akan tetapi masyarakat dapat mempelajari dan memahami arti dari pakaian tersebut yang akhirnya memicu masyarakat untuk berinteraksi, bersosialisasi, serta mengasah kreatifitas mereka.
21
Murauskas, Donatas. "Ekonominė teisės analizė: metodologinės prielaidos ir tyrimų kryptys." Teisė 84 (January 1, 2012): 0. http://dx.doi.org/10.15388/teise.2012.0.18.
Abstract:
Straipsnyje analizuojama šiuolaikinės ekonominės teisės analizės paradigma. Pateikiamos daugiausiai iš neoklasikinės ekonomikos perimtos metodologinės paradigmos prielaidos: metodologinis individualizmas, racionalumas, pirmenybių stabilumas ir rinkos pusiausvyra. Nurodomas šių metodologinių prielaidų turinys, pateikiama kritika ir kontrargumentai dėl jų trūkumų. Taip pat analizuojamos svarbesnės paradigmos tyrimų kryptys, tarp jų Čikagos teisės mokykla, Jeilio teisės mokykla ir institucionalistinė ekonominė teisės analizė. Konstatuojama paradigmos įvairovė ir tai, kad nėra konvencinio supratimo. Siūloma į ekonominę teisės analizę žvelgti kaip į labai įvairiapusį instrumentą tiek teisės doktrinoje, tiek praktikoje, panaudojant ekonomikos atstovų įdirbį ir mąstymo schemas teisės klausimams spręsti.
22
Čutura, Marija, and Dijana Ćavar. ""Sustainable development" as a label within business studies." Notitia, no. 3 (November 16, 2018): 11–24. http://dx.doi.org/10.32676/n.3.2.
Abstract:
U suvremenom društvu pitanja održivog razvoja razvijala su se na različitim razinama, od novih globalnih okvira, preko politika vlada do novih poslovnih modela. U 1980-ima pojam održivi razvoj nastao je iz međuodnosa očuvanja planeta i ispunjavanja ljudskih potreba (IUCN, 1980). Opća ideja koncepta održivog razvoja je zadovoljavanje potreba sadašnje generacije, bez ugrožavanja sposobnosti budućih generacija da zadovolje svoje potrebe (Opća skupština Ujedinjenih naroda, 1987.). Kao jedan od glavnih izazova u ekonomiji i poslovanju, pojam održivog razvoja pojavio se i na širokom području poslovne ekonomije. Cilj ovog rada je pružiti pregled opsežne literature, koja se bavi konceptom održivog razvoja u području poslovne ekonomije. U svrhu analize, korišten je bibliometrijski pristup s višestrukim korespondentnim analizama na bazama baze podataka Web of Science Core Collection database za promatrano razdoblje od deset godina. Rezultati ukazuju na važnost održivog razvoja kao teme, kao i na širok raspon pristupa i raznolikosti podtema koje su povezane s konceptom održivog razvoja u poslovnoj i ekonomskoj literaturi.
23
Žížalová, Pavla. "New resources of innovation - challenges to the Czech Republic and its positioning in global economy." Ergo 6, no. 1 (June 1, 2011): 3–10. http://dx.doi.org/10.2478/v10217-011-0003-6.
Abstract:
Nové zdroje inovací - výzvy pro českou ekonomiku a její postavení v globální ekonomiceGlobalizace v současné době, zčásti i v důsledku ekonomické krize, přechází do druhé fáze a mezi odborníky se začíná hovořit o tzv. globalizaci 2.0. Ta znamená nejen další silnější propojení světové ekonomiky, ale zejména posilování pozice rozvíjejících se zemí nejen z pohledu výroby, ale především z pohledu spotřeby. Hlavní centra nabídky a poptávky se proměňujía výroba a spotřeba se opět začínají více organizovat ve stejné lokalitě. Rychle se rozvíjející ekonomiky a jejich velmi početná populace se tak podle odborníků i manažerů některých velkých korporací stanou hlavním motorem budoucí poptávky (spotřeby). A tedy i zdrojem pro nové inovace (inovace totiž začíná i končí u zákazníka), které budou díky své jednoduchosti, snadnému použití i nižším nákladům pronikat i na vyspělé trhy. Cílem tohoto článku je jednoduše zhodnotit, jak si v tomto kontextu stojí Česko a také jaké má tato proměna důsledky pro podporu inovací a konkurenceschopnosti.
24
Stiglitz, Joseph. "REFORMA EKONOMIJE." Socioeconomica 2, no. 4 (December 28, 2013): 229–56. http://dx.doi.org/10.12803/sjseco.245513.
25
Grk, Snežana. "EKONOMIJA PONIRANJA." Srpska politička misao 38, no. 4 (2012): 171–96. http://dx.doi.org/10.22182/spm.3842012.8.
26
Mahmutefendić, Tahir. "EKONOMIJA SREĆE." Socioeconomica 2, no. 4 (December 28, 2013): 301–14. http://dx.doi.org/10.12803/sjseco.245913.
27
Štulanović, Mudžahid. "PRINCIPI I INSTRUMENTI ISLAMSKOG FINANSIJSKOG TRŽIŠTA." Zbornik radova Islamskog pedagoškog fakulteta u Bihaću 9, no. 9 (December 22, 2017): 99–119. http://dx.doi.org/10.52535/27441695.2017.9.99-119.
Abstract:
Finansijsko tržište (engl. financial market, njem. Finanzmarkt) ili tržišta novca u konvencionalnoj ekonomiji označava skup institucija i transakcija gdje se susreću kupci i prodavači i na kojima se odvija trgovina kapitalom, odnosno to su mjesta, osobe, instrumenti, tehnike i tokovi koji omogućavaju razmjenu novčanih viškova i manjkova, tj. novca, kapitala i deviza. Nerazvijena financijska tržišta su svedena na depozit, kredit i banke, a razvijena obiluju financijskim instrumentima, raznovrsnim financijskim institucijama, složenim financijskim tehnikama i brojnim financijskim tokovima pa se dijele na tržište novca i kratkoročnih vrijednosnih papira, tržište kapitala i devizno tržište. Postavlja se aktualno i važno pitanje da li i kako ovako definirano finansijsko tržište može funkcionirati u uvjetima isključivanja kamate i kamatarenja iz finansijskih operacija? To je pitanje na koje moraju odgovoriti treoretičari islamske ekonomije koja ne priznaje kamatu kao dozvoljenu vrijednost. Pitanja islamskog financijskog tržišta spadaju u domen varijabilne islamske ekonomske prakse koja se razlikuje u vremenu i prostoru, podložna je promjeni i prilagodbi, ali isto tako moraju se uskladiti sa konstantnim, nepromjenljivim principima islamske ekonomije. Neki teoretičari islamske ekonomije, kao što je i sam Ahmed Osman Babikir, daju prijedlog kratkoročnih islamskih finansijskih instrumenata koji su zasnovani na murabehi, mušareki, mudarebi, baj’i al-selem, istisna'u i idžari modelima finansiranja, a koji bi se mogli koristiti u operacijama na islamskom novčanom tržištu.
28
KARTA, Nurullah. "AVRUPA MERKANTİLİZMİ VE OSMANLI EKONOMİSİ." INTERNATIONAL REFEREED JOURNAL OF HUMANITIES AND ACADEMIC SCIENCES 04, no. 11 (March 30, 2015): 130. http://dx.doi.org/10.17368/uhbab.2015118733.
29
GEDİK, Emel GELMEZ Alper. "GEÇİŞ EKONOMİSİ ÜLKELERİNDE VERİMLİLİK ANALİZİ." Turkish Studies-Economics,Finance,Politics Volume 14 Issue 4, Volume 14 Issue 4 (2019): 1257–73. http://dx.doi.org/10.29228/turkishstudies.39455.
30
KALKAN, Tuba. "SULTAN ŞÂHRUH DÖNEMİNDE HERÂT EKONOMİSİ." Journal of Academic Social Science Studies 1, Number: 31 (January 1, 2015): 523. http://dx.doi.org/10.9761/jasss2708.
31
ALIZADEH, Naseraddin. "İRAN’DA YOKSULLUK DÖNGÜLERİNİN POLİTİK EKONOMİSİ." Business & Management Studies: An International Journal 8, no. 3 (September 25, 2020): 2793–832. http://dx.doi.org/10.15295/bmij.v8i3.1548.
Abstract:
Bu araştırmada Neoklasik büyüme yaklaşımının ileri sürdüğü Beta ve Sigma yakınsaması modellerinden yola çıkarak, İran’da yakınsama kümelerinin varlığına ve bu süreçleri etkileyen etnik, mezhepsel ve uzamsal özelliklere bakılmıştır. Dolayısıyla, bu araştırmada siyaset bilimi ve Ortadoğu araştırmaları açısından önem taşıyan söz konusu konuları incelemek için nicel bir yöntem kullanılmıştır. Araştırılan süre 2000-2013 dönemiyle birlikte Khatami hükümeti (2000-2005), Ahmadinejad hükümeti (2005-2013) ve petrol gelirlerinin yüksek olduğu 2003-2007 alt dönemlerini kapsamaktadır. Elde edilen sonuçlar mezhep ve etnik çeşitliliğin ülke çapında iller arası gelir yakınsamasını olumsuz etkilediğini göstermektedir. Ayrıca, göç etkeni Neoklasik öngörülerin tersine daha varlıklı olan Fars ve Şiilerin yararına ve daha yoksul olan etnik ve Sünni azınlıklarının zararına işlediği kanıtlanmıştır. Küme-içi yakınsama olgularını araştıran modellerin sonuçları, İran’da göreli olarak daha yoksul olan Sünni, etnik azınlık, sınırda olan ve gelişmemiş il kümelerinde kendini kısıtlayan yoksulluk döngülerinin ve azgelişmişlik tuzağının oluştuğunu kanıtlamaktadır.
32
Zafer, TOPRAK. "Savaş Ekonomisi ve Türkye'de Devletçilik." Ankara Üniversitesi SBF Dergisi 58, no. 4 (2003): 1. http://dx.doi.org/10.1501/sbfder_0000001693.
33
TİRYAKİOĞLU, Murad. "Türkiye’de Yeşil İşlerin Politik Ekonomisi." Journal of Yaşar University 16, no. 62 (April 30, 2021): 1022–38. http://dx.doi.org/10.19168/jyasar.888498.
34
Lovrinić, Barbara. "Nadzor i žudnja u društvenim mrežama." Medijska istraživanja 25, no. 2 (December 20, 2019): 89–110. http://dx.doi.org/10.22572/mi.25.2.5.
Abstract:
Sveopća digitalizacija i tehnološki napredak pogodovali su jačanju tehnoloških divova (Amazon, Apple, Facebook, Google i Microsoft) i akumulaciji profita na čemu se temelji današnja digitalna javna sfera. U obilju raznih platformi osobito je zanimljiv fenomen društvenih mreža. Dok društvene mreže korisnika čine „kraljemˮ u kreaciji vlastitoga virtualnog sadržaja i potiču kulturu dijeljenja, istovremeno ga lišavaju potpune kontrole nad svojim podacima koji se uglavnom iskorištavaju u komercijalne svrhe. Ovaj rad problematizira dva teorijska koncepta za razumijevanje odnosa moći vlasnika društvenih mreža i njihovih korisnika. Prvi je pojam nadzora kao sve važnijeg čimbenika u političkoj ekonomiji komunikacije. Drugi je lakanovski pojam žudnje za priznavanjem/prepoznavanjem jedinstvenosti kojim se ukazuje na izvor onoga što nas kao korisnike sprečava, ili nam bar djelomično onemogućava, da ono „nevidljivo” – upravljanje „velikim podacima” (big data) i nadzor nad profilima korisnika – povežemo s pitanjima političke ekonomije. U ovom radu, koncipiranom na temelju dvosmjerne komunikacije između vlasnika i korisnika društvenih mreža, nastojimo pokazati da stare teorije ne zastarijevaju u novom vidu odnosa tehnologije, komunikacije, politike i ekonomije.
35
Krašovec, Primož. "Še enkrat o neoliberalizmu II: politika." Andragoška spoznanja 22, no. 1 (April 15, 2016): 71–84. http://dx.doi.org/10.4312/as.22.1.71-84.
Abstract:
Članek se začne s kritiko razumevanja neoliberalizma kot zarote političnih elit in kot procesa množičnega razlaščanja, prek katere preidemo k poskusu pozitivne teoretske opredelitve razmerja med državo in ekonomijo v neoliberalizmu. V nasprotju s številni uveljavljenimi interpretacijami neoliberalizem ne pomeni šibke, temveč močno državo, tako, ki se sicer nekoliko oddalji od ekonomije, a le zato, da bi se lahko z njo povezala tesneje in drugače kot v predhodni, »fordistični« obliki kapitalizma. Država danes skrbi predvsem za vzpostavljanje in ohranjanje konkurenčnega ekonomskega reda in vzgojo podjetnih subjektov. Nova vloga države prinaša tudi njeno institucionalno preobrazbo od demokracije k tehnokraciji in spremembo socialne politike, ki je v sedanjosti usmerjena predvsem k aktivaciji prejemnikov socialne pomoči.
36
Mubyarto, Mubyarto. "Ekonomika Pasar-Populis." Unisia 27, no. 54 (November 20, 2004): 370–83. http://dx.doi.org/10.20885/unisia.vol27.iss54.art5.
37
Jurić, Boris. "Ekonomska historija i politička ekonomija." Radovi. Razdio povijesnih znanosti 28, no. 15 (April 24, 2018). http://dx.doi.org/10.15291/radovipov.2192.
Abstract:
Autor najprije ukratko podsjeća na specifični lik ekonomske historije. Zatim prikazuje odnos opće ekonomske historije i političke ekonomije. Posebno razmatra eko- nomsko-historijsku komponentu ne samo u političkoj ekonomiji kapitalizma, u političkoj ekonomiji socijalizma i u historiji ekonomskih doktrina, nego i u ekonomici narodne privrede kao znanstvene discipline koja se oslanja na političku ekonomiju. Autor nadalje ističe da su opća ekonomska historija i politička ekonomija u živim recipročnim odnosima, te da je interdisciplinarna suradnja na relaciji: ekonomska historija - ekonomska teorija korisna za obje te discipline. U radu su na odgovarajućim mjestima uklopljeni prikazi odabranih zbivanja na jugoslavenskom tlu koja su od interesa za evropsku, pa i svjetsku ekonomsku historiju (npr. pojava prvih manufaktura u Dubrovniku početkom 15. stoljeća, a to su ujedno bile i prve manufakture u našim krajevima te između prvih u Evropi...).
38
Vukadinović, Predrag, Goranka Knežević, and Vule Mizdraković. "Ekonomija Republike Srpske u globalnim ekonomskim procesima: nužnost ili izbor." ZBORNIK RADOVA UNIVERZITETA SINERGIJA 1, no. 1 (March 28, 2016). http://dx.doi.org/10.7251/zrsng1501055m.
Abstract:
Informatička ekonomija je relativno novi pojam i pojava koja je nastala 90-tih godina prošlog veka, ali koja je unela mnoge promene u ekonomske procese, posebno na globalnom nivou. Ovaj rad prezentuje pre svega novi termin koji se pojavio u kontekstu globalne i informatičke ekonomije a to je nova ekonomija. Ovaj termin je već postao opšteprihvaćeni termin u terminologiji izučavanja novih globalnih procesa u ekonomiji koji su bazirani na informatičkoj ekonomiji. Sadržaj termina nove ekonomije određuje one elemente i faktora uticaja na brži ekonomski razvoj na novim osnovama koji za sada pokazuje pun uspeh u zemljama razvijenih ekonomija. Međutim i zemlje ekonomija u razvoju takođe imaju svoju šansu da se u kontekstu novih promena prilagode novinama i na taj način na brži način dostignu viši stepen razvoja ekonomije što bi bio slučaj i sa ekonomijom Republike Srpske.
39
Vukadinović, Predrag. "Konkurentnost ekonomije Republike Srpske u odnosu na ekonomije zemalja u tranziciji." ZBORNIK RADOVA UNIVERZITETA SINERGIJA 1, no. 1 (March 28, 2016). http://dx.doi.org/10.7251/zrsng1501059v.
Abstract:
Informatička ekonomija (IE) je odlika i karakteristika razvijenih ekonomija. Ova karakteristika je rezultat razvoja informatičkih i telekomunikacionih tehnologija i njihovih primena u ekonomskim aktivnostima. Za pojam informatička ekonomija u literaturi i istraživanja koristi se i termin nova ekonomija. Ovaj novi oblik ekonomije u odnosu na industrijsku ekonomiju (u literaturi se može sresti i termin stara ekonomija) za svoj razvoj podrazumeva i razvoj i promene određenih preduslova koji zadiru ne samo u ekonomsku sferu društvenog života. Činjenica je da informatička-nova ekonomija povećava konkurentnost ekonomije u meri u kojoj je i sama razvijena. Zato, je konkurentnost ekonomija jedan od najznačajnijih ciljeva primene informatičke-nove ekonomije ali istovremeno i šansa i mogućnost za dalji razvoj. U ovom radu sprovedeno je istraživanje konkurentnosti ekonomije Republike Srpske u odnosu na ekonomije zemalja u tranziciji, primenjujući globalni indeks konkurentnosti (Global Competitivenes Index) koji je baziran, za potrebe ovog rada na određenom broju komponenti, odnosno faktora konkurentnosti.
40
Alibašić, Hamid, and Snježana Zarić. "Mjesto neregulisane ekonomije u sistemu nacionalnih računa." FINANCING 7, no. 1 (October 9, 2017). http://dx.doi.org/10.7251/fin1601014a.
Abstract:
U svim zemljama postoje određene ekonomske aktivnosti koje zaobilaze državni sistem regulacije (tzv. neregulisana ekonomija). Teaktivnosti, iako nisu formalno-pravno registrovane, ostavljaju tragove u privrednim tokovima, pa ih je neophodno statistički obuhvatiti prilikomsastavljanja nacionalnih računa. Generalno, podaci o nivou ukupnog BDP-a bez uključene neregulisane ekonomije bi obezbjeđivalipogrešnu sliku o nivou razvijenosti privrede određene zemlje. U tom kontekstu, u ovom članku akcenat je stavljen na statistički pogledna neregulisanu ekonomiju. Obrazloženi su pojavni oblici neregulisane, odnosno neosmatrane ekonomije koji su identifikovani u okviruUN-ovog sistema nacionalnih računa. Kako sistem nacionalnih računa, zbog svog međunarodnog karaktera, pruža samo najopštije definicije,predstavljena su i dva najčešće primijenjivana analitička okvira za identifikaciju, mjerenje i uključivanje neosmatrane ekonomije unacionalne račune – ISTAT-ov i Eurostatov. Ovo je utoliko značajnije, jer i statističke agencije u BiH slijede preporuke evropske statistikei u obračun službenog BDP-a uključuju i korekciju za neregulisanu ekonomiju.
41
Vengrys, Aleksandras. "Mišri ekonomika ir jos efektyvumas." Ekonomika 39 (December 1, 1995). http://dx.doi.org/10.15388/ekon.1995.16348.
Abstract:
Šiuolaikinis išsivysčiusių kraštų ūkis yra mišri ekonomika – tam tikra rinkos ūkio pakopa, kuriai būdinga: 1) mišrus reguliavimo mechanizmas (rinkos ir programavimo derinys); 2) mišrus socialinis-ekonominis pagrindas (įvairių gamybos veiksnių nuosavybės formų ir pobūdžio derinys). Teorinė ekonomika ją tiria įvairiais aspektais ir lygiais. Potitinė ekonomija pagrindinį dėmesį skiria mišrios ekonomikos socialinio-ekonominio pagrindo makroekonominei analizei, ekonomiksas – jos reguliavimo mechanizmo, efektyvumo makroekonominei analizei. Ekonomiksas parodo, kad žemesnį (lyginant su tobulos konkurencijos modeliu) mišrios ekonomikos grynai ekonominį efektyvumą gali su kaupu kompensuoti socialinis ir ekologinis jos efektyvumas.
42
Baričanin, Nevena, Marica Marković, and Snežana Bojović. "Problem finansiranja malih i srednjih preduzeća u Bosni i Hercegovini." ZBORNIK RADOVA UNIVERZITETA SINERGIJA 1, no. 1 (March 28, 2016). http://dx.doi.org/10.7251/zrsng1501011b.
Abstract:
Kako mala i srednja preduzeća (MSP) imaju veliku ulogu i značaj u svakoj nacionalnoj ekonomiji, odnosno predstavljaju ključni izvor rasta nacionalnih ekonomija proizilazi da je za napredak jedne nacionalne ekonomije neophodno obezbjediti njihov nesmetani rast i razvoj. Nažalost, u Bosni i Hercegovini (BiH) sektor MSP se suočava sa brojnim problemima, a problem finansiranja svakako predstavlja jedno od najznačajnijih ograničenja za rast i razvoj MSP u BiH.
43
Petrović, Danica. "Poslovanje u digitalnoj ekonomiji (nova naspram stare ekonomije)." ZBORNIK RADOVA UNIVERZITETA SINERGIJA 8, no. 3 (April 18, 2019). http://dx.doi.org/10.7251/zrsng1708074p.
Abstract:
Globalno tržište je pod stalnim i snažnim uticajempromjena koje su prouzrokovane brzim rastom ekonomije inovih tehnologija. S obzirom da, u ekonomskoj sferi, postaje svebitnije raspolaganje informacijama, postalo je neophodnoposjedovanje i korištenje informacione tehnologije. Razvojinformacionih sistema i „informacione industrije“ postajepokretačka snaga privrednog i društvenog napretka. Najbolji inajvažniji rezultat industrijskog i postindustrijskog društva jezapravo informaciona tehnologija.
44
Berggren, Fredrik, and Björn Lindgren. "Alkohol - är det något för ekonomer?" Socialvetenskaplig tidskrift 2, no. 4 (January 21, 2016). http://dx.doi.org/10.3384/svt.1995.2.4.3002.
Abstract:
Artikeln gör en översiktlig genomgång av ekonomisk vetenskaps applicering på bruket av alkohol. En indelning görs i traditionell efterfrågeanalys, rationellt beroende, skatter och andra alkoholpolitiska åtgärder, samhällsekonomiska kostnader samt ekonomiska utvärderingar. Avslutningsvis kommenteras det bidrag ekonomisk analys kan ge till policybeslut samt diskuteras framtida perspektiv för den ekonomiska forskningen inom detta område.
45
Ilić, Miroslav. "Razvoj globalne financijske krize i utjecaj na promjene u financijskom sustavu i gospodarstvu." Oeconomica Jadertina 3, no. 1 (February 2, 2017). http://dx.doi.org/10.15291/oec.225.
Abstract:
Učinci i sfere utjecaja financijske krize danas su važan interes mnogih znanstvenika, posebno u kontekstu da su posljedice krize i nedostatak adekvatnih rješenja i dalje aktualni. Financijskoj krizi je prethodio rast plasmana financijskih institucija iznad dosadašnjih razina u uvjetima kada pojedine ekonomije nisu imale dovoljnu razinu razvoja te je gospodarski rast bio financiran porastom zaduženja. Kriza se u najvećoj mjeri odrazila na likvidnost financijskog sustava i na stagnaciju ekonomske aktivnosti realnog sektora. Moguće mjere pomoći se razlikuju između pojedinih ekonomija i njihov učinak tek treba utvrditi. Članak prikazuje poveznice financijske krize s bankovnim sustavom, općom likvidnošću i realnom ekonomijom uz pregled novijih i relevantnih teorijskih i empirijskih istraživanja te relevantnih podataka.
46
Vojinić, Perica, and Nebojša Stojčić. "Činitelji utjecaja na zadovoljstvo studenata teorijskim kolegijima na prvoj godini dodiplomskog studija." Oeconomica Jadertina 2, no. 2 (February 2, 2017). http://dx.doi.org/10.15291/oec.215.
Abstract:
Odnos između očekivanja studenata i njihovog zadovoljstva kvalitetom nastave i uspjehom u svladavanju pojedinih kolegija ima važnu ulogu u oblikovanju reputacije akademskih institucija. Istodobno, utječe na izbor studenata prve godine te odluku studenata viših godina studija o prelasku iz jedne u drugu instituciju. Prepoznajući važnost ovih pitanja mnoga sveučilišta polažu veliku pozornost na njih pri kreiranju smjernica za poboljšanje kvalitete postojećih i uvođenje novih kolegija. Tradicionalno, smatra se kako svladavanje gradiva sadržanog u teorijskim kolegijima prve godine dodiplomskih studija ekonomija i poslovna ekonomija zahtijeva od studenata ulaganje dodatnog napora. Ujedno, uspješno svladavanje ovih kolegija predstavlja osnovu za izučavanje kolegija na višim godinama studija iz područja teorijske te osobito poslovne ekonomije. Postojeća istraživanja ukazuju kako uspjeh studenata na ispitima iz pojedinih kolegija i njihovo zadovoljstvo ponuđenim sadržajem ovisi o individualnim karakteristikama kao i o metodama koje se koriste pri prenošenju znanja studentima. Cilj je ovog rada istražiti dubinu jaza između očekivanja i zadovoljstva studenata koji su pohađali teorijske kolegije Uvod u ekonomiju, Mikroekonomija 1 i Makroekonomija 1 na prvoj godini preddiplomskog studija Ekonomija i Poslovna ekonomija Sveučilišta u Dubrovniku u akademskoj godini 2010/2011 i 2009/2010. Za potrebe istraživanja provodi se anketa na temelju upitnika koji sadrži tri skupine pitanja. Prvom skupinom pitanja prikupljaju se podaci o općim karakteristikama studenata poput spola, srednjoškolskog obrazovanja te vrste studija koji pohađaju. Drugom skupinom pitanja istražuje se percepcija studenata o sadržaju spomenutih kolegija, njihovoj sposobnosti povezivanja prezentiranog gradiva s događajima iz stvarnog svijeta te važnosti gradiva koje su slušali u okviru kolegija za svladavanje drugih kolegija, kako iz teorijske tako i poslovne ekonomije. Konačno, u trećoj skupini pitanja studenti su zamoljeni da se izjasne o svom uspjehu u polaganju ispita iz teorijskih kolegija te da iznesu svoje prijedloge za unaprjeđenje sadržaja i načina prezentiranja gradiva unutar tih kolegija. Rezultati istraživanja obrađeni su ekonometrijskom tehnikom multinomijalnog logita.
47
Pechočiaková Svitačová, Eva, and Tomáš Pechočiak. "Ekogramotnosť – jeden z predpokladov rozvoja nových trendov ekonomického myslenia v znamení udržateľnosti." Envigogika 15, no. 1 (September 28, 2020). http://dx.doi.org/10.14712/18023061.606.
Abstract:
Teoretická štúdia vychádza z toho, že súčasnou výzvou pre subjekty v ekonomike sa stala udržateľnosť. Medzi kroky vedúce k transformácii ekonomickej teórie a následne k transformácii ekonomiky na udržateľnú, patrí vývoj nových trendov v ekonomickom myslení a rovnako aj nových iniciatív v ekonomike v znamení udržateľnosti. Na ich vzniku a rozvoji sa podieľajú ekogramotné subjekty. V štúdii je poodhalený teoretický rámec pre ekogramotnosť a zdôraznený jej význam pre udržateľnosť a rozvoj nových trendov ekonomického myslenia i ekonomických iniciatív v znamení udržateľnosti. Ekogramotnosť je prezentovaná ako nová vízia reality, ale aj ako atribút alebo kompetencia, ktorá je založená na porozumení skutočnej hodnoty prírodných entít a životného prostredia. Predpokladá vedomé úsilie subjektov v ekonomike minimalizovať negatívne účinky, ktoré sprevádzajú rozvoj ekonomiky, na prírodu a životné prostredie. Vzhľadom na prípravu budúcich odborníkov pre oblasť ekonomiky je zdôraznená ekogramotnosť ako dôležitý nástroj vzdelávania pre udržateľný rozvoj. Aj rozvoj nových trendov ekonomického myslenia a iniciatív v znamení udržateľnosti sa realizuje vďaka ekogramotným subjektom, a tak vzdelávanie zamerané na ekogramotnosť je vyzdvihnuté najmä v tých vzdelávacích inštitúciách, ktoré pripravujú odborníkov pre ekonomickú sféru.
48
Kovačević, Duša. "PRIMJENA STEĈAJA KOD PRIVREDNIH SUBJEKATA I ULOGA MARKETINGA." PRIMUS - INFORMATIKA, PRAVO, EKONOMIJA, BANKARSTVO 2, no. 2 (February 17, 2017). http://dx.doi.org/10.7251/pmg1602014k.
Abstract:
Jedan od najvećih izazova za sve nacionalne ekonomije predstavlja rješenje problema zaposlenosti. Stoga su se vrlo ĉesto nastanak steĉaja i njegove reorganizacije, te razvoja usluţnog sektora vezivali za stvaranje novih radnih mjesta, kao najbolji naĉin za apsorbovanje viška radne snage i problema posrnulog privrednog subjekta. U toku posljednjeg perioda, kroz steĉaj i razvoj usluţnog sektora, postignuti su znaĉajni uspjesi prevazilaţenja problema posrnulih preduzeća, te ublaţene mnoge posljedice loše privatizacije i posljedice ratnih recesija, kao i podsticanje svakog ekonomskog oporavka. Zahvaljujući velikom znaĉaju advekatnog sprovoĊenja steĉaja i znaĉaju pravih usluga i njegovom velikom uĉešću u ekonomiji razvijenih zemalja, sve se više pojavljuju izazovi „pravovremenog steĉaja i usluţnog društva― i „usluţna ekonomija―. Ekonomska aktivnost društva determiniše prirodu naĉina na koji ljudi ţive i na osnovu ĉega se mjeri standard ţivljenja i privreĊivanja. Korišćenjem industrijskih privrednih modela za upravljanje usluţno zasnovanim korporacijama, stvara se tako mali uticaj, koliko i upotreba modela farme za voĊenje preduzeća. Aktivnosti povezane za primjenom znanja, primjenom vaţećih zakonskih propisa inovacijom i tehnologija pojavljuju se radi ispunjavanja društvenih i privatnih ciljeva.
49
Kolev, Dragan, Ana Njegovanović, and Petar Krešimir Ćosić. "NEUROEKONOMIJA KAO SAVREMENA METODA ISTRAŽIVANJA DONOŠENJA EKONOMSKIH ODLUKA." EMC Review - Časopis za ekonomiju - APEIRON 10, no. 2 (January 27, 2016). http://dx.doi.org/10.7251/emc1502278k.
Abstract:
Jedan od ključnih momenata u ekonomiji je donošenje adekvatnih ekonomskih/finansijskih odluka koji podrazumeva izbor određene alternative. Značajne stručne i naučne rasprave se vode oko same prirode procesa donošenja odluka kao i o dominantnim faktorima koji na nju utiču. Istorija ekonomske misli beleži različite pristupe i analitičke izazove pred problemom donošene ekonomskih/finansijskih odluka. U nastojanju da ovaj problem svestrano sagleda naučnici su pored saznanja klasične ekonomske/finansijske teorije uključivali i brojne druge naučne discipline. U poslednje vreme se sve više pažnja savremene ekonomije fokusira na psihološke aspekte ekonomskog ponašanja odnosno na onome što je domen donošenja korporativnih ekonomskih/finansijskih odluka i uloge tržišta. Savremena ekonomija sve više pažnje poklanja potrošačkom ponašanju ali i psihološkim faktorima koji utiču na ekonomske odluke. Kao rezultat toga pojavile su se novi teorijski koncepti koji su ponudili nova objašnjenja procesa donošenja ekonomskih/finansijskih odlika. Pored bihevioralne ekonomije (bihevioralne finansije), poslednjih decenija se u akademskoj javnosti pojavio buket disciplina koje su u svom nazivu imale prefiks „neuro“ među kojima su za naš rad naročito značajni neuroekonomija i neurofinansije. Neuroekonomija/neurofinansije su dinamična i perspektivna polja istraživanja koje spaja koncepte ekonomije/finansija, socijalne i kognitivne psihologije sa neurologijom u nastojanju da se bolje razume sam proces ekonomskog/finansijskog odlučivanja, odnosno mehanizmima i modela donošenja ekonomskih/finansijskih odluka. Na raspolaganju joj stoje neuronaučne tehnike i alati oslikavanja aktivnosti mozga u procesu donošenja ekonomskih/finansijskih odluka kao što su elektroencefalogram (EEG) ili funkcionalna magnetna rezonanca (fMR). U složenim uslovima ekonomskog privređivanja menadžeri se nalaze pred novim izazovima ekonomskog razvoja. Nastojeći da razreše probleme ekonomske recesije u neuroekonomiji su našli uspešan alternativni oslonac. Imajući ovo u vidu može se reči da neuroekonomija, kao mlada naučna disciplina, predstavlja inovativni pristup koji se može staviti u funkciju privrednog razvoja.
50
PEHLİVAN, Mikail. "Mutluluk Ekonomisi Kamu Ekonomisi Açısından Bir Analiz." Journal of Economy Culture and Society, June 28, 2018, 281–84. http://dx.doi.org/10.26650/jecs423438.