Academic literature on the topic 'Faktori'
Create a spot-on reference in APA, MLA, Chicago, Harvard, and other styles
Consult the lists of relevant articles, books, theses, conference reports, and other scholarly sources on the topic 'Faktori.'
Next to every source in the list of references, there is an 'Add to bibliography' button. Press on it, and we will generate automatically the bibliographic reference to the chosen work in the citation style you need: APA, MLA, Harvard, Chicago, Vancouver, etc.
You can also download the full text of the academic publication as pdf and read online its abstract whenever available in the metadata.
Journal articles on the topic "Faktori"
1
Kovač, Pavel, and Slobodan Morača. "KRITIČNI FAKTORI USPEHA AGILNIH PROJEKATA." Zbornik radova Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu 35, no. 05 (April 25, 2020): 881–84. http://dx.doi.org/10.24867/07gi19kovac.
Full textAbstract:
Kroz rad su prikazani kritični faktori uspeha na agilnim projektima. Pregledom literature iz oblasti agilnih projekata i kritičnih faktora došlo se do nekolicine faktora koji se povezuju sa uspehom agilnih projekata. Cilj istraživanja je da se identifikuju faktori koji dovode do uspeha kako bi se menadžerima dao set korisnih parametara za merenje, upravljanje i kontrolu softverskih projekata sa preciznošću.
2
Zvīgule, Guna. "Semantikas noteikta sakārtotu komponentu secība latviešu valodā." Valoda: nozīme un forma / Language: Meaning and Form 11 (2020): 195–216. http://dx.doi.org/10.22364/vnf.11.12.
Full textAbstract:
Rakstā aplūkota sakārtojumā saistītu komponentu secība latviešu valodā. Balstoties līdzšinējos latviešu un cittautu valodnieku pētījumos un secinājumos, izvirzīti vairāki faktori, kas ietekmē vārdu secību sakārtojuma konstrukcijā. Valoda rāda, ka sakārtojumā saistītu komponentu secība, lai arī gramatiski nenoteikta, nav patvaļīga. To ietekmē trīs faktoru grupas: 1) semantiskie faktori, 2) funkcionāli pragmatiskie faktori, 3) formālie faktori. Raksta uzmanības centrā ir semantiskie faktori, kas latviešu valodā noteic sakārtojumā saistītu komponentu pamatsecību. Tā kā saistīto komponentu semantika ir ļoti daudzveidīga, semantiskie faktori dalīti vairākās grupās atkarībā no saistīto komponentu nozīmes. Kā atsevišķi aspekti analizēti: 1) realitātes noteikts secīgums, 2) hierarhiskās attieksmes, 3) kognitīvi emocionālie aspekti. To ietekme pētīta valodas materiālā, kas izgūts no „Līdzsvarotā mūsdienu latviešu valodas tekstu korpusa” un uz tā pamata veidotā „Latviešu valodas sintaktiski marķētā korpusa” un ir semantiski un formāli daudzveidīgs, jo skatītas vārdrindas, kur saistīti ar lietvārdiem, darbības vārdiem, apstākļa vārdiem un īpašības vārdiem izteikti vienkārša teikuma komponenti.
3
Šverko, Iva, and Toni Babarović. "Zaštitni i rizični faktori u razvoju karijere te moguće intervencije u školskom kontekstu." Psihologijske teme 29, no. 2 (2020): 355–77. http://dx.doi.org/10.31820/pt.29.2.8.
Full textAbstract:
U ovom radu opisuju se i sistematiziraju zaštitni i rizični faktori koji mogu djelovati na profesionalni razvoj pojedinca. Ponuđena je konceptualizacija zaštitnih i rizičnih faktora unutar tri domene – osobne, relacijske i situacijske. Osobni su faktori psihološke osobine za koje je u literaturi potvrđeno da imaju utjecaja na profesionalni razvoj, poput ekstraverzije, savjesnosti, orijentacije prema budućnosti, optimizma, fleksibilnosti, otpornosti na stres, samoefikasnosti, kognitivnih kapaciteta ili pak zdravlja pojedinca. Relacijski faktori obuhvaćaju socijalne utjecaje koji mogu djelovati pozitivno ili negativno na profesionalni razvoj, počevši od utjecaja roditelja, vršnjaka te društva u cjelini, primjerice kroz socijalnu podršku za razvoj karijere, ali i roditeljske i odgojne stilove. Situacijski faktori predstavljaju različite vanjske utjecaje koji mogu djelovati na razvoj karijere, od kojih su u literaturi jasno prepoznati socioekonomski status te prilike u mjestu stanovanja pojedinca. U radu se razmatraju utjecaji zaštitnih i rizičnih faktora na razvoj karijere i prikazuju se dosadašnja istraživanja u tom području. Također, u radu se upućuje na dostupne alate za profesionalno usmjeravanje adolescenata koji mogu ublažiti neželjeno djelovanje rizičnih faktora.
4
Selimović, Alija, Ljubica Tomić Selimović, and Mujo Hasković. "Validacija egzistencije faktora drugog reda u Cattellovom inventaru ličnosti 16pf." Primenjena psihologija 5, no. 4 (December 24, 2012): 319–34. http://dx.doi.org/10.19090/pp.2012.4.319-334.
Full textAbstract:
Prema podacima o broju objavljenih radova, Catttelov upitnik 16PF je najviše korišteni instrument za ekspolaraciju 'normalne' ličnosti. Pored odlike da instrument ima potvrđenu kros-kulturnu validnost, te da je standardiziran na velikom broju ispitanika, instrument su od samih početaka pratile i kontroverze o problematičnoj faktorskoj strukturi i to naročito kada je riječ o faktorima drugog reda. Iskazani ambigvitet među radovima koji su tretirali inventar 16PF, doveo je do problema ovog rada koji se može sažeti na pitanje egzistencije opštih faktora inventara ličnosti 16PF, peto izdanje. Glavni cilj ispitivanja jeste provjeriti koliko je faktorska struktura drugog reda kongruentna sa Cattellovim pretpostavkama. Ispitivanje je provedeno na uzorku studenata iz Tuzle i Sarajeva (N = 512, prosječne starosti M = 21.74, SD = 3.72). Inventar je pokazao relativno skromne metrijske osobine u domenu primarnih faktora. Koeficijenti pouzdanosti imali su raspon između α = .47 i α = .73. Od svih supskala, jedino faktori H i Q2 imaju zadovoljavajuću pouzdanost. U ispitivanju strukture drugog reda ekstrahirana su ukupno 4 faktora uz promax soluciju koji zajedno objašnjavaju oko 54% varijanse. Prvi faktor koji objašnjava oko 20% varijanse mogao bi se identifikovati kao Introverzija. Drugi faktor koji objašnjava oko 13% varijanse uslovno odgovara faktoru Samokontrola. Treći faktor objašnjava oko 11% varijanse i može se uslovno odrediti kao Blaga narav. Četvrti faktor objašnjava oko 10% varijanse i najsličniji je Cattellovom faktoru Nezavisnost. Cattellov peti faktor Anksioznost nije potvrđen. Može se konstatovati da instrument u cjelini ima loše mjerne osobine te da nije u cjelini potvrđena faktorska struktura koju su pretpostavili autori inventara.
5
Orlović-Leko, Palma. "Emisijski faktori CO2 ugljena." Kemija u industriji 64, no. 3-4 (March 12, 2015): 143–49. http://dx.doi.org/10.15255/kui.2014.002.
Full text
6
Cumpalović, Dragana. "RAZVOJ MOTIVATORA ZA RAD U ORGANIZACIJI." Zbornik radova Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu 34, no. 05 (April 17, 2019): 836–39. http://dx.doi.org/10.24867/02gi10cumpalovic.
Full textAbstract:
Fokus ovog rada je na istraživanju faktora motivacije za rad u organizaciji, kao i koju strategiju povećanja motivisanosti je potrebno primeniti kako bi zaposleni bio zadovoljniji i efikasniji u svom radu. Ispitivalo se da li zaposlene više motivišu materijalni od nematerijalnih faktora, i koji faktori u organizaciji ih demotivišu.
7
Kulić, Živko, and Goran Milošević. "SUBJEKTI I FAKTORI POLITIČKOG LIDERSTVA." Srpska politička misao 42, no. 4 (2013): 61–77. http://dx.doi.org/10.22182/spm.4242013.3.
Full text
8
Đurković, Milivoje. "Osnovni incidentni faktori vezani za vojne vozače." Vojnotehnicki glasnik 38, no. 1 (1990): 50–61. http://dx.doi.org/10.5937/vojtehg9001050d.
Full text
9
Drakulić-Neziri, Aleksandra, Rajko Tepavac, and Zoran Subotić. "Sustainability factors of insurance sales." Ekonomija: teorija i praksa 11, no. 4 (2018): 83–98. http://dx.doi.org/10.5937/etp1804083d.
Full text
10
Golubovic, G., R. Tomasevic, P. Knezevic, M. Obradovic, O. Radic, and A. Pavlovic. "Rizicni faktori i hronicni ishemijski pankolitis." Acta chirurgica Iugoslavica 53, no. 3 (2006): 87–90. http://dx.doi.org/10.2298/aci0603087g.
Full textAbstract:
Ischaemia of the colon wall leads to lesions that are gathered under entity of ischaemic colitis. Acute or chronic tissue hypoxia is caused by various vascular disorders which could be divided into two large groups: occlusive or non-occlusive. Chronic ischaemic colitis is manifested with necrosis of colon wall, with consequent stenosis of the affected area. Clinically, it is manifested with increased number of bloody stools and abdominal pain. Treatment of choice is surgery, and resection of the affected segment is often life saving. We present a case of a patient with chronic ischaemic pancolitis, due to atheromathosis of upper and lower mesenterial artery branches, correlated with age, cardiovascular diseases, chronic opstipation and drug-intake. .
Dissertations / Theses on the topic "Faktori"
1
Mladen, Subotić. "Faktori razvoja preduzetničkih potencijala studenata." Phd thesis, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, 2018. https://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=106897&source=NDLTD&language=en.
Full textAbstract:
Osnovni cilj ovog istraživanja jeste ispitivanje faktora koji utiču na razvoj preduzetničkih potencijala studenata. Dobijeni rezultati su značajni kako za razumevanje teorijskog aspekta koncepta preduzetničkog potencijala, njegove strukture i činilaca koji deluju na razvijenost pojedinačnih dimenzija tako i za otvaranje značajnih praktičnih mogućnosti boljeg i efikasnijeg planiranja edukativnog delovanja i organizovanja podsticajnih programa za razvoj preduzetništva. Ovo istraživanje preduzetničkih potencijala studenata ukazuje na mogućnosti njihovog razvoja i doprinosi razvoju preduzetništva u našoj zemlji.The main objective of this research is to examine the factors that influencethe development of student entrepreneurial potentials. The obtained resultsare important for understanding the theoretical aspect of the concept ofentrepreneurial potential, its structure and factors that influence thedevelopment of individual dimensions, as well as for opening up significantpractical possibilities for better and more efficient planning of educationalactivities and organizing incentive programs for the development ofentrepreneurship. This research of students' entrepreneurial potential pointsto the possibility of their development and contributes to the development ofentrepreneurship in our country.
2
Kulhua, J. (Jussi). "Faktori-indeksien käyttö riskiperusteisessa salkunhoidossa." Master's thesis, University of Oulu, 2016. http://urn.fi/URN:NBN:fi:oulu-201606072447.
Full textAbstract:
Tämän työn tarkoituksena on tutkia, miten tiettyihin riskifaktoreihin perustuvat indeksit ovat tuottaneet Yhdysvaltojen markkinoilla aikavälillä 30.11.1998–31.12.2015, sekä verrata eri riskipariteettimenetelmin koostettuja faktorisalkkuja MSCI:n omaan multifaktori-indeksiin.
Jo aiemmin akateemisessa ja empiirisissä tutkimuksissa on havaittu tiettyjen riskifaktoreiden selittävän arvopapereiden tuottoja. Yleisesti tunnustettuja ja käytettyjä faktoreita ovat esimerkiksi arvo-, koko-, laatu- ja momentumifaktori. Nämä faktorit ovat tarjonneet sijoittajalle riskipreemion yli markkinatuoton pitkällä aikavälillä. Aiemmin faktoreiden hyödyntäminen sijoitustoiminnassa oli mahdollista ainoastaan perinteisten aktiivisten sijoitusrahastojen kautta, joista monet hyödyntävätkin mekaanisia altistumisia kyseisille faktoreille. Aktiivisten rahastojen rinnalle on kuitenkin 2000-luvulla noussut niin kutsuttuja smart beeta-ETF:iä, jotka tarjoavat altistumisen valitulle faktorille läpinäkyvästi ja alhaisin kustannuksin. Smart beeta-ETF:ksi voidaan kutsua lähes mitä tahansa markkina-arvopainotetusta poikkeavaa strategiaa.
Tutkielman tulosten perusteella tarkastellut MSCI:n faktori-indeksit ovat tarjonneet tutkitulla aikavälillä perinteistä markkina-arvopainotettua parempaa tuottoa. Lisäksi eri riskipariteettimenetelmin koostetuilla salkuilla voidaan parantaa portfolion tuotto/riski- suhdetta. Verrattaessa tutkielmassa koostettuja riskipariteettisalkkuja MSCI:n omaan multifaktori-indeksiin, voidaan todeta sen tarjonneet tutkitulla aikavälillä riskipariteettisalkkuja parempia tuottoja. Multifaktorin hyvää menestystä selittää aktiivinen faktoreiden painottaminen markkinatilanteesta riippuen. Sen tuottoja tutkittaessa on hyvä ottaa huomioon, että MSCI:n tarjoama aikasarja indeksille on saatu aikaan aikahistoriasta (Back-tested).
Siirtyminen omaisuuslajipohjaisesta sijoittamisesta faktoripohjaiseen, sekä riskipariteettimenetelmät salkun rakennuksessa avaavat sijoittajille laajemmat mahdollisuudet koostaa riski- ja tuotto-ominaisuuksiltaan sopiva salkku.
3
Dragan, Živančev. "Analiza uticaja genetskih, mikroklimatskih i ekoloških faktora na sastav glutena i tehnološki kvalitet sorti pšenice." Phd thesis, Univerzitet u Novom Sadu, Tehnološki fakultet Novi Sad, 2014. http://dx.doi.org/10.2298/NS20131226ZIVANCEV.
Full textAbstract:
U okviru disertacije analiziran je uticaj genetskih, ekoloških i mikroklimatskih faktoratokom tri proizvodne godine na sastav glutena i tehnološki kvalitet 16 sorti pšenicakoje su godinama zastupljene u sortimentu Srbije, a koje su bile proizvedene na istomlokalitetu. Da bi se ispitao tehnološki kvalitet i sastav glutena, upotrebljene su, kakotradicionalne, tako i savremene metode; urađena je elektroforetska analiza gluteninskihi glijadinskih podjedinica, sadržaj slobodnih –SH i –NH grupa, probno pečenje iobjektivno je ocenjen kvalitet dobijenog hleba u cilju formiranja baze podataka zastatističku analizu. Zbog obimnosti rezutata i činjenice da su pokazatelji određeni urazličitom broju ponavljanja uslovljenim potrebnom količinom uzorka, uobičajenimbrojem ponavljanja, reproduktivnošću metoda, urađena je PCA analiza na osnovu kojeje izvršen odabir najvažnijih pokazatelja. Dodatno, primenjena je Analiza značajnosti uodnosnu na: klimatske faktore koji su uslovljeni proizvodnom godinom, genetskefaktore koji su uslovljeni genetskom sličnošću ispitivanog sortimenta pšenice, kao iekološkim faktorima koji se ogledaju preko različitog nivoa neodvojivih primesa kojisu definisani frekvencionom analizom. Cilljevi istraživanja omogućili su da se:–utvrdi kako i na koji način mikroklimatski uslovi koji su vladali u tri proizvodnegodine, a pogotovo kišno i nestabilno vreme u periodu od cvetanja pšenice pa sve dopune zrelosti, utiču na sastav glutena i tehnološki kvalitet ispitivanih sorti pšenice,–utvrdi kako i na koji način ekološki faktori, definisani prisutvom tri različita nivoaproklijalih, steničavih, fuzarioznih i tamnokličnih zrna, utiču na sastav glutena itehnološki kvalitet ispitivanih sorti pšenice–utvrdi kako genetski faktori, definisani preko razlika u HMW–GS koje ispitivanesorte sadrže, odnosno ne sadrže na Glu A1, Glu D1 lokusu i identičnom HMW–GSsastavu, utiču na sastav glutena i tehnološki kvalitet ispitivanih sorti pšenice.Dobijeni rezultati predstavljaju jednu kompleksnu analizu koja je obuhvatila velikubazu ispitivanih pokazatelja i bliže odredila kako pojedinačni genetski, mikroklimatskii ekološki faktori utiču na sastav glutena i tehnološki kvalitet pšenice.In the Ph. D. Thesis was analyzed the impact of genetic, environmental andmicroclimatic factors that prevailed during the three production years on glutencomposition and technological quality of 16 wheat varieties that are present in theassortment of Serbia. Also, all wheat varieties were produced at the same location. Thetraditional and sofisticated methods are used, electrophoretic analysis of glutenin andgliadin subunits was performed, the content of free-SH and-NH groups are determined,baking test and objective quality of the obtained bread are evaluated to examine thetechnological quality of wheat and composition of gluten. The gained results are usedto established a database for statistical analysis. Due to the numerous data and the factthat the properties measured in different number of repetitions which are qualifed bysample amount, the usual number of repetitions, reproductivity method PCA wasperformed toward the selection of the most important properties. After that was doneANOVA in the respective to climatic factors that charatcterized the production year,the genetic factors that are caused by genetic similarity of the exmined cultivars ofwheat and environmental factors that are reflected through the different levels ofinseparable impurities, which are defined by frekvency analysis. Specific objectives ofthe study enable to:–determine how microclimatic conditions that prevailed in the three productionyears, especially the rainy and instable weather that prevailed from wheat floweringuntil full maturity of wheat kernel influence on the composition of gluten and wheatprocessing quality tested,–determine how environmental factors that are defined by the presence of threedifferent levels of germinate kernels, kernels damaged by wheat bug, kernels infestedby Fussarium molds and kernels infested by Alternaria alternata molds affect on thecomposition of gluten and technological quality of wheat cultivar and–determine how genetic factors which are defined through differences in HMW-GSon the Glu A1 and Glu D1 locus that cultivars contain or do not contain and identicalHMW-GS composition which examined cultivars possess affect on the glutencomposition and technological quality of tested wheat varieties.The achieved results represent a complex analysis of the impact of various factors onthe composition of gluten and technological quality of wheat, which included aenormous database of properites and closely determine how individual microclimatic,genetic and environmental factors influence on the gluten composition andtechnological quality of wheat.
4
Sanja, Đukić. "Agroekonomski faktori održivog razvoja regiona Fruške gore." Phd thesis, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, 2015. https://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=94873&source=NDLTD&language=en.
Full textAbstract:
U radu se analiziraju agroekonomski faktori odrţivog razvoja na primeru regiona Fruške gore. Potreba za istraţivanjem ovih faktora polazi od ĉinjenice da je poljoprivreda najzastupljenija delatnost u ovom regionu, taĉnije u njegovoj zaštitnoj zoni. Identifikovanje i kvantifikovanje agroekonomskih faktora putem relevantnih indikatora odrţive poljoprivrede prošireno je i na aspekt ruralnog razvoja. U radu je dat pregled vladajuće literature, kao i veći broj metodologija odrţivog razvoja, odrţive poljoprivrede i ruralnog razvoja. Prikazani su razliĉiti pristupi u regionalne ekonomije i oceni regionalne konkurentnosti ruralnih podruĉja u cilju sveobuhvatne analize posmatrane problematike. Date su karakteristike istraţivanog prostora na primeru Fruške gore (potencijala za odrţivi razvoj, profili opština/gradova koji ulaze u obuhvat ovog regiona, kao i prikaz odrţivih opredeljenja za sve delatnosti). Na osnovu dostupnih podataka analiziran je uticaj pojedinih agroekonomskih faktora odrţivog razvoja regiona Fruške gore, i data je procena njihovog daljeg delovanja u budućem periodu, uz uvaţavanje ostalih ekonomskih pokazatelja Republike Srbije i AP Vojvodine. U dokazivanju ili opovrgavanju hipoteza, osim identifikacije agroekonomskih faktora odrţivog razvoja, korišćeno je anketno istraţivanje svih zainteresovanih subjekata u regionu Fruške gore. Isto tako, izloţene su ideje i predlozi za buduća istraţivanja i predloţen je model koji bi na najoptimalniji naĉin valorizovao sve potencijale Fruške gore, a prvenstveno onih koji su u funkciji unapreĊenja poljoprivrede, ruralnog i odrţivog razvoja.This paper analyses agrieconomics factors of sustainable development in the case of region of Fruška gora. The need for research on these factors comes from the fact that agriculture is the most common activity in the region, specifically in its protective zone. An identifying and quantifying agrieconomics factor through relevant indicators of sustainable agriculture has been extended to an aspect of rural development. The paper gives an overview of the actual literature, and a number of methodologies for sustainable development, sustainable agriculture and rural development. Different theoretical approaches of the regional economy and the assessment of regional competitiveness of rural areas are presented, in order a comprehensive analysis of the observed issues. The characteristics of the area in the case of Fruška gora are presented (potential for sustainable development, profiles of municipalities/cities which are located in the scope of this region, as well as the sustainable orientation for all business activity). Based on available data, was analysed the influence of the certain agrieconomics factors of sustainable development of the region of Fruška gora, and assessment of their impact in the following period, together with other economic indicators of the Republic of Serbia and AP Vojvodina. In proving or disproving the hypothesis, except the identification agrieconomics factors of sustainable development, the research by a survey questionnaire of all stakeholders in the region of Fruška gora was used. Also, the ideas and suggestions for future research are expressed and a model that would optimally valorised all potentials of Fruška gora is proposed, primarily those that are aimed at improving the agricultural, rural and sustainable development.
5
Ana, Jovičić. "Organizacioni faktori kao prediktori inovativnosti u hotelijerstvu Srbije." Phd thesis, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu, 2015. https://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=95390&source=NDLTD&language=en.
Full textAbstract:
Hotelijerstvo predstavlja važnu komponentu razvoja turizma u Srbiji. Predmetdoktorske disertacije je ispitivanje trenutnog stanja i stepena inovativnosti hotela uSrbiji. U današnjem poslovnom okruženju sposobnost hotela da pruži inovativnarešenja svojim gostima osnov je za stvaranje i održavanje konkurentske prednosti.Istraživanje stanja inovativnosti jedno je od ključnih sredstava za dobijanjeinformacija u kojim segmentima poslovanja je neophodno vršiti poboljšanja kako bise obezbedio optimalan kvalitet hotelskog proizvoda i postigao što bolji poslovnirezultat.Cilj istraživanja je da se utvrdi u kom stepenu organizacioni faktori: transformacionoliderstvo, transakciono liderstvo, dimenzije organizacione klime i dimenzijeorganizacionog učenje dorpinose inovacijama u hotelima, kao i da ispita meuodnoseovih varijabli. Takodje u disertaciji je ispitano u kojoj meri inovacije utiču nastvaranje vrednosti za goste.Metodologija istraživanja obuhvatila je kabinetsko i terensko istraživanje. Uzorak jeĉinilo 512 ispitanika zaposlenih u 57 hotela prve, druge i treće kategorije u Srbiji. Rezultati istraživanja pokazuju da organizacioni faktori kao što su transformacionoliderstvo i transakciono liderstvo, organizaciona klima (dimenzije Kohezija, Podrškainovacijama, Poverenje i Priznanja) i organizaciono učenje utiču na inovativnosthotela, kao i da inovativnost hotela (posebno u pogledu inovacija u odnosu saklijentima, inovacije tehnologije, procesa i upravljaĉke inovacije) direktno doprinosistvaranju vrednosti za goste hotela.Rezultati ovog istraživanja predstavljaju novu nauĉnu informaciju i mogli bi biti odznačajne pomoći menažmentu i vlasnicima hotela, zaposlenima, strukovnimudruženjima, nastavnim kadrovima u turizmu i ugostiteljstvu, naučnicima iistraživačima i drugima interesnim stranama, jer se naučno relevantni rezultati moguupotrebiti u kreiranju budućih odluka, mera i standarda vezanih za upravljanjeljudskim resursima, otklanjanje prepreka, razvoj i promociju inovativnih aktivnosti idefinisanje daljih pravaca razvoja hotelskog proizvoda.Hotel industry is an important component of tourism development in Serbia. The scope of the doctoral dissertation is to examine the current situation and the level of innovativeness in hotels in Serbia. In today's business environment the ability of a hotel to provide innovative solutions to its guests is the basis for creating and maintaining competitive advantage. The research of the current state of innovativeness is one of the key tools for acquiring information which business segments need to be improved in order to ensure optimal quality of a hotel product and achieve better business results.The aim of the research is to determine the effect of the organizational factors such astransformational leadership, transactional leadership, organizational climate dimensions and organizational learning dimensions on innovations in hotels, as wellas to determine relations between these variables. In addition, the aim of thesis is to determine the effect of innovation on the creation of value for hotel guests.The research methodology involved desk and field research. The sample consisted of 512 respondents employed in 57 hotels of the first, second and third category in Serbia.The results showed that organizational factors such as transformational and transactional leadership, organizational climate (the Cohesion, Support for innovation, Trust and Recognition dimensions) and organizational learning affect hotel innovativeness, as well as that innovations (especially in terms of innovations related to customers, technology innovation, process innovation and management innovation) directly contribute to creating value for the hotel guests. The results of this study are new scientific information and may be a significant practical guide for hotel management, hotel owners, employees, professionals, teaching staff in the tourism and hospitality industry, scientists and researchers and other stakeholders. Scientifically relevant results can be used in making future decisions, measures and standards related to human resources management, removing obstacles, the development and promotion of innovative activities and defining further directions of development of the hotel product.
6
Đorđe, Ćelić. "Ključni faktori uspešnosti malih i srednjih preduzeća u uslovima tranzicije." Phd thesis, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, 2016. http://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=101321&source=NDLTD&language=en.
Full textAbstract:
Predmet istraživanja ovog rada je ambijent ekonomije znanja iposlovanje malih i srednjih preduzeća u tom ambijentu. Problemistraživanja je analiza faktora koji utiču na uspešnost malih isrednjih preduzeća. Cilj istraživanja je da se utvrde ključni faktoriuspešnosti malih i srednjih preduzeća u Srbiji kako bi sedefinisale mere za povećanje konkurentnosti ovog sektora i razviomodel upravljanja malim i srednjim preduzećima u ekonomiji znanja nabazi ključnih faktora uspešnosti. Vrednost dobijenih rezultataproističe iz cilja istraživanja u okviru ove disertacije, koji u širemsmislu podrazumeva pružanje informacija naučnoj i stručnoj javnostikoje mogu doprineti daljem razvoju sektora MSP i boljem upravljanjuna bazi ključnih faktora uspešnosti.The subject of this work is the environment of the knowledge economy andthe business of small and medium enterprises in this environment. Theproblem of this research is to analyze the factors affecting the performanceof small and medium-sized enterprises. The aim of the research is to identifythe key success factors of small and medium-sized enterprises in Serbia inorder to define measures to increase the competitiveness of the sector anddeveloped a model of management of small and medium enterprises in theknowledge economy based on the key factors of success. The value of theresults of this study arises from the research objectives within the frameworkof this thesis, which in a broader sense means providing information to thescientific and professional community that can contribute to the furtherdevelopment of the SME sector and better management of SMEs on thebasis of the key success factors
7
Andrea, Božić. "Faktori rizika za pojavu lumbalnog bola kod medicinskih sestara - tehničara." Phd thesis, Univerzitet u Novom Sadu, Medicinski fakultet u Novom Sadu, 2017. https://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=104732&source=NDLTD&language=en.
Full textAbstract:
Lumbalni bol predstavlja jedan od najučestalijih zdravstvenih problema današnjice. Pružanje zdravstvene nege je stresan i težak fizički posao, te spada u grupu visoko-rizičnih poslova za nastanak lumbalnog bola, pa samim tim medicinske sestre – tehničari predstavljaju vulnerabilnu populaciju. Osnovni ciljevi ovog istraživanja bili su da se utvrdi prevalencija i faktori rizika za nastanak lumbalnog bola kod medicinskih sestara- tehničara, kao i mere prevencije. Istraživanje je sprovedeno u pet zdravstvenih ustanova sa područja Vojvodine u obliku studije preseka, anketiranjem medicinskih sestara – tehničara. Za ispitivanje je korišćen modifikovani Nordijski upitnik. Rezultati pokazuju veoma visoku prevalenciju lumbalnog bola među medicinskim sestrama- tehničarima, oko 94%. Ispitanici su bili uglavnom ženskog pola, prosečne starosti oko 38 godina. Najveći broj ispitanika ima srednju stručnu spremu. Istraživanjem je utvrđeno da postoji statistički značajna povezanost lumbalnog bola sa porastom godina života i dužine ekspozicionog radnog staža. Takođe, statistički visoko značajna korelacija nalazi se između porasta BMI i lumbalnog bola. Najzastupljeniji poslovi zdravstvene nege koje ispitanici sa lumbalnim bolom obavljaju su: pozicioniranje pacijenata, podizanje i presvlačenje pacijenata u postelji i podela terapije. Statistički značajno veća zastupljenost lumbalnog bola javlja se kod ispitanika koji sami obavljaju negu u odnosu na one koji imaju pomoć. Medicinske sestre – tehničari koji pripadaju grupi sa višim nivoom stresa na radnom mestu imaju znatno veći rizik za pojavu lumbalnog bola. Smenski rad (naizmenične dnevne i noćne smene od 12 sati) i prekovremeni rad duži od 8 sati dnevno, podizanje tereta većeg od 25 kg i broj pacijenata koje medicinska sestra – tehničar zbrinjava tokom radnog vremena nemaju značajnu povezanost sa pojavom lumbalnog bola. Oko tri četvrtine ispitanika nije izostajalo sa posla zbog bola. Samo oko 8% ispitanika je promenilo radno mesto zbog lumbalnog bola i ide redovno na periodične lekarske preglede. Kod mera prevencije neophodno je staviti akcenat na smanjenje fizičkog opterećenja donjeg dela leđa i smanjenje ručnog prenošenja tereta. Primenom adekvatnog ergonomskog pristupa, boljom organizacijom rada, podsticajnom atmosferom na poslu i spremnošću nadležnih struktura da iskažu veću brigu prema zaposlenima, smanjila bi se učestalost pojave lumbalnog bola.One of the today’s most frequent health problems is the low back pain. Nursing is stressful and hard physical job which belongs to the group of high-risk jobs that could cause low back pain and therefore medical nurses/technicians represent the vulnerable population. Determination of prevalence, risk factors and prevention of the low back pain were the main goals of this research. The research in the form of cross-sectional study was conducted with nurses filling in the surveys within five medical institutions in Vojvodina. The modified Nordic questionnaire was used for the surveys. The results show very high prevalence of the low back pain, cca 94%, among medical nurses. Most of the respondents were females, who finished high school education, at average age of 38 years. The study showed that there is a statistically significant coherence between low back pain, ageing and working experience as a nurse. There is also a statistically significant coherence between the low back pain and the increase of the BMI. The most common nursing jobs that respondents with the low back pain do are: positioning of patients, lifting patients, dressing patients in bed and giving therapy. The low back pain with the respondents who do the nursing just by themselves is statistically significantly more present then with the respondents who do the nursing with help. Nurses who suffer more stress at their workplaces have a significantly higher risk to develop low back pain. Working 12 hour shifts (alternately day and night shifts), overtime work, more then 25 kg weight lifting and number of patients for nursing per nurse during working hours have no significant correlation with the low back pain occurrence. About three quarters of the respondents had no absence from work caused by the low back pain. Only 8% of the respondents changed their workplace because of the low back pain and have regular health checks. To prevent the low back pain it is necessary to emphasize the physical reduction of the load on the lower back and manual handling of loads. The frequent low back pain with the nurses could be reduced with the appropriate ergonomic access, better work organization, a supportive atmosphere at work and the willingness of responsible authorities to express greater concern about the employees.
8
Arsen, Uvelin. "Prediktivni faktori nastanka akutne renalne insuficijencije na odeljenju intenzivnog lečenja." Phd thesis, Univerzitet u Novom Sadu, Medicinski fakultet u Novom Sadu, 2015. https://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=90932&source=NDLTD&language=en.
Full textAbstract:
Uvod: Učestalost akutne renalne insuficijencije, odnosno akutnog bubrežnog oštećenja u jedinicama intenzivnog lečenja se kreće od 36 do 66 %. Akutno bubrežno oštećenje povišava smrtnost, trajanje hospitalizacije i ukupne troškove lečenja. Ranije prepoznavanje prediktivnih faktora za nastanak akutnog bubrežnog oštećenja može da ima značajan uticaj na pravovremeno započinjanje terapijskih mera i smanjivanje mortaliteta kod kritično obolelih. Cilj istraživanja: Utvrditi incidencu akutnog bubrežnog oštećenja na Odeljenju reanimacije Urgentnog centra Kliničkog centra Vojvodine tokom 2011.godine, učestalost sepse kao etiološkog faktora i značajne prediktivne faktore za nastanak akutnog bubrežnog oštećenja koji se javljaju u toku prvih 24 časa lečenja na odeljenju intenzivnog lečenja. Metodologija: Retrospektivno-prospektivna opservaciona studija uključila je uzorak od 251 ispitanika koji su se lečili na dva odeljenja intenzivnog lečenja u Kliničkom centru Vojvodine tokom 2010, 2011, i prvih 6 meseci 2012.godine. Iz medicinske dokumentacije (istorije bolesti, dnevne terapijske liste i liste vitalnih i laboratorijskih parametara) za svakog ispitanika je verifikovano prisutvo ili odsustvo potencijalnog prediktivnog faktora. Zatim je zabeležena pojava akutnog bubrežnog oštećenja prema RIFLE kriterijumima. Statistička analiza je izvršena pomoću statističkog paketa IBM SPSS 20 Statistics. Podaci su predstavljeni tabelarno i grafički, a statistička značajnost određivana je na nivou p< 0,05. Prikupljeni podaci su obrađeni standardnim statističkim testovima. Za izvođenje modela predviđanja primenjena je multivarijatna logistička regresija. Određene su granične tačke na osnovu ROC analize za dobijene značajne prediktore iz multivarijacione logističke regresije i izračunati su pridruženi bodovi koji bi činili skoring sistem za utvrđivanje rizika od nastanka akutnog bubrežnog oštećenja. Rezultati: Incidenca akutnog bubrežnog oštećenja na Odeljenju reanimacije Urgentnog centra Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu kod bolesnika koji su hospitalizovani najkraće 48 časova u toku 2011.godine je 32 %. Rezna tačka (cut off value) zapremine provocirane diureze jedan čas nakon intravenskog davanja bolusa furosemida od 0,165 ml/kg telesne mase/čas/po miligramu datog furosemida ima najvišu senzitivnost (82,3 %) i specifičnost (67,5 %) u diferenciranju bolesnika koji će razviti ABO. Konačni model predloženog skoring sistema sa ulogom predikcije nastanka ABO nakon 24 časa lečenja bolesnika na odeljenju intenzivnog lečenja sadrži sledeće varijable: starost višu od 53 godine, vrednost APACHE skora višu od 16, prosečnu diurezu prvih 6 časova hospitalizacije nižu od 0,875 ml/kg/h, primenu vazopresora, kalijemiju višu od 4,5 mmol/l i koncentraciju laktata iznad 2 mmol/l. Zaključak: Incidenca akutnog bubrežnog oštećenja na Odeljenju reanimacije Urgentnog centra Kliničkog centra Vojvodine je slična literaturnim podacima. Bolesnici koji su stariji, imaju više vrednosti APACHE II skora, nižu prosečnu zapreminu diureze u toku prvih 6 časova po prijemu, koji primaju vazopresorne medikamente, imaju višu koncentraciju kalijuma i više koncentracije laktata u toku prvih 24 časa lečenja imaju veću šansu da razviju akutno bubrežno oštećenje.Introduction: The incidence of acute renal insufficiency (acute kidney injury) in intensive care unit is between 36 and 66 %. Acute kidney injury is responsible for higher mortality, longer hospitalization and higher costs. Earlier recognition of acute kidney injury predictive factors could have important impact on right timing of therapeutic measures and lower mortality in critically ill patients. Aims: investigate the incidence of acute kidney injury during 2011. in patients who are hospitalized at Department of reanimation of Emergency centre, Clinical centre of Vojvodina, incidence of acute kidney injury caused by sepsis in the same period and detect acute kidney injury occurrence predicitive factors Methodology: This retrospective-prospective observational study investigated 251 critically ill patients-study subjects who were treated at two intensive care departments in Clinical centre of Vojvodina during 2010, 2011 and first six months of 2012. Potential predictive factors were identified out of medical records (patient history, daily therapeutic lists, vital parameters and laboratory values lists); the occurrence of acute kidney injury was noted according to RIFLE criteria. IBM SPSS version 20 was used for statistical analysis, standard statystical test were applied. The results were presented in tables and graphs, statystical significance was set at p value of less than 0,05. Multivariate logistic regression model was used for potential predictive factors. Statystically important factors were identified and their best sensitivity and specificity cut-off values were found using ROC curve analysis.; These cut-off values were used for creating a scoring system that determines the risk for acute kidney injury occurrence. Results: The incidence of acute kidney injury at Department of reanimation, Clinical centre of Vojvodina in patients who were hospitalized at least 48 hours was 32 % during 2011. The cut off value of provoked hourly urine output during first hour after furosemide intravenous bolus of 0.165 ml/kg body weight/h/miligram of administered furosemide has the highest sensitivity (82.3 %) and specifity (67.5 %) in differentiation of patients who would develop acute kidney injury and those who would not. The final suggested model of scoring system with the role of acute kidney injury prediction after 24 hours of treatment contains the next variables: age higher than 53 years, APACHE II score higher than 16, avarage hourly urine output during first 6 hours after ICU admission less than 0,875 ml/kg BW/h, vasopressor medication administration, blood potassium concentration higher than 4,5 mmol/l, lactates higher than 2 mmol/l after 24 hours of treatment. Conclusion: The incidence of acute kidney injury at Department of reanimation of Emergency centre, Clinical centre of Vojvodina is similar to world literature references. Critically ill patients who are more likely to develop acute kidney injury are older, have higher APACHE II score values, lower avarage urine output in the first 6 hours after ICU admission, are administered vasopressor medication, have higher blood potassium and lactate concentration in the first 24 hours of their treatment.
9
Jelena, Đekić Malbaša. "Faktori rizika i javnozdravstveni značaj infekcije krvi izazvane multirezistentnim bakterijama Acinetobacter spp." Phd thesis, Univerzitet u Novom Sadu, Medicinski fakultet u Novom Sadu, 2017. https://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=104676&source=NDLTD&language=en.
Full textAbstract:
Uvod: Infekcija krvi izazvana multirezistentnim bakterijama roda Acinetobacter (MDRA) je praćena značajnim letalitetom i visokim troškovima bolničkog lečenja. Ciljevi istraživanja: Ustanoviti učešće izolata Acinetobacter spp. u strukturi pozitivnih hemokultura i kretanje procenta rezistencije na antibiotike u zdravstvenim ustanovama sekundarnog i tercijarnog nivoa na teritoriji AP Vojvodine u periodu 2013-2015. godina; Utvrditi kod kojih pacijenata se najčešće javljaju infekcije krvi izazvane MDRA; Utvrditi faktore rizika za nastanak bolničke infekcije (BI) krvi izazvane MDRA i uticaj BI krvi izazvane ovim uzročnicima na dužinu trajanja hospitalizacije i na ishod lečenja pacijenata hospitalizovanih u zdravstvenim ustanovama sekundarnog i tercijarnog nivoa u AP Vojvodini. Materijal i metode: Podaci iz protokola mikrobiološke laboratorije Centra za mikrobiologiju Instituta za javno zdravlje Vojvodine su korišteni za retrospektivnu analizu učestalosti izolata Acinetobacter spp. u strukturi hemokultura i za praćenje kretanja procenta rezistentnih izolata Acinetobacter spp. na posmatrane vrste antibiotika u zdravstvenim ustanovama sekundarnog i tercijarnog nivoa u AP Vojvodini u periodu od 01.01.2013. do 31.12.2015. godine. Utvrđivanje faktora rizika za nastanak infekcije krvi izazvane MDRA je sprovedeno kao prospektivna kohortna studija u jedinicama intenzivnih nega (JIN) u zdravstvenim ustanovama u AP Vojvodini u periodu od 01.01.2013. do 31.03.2016. godine. Grupu 1 (n=164), studijsku grupu kohortne studije su činili ispitanici sa BI krvi izazvanom MDRA. Grupu 2 (n=328), kontrolnu grupu kohortne studije, sačinjavali su pacijenti JIN bez izolata Acinetobacter spp. u hemokulturi. Kontrole su bile uključene u istraživanje samo ako je dužina njihovog boravka u JIN (dužina trajanja hospitalizacije do otpusta) bila ista ili duža od dužine boravka para iz studijske grupe do izolacije MDRA iz hemokulture. Kontrole su bile uparene sa slučajem iz studijske grupe u odnosu (1:2) prema: uzrastu (+/-5 godine), vrsti JIN i vremenu (isti kalendarski mesec u kojem je kod para iz studijske grupe izolovana pozitivna hemokultura). U cilju utvrđivanja predisponirajućih faktora za letalni ishod (14-dnevni letalitet) pacijenata u JIN sa infekcijom krvi izazvanom MDRA sprovedena je anamnestička studija. Rezultati: Učešće izolata Acinetobacter spp. u strukturi hemokultura pacijenata uzrasta 18 i više godina hospitalizovanih u zdravstvenim ustanovama u AP Vojvodini u periodu 2013-2015. godina iznosilo je 13,9%. Primoizolati Acinetobacter spp. iz uzoraka hemokultura pacijenata su u 96,1% (198/204) bili multirezistentni. Analizom kretanja rezistencije izolata Acinetobacter spp. na ispitivane antibiotike jedino je na cefepim ustanovljeno statistički značajno smanjenje učešća rezistentnih izolata (od 98,5% u 2014. godini do 83,3% u 2015. godini), (p=0,025). Izolati Acinetobacter spp. su najčešće registrovani kod pacijenata hospitalizovanih u JIN (71,1% (145/204)). Multivarijantnom analizom izdvojili su se nezavisni prediktori za nastanak infekcije krvi izazvane MDRA: prijem iz drugog odeljenja/bolnice, prijemne dijagnoze politrauma i opekotina, prethodna kolonizacija gornjeg respiratornog trakta MDRA, prisustvo dva i više komorbiditeta, prethodna primena mehaničke ventilacije, viši indeks invazivnih procedura, prethodna primena derivata imidazola i prethodna primena četiri i više klasa antibiotika. Pacijenti sa infekcijom krvi izazvanom MDRA su statistički značajno duže boravili u JIN (24.5±17,5) u odnosu na neinficirane kontrole (19,7±12,6), (p=0,001) i statistički značajno češće su imali letalan ishod (51,2% (84/164) u odnosu na pacijente bez infekcije krvi izazvane ovim mikroorganizmom (25,0% (82/328), (p<0,0001). Multivarijantnom analizom, kao nezavisni prediktori letalnog ishoda pacijenata, izdvojili su se: starija životna dob, prijemnom dijagnoza akutne respiratorne insuficijencije i primena neadekvatne antimikrobne terapije nakon izolacije uzročnika iz hemokulture. Zaključak: Učestalost i struktura faktora rizika je ukazala da je snižavanje prevalencije i snižavanje letaliteta moguće ostvariti kombinovanom primenom mera koje obuhvataju racionalnu upotrebu antibiotika širokog spektra u empirijskoj antimikrobnoj terapiji i striktno poštovanje procedura vezanih za primenu invazivnih nastavaka.Aim: Establish the participation of Acinetobacter spp. isolates in the structure of positive hemocultures and the percentage range of resistance to antibiotics in the health institutions of secondary and tertiary level on the territory of AP of Vojvodina in the period from 2013 to 2015; determine which patients most commonly get BSI caused by MDRA; determine risk factors for the occurrence of healthcare-associated infection (HAI) of blood caused by MDRA and the impact of HAI of blood caused by these pathogens to the duration of hospitalization, and the treatment outcome of patients admitted to the health care institutions of secondary and tertiary levels in the AP of Vojvodina. Material and Methods: Data from the protocol of the microbiological laboratory of the Center for Microbiology, Institute of Public Health of Vojvodina were used for retrospective analysis of the frequency of isolates of Acinetobacter spp. in the structure of positive hemocultures and for monitoring the percentage isolates of Acinetobacter spp. resistant to the observed type of antibiotics in health institutions of secondary and tertiary levels in AP of Vojvodina in the period from January 1, 2013 to December 31, 2015. Determining the risk factor for the occurrence of BSI induced by MDRA was conducted as a prospective cohort study in intensive care units (ICU) in the health institutions in AP of Vojvodina in the period from January 1, 2013 to March 31, 2016. Group 1 (n=164), study group of the cohort study included the patients with HAI of blood induced by MDRA. Group 2 (n=328), control group of the cohort study consisted of ICU patients without isolates of Acinetobacter spp. in the hemoculture. Controls were included in the study only if the length of their stay in the ICU (duration of hospitalization until discharge) was the same or longer than the length of the stay of their study group counterparts until the isolation of MDRA from blood culture. Controls were matched with the cases of the study group in the ratio (1: 2) according to: age (+/- 5 years), type of ICU and time (the same calendar month in which positive hemoculture was isolated in the the study group pair). In order to determine the predisposing factors of lethal outcome (14-day lethality) of patients in the ICU with the BSI caused by MDRA, anamnestic study was conducted. Results: Participation of Acinetobacter spp. isolates in the structure of hemocultures of patients, aged 18 and older, hospitalized in medical institutions in AP of Vojvodina in the period from 2013 to 2015 amounted to 13.9%. Acinetobacter spp. primoisolates from the patients' hemoculture samples were in 96.1% (198/204) multi-drug resistant. Analysing the Acinetobacter spp. isolates resistance to the tested antibiotics, Cefepime was the only to prove to cause statistically significant decrease in the share of resistant isolates (from 98.5% in the year 2014 to 83.3% in 2015), (p=0.025). Isolates of Acinetobacter spp. are most frequently registered in patients hospitalized in ICU (71.1% (145/204)). Multivariate analyses separated independent predictors for the occurrence of blood infection caused by the MDRA: patient transfers from another ward/hospital, admission diagnoses of polytrauma and burns, previous colonization of the upper respiratory tract MDRA, the presence of two or more co-morbidity, previous use of mechanical ventilation, higher index of invasive procedures, previous use of Imidazole derivates and the previous use of four or more classes of antibiotics. Patients with BSI caused by MDRA stayed statistically much longer in the ICU (24.5±17.5) as compared to uninfected controls (19.7±12.6), (p=0.001) and significantly more likely to have the lethal outcome (51.2% (84/164)) compared to patients without bloodsteram infections caused by this micro-organism (25.0% (82/328) (p<0.0001). Using multivariate analysis, independent predictors of death of patients, were found to be: advanced age, admission diagnosis of acute respiratory insufficiency and the application of inadequate antibiotic therapy after the isolation of pathogens from the hemoculture. Conclusion: The frequency and the structure of the risk factors suggested that the reduction of the prevalence and lowering of lethality can be achieved by combined administration of measures that include the rational use of broad spectrum antibiotics in the empirical antimicrobial treatment and strict compliance with the procedures related to the use of invasive follow-ups.
10
Aleksandra, Lazukić. "Sistemski prediktivni faktori ishoda lečenja kod povređenih sa teškim traumatskim moždanim oštećenjem." Phd thesis, Univerzitet u Novom Sadu, Medicinski fakultet u Novom Sadu, 2018. https://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=107381&source=NDLTD&language=en.
Full textAbstract:
Uvod: Traumatsko moždano oštećenje (TMO) predstavlja globalni zdravstveni problem koji pogađa oko 10 miliona ljudi godišnje širom sveta. Teška traumatska moždana oštećenja (TTMO) čine 10% svih TMO i imaju visoku stopu mortaliteta i neizvestan oporavak. Ranije prepoznavanje sistemskih faktora koji utiču na ishod lečenja može da ima značajan uticaj na pravovremeno započinjanje terapijskih mera i smanjivanje morbiditeta i mortaliteta. Cilj istraživanja: Identifikovati sistemske faktore koji imaju značajan uticaj na ishod lečenja povređenih sa TTMO u Jedinici intenzivnog lečenja (JIL) tokom prvog dana hospitalizacije. Metodologija: Ispitivanje je sprovedeno kao retrospektivno-prospektivna studija koja je obuhvatila 115 povređenih ispitanika sa TTMO koji su hospitalizovani u JIL Urgentnog centra Kliničkog centra Vojvodine (UC KCV) u periodu od 1.01.2014.-1.10.2017. Iz medicinske dokumentacije, za svakog ispitanika uključenog u istraživanje su uzeti u razmatranje i analizu sledeći parametri u toku prvih 24 časa od momenta prijema u JIL: demografske i opšte karakteristike ispitanika od značaja za istraživanje i sistemski prediktivni faktori (sistolni i srednji arterijski pritisak- SAP/MAP, glikemija-ŠUK, telesna temperatura-TT, pH, parcijalni pritisak kiseonika-PaO2 i parcijalni pritisak ugljem dioksida- PaCO2) registrovani u pet vremenskih tačaka (0h, 6h, 12h,18h, 24h). Svi gore navedeni podaci su posmatrani i analizirani kao prediktorski faktori tj. nezavisne varijable u odnosu na zavisnu varijablu „ishod lečenja“ definisanu kao Glazgovska skala ishoda (Glasgow outcome scale-GOS) nakon otpusta povređenih iz JIL na Kliniku za neurohirurgiju KCV i GOS nakon otpusta iz Klinike za neurohirurgiju KCV i „tok lečenja“ definisan kroz dužinu boravka povređenih u JIL UC KCV, dužinu boravka na Klinici za neurohirurgiju KCV, odnosno ukupno trajanje hospitalizacije u KCV, kao i otpust kući ili u odgovarajući rehabilitacioni centar. Statistička analiza je izvršena pomoću statističkog paketa IBM SPSS 23. Podaci su predstavljeni tabelarno i grafički, a statistička značajnost određivana je na nivou p < 0,05. Prikupljeni podaci su obrađeni adekvatnim statističkim metodima. Rezultati: Sistemski faktori koji su se izdvojili kao prediktori smrtnog ishoda (GOS 1) kod povređenih sa TTMO tokom prvog dana boravka u JIL su upotreba vazoaktivne potpore i glikemija. Upotreba vazoaktivne potpore povećava verovatnoću za smrtni ishod 4,7 puta (OR=0,214; 95%CI: 0,096-0,479; p<0,05). i vrednosti glikemije > 10 mmol/l povećavaju verovatnoću za smrtni ishod u nultom satu (OR= 0,240, 95%CI: 0,087-0,662; p=0,05) i u 24 satu (OR=0,206, 95%CI: 0,037 – 0,929; p=0,05). Sa svakim porastom telesne temperature za jednu jedinicu u posmatranom intervalu raste verovatnoća za pozitivan ishod (OR =2,118 , 95%CI: 1,097 – 4,091; p<0,05) i vrednosti glikemije u intervalu od 4-8 mmol/l povećavaju verovatnoću za pozitivan ishod 2,5 puta. Sistemski faktori koji su se izdvojili u smislu predikcije ishoda lečenja ispitanika nakon otpusta iz JIL su vrednosti glikemije i telesna temperatura. Vrednost glikemije na prijemu u intervalu od 6,9 do 7,4 mmol/l povećavaju verovatnoću boljeg oporavka (GOS 4-5 vs. GOS 2-3). Niže vrednosti glikemiije u narednim vremenskim tačkama (6h, 12h, 18h) takođe povećavaju verovatnoću za bolji oporavak. Ukoliko je telesna temperatura u 6-om i 12-om satu, viša od 36,5 °C veća je verovatnoća za bolji neurološki oporavak, prilikom otpusta iz JIL, odnosno Klinike za neurohirurgiju KCV. Ispitanici koji su imali više vrednosti telesne temperature su imali duže trajanje hospitalizacije (OR=4,096; 95%CI; 0,709-7,483;p<0,05). Na dužinu boravka u JIL, kao i na otpust kući ili odgovarajući rehabilitacioni centar nije imao uticaj nijedan posmatrani sistemski faktor. Zaključak: Sistemski prediktivni faktori toka i ishoda lečenja povređenih sa TTMO su upotreba vazoaktivne potpore, glikemija i telesna temperatura.Introduction: Traumatic brain injury (TBI) is a global health problem that affects about 10 million people worldwide annually. Severe traumatic brain injury (STBI) account for 10% of all TBI and has high morbidity and unreliable recovery. Early recognition of systemic factors that affect the treatment outcome can have a significant impact on the timely initiation of therapeutic measures and the reduction of morbidity and mortality. The objective of the research: to identify systemic factors that have a significant impact on the treatment outcome of the STBI patients in the Intensive Care Unit (ICU) during the first day of hospitalization. Methodology: The study was conducted as a retrospective-prospective study that included 115 injured patients with STBI who were hospitalized in the ICU, Emergency Center (EC) of the Clinical Center of Vojvodina (CCV) in the period from 01.01.2014 to 1.10.2017. From the medical documentation, for each participant involved in the research, the following parameters within the first 24 hours after the admission were considered and analyzed: demographic and general characteristics of the participants of importance for research and systemic predictive factors (systolic and mean arterial pressure-SAP / MAP, glycemia, body temperature -TT, pH, partial pressure of oxygen-PaO2 and partial pressure of carbon dioxide-PaCO2) registered at five time points (0h, 6h, 12h,18h, 24h). All of the above data were observed and analyzed as predictors, ie, independent variables in relation to the dependent variable "treatment outcome" defined as the Glasgow Outcome Scale (GOS) after the transfer from the ICU to the Clinic of neurosurgery of the CCV and GOS after discharge from a Clinic of neurosurgery and "treatment course" defined by length of stay in ICU, or the total duration of hospitalization in CCV, as well as the release to the home or the appropriate rehabilitation center. Statistical analysis was performed using the IBM SPSS 23 statistical package. The data are presented in tables and graphs, and the statistical significance was determined at p <0.05. The collected data were processed with adequate statistical methods. Results: Systemic factors that had predictive value for the lethal outcome (GOS 1) in STBI during the first day of ICU stay were the use of vasopressors and glycemia. The use of vasopressors increases the likelihood of fatal outcome 4.7 times (OR= 0,214; 95%CI: 0,096-0,479; p<0,05) and glycemic values > 10 mmol/l increase the likelihood of fatal outcome on admission (OR=0,240, 95%CI: 0,087-0,662; p=0,05) and after 24 hours (OR=0,206, 95%CI: 0,037 – 0,929; p=0,05). With each increase in body temperature for one unit in the observed interval, the probability of a positive outcome increases (OR=2,118, 95%CI: 1,097 – 4,091;p<0,05) and glycemic values in the range 4-8 mmol/l increase the probability of a positive outcome 2.5 times. Systemic factors that predict the treatment outcome of the patients after their discharge from ICU are glycemia and body temperature. The blood sugar on admission in the ICU in the range from 6.9 to 7.4 mmol/l increases the opportunity of a better recovery (GOS 4-5 vs. GOS 2-3). Lower glycemic values at the next time points (6h, 12h, 18h) also increase the opportunity of a better recovery. If the body temperature in the 6th and 12th-hour postadmission is higher than 36.5° C, the greater opportunity for better neurological improvement when the patient is discharged from ICU, or from the Clinic of neurosurgery. Participants who had higher values of body temperature had a longer duration of hospitalization (OR 4.096; 95% CI; 0.709-7.483;p<0,05). The length of the stay in ICU, as well as the release to the home or the appropriate rehabilitation center, was not affected by any observed systemic factor. Conclusion: Systemic predictive flow factors and outcome of treatment factors with STBI use of vasopressors, glycemia and body temperature.
Books on the topic "Faktori"
1
Čurkina, Irīna. Ekonomikas augsmes faktori Latvijā. Rīga: Latvijas Zinātn̦u akadēmijas Ekonomikas institūts, 2003.
Find full text
4
Kruzmetra, M. R. Lauku sieviešu uznēmējdarbību veicinošie sociālie faktori. Latvia: Jelgava, 2013.
Find full text
5
Bartolova, Ĭordanka. Brigadnata organizat͡s︡ii͡a︡ na truda: Ideologicheski faktori. Sofii͡a︡: Partizdat, 1985.
Find full text
6
Madolev, Vasil. Lichnosti faktori za regulirane deĭnostta na studentite. Blagoevgrad: [s.n.], 1987.
Find full text
7
Milošević, Mladen. Teroristi: Žrtve i zločinci : faktori kriminalne motivacije. Beograd: Fakultet bezbednosti, 2009.
Find full text
8
Milošević, Mladen. Teroristi: Žrtve i zločinci : faktori kriminalne motivacije. Beograd: Fakultet bezbednosti, 2009.
Find full text
9
Kovačević, Elma. Osnovi ekonomske psihologije: Neekonomski faktori u ekonomiji. Sarajevo: Maunagić, 2007.
Find full textBook chapters on the topic "Faktori"
1
Supriadhie, Anjar. "Penyebab Terjadinya Kerugian dan Tuntutan Tanggung Jawab dalam Penyelenggaraan Keantariksaan." In Kajian Kebijakan dan Hukum Kedirgantaraan, 141–61. Bogor: Mitra Wacana Media, 2015. http://dx.doi.org/10.30536/9786023181339.8.
Full textAbstract:
Pengaturan tentang tanggung jawab dan ganti rugi, dalam Undang-undang Nomor 21 Tahun 2013 Tentang Keantariksaan diatur dalam Pasal 76-83. Dari Pasal 76-83 dan rumusan Pasal-pasal lain, tidak ditemukan rumusan ketentuan/norma/ pasal yang mengatur tentang faktor atau unsur penyebab terjadinya kerugian dan atau tuntutan tanggung jawab pada penyelenggaraan keantariksaan. Penegasan yang ada adalah bahwa dalam Pasal 83 Undang-undang menyebutkan: Ketentuan lebih lanjut mengenai tanggung jawab dan ganti rugi sebagaimana dimaksud dalam Pasal 76-83 diatur dalam Peraturan Pemerintah. Kajian ini bertujuan menentukan faktor/unsur penyebab terjadinya kerugian dan tuntutan tanggung jawab pada penyelenggaraan keantariksaan guna mendapatkan konsep rumusan aturan tentang faktor/ unsur penyebab dimaksud. Kajian dilakukan dengan analisis yuridis deskriptif dan metode adopsi, adaptasi dan atau modifikasi atas faktor/unsur penyebab terjadinya kerugian dan tuntutan tanggung jawab pada penyelenggaraan keantariksaan negara lain dan referensi terkait. Berdasarkan kajian faktor/unsur penyebab tanggung jawab dan ganti rugi adalah peristiwa, kecelakaan, kerugian, bencana dan kematian.
2
Köhring, Alexandra. "Faktura (faktura)." In Ästhetiken des Sozialismus, 301–5. Köln: Böhlau Verlag, 2018. http://dx.doi.org/10.7788/9783412510091.301.
Full text
3
Hasler, K. "Faktor XII-Mangel (Hagemann-Faktor)." In 2. Rundtischgespräch Therapiebedingte Infektionen und Immundefekte bei Hämophilen, 334–36. Berlin, Heidelberg: Springer Berlin Heidelberg, 1986. http://dx.doi.org/10.1007/978-3-642-71664-5_74.
Full text
4
Bednorz, David. "Zweite quantitative Studie." In Sprachliche Variationen von mathematischen Textaufgaben, 173–213. Wiesbaden: Springer Fachmedien Wiesbaden, 2021. http://dx.doi.org/10.1007/978-3-658-33003-3_8.
Full textAbstract:
ZusammenfassungDer zweite quantitative Teil der Arbeit basiert auf den in Kapitel 7 extrahierten Faktoren. In Abschnitt 6.1 wurden die Zielvoraussetzungen der Ermittlung des Effektes der Faktoren auf die Schwierigkeit von Testaufgaben für das Instrument zur sprachlichen Variation von Textaufgaben formuliert. Die Ermittlung des Effektes der Faktoren auf die Schwierigkeit von Testaufgaben ist bedeutsam, um Kenntnisse darüber zu erlangen, welche praktischen Implikationen sich für Anpassungsstrategien von mathematischen Textaufgaben ergeben.
5
Fredersdorf, Frederic, and Wolfgang Heckmann. "Mehr Spaß mit Maß in Vorarlberg." In Der T-Faktor, 143–229. Wiesbaden: VS Verlag für Sozialwissenschaften, 2010. http://dx.doi.org/10.1007/978-3-531-92170-9_4.
Full text
6
Fredersdorf, Frederic, and Wolfgang Heckmann. "Temperenz." In Der T-Faktor, 15–21. Wiesbaden: VS Verlag für Sozialwissenschaften, 2010. http://dx.doi.org/10.1007/978-3-531-92170-9_1.
Full text
7
Fredersdorf, Frederic, and Wolfgang Heckmann. "Philosophie und Geschichte der Temperenz." In Der T-Faktor, 23–81. Wiesbaden: VS Verlag für Sozialwissenschaften, 2010. http://dx.doi.org/10.1007/978-3-531-92170-9_2.
Full text
8
Fredersdorf, Frederic, and Wolfgang Heckmann. "Peers gegen Disko-Unfälle – eine Initiative führt von Sachsen-Anhalt nach Europa." In Der T-Faktor, 83–141. Wiesbaden: VS Verlag für Sozialwissenschaften, 2010. http://dx.doi.org/10.1007/978-3-531-92170-9_3.
Full text
9
Fredersdorf, Frederic, and Wolfgang Heckmann. "Gesundheit!" In Der T-Faktor, 231–33. Wiesbaden: VS Verlag für Sozialwissenschaften, 2010. http://dx.doi.org/10.1007/978-3-531-92170-9_5.
Full text
10
Hopmeier, P. "Faktor XI." In Hämostaseologie, 191–202. Berlin, Heidelberg: Springer Berlin Heidelberg, 2010. http://dx.doi.org/10.1007/978-3-642-01544-1_20.
Full textConference papers on the topic "Faktori"
1
Dubovina, Đorđe. "Faktori koji utiču na brzinu novca u opticaju." In Finiz 2016. Belgrade, Serbia: Singidunum University, 2016. http://dx.doi.org/10.15308/finiz-2016-282-289.
Full text
2
Sinanović, Osman. "DEMENCIJA NAKON MOŽDANOG UDARA." In Simpozij Neurogerijatrija/ neurologija starijeg životnog doba. Academy of Sciences and Arts of Bosnia and Herzegovina, 2020. http://dx.doi.org/10.5644/pi2019.194.06.
Full textAbstract:
Moždani udar (MU) ili cerebrovaskularni inzult (CVI), koji se može definirati kao disfunkcija mozga koja nastaje zbog poremećaja protoka krvi kroz mozak, predstavlja drugi najčešći uzrok smrti odraslih u svjetskoj populaciji (1). MU pogađa 33 miliona ljudi svake godine u svijetu, a jedna trećina MU dešava se u zemljama u razvoju. Demencija nakon moždanog udara (post-stroke dementia / PSD) ili kognitivno oštećenje nakon moždanog udara (poststroke cognitive impairment / PSCI) pogađa oko jednu trećinu preživjelih. Opisane su različite definicije i sinonimi za PSD i PSCI. S obzirom na to da je PSD najsveobuhvatnija, predloženo je da se ovaj termin koristi za sva kognitivna oštećenja koja se razvijaju nakon moždanog udara, neposredno ili nešto kasnije. Prevalenca PSD se kreće od 20 do 80%, što varira među zemljama iz kojih stižu saopštenja, ovisno o rasi i dijagnostičkim kriterijima. Rizik za razvoj PSD vezan je kako za različite demografske faktore kao što je dob, nivo obrazovanosti, zanimanje, tako i za različite vaskularne faktore (1, 3–4). Vaskularni faktori rizika kao što su hipertenzija, diabetes mellitus, hiperlipidemija, pušenje, atrijalna fibrilacija, povećavaju rizik za razvoj kako samog MU tako i PSD. Nadalje, ponavljanje moždanih udara povećava rizik za razvoj PSD, od oko 10% nakon prvog MU do 30% nakon ponavljajućeg. Prevencija PSD može se postići prije svega prevencijom MU. Na drugoj strani primjenjuju se različite strategije u cilju ublažavanja kliničkog toka PSD, kao što je smanjenje krvnog pritiska, primjena statina, neuroprotektivnih i antiinflamatornih lijekova, bez uvjerljivih dokaza njihove efikasnosti. Analiziraju se i mogući pozitivni učinci intervencija u sferi životnih stilova, učinci različite fizičke aktivnosti, kognitivnog treninga i dr. Za sada ne postoji uvjerljiv efikasni tretman PSD, ali lijekovi koji se primjenjuju u tretmanu Alzheimerove demencije (holinesterazni inhibitori, memantin) ipak pokazuju od
3
Paunović, Milica, and Anđelija Radonjić. "ISTRAŽIVANJE UTICAJA DEMOGRAFSKIH FAKTORA NA FAKTORE MOTIVACIJE ZAPOSLENIH." In 2nd International Scientific Conference - Economics and Management: How to Cope With Disrupted Times. Association of Economists and Managers of the Balkans, Belgrade, Serbia; Faculty of Management Koper, Slovenia; Doba Business School - Maribor, Slovenia; Integrated Business Faculty - Skopje, Macedonia; Faculty of Management - Zajecar, Serbia, 2018. http://dx.doi.org/10.31410/eman.2018.438.
Full text
4
Buceniece, Ella. "Prolegomeni eko-fenomenoloģijai – ieskats virziena attīstībā." In LU 79. starptautiskā zinātniskā konference. LU Filozofijas un socioloģijas institūts, 2021. http://dx.doi.org/10.22364/fsi.ekofen1.01.
Full textAbstract:
21. gadsimtavaibstus kopumā nosaka galvenokārt trīs faktori – jauno tehnoloģiju straujā attīstība, planētas ekoloģiskā situācija un cilvēka situācija (šajā situācijā), kas visas ir savstarpēji saistītas. Mūsdienās filozofijai un arī fenomenoloģijai tās meklējumos ir uzdevums skaidrot situāciju, lai nodrošinātu ilgtspējīgu cilvēka (kā arī visa dzīvā) esamību un klātbūtni uz zemes.Lai pieņemtu praktiskus lēmumus, filozofijai šodien ir “jānolaižas uz zemes”, kas nozīmē gan daudzu iepriekšējo metafizisko un ētisko pieņēmumu transformāciju, gan jaunās situācijas skaidrošanu par sevi un pasauli ap mums jaunos nojēgumos. Reālais nevis kā pievērstība objektiem, bet kā jaunais horizonts, cilvēka rīcības (darbības) pārskatījums, ikviena cilvēka dzīves un dzīvības novērtējums (pluralitātes fenomenoloģija), nozīmes piešķiršana ne tikai prātam, bet arī cilvēka ķermeņa pašafektivitātes fenomeniem un izpausmēm – tas viss liecina par ekoloģiskās situācijas izjūtu un ir pamats ekoloģiskās kopības veidošanai.
5
Nuzullah, Annisa Firdausy, and Refa Firgiyanto. "Aplikasi Berbagai Jenis Media dan ZPT Terhadap Aklimatisasi Anggrek Vanda (Vanda sp.)." In Seminar Nasional Semanis Tani Polije 2021. Politeknik Negeri Jember, 2021. http://dx.doi.org/10.25047/agropross.2021.202.
Full textAbstract:
Anggrek dapat dibudidayakan secara vegetatif maupun generatif. Teknik kultur jaringan merupakan salah satu perbanyakan secara generatif. Tanaman hasil kultur jaringan merupakan tanaman yang masih rentan terhadap lingkungan in-vivo. Penyesuaian tanaman yang tidak tepat akan menurunkan tingkat keberhasilan proses aklimatisasi. Penggunaan media merupakan salah satu faktor keberhasilan tahap aklimatisasi. Aplikasi ZPT bertujuan untuk mendukung tingkat keberhasilan aklimatisasi dan meningkatkan pertumbuhan tanaman anggrek vanda yang lambat. Tujuan penelitian ini ialah untuk mengetahui hasil terbaik pengaplikasian media tanam, pengaplikasian ZPT serta interaksi pada aklimatisasi anggrek. Metode yang digunakan adalah Rancangan Acak Kelompok (RAK) faktorial, terdiri dari dua faktor. Tiap faktok terdiri dari 3 taraf perlakuan dengan 3 ulangan, tiap ulangan terdiri dari 3 tanaman, menghasilkan 9 kombinasi perlakuam media tanam dan ZPT yaitu, M1Z1: (media cocopeat+ bawang merah) , M1Z2: (media cocopeat+tauge), M1Z3: (media cocopeat+air kelapa), M2Z1 (media pakis+ bawang mera), M2Z2 (media pakis+ tauge), M2Z3 (media pakis+ air kelapa), M3Z1 (media moss + bawang merah), M3Z2 (media moss+ tauge), M3Z3 (media moss+ air kelapa). Hasil uji DMRT 5 % menunjukkan bahwa pengaplikasian jenis media cocopeat (M1) menunjukkan hasil terbaik pada parameter presentase hidup, penambahan tinggi tanaman minggu ke-3, bobot basah, bobot kering, kadar air dan volume akar. Faktor tunggal jenis ZPT bawang merah (Z1) menunjukkan hasil berbeda nyata hanya pada parameter bobot basah. Media cocopeat dan ZPT bawang merah (M1Z1) menunjukkan hasil berpengaruh nyata pada parameter penambahan diameter batang 9 MST dan bobot basah.
6
Fatmawati, Erina, and FNU Rahmawati. "Aklimatisasi Tembakau (Nicotiana tabaccum L.) Pada Media Kompos Cocopeat dan Kotoran Kambing." In Seminar Nasional Semanis Tani Polije 2020. Politeknik Negeri Jember, 2020. http://dx.doi.org/10.25047/agropross.2020.8.
Full textAbstract:
Penelitian ini bertujuan untuk mengetahui pengaruh komposisi media dan lama fermentasi dari kompos cocopeat dan kotoran kambing pada aklimatisasi tanaman tembakau (Nicotiana tabaccum L) dan juga untuk mengetahui komposisi media tanam yang sesuai serta waktu fermentasi kompos terhadap pertumbuhan tembakau pada tahap aklimatisasi. Penelitian ini dilaksanakan pada bulan september-november 2019 di laboratorium kultur jaringan, green house Politeknik Negeri Jember. Penelitian ini menggunakan rancangan acak kelompok faktorial dengan menggunakan 2 faktor, dimana faktor pertama adalah komposisi media terdiri dari M1: kompos: tanah: pasir (1:1:1); M2: kompos:tanah:pasir (3:1:1); M3: kompos: tanah: pasir (5:1:1). sedangkan faktor yang kedua adalah lama fermentasi terdiri dari P1: 3 minggu; P2: 5 minggu. Hasil menunjukan bahwa interaksi antara komposisi media dan lama fermentasi dari kompos cocopeat dan kotoran kambing tidak menunjukan pengaruh nyata pada semua parameter pengamatan, tetapi pada komposisi media tanam menunjukan pengaruh nyata pada berat segar dan berat kering tanaman.
7
Amal, Ichlasul, M. Bintoro, and Alfarina Kardiana Sari. "Pengaruh Dosis Mikoriza (Vam) Terhadap Pertumbuhan Awal Bibit Dua Varietas Tebu (Saccharum officinarum L.) Varietas Sp 80-1816 dan Ps 882 Pada Tahap Aklimatisasi." In Seminar Nasional Semanis Tani Polije 2020. Politeknik Negeri Jember, 2020. http://dx.doi.org/10.25047/agropross.2020.45.
Full textAbstract:
Salah satu cara untuk meningkatkan produksi gula adalah dengan meningkatkan kualitas bibit tebu. Kualitas bibit tebu sebelum dipindahkan ke lapangan dapat ditingkatkan dengan menambahkan mikroorganisme dalam tanah, yaitu mikoriza pada tahap aklimatisasi. Tujuan dari penelitian ini adalah untuk mengetahui pengaruh dosis mikoriza VAM terhadap pertumbuhan awal SP 80-1816 dan bibit tebu PS 882 pada tahap aklimatisasi. Penelitian ini dirancang menggunakan rancangan acak kelompok faktorial dengan 2 faktor. Faktor pertama adalah dosis mikoriza yang terdiri dari 4 taraf, yaitu tanpa perlakuan mikoriza (M0), 5 gram mikoriza / polibag (M1), 8 gram mikoriza / polibag (M2), dan 11 gram mikoriza / polibag (M3). Faktor kedua adalah varietas tebu yang terdiri dari 2 taraf, yaitu SP 80-1816 (V1) dan PS 882 (V2). Setiap kombinasi perlakuan diulang 3 kali. Hasil penelitian menunjukkan bahwa interaksi antara dosis mikoriza dan varietas tidak menunjukkan signifikan pada semua parameter. Sedangkan faktor tunggal, dosis mikoriza menunjukkan jumlah anakan yang sangat signifikan, tetapi tidak berbeda nyata pada parameter tinggi tanaman, jumlah daun, diameter batang, berat basah, dan berat kering bibit tebu. Jumlah anakan terbanyak ditunjukkan oleh bibit tebu yang diberikan sebanyak 8 gram / polybag, yaitu 6,60. Dosis mikoriza juga menunjukkan secara signifikan panjang akar dengan hasil bahwa bibit yang diberi mikoriza lebih baik daripada yang tidak diberikan. Varietas faktor secara signifikan hanya dalam parameter tinggi tanaman pada umur 4 minggu setelah tanam dengan Varietas SP 80-1816 (V1) memiliki respon terbaik dibandingkan dengan varietas PS 882 (V2).
8
Noferdiman, Sestilawarti, M. Fiqliah, and A. Ilda. "Performa Ayam Kampung Super yang Diberi Ransum Dengan Level Protein dan Enzim Berbeda." In Kedaulatan Pangan Nasional Melalui Pengembangan Potensi Ternak Lokal di Era Kenormalan Baru. Animal Science : Polije Proceedings Series, 2020. http://dx.doi.org/10.25047/proc.anim.sci.2020.17.
Full textAbstract:
Penelitian ini bertujuan untuk mengetahui performa ayam kampung super yang diberi ransum dengan penggunaan level protein dan enzim berbeda. Rancangan yang digunakan dalam penelitian ini yaitu Rancangan Acak Lengkap (RAL) pola faktorial 3 x 2 terdiri yang dari 4 ulangan. Perlakuan yang diberikan terdiri atas faktor pertama yaitu faktor protein dengan level P1: 16%, P2: 18%, dan P3: 20%; sedangkan faktor kedua yaitu enzim dengan level E0: 0,00% dan E1: 0,10%. Peubah yang diamati adalah konsumsi ransum, pertambahan bobot badan, konversi ransum, bobot potong, bobot karkas mutlak dan bobot karkas relatif. Data dianalisis menggunakan analisis ragam (ANOVA) jika berpengaruh nyata dilanjutkan dengan uji jarak berganda Duncan. Hasil penelitian menunjukan bahwa pengaruh penggunaan level protein dan enzim dalam ransum menunjukkan interaksi yang tidak nyata (P>0,05) terhadap konsumsi dan konversi ransum, bobot potong, bobot karkas mutlak dan bobot karkas relatif, sedangkan pada masing-masing penggunaan level protein dan enzim dalam ransum berpengaruh nyata (P<0,05) terhadap pertambahan bobot badan, bobot potong, bobot karkas mutlak dan bobot karkas relatif. Kesimpulan penelitian ini adalah penggunaan level protein 20% dan enzim 0,10% dapat meningkatkan pertambahan bobot badan dan bobot karkas ayam kampung super.
9
Ernawati, Ana, Rahmat Ali Syaban, and Teguh Iman Santoso. "Respon Lama Penyimpanan dan Jenis Klon Terhadap Persentase Hidup Bibit Kakao Sambung Pucuk Cabutan (Theobroma cacao L.)." In Seminar, Expo dan Diskusi (SEEDs) Perbenihan Nasional 2017. Jember: AGROPROSS, National Conference Proceedings of Agriculture, 2017. http://dx.doi.org/10.25047/agropross.2017.18.
Full textAbstract:
Penelitian Respon Lama Penyimpanan Dan Jenis Klon Terhadap Persentase Hidup Bibit Kakao Sambung Pucuk Cabutan (Theobroma cacao L.) Di Lakukan sebagai upaya mendapatkan teknologi alternatif untuk pengiriman bibit kakao yang lebih murah dibandingkan pengiriman bibit bermedia dalam polibeg. Metode penelitian ini menggunakan RAL (Rancangan Acak Lengkap) faktorial dengan 2 faktor terdiri dari 3 taraf dan 4 taraf yang diulang 3 kali. Faktor pertama perbandingan beberapa Klon (K) K1 = Klon Sulawesi 1, K2 = Klon KEE 2, K3 = TAB (Tanaman Asal Biji) dan Faktor kedua adalah Lama Simpan Bibit Kakao (L) L0 = 0 hari, L1 = 3 hari, L2 = 6 hari dan L3 = 9 hari. Data dianalisis menggunakan analisis sidik ragam Duncan Multiple Range Test (DMRT) tataf 5% atau 1%. Hasil penelitian ini didapatkan lama penyimpanan dan jenis klon terhadap persentase hidup bibit kakao sambung pucuk cabutan (Theobroma cacao L.) terbaik terdapat pada tanaman asal biji dengan lama simpan 0 hari (K3L0), dan nilai terendah terdapat pada klon sulawesi dengan lama simpan 9 hari (K1L3). Persentase hidup bibit kakao cabutan setelah satu bulan ditanam dipembibitan dan direcovery terbaik pada klon KEE dengan lama simpan 0, 3 dan 6 hari, berturut - turut sebesar 79,17 %, 75 % dan 79,17 %.
10
Choirunnisa, Jessyca Putri, Yuli Widiyastuti, Amalia Tetrani Sakya, and Ahmad Yunus. "Karakter Morfologi Akar dan Fisiologi Echinacea purpurea pada Berbagai Cekaman Salinitas." In Seminar Nasional Semanis Tani Polije 2021. Politeknik Negeri Jember, 2021. http://dx.doi.org/10.25047/agropross.2021.207.
Full textAbstract:
Bunga kerucut ungu (Echinacea purpurea (L.) Moench) merupakan tanaman obat introduksi dari Amerika Utara yang belum banyak dibudidayakan di Indonesia. Budidaya E. purpurea dapat dikembangkan pada lahan salin mengingat semakin tingginya degradasi lahan. Tanaman pada cekaman salinitas melakukan perubahan morfologi akar dan fisiologi sebagai bentuk adaptasi. Penelitian ini bertujuan untuk mengetahui respon morfologi akar dan fisiologi E. purpurea pada cekaman salinitas CaCl2 yang berbeda. Penelitian ini menggunakan Rancangan Acak Lengkap (RAL) faktorial terdiri dari dua faktor dengan lima kali ulangan. Faktor pertama yaitu 3 aksesi E. purpurea (aksesi 1; aksesi 2; dan aksesi 3). Faktor kedua yaitu 4 level konsentrasi CaCl2 (0 ppm; 2.500 ppm; 5.000 ppm; dan 10.000 ppm). Parameter terbagi menjadi 2 yaitu morfologi dan fisiologi, morfologi meliputi panjang akar, volume akar dan rasio tajuk akar, fisiologi meliputi kandungan klorofil total dan aktivitas nitrat reduktase. Data dianalisis dengan analisis sidik ragam, analisis korelasi sederhana dan uji DMRT taraf 5%. Hasil penelitian menunjukkan bahwa semakin tinggi konsentrasi CaCl2 terjadi penurunan panjang akar, volume akar, kandungan klorofil total dan aktivitas nitrat reduktase tetapi meningkatkan rasio tajuk akar. Aksesi 2 merupakan aksesi yang toleran terhadap cekaman salinitas dengan menunjukkan hasil terbaik pada semua parameter.
Reports on the topic "Faktori"
1
Döring, Thomas, and Birgit Aigner-Walder. Zukunftsperspektiven der Elektromobilität Treibende Faktoren und in ökonomischer SichtHemmnisse. Sonderforschungsgruppe Institutionenanalyse, 2011. http://dx.doi.org/10.46850/sofia.9783941627109.
Full textAbstract:
Als in ökologischer Sicht das Klima schonende und in diesem Sinne „saubere“ Alternative zur vorherrschenden Mobilitätsform auf der Basis von Verbrennungsmotoren hat das Thema „Elektromobilität“ in den zurückliegenden Jahren sowohl innerhalb der Automobilbranche als auch in der breiten Öffentlichkeit erheblich an Aufmerksamkeit gewonnen. Der vorliegende Beitrag versucht eine ökonomische Antwort auf die Frage zu geben, ob die verschiedenen Formen von Elektromobilität eine realistische Chance haben, in den nächsten Jahren nennenswerte Marktanteile zu gewinnen. Aus ökonomischer Sicht stehen dabei vor allem drei Aspekte im Mittelpunkt der Betrachtung. Zum einen ist dies die Fragestellung, wie die potenziellen ökologischen Effekte einer vermehrten Nutzung von Elektrofahrzeugen im Vergleich zu den bestehenden konventionellen Mobilitätsformen einzuschätzen sind (Kapitel 2). Dabei sollen sowohl die umweltbezogenen Vorteile, aber auch die – bei einer umfassenderen Betrachtung der Elektromobilität in den Blick zu nehmenden – ökologischen Folgen näher untersucht werden. Jenseits dieser rein umweltbezogenen Perspektive sind darüber hinaus die mikroökonomischen Aspekte von Elektromobilität genauer zu beleuchten (Kapitel 3). Im Mittelpunkt dieser Betrachtung steht die Frage, unter welchen Rahmenbedingungen damit gerechnet werden kann, dass die potenziellen Nutzer dieser neuen Mobilitätsform vermehrt von konventionellen Fahrzeugen auf elektrisch angetriebene Fahrzeuge umsteigen werden. Oder anders formuliert: Welche Hemmfaktoren lassen sich identifizieren, die eine verstärkte Substitution zwischen beiden Mobilitätsalternativen gegenwärtig (noch) behindern. Darüber hinaus ist der Frage nachzugehen, welche makroökonomischen Effekte mit einer verstärkten Nutzung von Elektromobilität verbunden sein werden (Kapitel 4). Im Mittelpunkt dieser Überlegungen stehen gesamtwirtschaftliche Nutzen-Kosten-Überlegungen in Form einer Abschätzung der möglichen Auswirkungen dieser neuen (Mobilitäts-)Technologie auf Beschäftigung, Strukturwandel, Investitionsverhalten, Energiebedarf oder auch Rohstoffpreise, um nur einige in diesem Zusammenhang wichtige makroökonomische Kenngrößen zu nennen. Den Abschluss des Beitrags bildet eine Zusammenfassung der Untersuchungsergebnisse (Kapitel 5).
2
Rangvid, Beatrice Schindler, and Niels Egelund. Faktorer af betydning for kvalitet i specialskoler: En survey‐kortlægning blandt specialskoler og PPR. Nstitut for Uddannelse og Pædagogik (DPU), Aarhus Universitet, 2014. http://dx.doi.org/10.7146/aul.19.15.
Full text
3
Anke, Juliane, Angela Francke, and Tibor Petzoldt. RadVerS - Mit Smartphones generierte Verhaltensdaten im Verkehr – Differenzierung des Nutzerverhaltens unterschiedlicher RadfahrerInnengruppen : Teil 1 des Abschlussberichts. Technische Universität Dresden, September 2021. http://dx.doi.org/10.26128/2021.240.
Full textAbstract:
Ziel der vorliegenden Studie war es, eine Typologie von RadfahrerInnen in Deutschland zu erarbeiten und diese zu beschreiben. Zu diesem Zweck wurde auf Basis einer umfassenden Literaturrecherche eine groß angelegte Online-Befragung vom 20.11.2017 bis 07.01.2018 durchgeführt. Insgesamt wurden dabei 10.294 auswertbare Datensätze gewonnen. Durch Hauptkomponenten- und Faktorenanalyse wurden neun Faktoren (symbolische Motive, affektive Motive, instrumentelle Motive, subjektive Sicherheit, Identifikation als RadfahrerIn, zeitliche Distanz, Nutzungshäufigkeit, Wetter/Komfort und Regeltreue) extrahiert, die anschließend zur Clusterung der RadfahrerInnen genutzt wurden. Mit Hilfe dieser Faktoren ließen sich vier Typen von RadfahrerInnen identifizieren: passionierter, pragmatischer, funktioneller und ambitionierter Radfahrtyp. Die Typen unterscheiden sich dabei sowohl hinsichtlich der Typologisierungsfaktoren als auch bezüglich infrastruktureller Präferenzen, Unfallhistorie und der Radfahrhäufigkeit für bestimmte Wegezwecke. Die Einbeziehung motivationaler Faktoren erbrachte wichtige Einblicke in die Eigenschaften von RadfahrerInnen. Für den passionierten Radfahrtyp spielen sowohl Faktoren, wie die soziale Anerkennung bzw. Identifikation mit dem Umfeld, die Freude am Fahren als auch Faktoren wie Flexibilität oder Umweltschutz eine wichtige Rolle. Der Pragmatische wird dagegen v.a. instrumentell motiviert, d.h. das Rad wird genutzt, weil es flexibel ist, gut für die eigene Fitness und man damit schnell vorankommt. Insgesamt am wenigsten zum Radfahren motiviert ist der/die funktionelle RadfahrerIn. Für diesen Typ stehen z.B. ökonomische Gründe bei der Radnutzung im Vordergrund und das Fahrrad wird eher als „Mittel zum Zweck“ gesehen. Der Spaß am Fahren sowie die Zugehörigkeit zu oder das Kennenlernen von Personen sind für die ambitionierten RadfahrerInnen Hauptmotive für die Radnutzung. Aus den Kenntnissen der Eigenschaften der vier Radfahrtypen lassen sich u.a. Implikationen für die Radverkehrsförderung ableiten. So könnten z.B. Kampagnen vermitteln, dass das Fahrrad mehr sein kann als nur „Mittel zum Zweck“, um funktionelle und pragmatische Typen zu einer (Mehr-) Nutzung zu ermutigen. Die Arbeit schließt mit einem Ausblick auf Teil 2 des Projektes, bei dem die gewonnenen Erkenntnisse über die Radfahrtypen mit realem Fahrverhalten verknüpft wurden.
4
Diprose, Rachael, Amalinda Savirani, Annisa Sabrina Hartoto, and Ken M. P. Setiawan. Jalan Perubahan melalui Aksi Kolektif Perempuan Perdesaan: Upaya Perempuan dalam Menantang Arus untuk Memengaruhi Pembangunan Perdesaan di Indonesia. University of Melbourne with Universitas Gadjah Mada and MAMPU, 2020. http://dx.doi.org/10.46580/124330.
Full textAbstract:
Ikhtisar dari volume ini disusun untuk mengeksplorasi secara ringkas poin-poin utama yang dipaparkan di dalam studi kasus yakni bagaimana aksi kolektif perempuan telah membawa perubahan baik bagi kesejahteraan diri perempuan, maupun dampaknya bagi pelaksanaan Undang-Undang Desa di Indonesia, serta bagaimana perubahan-perubahan tersebut terwujud dengan dukungan berbagai organisasi masyarakat sipil dalam lintas konteks dan sektor. Pertama, kami mengidentifikasi perbedaan dan keberagaman prioritas dan inisiatif pembangunan desa sebagai hasil pengaruh keterlibatan perempuan dalam pelaksanaan UndangUndang Desa. Inisiatif pembangunan tersebut tidak hanya terkait isu infrastruktur dan ekonomi (walaupun perempuan juga telah mengupayakan beberapa inisiatif di isu ini), namun juga meliputi berbagai permasalahan pembangunan desa dan tantangan sektoral lain yang dihadapi oleh masyarakat desa, khususnya perempuan. Kedua, kami menjabarkan berbagai bentuk perubahan yang berdampak pada kesejahteraan sehari-hari perempuan, dan juga pengaruhnya pada struktur kuasa, pembuatan keputusan dan prioritas pembangunan, baik di tingkat desa, masyarakat, institusi, maupun konteks yang lebih luas. Ketiga, kami membahas proses yang mendasari perubahan, dan faktor-faktor yang berkontribusi terhadapnya, sebagaimana yang digambarkan melalui studi kasus yang ada. Ini termasuk pembahasan bagaimana dinamika konteks menghambat atau mendorong pengaruh perempuan, perbedaan dari isu dan tantangan sektoral yang dihadapi oleh perempuan, dan bagaimana aksi kolektif perempuan berkontribusi terhadap perubahan yang ada. Keempat, kami mengeksplorasi dimensi temporal dari perubahan tersebut. Terakhir, kami mengeksplorasi beberapa jalur atau jalan perubahan yang terjadi di lokasi penelitian, yang bervariasi sesuai dengan konteks lokal.
5
Habert, Guillaume, and Francesco Pittau. Verbundsynthese «Nachhaltige Betonkonstruktionen» des NFP «Energie». Swiss National Science Foundation (SNSF), February 2020. http://dx.doi.org/10.46446/publikation_nfp70_nfp71.2020.5.de.
Full textAbstract:
Alle Bauten in der Schweiz – also alle Gebäude, Strassen, Infrastrukturbauten und so weiter – konsumieren über ihren gesamten Lebenszyklus hinweg rund 50 Prozent des schweizerischen Endenergiebedarfs. Zudem emittieren sie gut 30 Prozent des Treibhausgases CO2. In den letzten Jahrzehnten reduzierten sich der Energiebedarf und die CO2-Emissionen bei der Nutzung der Bauten stark. Die graue Energie, die in den Bauten steckt, und der CO2-Ausstoss bei der Herstellung der Baustoffe, der Sanierung und dem Rückbau sind hingegen unverändert hoch. Hier besteht grosses Potenzial. Das Verbundprojekt «Energiearmer Beton» schafft wichtige Grundlagen für die Transformation der Bauwirtschaft in eine nachhaltige Branche. Es fokussiert vor allem auf den Baustoff Beton, der für besonders viel graue Energie und CO2-Emissionen verantwortlich ist. Die Ergebnisse dieses Verbundprojekts werden in der vorliegenden Synthese «Nachhaltige Betonkonstruktionen» zusammengefasst und interpretiert. Das Verbundprojekt hat vor allem folgende Ziele verfolgt: Die CO2-Emissionen und die graue Energie werden durch eine drastische Reduktion des Klinkers im Zement verringert. Die graue Energie wird reduziert, indem in Betonkonstruktionen der Bewehrungs- und Spannstahl durch Holz und Kunststoffe ersetzt wird. Die Lebensdauer der Bauwerke wird durch eine professionelle Bauwerksüberwachung und durch adäquate Sanierungsmassnahmen verlängert; damit reduzieren sich die im Durchschnitt pro Jahr anfallende graue Energie und die CO2-Emissionen. Die Forschungen zeigen, dass sich der durch Beton und Betonkonstruktionen verursachte CO2-Ausstoss um den Faktor 4 und die gebundene graue Energie um den Faktor 3 reduzieren lassen.
6
Diprose, Rachael, Amalinda Savirani, Annisa Sabrina Hartoto, and Ken M. P. Setiawan. Jalan Perubahan melalui Aksi Kolektif Perempuan Perdesaan: Upaya Perempuan dalam Menantang Arus untuk Memengaruhi Pembangunan Perdesaan di Indonesia. University of Melbourne with Universitas Gadjah Mada and MAMPU, 2020. http://dx.doi.org/10.46580/124330.
Full textAbstract:
Ikhtisar dari volume ini disusun untuk mengeksplorasi secara ringkas poin-poin utama yang dipaparkan di dalam studi kasus yakni bagaimana aksi kolektif perempuan telah membawa perubahan baik bagi kesejahteraan diri perempuan, maupun dampaknya bagi pelaksanaan Undang-Undang Desa di Indonesia, serta bagaimana perubahan-perubahan tersebut terwujud dengan dukungan berbagai organisasi masyarakat sipil dalam lintas konteks dan sektor. Pertama, kami mengidentifikasi perbedaan dan keberagaman prioritas dan inisiatif pembangunan desa sebagai hasil pengaruh keterlibatan perempuan dalam pelaksanaan UndangUndang Desa. Inisiatif pembangunan tersebut tidak hanya terkait isu infrastruktur dan ekonomi (walaupun perempuan juga telah mengupayakan beberapa inisiatif di isu ini), namun juga meliputi berbagai permasalahan pembangunan desa dan tantangan sektoral lain yang dihadapi oleh masyarakat desa, khususnya perempuan. Kedua, kami menjabarkan berbagai bentuk perubahan yang berdampak pada kesejahteraan sehari-hari perempuan, dan juga pengaruhnya pada struktur kuasa, pembuatan keputusan dan prioritas pembangunan, baik di tingkat desa, masyarakat, institusi, maupun konteks yang lebih luas. Ketiga, kami membahas proses yang mendasari perubahan, dan faktor-faktor yang berkontribusi terhadapnya, sebagaimana yang digambarkan melalui studi kasus yang ada. Ini termasuk pembahasan bagaimana dinamika konteks menghambat atau mendorong pengaruh perempuan, perbedaan dari isu dan tantangan sektoral yang dihadapi oleh perempuan, dan bagaimana aksi kolektif perempuan berkontribusi terhadap perubahan yang ada. Keempat, kami mengeksplorasi dimensi temporal dari perubahan tersebut. Terakhir, kami mengeksplorasi beberapa jalur atau jalan perubahan yang terjadi di lokasi penelitian, yang bervariasi sesuai dengan konteks lokal.
7
Günther, Finn. Anreize und Hemmnisse von Unternehmen bei der Gestaltung von Nachhaltigkeit. Sonderforschungsgruppe Institutionenanalyse, 2011. http://dx.doi.org/10.46850/sofia.9783941627123.
Full textAbstract:
Dieser Beitrag analysiert die Anreize und Hemmnisse von Unternehmen bei der Gestaltung von Nachhaltigkeit, indem er die einzelnen Phasen einer Innovation analysiert. Er macht die dominierenden Faktoren für das unternehmerische Innovationsverhalten für Nachhaltigkeit ausfindig und kommt zu zwei Hypothesen hinsichtlich der wichtigsten Anreize und Hemmnisse für Unternehmen.
8
Tanika, Lisa, Betha Lusiana, and Adis Hendriatna. Simulasi Dampak Perubahan Tutupan Lahan dan Iklim di DAS Citarum Hulu dengan Model GenRiver: Kalibrasi model dan analisa sensitivitas. World Agroforestry, 2020. http://dx.doi.org/10.5716/wp20048.pdf.
Full textAbstract:
Alih guna lahan dan perubahan iklim merupakan faktor-faktor yang dapat mempengaruhi kondisi hidrologi di suatu Daerah Aliran Sungai (DAS), dan yang dapat mempengaruhi efektifitas fungsi DASdalam mempertahankan keseimbangan neraca air di tingkat bentang alam. Oleh karena itu pengelolaan DAS yang didukung dengan perencanaan DAS terpadu yang juga mengatur peruntukan dan pemafaatan wilayah sangat diperlukan. Langkah awal dalam perencanaan DAS adalah dengan menilai kondisi fungsi hidrologi DAS tersebut dengat tujuan mengetahui apakah DAS mulai atau telah mengalami degradasi, atau sebaliknya mulai mengalami perbaikan fungsi DAS. Model simulasi seperti model Genriver dapat digunakan menilai kondisi saat ini serta memproyeksikan bagaimana dampak perubahan lahan dan iklim terhadap kondisi hidrologis DAS. Salah satu DAS penting di Jawa Barat adalah DAS Citarum Hulu sebagi bagian dari DAS Citarum yang telah ditetapkan sebagai salah satu DAS prioritas nasional. Kalibrasi model dan analisis sensitivitas menjadi bagian penting untuk mengetahui kelayakan suatu model hidrologi dalam mensimulasikan kondisi DAS, khususnya dalam mengestimasi neraca air di tingkat lansekap. Hasil kalibrasi model GenRiver dengan menggunakan data tahun 2012-2016 menunjukkan bahwa parameterisasi model telah berhasil dan model layak digunakan untuk analisa sensitivitas dan simulasi skenario. Hasil simulasi model, menunjukan bahwa secara rata-rata 37% curah hujan yang jatuh di DAS Citarum Hulu menjadi aliran permukaan (surface flow/run-off), 7% menjadi aliran bawah permukaan (sub-surface flow) dan 20% menjadi aliran dasar (baseflow). Analisa senssitivitas dilakukan dengan menyusun lima skenario tutupan lahan dan tiga skenario curah hujan yang dianggap mewakili berbagai kondisi yang mungkin termasuk kondisi ekstrim: yaitu keseluruhan lahan menjadi area terbuka (ekstrim negatif) dan seluruh lahan menjadi hutan (ekstrim positif). Hasil proyeksi simulasi ekstrim negatif menunjukan bahwa kondisi DAS Citarum Hulu yang terdegradasi dengan dominasi lahan terbuka berpotensi meningkatkan aliran permukaan hingga mencapai 70% dari curah hujan. Sedangkan perbaikan tutupan lahan DAS Citarum hulu dengan reforestasi (skenario ekstrim positif) mampu menurunkan aliran permukaan hingga mencapai 20% dari total curah hujan.
9
Amzeri, Achmad. Evaluasi Nilai Heterosis dan Heterobeltiosis Pada Persilangan Dialel Tanaman Jagung Madura (Zea mays L.). Universitas Islam Madura, December 2016. http://dx.doi.org/10.21107/amzeri.2016.1.
Full textAbstract:
Identifikasi heterosis dan heterobeltiosis pada persilangan dialel diantara galur inbrida Madura sangat dibutuhkan sebagai dasar untuk merakit varietas jagung hibrida yang sesuai untuk dikembangkan di Madura. Penelitian ini bertujuan mengidentifikasi kombinasi persilangan yang menunjukkan nilai heterosis dan heterobeltiosis terbaik untuk karakter kegenjahan, penunjang produksi dan produksi per hektar. Penelitian ini dilaksanakan di Kebun Percobaan Fakultas Pertanian Universitas Trunojoyo Madura. Bahan tanaman yang digunakan adalah 6 genotip galur inbred jagung madura (UTM 2, UTM 7, UTM 14, UTM 14, UTM 15, UTM 18, dan UTM 22), dan 30 hibrida hasil persilangan dialel penuh (full diallel cross) antar 6 genotip galur inbred. Rancangan percobaan yang digunakan adalah rancangan kelompok lengkap teracak (RKLT) faktor tunggal, yaitu genotipe dengan tiga ulangan sehingga terdapat 108 satuan percobaan. Karakter yang diamati adalah umur berbunga, umur panen, diameter tongkol, panjang tongkol, bobot 100 biji, dan produksi per hektar. Persilangan yang menghasilkan nilai heterosis dan heterosbeltiosis terbaik untuk umur genjah adalah UTM14 x UTM18, UTM15 x UTM2 dan UTM18 x UTM2. Hasil persilangan untuk karakter diameter tongkol, panjang tongkol dan berat 100 biji sebagian besar menghasilkan nilai heterosis dan heterobeltiosis bernilai positif. Pada karakter produksi per hektar nilai heterosis dan heterobeltiosis tertinggi pada persilangan UTM2 x UTM14 (214,742%) dan UTM2 x UTM18 (171,585%).
10
Filiz, Ibrahim. Overconfidence: Der Einfluss positiver und negativer Affekte. Sonderforschungsgruppe Institutionenanalyse, 2017. http://dx.doi.org/10.46850/sofia.9783941627598.
Full textAbstract:
Die Auswirkungen von Selbstüberschätzung betreffen viele Bereiche des wirtschaftlichen Lebens. Doch es sind bisher nur wenige Faktoren bekannt, die das Ausmaß möglicher Selbstüberschätzungen bestimmen. Zudem gibt es kaum Untersuchungen, ob positive oder negative Emotionen einen Einfluss auf die Selbsteinschätzung haben. Ob Emotionen mögliche Lerneffekte bei der Selbsteinschätzung beeinträchtigen können, ist bisher noch gar nicht untersucht worden. Die vorliegende Studie wendet sich dieser Fragestellung zu. In einem Real-Effort-Task-Experiment werden den Probanden in 5 Spielrunden Aufgaben gestellt. Nach jeder Spielrunde sollen die Probanden ihre Leistung einschätzen. Anschließend erhalten sie jeweils ein Feedback, wie sie tatsächlich abgeschnitten haben. Auf diese Weise werden Lerneffekte möglich. Die Stimmungsinduktion wird durch positive (Treatment „Positiv“), negative (Treatment „Negativ“) und neutrale (Treatment „Neutral“) Filmausschnitte erzeugt. Sowohl hinsichtlich der absoluten Overconfidence als auch hinsichtlich der relativen Overconfidence zeigen sich keine signifikanten Unterschiede zwischen den drei Treatments. Im Hinblick auf das Auftreten von Lerneffekten zeigt sich dann aber doch ein Unterschied zwischen den Stimmungslagen. Bei Betrachtung der absoluten Overconfidence zeigen sich in neutraler Stimmungslage deutliche Lerneffekte. Diese Lerneffekte bleiben hingegen sowohl bei positiver als auch bei negativer Stimmungslage aus.