Academic literature on the topic 'Festivalski turizam'

"Srem Folk Fest" has become one of the most popular and significant international folklore festivals in this part of the Balkans since 2004. For the past 16 years, a town Sremska Mitrovica was a host city for European, Asian, South American and African youth. Besides its historical importance, this town on the Sava river could also be considered as the promoter of culture, tradition and folklore of its guests. Each year, the artistic stylization of folklore stage is accompanied by about 20000 visitors during the four festival nights. In 2015, "Srem Folk Fest" was added to the calendar of events of the International Council of Organizations of Folklore Festivals and Folk Arts (CIOFF). The Festival is also recognized by the Serbian National Commission for UNESCO as the keeper of the intangible cultural heritage. One of the main tasks of the paper is related to the need of considering potential and participants' intentions to repeat their visit, as well as of improving the offer and promotion of the town and its surroundings. The aim of the paper is to analyze the data obtained in the context of the behavior and preferences of participants/respondents, to determine the specificity of their role and thus to make a recommendation for creating even better offer. Considering the respondents from 10 countries, the result is especially significant in the form of improving the image of Serbia, as well as their preferences for getting to know rural areas and cultural features. The study contains the survey research, while gained results might provide a good basis for further organization in accordance with their expectations. In addition, the results could also find practical implication in terms of providing basic information necessary to expand this event within the surrounding area of Sremska Mitrovica.

U mnogim su afričkim društvima domorodački festivali pred istrebljenjem, što je rezultat modernizacija i utjecaja kršćanske religije na život ljudi. U jugoistočnoj Nigeriji, festival Iwa Ji, godišnji festival jama koji se slavi da bi se zahvalilo Vrhovnom biću i bogovima za osiguranje održanja, posljednjih desetljeća susreće se s napuštanjem. No istraživači su ustanovili kulturno značenje vezano za festival i njegov potencijal u očuvanju identiteta ljudi, kao i za promociju turizma, na temelju čega su predložili rekonstrukciju festivala da bi bio opće prihvaćen. Rekonstrukcija se provela. Rad proučava rekonstrukciju festivala kao fuziju domorodačkog Iwa Ji festivala i suvremenih praksi, argumentirajući da je rekonstruirani festival odraz razlomljenog identiteta Igbo naroda. Služeći se Turner¬Schechner modelom izvedbe kao socijalne drame za eksplanatorni model u studiji, autori argumentiraju da su advent moderne i kršćanska religija stvorile procjep u iskustvu kulture. Obnovljena pozornica predstavljena je u rekonstrukciji i prepakiravanju festivala za bolju prihvatljivost. Reintegracija se provela kako je festival postao bolje prihvaćen povodom rekonstrukcije te su sudionici iskusili transformaciju. Za proizvođenje podatak primijenjen je etnografski pristup. Podaci su se analizirali deskriptivno.

На глобалном, то  јест, планетарном нивоу  догађаји  уопште (фестивали, конгреси, конференције  и слично),  а посебно они са јаком  културном  компонентом (као што  су:  музички фестивали,  филмски, фолклорни фестивали,  разне манифестације  или  аниматорски  програми  и  тако  даље),  значајно  се бројчано  повећавају. Поред  тога што  унапређују  локални понос  у  култури,  стварају јак идентитет и имиџ локалне заједнице, то јест брендирају дестинацију,  ови догађаји  могу  такође  промовисати аутохтоне националне  мањине, и оставити бројне позитивне или  негативне, економске, друштвене, еколошке, политичке и друге ефекте и  последице на дестинацију.  Догађаји, то јест фестивали су добар повод да се гостима покажу  нови  народи  и њихови  обичаји, култура,  веровања, начин живота,  а од боравка на дестинацији осети се и  допринос  локалној економији, друштвеном  и мултикултурном  животу. Без обзира,  какав  догађај  или  фестивал  био  он представља  нови талас алтернативног  туризма  који  доприноси  одрживом  развоју  и  побољшава  опднос између  домаћина и госта  а исто тако унапређује  дестинацијски туристички производ. Током боравка на фестивалу туриста ће конзумирати и остале производе и услуге и мултиплицираће ефекте свог останка на дестинацији. Свакако тај се процес не може остварити без добре координације стејкхолдера и њихове добре међусобне умрежености и сарадње.
Na globalnom, to  jest, planetarnom nivou  događaji  uopšte (festivali, kongresi, konferencije  i slično),  a posebno oni sa jakom  kulturnom  komponentom (kao što  su:  muzički festivali,  filmski, folklorni festivali,  razne manifestacije  ili  animatorski  programi  i  tako  dalje),  značajno  se brojčano  povećavaju. Pored  toga što  unapređuju  lokalni ponos  u  kulturi,  stvaraju jak identitet i imidž lokalne zajednice, to jest brendiraju destinaciju,  ovi događaji  mogu  takođe  promovisati autohtone nacionalne  manjine, i ostaviti brojne pozitivne ili  negativne, ekonomske, društvene, ekološke, političke i druge efekte i  posledice na destinaciju.  Događaji, to jest festivali su dobar povod da se gostima pokažu  novi  narodi  i njihovi  običaji, kultura,  verovanja, način života,  a od boravka na destinaciji oseti se i  doprinos  lokalnoj ekonomiji, društvenom  i multikulturnom  životu. Bez obzira,  kakav  događaj  ili  festival  bio  on predstavlja  novi talas alternativnog  turizma  koji  doprinosi  održivom  razvoju  i  poboljšava  opdnos između  domaćina i gosta  a isto tako unapređuje  destinacijski turistički proizvod. Tokom boravka na festivalu turista će konzumirati i ostale proizvode i usluge i multipliciraće efekte svog ostanka na destinaciji. Svakako taj se proces ne može ostvariti bez dobre koordinacije stejkholdera i njihove dobre međusobne umreženosti i saradnje.
On a global planetary scale events in general (festivals, congresses, conferences  etc.), particularly those with a strong cultural component (such are: music festivals, film festivals,  folklore festivals,  other events and  animation programs etc.) are substantially increasing in numbers. In addition to enhancing local pride in culture,  they produce strong identity and image of local coummunity (they are branding the destination)  these events could also expose indigenous national minorities to the increasing number of international visitors.  Also, they could make many either positive or negative, economic, social, ecological, political or any  other effect and consequences for/to destination. Events, namely festivals  are  a good occasion to  show  guests the  new  nations  and  their customs, culture, beliefs  and lifestyles. From the  stay  of the tourists  the  resort  could  feel  the  contribution  to  the local economy, social life,  multi-cultural  life  etc.  Regardless, how big an  event or festival is, it should and would represent a new wave  of  alternative tourism  that contributes  to sustainable development and  improving  the relationship between the  host and the guest and also promote destination’s tourism product. During ones stay at the festival, tourists will consume other products and services, and multiply effects of  their stay at the destination.  Certainly  this process  can not be achieved  without good coordination of stakeholders and their good inter-networking and cooperation. 

Mining activities in the territory of central Slovakia have left many monuments of technical, architectural, and urbanistic character. These are rich in socio-cultural traditions, too. They formed a significant component of cultural heritage. The study aims to monitor the heritage use in selected localities of Banská Bystrica and Špania Dolina in experience-based local tourism. The starting point was both institutionalized activitie (e.g. museums) and the activities of civic associations. We have used the techniques of participatory observation and semi-standardized interviews with local government representatives and administrators of the researched events in repeated ethnological research. The first part of the study mentions theoretical and methodological aspects of mountain sites usage in tourism. The second part presents selected examples of good practice - from expositions and exhibitions realized in interactive form, educational trails, animations to the elaboration of mining issue in festivals and the socio-cultural calendar of the village. Technical monuments enriched with experiences and stories with the possibility of involving tourists in old technological procedures, or in monitoring the underground working environment of miners, etc., together with consistent popularization, give the presumption that interest in this part of cultural heritage will increase.