Log in

Relevant bibliographies by topics / Fihte / Journal articles

To see the other types of publications on this topic, follow the link: Fihte.

Journal articles on the topic 'Fihte'

Author: Grafiati

Published: 4 June 2021

Last updated: 16 February 2022

Create a spot-on reference in APA, MLA, Chicago, Harvard, and other styles

Select a source type:

Consult the top 50 journal articles for your research on the topic 'Fihte.'

Next to every source in the list of references, there is an 'Add to bibliography' button. Press on it, and we will generate automatically the bibliographic reference to the chosen work in the citation style you need: APA, MLA, Harvard, Chicago, Vancouver, etc.

You can also download the full text of the academic publication as pdf and read online its abstract whenever available in the metadata.

Browse journal articles on a wide variety of disciplines and organise your bibliography correctly.

1

PEROVIĆ, MILENKO A. "FIHTE I PITANJE O JEZIKU." ARHE 13, no. 25 (May 11, 2017): 7. http://dx.doi.org/10.19090/arhe.2016.25.7-26.

Full text

Abstract:

Predmet ovoga rada je rasvjetljivanje biti Fihteove filozofije jezika. U prvom planu je analiza Fihteovog spisa „O jezičkoj sposobnosti i izvoru jezika“. U literaturi je poznatiji kao Journal-Aufsatz iz 1795. godine. Obim teksta uslovio je da se samo u nagovještajima, kao predmet kritičko-interpretacijske pažnje, imaju u vidu spis „O izvoru jezika“ (na temelju Platner-Vorlesung iz 1797) te četvrti i peti govor iz Fihteovih „Govora njemačkoj naciji“ iz 1808. godine. Fihteovo filozofsko-jezičko stanovište analizira se po modelu eksplikacije njegove noseće misaone strukture i kapitalnih odredbi jezika i njegovog ontološkog porijekla. Takođe, autor kritički stavlja Fihteovo shvatanje jezika u kontekst vodećih filozofsko-jezičkih i lingvističkih poimanja jezika.

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

2

VLAŠKI, STANKO. "OSLOBAĐANJE KULTURE U FIHTEOVOJ FILOZOFIJI." ARHE 11, no. 22 (November 26, 2015): 71. http://dx.doi.org/10.19090/arhe.2014.22.71-87.

Full text

Abstract:

U Fihteovim jenskim <em>Predavanjima o određenju naučnika </em>kultura je pojmljena kao sredstvo čovekovog identiteta. Kompleksnost takvog određenja ogleda se najpre u tome što Fihte kulturu razume istovremeno kao oslobađajući proces čovekovog sticanja sposobnosti da pod vlast uma dovede sve što um već nije podvlastio i kao stečeni stepen te sposobnosti koji je činjeničko stanje čovekovog povesnog trenutka. Čovekov identitet, kao njegovu potpunu saglasnost sa sobom, Fihte misli kao moralno delanje. Kultura koja se podređuje moralnoj slobodi jedina je koja je slobodna od svih empirijskih ciljeva i zbog toga se opire sopstvenom svođenju na sklop naučnih, umetničkih, religijskih, jezičkih i istorijskih činjenica. Autor Fihteovo poimanje kulture tematizuje u širem kontekstu filozofovog ranog <em>učenja o znanosti</em>, dok uvodno i zaključno razmatranje pokušavaju da ukažu na elemente poznijeg Fihteovog razumevanja kulture koji predstavljaju ograničenja preduzetog procesa oslobađanja ljudske kulture.

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

3

PEROVIĆ, MILENKO A. ""MEDIUM DUHA" VERSUS "KUĆA BITKA". HEGELOV SPEKULATIVNI POJAM JEZIKA." ARHE 12, no. 24 (June 17, 2016): 9. http://dx.doi.org/10.19090/arhe.2015.24.9-35.

Full text

Abstract:

Rasprava o Hegelovom shvatanju jezika postavljena je kroz implicitni polemički odnos prema Hajdegerovoj koncepciji jezika, analitičkoj tradiciji shvatanja jezika, kao i prema De Sosirovom lingvističkom razumijevanju jezika. Hegel na spekulativni način – posve drugačije od tradicije filozofskog mišljenja o jeziku (Haman, Herder, Kant, Humbolt i Fihte), kao i potonje povijesti razumijevanja jezika u okviru koncepcija filozofije jezika i savremene lingvistike – shvata jezik kao spekulativnu intelektualnu strukturu. Ontološko porijeklo jezika nije u transcendenciji, nego u ljudskoj imanenciji, u evoluciji produktivne uobrazilje u produktivno pamćenje. Hegelov pojam jezika autor dokučuje antropologijskim, fenomenologijskim i psihologijskim pitanjem o jeziku.

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

4

RAJKOVIĆ, MARICA. "ŠILER: ESTETIKA I FILOZOFIJA UMETNOSTI." ARHE 13, no. 26 (May 11, 2017): 57. http://dx.doi.org/10.19090/arhe.2016.26.57-78.

Full text

Abstract:

Autor ispituje u kojoj meri se Šilerova tematizacija poietičkih fenomena može razumeti kao estetika, a u kojoj kao filozofija umetnosti. To pitanje zapravo ispituje fundus Šilerove filozofije, jer razmatra da li je ona bliža Kantu ili predstavlja važno izvorište za odvajanje od Kanta, koje sprovode Fihte, Šeling i Hegel. Uticaj Kanta na Šilerovu filozofsku koncepciju vidljiv je u sferi estetike, dok je uticaj Šilera na Šelinga i Hegela vidljiv upravo kroz zasnivanje filozofije umetnosti. Na taj način, kroz estetičku prizmu prikazana je shema kroz koji se celokupna filozofija nemačkog idealizma kreće od Kanta prema Hegelu, odnosno razvija od subjektivnog do apsolutnog idealizma.

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

5

Đikanović, Mina, and Nevena Jevtić. "JOHAN GOTLIB FIHTE: "SISTEM ETIKE U SKLADU S PRINCIPIMA NAUKE O ZNANOSTI"." ARHE 13, no. 25 (May 11, 2017): 141. http://dx.doi.org/10.19090/arhe.2016.25.141-149.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

6

VLAŠKI, STANKO. "FIHTEOVA IDEJA BOGA." ARHE 13, no. 25 (May 11, 2017): 93. http://dx.doi.org/10.19090/arhe.2016.25.93-110.

Full text

Abstract:

Istovremeno prihvatanje stava da bog nije i poricanje optužbe za ateizam moguće je samo ako se demonstrira da to jeste nije ono najviše što se o bogu može izgovoriti. Čitav Fihteov filozofski rad počivao je na nastojanju da se čin iznova otkriva kao ono što suštinski prethodi svemu što jeste i onome jeste sâmom, svakoj činjenici, zbog čega se i njegovo razmatranje ideje boga može sagledati kao bitna etapa u filozofskoj borbi da se sloboda prizna kao najviše načelo svakog ljudskog znanja i bitka uopšte, a koje, kao takvo, ostaje zaključano za razumsku pojmovnost. Nasuprot često zastupanoj interpretatorskoj tvrdnji o antagonizmu između ideje boga i misli o sebestavljajućem Ja učenja o znanosti, autor je sklon da tvrdi da Fihte, misleći boga kao čisto delanje i kao moralni poredak sveta, zapravo misli isti proces samooslobađanja čovečnosti koji je izražen prvim načelom učenja o znanosti.

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

7

VLAŠKI, STANKO. "APSOLUT KAO SUBJEKAT? KA HEGELOVOJ TEORIJI SPEKULATIVNOG STAVA." Arhe 27, no. 34 (March 17, 2021): 103–29. http://dx.doi.org/10.19090/arhe.2020.34.103-129.

Full text

Abstract:

Dok je tradicionalna logika strukturu stava, odnosno suda mislila pretpostavljajući odvojenost i postojanost pojmova subjekta i predikata, Hegel je svojom koncepcijom spekulativnog stava do filozofskog pojma izveo dijalektičku prirodu njihovog odnosa. Radikalnu promenu koja se u logičkom promišljanju suštine stava dešava u Hegelovoj misli autor propituje u svetlu ključnog zahteva čitave Hegelove filozofije da se ono apsolutno shvati i izrazi kao subjekat. Nakon uvodnog osvrta na prelomne etape u povesti filozofskog mišljenja usled kojih je logički problem suda/stava postao jednim od centralnih ontoloških problema filozofije nemačkog idealizma, mesto rađanja Hegelove teorije spekulativnog stava pronalazi se u njegovoj ranoj kritici tzv. filozofija osnovnog stava poput one koju je razvijao Fihte. U središnjem delu izlaganja, teorija spekulativnog stava sagledana je s obzirom na ono po čemu se, prema Hegelu, stav u filozofiji i filozofsko znanje uopšte ima razlikovati u odnosu na stavove i znanja u drugim oblastima duhovnosti, da bi potom i sâm stav kojim se o onome apsolutnom misli kao o subjektu iz predgovora Fenomenologiji duha bio tumačen kao manifestacija spekulativne prirode filozofskog stava. S druge strane, spekulativno mišljen stav s hegelovskih pozicija i sâm može biti shvaćen kao izraz i način na koji ono apsolutno jeste. Kao spekulativni stav, međutim, stav o apsolutu kao subjektu obelodanjuje razloge zbog kojih je sistem filozofije, a ne bilo koji izolovani stav, morao kod Hegela biti shvaćen kao istinski element egzistencije istine.

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

8

lrie, Yukio. "Fichte-Studien (Fichte-Kenkyu)." Fichte-Studien 8 (1995): 345–49. http://dx.doi.org/10.5840/fichte1995837.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

9

Binkelmann, Christoph. "Seinssuche. Fichte – Heidegger – Fichte." Fichte-Studien 37 (2013): 281–99. http://dx.doi.org/10.5840/fichte20133737.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

10

Westphal, Merold. "Fichte." International Philosophical Quarterly 31, no. 1 (1991): 109–10. http://dx.doi.org/10.5840/ipq199131160.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

11

Westphal, Merold. "Fichte." International Philosophical Quarterly 34, no. 2 (1994): 264–65. http://dx.doi.org/10.5840/ipq199434221.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

12

Snow, Dale E. "Fichte." International Philosophical Quarterly 35, no. 4 (1995): 501–2. http://dx.doi.org/10.5840/ipq199535453.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

13

Harris, H. S. "Fichte." International Studies in Philosophy 30, no. 1 (1998): 148–50. http://dx.doi.org/10.5840/intstudphil1998301117.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

14

Feng, Benjamin Zhong Ming, Changcheng Huang, and Michael Devetsikiotis. "FISTE." ACM Transactions on Modeling and Computer Simulation 19, no. 4 (October 2009): 1–39. http://dx.doi.org/10.1145/1596519.1596521.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

15

Fuchs, Erich. "Fichte." Idealistic Studies 41, no. 1 (2011): 113–23. http://dx.doi.org/10.5840/idstudies2011411/29.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

16

Franco Bonifaz, Nazahed. "Sonette / Sonetos, J. G. Fichte." Thémata Revista de Filosofía, no. 63 (2021): 403–6. http://dx.doi.org/10.12795/themata.2021.i63.20.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

17

Cecchinato, Giorgia. "Fichte: o papa da novíssima estética? Pesquisa entorno a uma caricatura e ao seu contexto." Revista de Filosofia Aurora 27, no. 42 (December 23, 2015): 675. http://dx.doi.org/10.7213//aurora.27.042.ds02.

Full text

Abstract:

Nosso intuito é questionar a identificação, feita pelos editores da Obra completa de Fichte (J.G. Fichte-Gesamtausgabe), da personagem principal de uma caricatura intitulada “A estética mais nova” de 1803, com Fichte. Embora haja razões verossímeis para retratar Fichte como “o papa da novíssima estética”, queremos mostrar, não obstante, que o context a partir do qual a imagem deve ser interpretada não é o filosófico do pós kantismo e do nascente idealismo, mas o contexto da querela literária entre Goethe e os românticos por um lado, e o conservadorismo de Kotzbue, Nicolai, Merkel, por outro. A análise dos dois contextos mostra que, diferentemente do que é assumido pelos editores da obra de Fichte, ele não é o protagonista da caricatura. Deste modo, também se sugere como os dois contextos podem ser relacionados a partir da filosofia de Fichte.

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

18

Cecchinato, Giorgia. "Fichte: o papa da novíssima estética? Pesquisa entorno a uma caricatura e ao seu contexto." Revista de Filosofia Aurora 27, no. 42 (December 23, 2015): 675. http://dx.doi.org/10.7213/aurora.27.042.ds02.

Full text

Abstract:

Nosso intuito é questionar a identificação, feita pelos editores da Obra completa de Fichte (J.G. Fichte-Gesamtausgabe), da personagem principal de uma caricatura intitulada “A estética mais nova” de 1803, com Fichte. Embora haja razões verossímeis para retratar Fichte como “o papa da novíssima estética”, queremos mostrar, não obstante, que o context a partir do qual a imagem deve ser interpretada não é o filosófico do pós kantismo e do nascente idealismo, mas o contexto da querela literária entre Goethe e os românticos por um lado, e o conservadorismo de Kotzbue, Nicolai, Merkel, por outro. A análise dos dois contextos mostra que, diferentemente do que é assumido pelos editores da obra de Fichte, ele não é o protagonista da caricatura. Deste modo, também se sugere como os dois contextos podem ser relacionados a partir da filosofia de Fichte.

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

19

BINKELMANN, Christoph. "DE VOLTA A KANT? A FENOMENOLOGIA TRANSCENDENTAL TARDIA DE FICHTE." Estudos Kantianos [EK] 4, no. 1 (July 15, 2016): 43–56. http://dx.doi.org/10.36311/2318-0501.2016.v4n1.05.p43.

Full text

Abstract:

Na literatura secundária sobre a obra tardia de Johann Gottlieb Fichte, pelo menos não é incomum atribuir ao Fichte dessa fase um retorno a Immanuel Kant.1 Como um filho que se perdeu pela metafísica, envolvido em mística e filosofia realista da vida ou do ser, o Fichte discípulo retorna aos braços confiáveis da filosofia transcendental kantiana, à qual ele na verdade desde sempre se filiou. Um intérprete dessa linha de pensamento fichteana tem seguramente boas intenções, pois a comprovação de um retorno a Kant garante a Fichte o ingresso na comunidade de autores que despertam interesse em nosso presente: o contínuo desprezo da filosofia analítica pelo idealismo alemão – embora de forma mitigada e com exceções generosas – atinge Fichte de modo mais veemente quando ele não se mantém nos domínios do reino da filosofia kantiana. Mas como seu fomentador e investigador, ele goza de certa consideração. Portanto, demonstrar uma aproximação do Fichte tardio a Kant também significa conferir a ele uma justificação de existência na azáfama atual da pesquisa – afinal, a pesquisa filosófica jamais se dissocia inteiramente de reflexões estratégicas.

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

20

Radrizzani, Ives. "Reinhold – Fichte." Archives de Philosophie 65, no. 4 (2002): 643. http://dx.doi.org/10.3917/aphi.654.0643.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

21

Ralickas, Eduardo. "Fichte, poéticien." Revue de métaphysique et de morale 81, no. 1 (2014): 125. http://dx.doi.org/10.3917/rmm.141.0125.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

22

Moggach, Douglas. "Contextualising Fichte." Fichte-Studien 45 (2018): 133–53. http://dx.doi.org/10.5840/fichte20184510.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

23

Oesterreich, Peter L., and Hartmut Traub. "Fichte quer." Fichte-Studien 45 (2018): 223–41. http://dx.doi.org/10.5840/fichte20184514.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

24

Ries, Klaus. "Mythos Fichte." Fichte-Studien 45 (2018): 242–66. http://dx.doi.org/10.5840/fichte20184515.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

25

Cave, P. "FIMTE Symposium." Early Music 32, no. 1 (February 1, 2004): 172. http://dx.doi.org/10.1093/earlyj/32.1.172.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

26

Zehnder, Adalbert. "Fitte Schwaben." kma - Klinik Management aktuell 12, no. 01 (January 2007): 13. http://dx.doi.org/10.1055/s-0036-1574049.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

27

Goddard, Jean-Christophe. "Actuel Fichte." Espaces Temps 49, no. 1 (1992): 86–89. http://dx.doi.org/10.3406/espat.1992.3813.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

28

Huss, J. "Die Fichte." Holz als Roh- und Werkstoff 46, no. 5 (May 1988): 190. http://dx.doi.org/10.1007/bf02619549.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

29

Becker, Hans Joachim. "Fichte und das Judentum - das Judentum und Fichte." Fichte-Studien 22 (2003): 19–36. http://dx.doi.org/10.5840/fichte20032257.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

30

Rodríguez, Pablo Uriel. "La conformación intersubjetiva de la libertad: un análisis de la influencia de Fichte en la filosofía de Kierkegaard." Tópicos. Revista de Filosofía de Santa Fe, no. 36 (May 14, 2019): 90–124. http://dx.doi.org/10.14409/topicos.v0i36.8230.

Full text

Abstract:

El pensamiento de Kierkegaard fue fuertemente influenciado por los filósofos idealistas alemanes. Mientras que los especialistas estudiaron el vínculo filosófico entre Hegel (o Schelling) y el danés, la relación de Kierkegaard con Fichte permaneció en silencio. El propósito de este artículo es desarrollar una nueva perspectiva de la relación Fichte-Kierkegaard. Primero, exploramos las lecturas que Kierkegaard realizó sobre el sistema de Fichte. Segundo, discutimos las nuevas interpretaciones globales de la filosofía kierkegaardeana y el puesto que en ellas ocupa Fichte. Tercero, mostramos que el concepto fichteano de Aufforderung está a la base de la teoría del yo expuesta por Kierkegaard en sus últimos libros.

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

31

Bazzan, Marco Rampazzo. "Le Vorbild comme clef de voûte de l’image et de l’usage de Platon chez Fichte." Fichte-Studien 48 (2020): 185–203. http://dx.doi.org/10.5840/fichte20204814.

Full text

Abstract:

The question whether Fichte was or not Platonist is not to be considered harmless. This is first and foremost a question that Fichte asks himself in front of his students during his Lecture on Ethics at the University of Berlin (SL-1812 GA II /13, 318). In this way Fichte pretended to clarify a point that he considered decisive for characterizing his conception of ethics. Thus, the question of his Platonism no longer concerns his knowledge nor his interpretation of Plato, but rather his manner and reasons for referring to him. In the following pages I try to identify the features and stakes of Plato’s image in Fichte’s texts. In this way, my aim is at identifying the function that the reference to Plato deploys in Fichte’s arguments. That means to elaborate an ethic to be thought over the formalism that Fichte imputed to Kant. From this angle, ,Plato‘ becomes to all effects a ,conceptual person‘ allowing Fichte to forge a singular concept, that of ,Vorbild’. My thesis is finally that Fichte’s Platonism enigma – or the deepest meaning that we can attach to this question – is recovered by that concept. The Vorbild is the keystone for a new conception of ethics, which Fichte elaborated under the name of ,superior morality‘.La question de savoir si Fichte a été ou non ‘platonicien’ ne peut pas être considérée comme anecdotique. Déterminer s’il a été ou non platonicien, c’est avant tout une question que Fichte se pose lui-même devant ses étudiants, durant le cours de La Doctrine de l’éthique (Sittenlehre) à l’Université de Berlin (SL-1812 GA II/13, 318). Ce questionnement de sa part nous intéresse ici parce que, par ce biais, Fichte veut éclaircir un point qui est à ses yeux décisif pour caractériser sa conception de l’éthique. Ainsi, la question de son platonisme ne porte plus sur ses connaissances ou son interprétation de Platon, mais plutôt sur sa manière et sur ses raisons de s’y référer. Dans les pages suivantes, nous tâcherons de cerner les traits et les enjeux de l’image de Platon dans les textes de Fichte.Nous voulons ainsi dégager le rôle que la référence à Platon joue dans ses argumentations en vue de l’élaboration d’une éthique qui puisse être pensée par-delà le formalisme que Fichte impute à Kant. Sous cet angle, ‚Platon‘ devient alors un ‘personnage conceptuel’ permettant à Fichte de forger un concept singulier, celui de ‚Vorbild‘. La thèse que nous allons donc défendre est que l’énigme du platonisme de Fichte – ou bien le sens le plus profond que nous pouvons attacher à cette question – tient exactement au concept de Vorbild qui deviendrait, ainsi, la clef de voûte pour une nouvelle conception de l’éthique, élaborée sous le nom de ‘morale supérieure’.

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

32

Zoeller, Guenter. "Filosofía sistemática de la libertad Kant y Fichte en comparación crítica." Tópicos, Revista de Filosofía, no. 55 (June 8, 2018): 251–74. http://dx.doi.org/10.21555/top.v0i55.896.

Full text

Abstract:

El presente artículo compara a Kant y a Fichte en la perspectiva doble de identidad y diferencia referida a dos pensadores a quienes une una primera relación de maestro y alumno y a quienes separa una posterior difamación mutua. En el centro de la presentación se encuentra la relación entre espíritu de libertad y forma del sistema que une a Kant y a Fichte más allá de divergencias metódicas y de diferencias doctrinales. La comparación crítica entre Kant y Fichte se desarrollará en cuatro etapas: partirá de la ubicación general de Kant dentro del idealismo alemán y se extenderá a la empresa doble de Kant, expresada de forma crítica, de una doctrina de los principios (“metafísica”) apriorística de naturaleza y libertad, para después ir a la concepción enfáticamente reclamada por Fichte de un “primer sistema de la libertad” (1992-2012, III/2, 298, 300),[1] y de ahí a las manifestaciones de la libertad en el sistema filosófico de Fichte, teniendo como punto de vista rector el contraste con Kant.[2] Palabras clave: [1] En la forma de citación de la Gesamtausgabe de Fichte se señalará el tomo y el volumen con números romanos y arábigos respectivamente, y después el número de página en cuestión.[2] El presente artículo es parte de un proyecto de carácter más amplio, cuyo tema es la dilucidación del aporte filosófico de Kant y de Fichte; de ahí que se haga continua referencia a publicaciones particulares de mi autoría.

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

33

Seidel, George J. "The Imagination in Kant and Fichte, and Some Reflections on Heidegger’s Interpretation." Forum Philosophicum 21, no. 2 (June 1, 2017): 215–25. http://dx.doi.org/10.35765/forphil.2016.2102.12.

Full text

Abstract:

The paper deals with the meaning of the transcendental imagination in Kant’s Critique of Pure Reason, comparing it with the productive imagination proposed by Fichte in his Wissenschaftslehre of 1794. It also presents Heidegger’s views concerning both Kant and Fichte. Regarding Kant there is also a discussion of the difference between the first and second editions of the First Critique. It may be noted that Heidegger prefers the first edition to the second, since, in his view, the latter leads into German Idealism. In Fichte’s philosophy the imagination plays a considerably larger role than it does in Kant. And Heidegger early on (in 1929) recognizes the importance of Fichte as a philosopher in its own right, and not just, as was customary in the period, a mere transitional figure between Kant and Hegel. The paper concludes with a critique of Heidegger’s views regarding both Fichte and Kant. Though there is an addendum discussing the function of the imagination in the aesthetics of Kant (classicism), in that of Fichte (romanticism), and a brief comparison with Heidegger’s own aesthetics.

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

34

Jacobs, Wilhelm G. "Die Freiheit des Absoluten und die seiner Erscheinung." Fichte-Studien 48 (2020): 150–59. http://dx.doi.org/10.5840/fichte20204811.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

35

Arrese Igor, Hector Oscar Oscar. "The Idea of Liberty in the Fichtean Natural Right." Anales del Seminario de Historia de la Filosofía 36, no. 2 (May 27, 2019): 407–19. http://dx.doi.org/10.5209/ashf.57896.

Full text

Abstract:

En este trabajo se discute la interpretación de Isaiah Berlin de la filosofía política fichteana en términos de un organicismo. Esta interpretación muestra que las libertades individuales juegan un rol fundamental en la educación de los ciudadanos futuros en tanto que ésta es una tarea realizada por los padres y no por el Estado. Sin embargo, Fichte no defiende una idea de la libertad individual como no-interferencia, aun cuando las similitudes entre su teoría y la de Humboldt sugieran lo contrario. Del mismo modo, Fichte no defendió tampoco la idea de la libertad como no-dominación, como revela la comparación con la teoría de Philip Pettit. Por el contrario, Fichte sostuvo que la educación de los futuros ciudadanos tiene sentido únicamente cuando las libertades individuales son consideradas como inextricablemente unidas con la propiedad. This paper discusses Isaiah Berlin’s interpretation of Fichtean political philosophy in terms of organicism. It shows that individual liberties play a fundamental role in the education of future citizens as a task performed by parents, not the state. However, Fichte did not defend an idea of individual liberty or non-interference, even if similarities between his theory and Humboldt’s suggest the contrary. At the same time, Fichte also did not espouse the idea of freedom as non-domination, as a comparison with Philip Pettit’s theory reveals. By contrast, Fichte posited that the education of future citizens makes sense only if individual liberties are considered inextricably linked to property.

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

36

Macedo Rodriguez, Gustavo. "Anstoß e intersubjetividad en la filosofía temprana de J. G. Fichte." Tópicos, Revista de Filosofía, no. 55 (June 8, 2018): 231–50. http://dx.doi.org/10.21555/top.v0i55.850.

Full text

Abstract:

Anstoß e intersubjetividad son dos conceptos fundamentales a partir de los cuales Fichte explica la importancia de la exterioridad en la actividad del yo. En la presente investigación analizo estos dos conceptos centrales en la filosofía temprana de Fichte. Primeramente presento una nueva interpretación del término Anstoß y analizo la relación entre ambos conceptos. Después argumentaré que ambos conceptos forman parte de un proyecto general que consiste en mostrar el carácter holístico de la subjetividad. Se trata, grosso modo, de mostrar la coherencia y continuidad de estas dos líneas de argumentación a las que remiten los dos conceptos con miras al establecimiento de lo que Fichte mismo llamó “historia prágmática del espíritu humano”. La idea central de este artículo es mostrar que los dos conceptos son complementarios sin contradecirse, formando parte de un proyecto general en Fichte.

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

37

Luft, Eduardo. "PROBLEMAS DE MÉTODO NA FILOSOFIA DE FICHTE." Veritas (Porto Alegre) 47, no. 2 (December 30, 2002): 223. http://dx.doi.org/10.15448/1984-6746.2002.2.34870.

Full text

Abstract:

A riqueza da filosofia de Fichte reside justamente em seus excessos. O presente artigo visa explicitar os impasses metódicos decorrentes dessa forma extremada de idealismo subjetivo. As soluções aventadas por Fichte para enfrentar tais dificuldades influenciaram decisivamente o posterior desenvolvimento do Idealismo Alemão.

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

38

Breazeale, Daniel. "Why Fichte Now?" Journal of Philosophy 88, no. 10 (1991): 524–31. http://dx.doi.org/10.5840/jphil1991881023.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

39

Hun-Seung PAEK. "Fichte and Aufforderung." Studies in Philosophy East-West ll, no. 72 (July 2014): 369–89. http://dx.doi.org/10.15841/kspew..72.201407.369.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

40

Pentzopoulou-Valalas, Thérèse. "Fichte et Husserl." Fichte-Studien 1 (1990): 153–66. http://dx.doi.org/10.5840/fichte1990110.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

41

Traub, Hartmut. "Johann Gottlieb Fichte." Fichte-Studien 3 (1991): 230–50. http://dx.doi.org/10.5840/fichte1991312.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

42

Jergius, Halger. "Fichte und Wittgenstein." Fichte-Studien 3 (1991): 279–307. http://dx.doi.org/10.5840/fichte1991314.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

43

Oesterreich, Peter L. "Johann Gottlieb Fichte." Fichte-Studien 5 (1993): 217–19. http://dx.doi.org/10.5840/fichte1993516.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

44

Traub, Hartmut. "J. G. Fichte." Fichte-Studien 7 (1995): 199–212. http://dx.doi.org/10.5840/fichte1995710.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

45

Fuchs, Erich. "Begegnung mit Fichte." Fichte-Studien 7 (1995): 257–59. http://dx.doi.org/10.5840/fichte1995716.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

46

Denker, Alfred. "Kant und Fichte." Fichte-Studien 8 (1995): 41–58. http://dx.doi.org/10.5840/fichte1995821.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

47

Ivaldo, Marco. "Fichte in Neapel." Fichte-Studien 8 (1995): 243–48. http://dx.doi.org/10.5840/fichte1995830.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

48

Rivera de Rosales, Jacinto. "Fichte in Spanien." Fichte-Studien 8 (1995): 249–90. http://dx.doi.org/10.5840/fichte1995831.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

49

Janke, Wolfgang. "Fichte, Novalis, Hölderlin." Fichte-Studien 12 (1997): 1–24. http://dx.doi.org/10.5840/fichte19971264.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

50

Seyler. "Fichte in 1804:." Journal of Speculative Philosophy 28, no. 3 (2014): 295. http://dx.doi.org/10.5325/jspecphil.28.3.0295.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

We offer discounts on all premium plans for authors whose works are included in thematic literature selections. Contact us to get a unique promo code!