To see the other types of publications on this topic, follow the link: Gimnaziu.
Journal articles on the topic 'Gimnaziu'
Create a spot-on reference in APA, MLA, Chicago, Harvard, and other styles
Consult the top 50 journal articles for your research on the topic 'Gimnaziu.'
Next to every source in the list of references, there is an 'Add to bibliography' button. Press on it, and we will generate automatically the bibliographic reference to the chosen work in the citation style you need: APA, MLA, Harvard, Chicago, Vancouver, etc.
You can also download the full text of the academic publication as pdf and read online its abstract whenever available in the metadata.
Browse journal articles on a wide variety of disciplines and organise your bibliography correctly.
1
Ramač, Janko, and Daniela Marčok. "SENIORATSKA GIMNAZIJA U NOVOM VRBASU (1822–1836)." Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду 46, no. 2 (2021): 157–76. http://dx.doi.org/10.19090/gff.2021.2.157-176.
Full textAbstract:
Bačko-sremski seniorat evangelističke crkve je 1822. godine osnovao gimnaziju, koja je po osnivaču izvesno vreme nazivana Senioratska gimnazija. O njenom osnivanju i početku rada postoji izvesna literatura, veoma značajna zbog toga što su njeni autori koristili izvore koji su u međuvremenu nestali, u prvom redu Arhiv Bačko-sremskog seniorata. Među zapisnicima kanonske vizitacije evangelističkih crkvenih zajednica Bačko-sremskog seniorata iz 1835/36. godine nalazi se Nacrt istorije Senioratske gimnazije u Novom Vrbasu od 1822 – 1835. godine koji je sastavio njen tadašnji profesor Karlo Abafi. Pošto ovaj izvor do sada nije bio korišćen, a pruža mnogo podataka o ovoj Gimnaziji od njenog osnivanja do 1835. godine, u radu ćemo prikazati njegov sažet sadržaj sa neophodnim komentarima.
2
Ramač, Janko, and Daniela Marčok. "SENIORATSKA GIMNAZIJA U NOVOM VRBASU (1822–1836)." Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду 46, no. 2 (2021): 173–92. http://dx.doi.org/10.19090/gff.2021.2.173-192.
Full textAbstract:
Bačko-sremski seniorat evangelističke crkve je 1822. godine osnovao gimnaziju, koja je po osnivaču izvesno vreme nazivana Senioratska gimnazija. O njenom osnivanju i početku rada postoji izvesna literatura, veoma značajna zbog toga što su njeni autori koristili izvore koji su u međuvremenu nestali, u prvom redu Arhiv Bačko-sremskog seniorata. Među zapisnicima kanonske vizitacije evangelističkih crkvenih zajednica Bačko-sremskog seniorata iz 1835/36. godine nalazi se Nacrt istorije Senioratske gimnazije u Novom Vrbasu od 1822 – 1835. godine koji je sastavio njen tadašnji profesor Karlo Abafi. Pošto ovaj izvor do sada nije bio korišćen, a pruža mnogo podataka o ovoj Gimnaziji od njenog osnivanja do 1835. godine, u radu ćemo prikazati njegov sažet sadržaj sa neophodnim komentarima.
3
Надежда, КОЧАНЖИ. "МЕТОДЫ И ПРИЕМЫ ОБУЧЕНИЯ ДИАЛОГИЧЕСКОЙ РЕЧИ НА УРОКАХ ГАГАУЗСКОГО ЯЗЫКА И ЛИТЕРАТУРЫ В ОБРАЗОВАТЕЛЬНЫХ УЧРЕЖДЕНИЯХ РЕГИОНА/АТО ГАГАУЗИИ". Studia Universitatis Moldaviae. Seria Științe ale Educației, № 5(135), 2020 (30 липня 2020): 98–104. https://doi.org/10.5281/zenodo.3967116.
Full textAbstract:
Articolul discută principalele tipuri și caracteristici ale vorbirii dialogice. Caracteristica vorbirii dialogice este dată. Pe baza experienței pedagogice, este descrisă o metodologie pentru formarea competențelor comunicative verbale, modalități de a depăși dificultățile pe care un profesor le întâmpină în lecția limbii și literaturii găgăuze în predarea vorbirii dialogice. Sunt indicate subiecte de vorbire care permit introducerea elevilor în situații de vorbire. Sunt prezentate câteva tipuri de activități, exerciții, jocuri, metode și tehnici pentru dezvoltarea competențelor comunicative în rândul studenților de la gimnaziu.
4
Dragomirescu, Adina. "Gabriela Pană Dindelegan, Raluca Brăescu, Cristiana Aranghelovici, Limba română. Exerciții normative, Univers Enciclopedic, București, 2024, 192 p., ISBN: 9786060964841." ROMANIAN STUDIES TODAY 8, no. 1/2024 (2024): 252–54. https://doi.org/10.62229/rst/8.1/18.
Full textAbstract:
Lucrarea de față, cu destinație preponderent didactică, reprezintă o continuare firească și necesară a Îndreptarului ortografic, ortoepic, morfologic și de punctuație (ÎOOP6), apărut tot în 2024, toate cele trei autoare fiind și redactori ai Îndreptarului. De asemenea, primele două autoare sunt cunoscute în mediul academic prin lucrări anterioare importante, Gramatica Academiei (Gramatica limbii române, București, 2005/2005), The Grammar of Romanian (Oxford, 2013), Gramatica limbii române pentru gimnaziu (București, 2022), iar cea de-a treia autoare a lucrat la ultimele două ediții ale DOOM (Dicționar ortografic, ortoepic, morfologic și de punctuație, 20052, 20223), precum și la DOOM online (doom.lingv.ro).
5
CATANA, Luminita. "THE MATHEMATICS CURRICULUM FOR LOW SECONDARY EDUCATION: BALANCING BETWEEN MODERN AND TRADITIONAL PERSPECTIVES." Revista de Pedagogie - Journal of Pedagogy LXVI, no. 2 (2018): 7–24. http://dx.doi.org/10.26755/revped/2018.2/7.
Full text
6
HAJDEU, Mihaela, and Valeriu BORDAN. "About the differentiated assessment in mathematics of school and high school students." Acta et commentationes: Științe ale Educației 31, no. 1 (2023): 77–84. http://dx.doi.org/10.36120/2587-3636.v31i1.77-84.
Full textAbstract:
Assessment is the continuous source of rich information that serves as an aid in planning learning activities, establishing organizational structures and class classification. At the same time, assessment supports the learning process, helping teachers to identify the strengths and needs of the students they work with. In this article, the subject of differentiated assessment in mathematics classes in both middle school and high school is addressed, at the same time some models of assessment tests based on the differentiated approach to the educational process are proposed.
7
Fabjan, Dragica. "Latinitas tota nostra est." Keria: Studia Latina et Graeca 3, no. 1 (2001): 107. http://dx.doi.org/10.4312/keria.3.1.107-108.
Full textAbstract:
V šolskem letu 1993/94je v okviru Zavoda Sv. Stanislava pričela delovati Škoftjska klasična gimnazija kot zasebna šola s klasično - humanistično usmeritvijo na temeljih krščanske vzgoje. Program Škoftjske klasične gimnazije opredeljuje latinski jezik kot obvezni štiriletni predmet, grški jezik pa kot izbirni predmet, za katerega se v zadnjih dveh letih dijaki odločijo že ob vpisu na gimnazijo. Latinščini so po tem programu namenjene tri ure tedensko v prvih treh letih, v četrtem letniku pa dve uri tedensko. Izbirni maturi iz latinskegajezikaje dodanih še 105 ur, kar zagotavlja 490 ur, ki zadostujejo za temeljite priprave na maturo iz latinskega jezika.
8
Ćosić, Vjekoslav. "Pazin, A. D. 1958/1959 or A Story about “The First Croatian Grammar Schools”." Croatica et Slavica Iadertina 15, no. 1 (2020): 343–60. http://dx.doi.org/10.15291/csi.2979.
Full textAbstract:
Sjećajući se svog gimnazijskog školovanja od Zadra preko Košljuna do Pazina, autor otkriva zanimljiv niz ustanova i zgrada koje nose epitet “prva hrvatska gimnazija”. Na kraju tog niza stoji Pazin, po mnogočemu osebujan gradić u središtu Istre, ne samo po svojoj oštroj kontinentalnoj klimi i čestoj i dugotrajnoj magli nego i po svojoj ulozi u kulturnoj i prosvjetnoj povijesti ovog osebujnog poluotoka. Od prve hrvatske gimnazije u Istri (1899. – 1918.) preko nijedne u vrijeme talijanske okupacije Istre do dvije hrvatske gimnazije poslije Drugog svjetskog rata: jedna klasična (biskupska) bez prava javnosti i jedna opća (državna) s pravom javnosti. Da bi oni iz klasične bili jednakopravni s onima iz opće, morali su (privatno) polagati sve razrede opće gimnazije. To je bio slučaj i autora ovog rada. U klasičnoj gimnaziji djelovalo je Đačko društvo “Dobrila”, nasljednik nekadašnjeg Hrvatskog katoličkog akademskog društva “Dobrila”. Ono je između ostalog organiziralo predavanja u prigodi raznih blagdana i važnih događaja, kao što je 1958. bio blagdan bl. Nikole Tavelića u jeku postupka njegove kanonizacije, koja je uspješno završena 21. lipnja 1970. kao kompenzacija za suspenziju postupka beatifikacije Alojzija Stepinca.
9
HAJDEU, Mihaela, and Valeriu BORDAN. "Methodological approaches of the project method in mathematics classes in gymnasical and high schools." Acta et commentationes: Științe ale Educației 36, no. 2 (2024): 101–6. http://dx.doi.org/10.36120/2587-3636.v36i2.101-106.
Full textAbstract:
In modern conditions, when the volume of knowledge needed by a person increases suddenly and rapidly, it is no longer enough to be informed only in a narrow field, but there is a need to instill in students an interest in mathematics and the ability to expand their independent knowledge. This is confirmed by the current situation in education. In order to intensify students' interest in mathematics and to increase their cognitive activity, productive methods come to the aid of the teaching staff, including the project method, the methodological description of which is used in middle school and high school is presented in this article.
10
Zabukovec, Vlasta, Dušica Boben, Branko Škof, Saša Cecič-Erpič, and Katja Tomažin. "Zaznavanje razredne klime pri urah športne vzgoje." Psihološka obzorja 10, no. 3 (2001): 105–18. https://doi.org/10.20419/2001.10.55.
Full textAbstract:
Prispevek predstavlja del rezultatov obsežnejše študije med slovenskimi učenci/dijaki in njihovimi učitelji športne vzgoje o odnosu do ur športne vzgoje. Predstavljeni so rezultati o zaznavanju razredne klime pri učencih/dijakih. V raziskavi je sodelovalo 1.152 učencev/dijakov petih in sedmih razredov osnovne šole ter prvih in tretjih letnikov gimnazije. Izpolnjevali so vprašalnik Razredna klima pri urah športne vzgoje (obstoječa in želena oblika), ki vključuje sedem dimenzij: zadovoljstvo, tekmovalnost, metode dela, aktivnost učencev/dijakov, težavnost, ustreznost ur in osebni odnos. Rezultati so potrdili spremembe v zaznavanju razredne klime glede na razred. Vrednosti na posameznih dimenzijah se znižujejo od petega razreda do tretjega letnika; največje spremembe smo potrdili v osnovni šoli, na prehodu iz osnovne šole v gimnazijo, v gimnaziji pa se razlike zmanjšujejo. Statistično pomembne razlike so bile potrjene tudi med spoloma.
11
Sfeatcu, Ruxandra, Roxana Oancea, Cristian Dăguci, Irina Maria Gheorghiu, Sânziana Adina Scărlătescu, and Paula Perlea. "Oral health knowledge regarding dental caries among a group of middle school students." Romanian Journal of Stomatology 65, no. 2 (2019): 114–18. http://dx.doi.org/10.37897/rjs.2019.2.4.
Full text
12
Samardžić, Anđela. "PROJEKAT GIMNAZIJE U NOVOM SADU." Zbornik radova Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu 40, no. 02 (2025): 79–82. https://doi.org/10.24867/30fa04samardzic.
Full textAbstract:
Rad sadrži projekat gimnazije spratnosti P+2. Gimnazija se nalazi u Novom Sadu. Prilikom projektovanja fokus je pre svega stavljen na stvaranje veoma raznovrsnog sadržaja kako bi se đacima omogućio što kvalitetniji boravak u školi.
13
Hriberšek, Matej. "Društvo prijateljev humanistične gimnazije: branik klasično-humanistične izobrazbe v času med obema vojnama." Keria: Studia Latina et Graeca 6, no. 1 (2004): 35. http://dx.doi.org/10.4312/keria.6.1.35-49.
Full textAbstract:
Klasično-humanistična izobrazba, ki jo je dajala humanistična (klasična) gimnazija, je že v času Avstroogrske doživljala številne napade s strani reformističnih struj. Po koncu l. svetovne vojne in ustanovitvi nove države je nekaj časa vladalo zatišje; kmalu pa so se ti napadi nadaljevali. Zato so zagovorniki klasične gimnazije l. 1920 ustanovili Društvo prijateljev humanistične gimnazije, ki se je postavilo v bran nasprotnikom klasike, si prizadevalo za ohranitev obeh klasičnih jezikov v šolskem sistemu ter skrbelo za uveljavljanje antične misli in antičnega humanizma v javnosti.
14
Boršić, Luka, and Ivana Skuhala Karasman. "Pedagoški rad sestara Broch." Nova prisutnost XXI, no. 1 (2023): 133–47. http://dx.doi.org/10.31192/np.21.1.8.
Full textAbstract:
Milka Broch u Pakracu je 1902. godine vodila privatnu Višu djevojačku školu koja se 1913. godine preselila u Zagreb gdje se nazvala Privatna viša djevojačka škola. Godine 1925. škola je postala Privatna (mješovita) niža realna gimnazija, a 1927. preimenovana je u Privatnu mješovitu gimnaziju »Udruženja za individualni uzgoj i nastavu mladeži u Zagrebu pod vodstvom dr. Ade Broch i sestara«. Školi je prelaskom u Zagreb bio pridružen internat, prvo za židovske djevojke, potom za dječake. Ravnateljica tih škola bila je od 1902. do 1928. godine Milka Broch, a nakon toga djelomično Adam Rubetić i Ada Broch. U ovom tekstu dajemo kratak pregled života i karijera triju sestara Broch koliko je relevantno za njihovu pedagošku djelatnost, a potom opisujemo kako je djelovala njihova privatna gimnazija u razdoblju između 1925. i 1940. godine kad joj je naprasno bilo oduzeto pravo javnosti.
15
Torrebadella Flix, Xavier. "El gimnasio en casa (1861-1912): ¿De una moda a estilo de vida saludable?" MHSalud: Revista en Ciencias del Movimiento Humano y Salud 18, no. 1 (2020): 1–31. http://dx.doi.org/10.15359/mhs.18-1.6.
Full textAbstract:
En España, con la aparición de los primeros gimnasios higiénicos en la década de los años sesenta del siglo XIX, la gimnasia doméstica fue una alternativa para quienes no podían o no querían asistir al gimnasio. La industria gimnástica inventó métodos y aparatos para facilitar el ejercicio físico en casa. El objetivo de la presente aportación es dar a conocer este tipo de gimnasia y estimular un relato circunstancial y original. A través de la prensa y de la bibliografía histórica de la época hacemos la revisión pertinente hasta 1912. Finalmente, este relato sirve para concluir una problematización en el entorno de la débil cultura física de principios del siglo XX en España.
16
Ažman, Tatjana. "Koliko šola spodbuja in razvija temeljne spretnosti in sposobnosti, potrebne ljudem v 21. stoletju?" Andragoška spoznanja 8, no. 3-4 (2002): 6–18. http://dx.doi.org/10.4312/as.8.3-4.6-18.
Full textAbstract:
V raziskavi nas je zanimalo, kako uporabniki in izvajalci učnega procesa ocenjujejo pomembnost znanja spretnosti za 21. stoletje, kje naj se otroci spretnosti naučijo in koliko se jih lahko naučijo v gimnaziji. Teoretični uvod je namenjen utemeljitvi, zakaj smo izbrali šestnajst spretnosti, ki jih navaja Ameriški inštitut za pismenost. V empiričnem delu so prikazani rezultati raziskave, ki smo jo opravili med dijaki splošne gimnazije, njihovimi učitelji in starši.
17
Milosavljevic, Vera. "ZA USTANOVLJENJE I OZVANIČENJE SRBISTIKE." Politička revija 69, no. 3/2021 (2021): 293–308. http://dx.doi.org/10.22182/pr.6932021.14.
Full textAbstract:
U sistemu slavistike kao naučne filološke discipline pre tri decenije nije postojao podsistem sa imenom srbistika. Postojao je podsistem serbokroatistika (za oblast proučavanja jezika) i jugoslavistika (za oblast proučavanja književnosti). To je potvrđeno u knjizi Predraga Pipera Uvod u slavistiku objavljenoj u Beogradu 1991. godine (Piper 1991, 8). Iste godine kada i Piperova, izašla je knjiga Radmila Marojevića Ćirilica na raskršću vekova i u njoj je, samo na jednom mestu, pomenuto ime srbistika (Marojević 1991, 131). Pet godina kasnije, na Filološkom fakultetu u Beogradu održan je simposion Sopostavitelьnыe, tipologičeskie i sravnitelьno-istortičskie issledovaniя russkogo i drugih яzыkov (25-29. septembra 1996). U okviru ovog naučnog skupa organizovan je u Novom Sadu okrugli sto Russkiй яzыk. Russistika. Serbskiй яzыk. Serbistika. Na traženje čuvenog ruskog lingviste akademika Oljega Trubačova, učesnika simposiona, okrugli sto je održan u Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“ radi sećanja na slavnog Pavela Jozefa Šafarika, koji je bio profesor i direktor Srpske pravoslavne velike gimnazije u Novom Sadu (1819-1833) a čiju tradiciju nastavlja sadašnja, popularno zvana, Jovina ili Zmajeva gimnazija. Pavel Jozef Šafarik je bio jedan od nosećih stubova u razvoju slavistike i srbistike u prvoj polovini 19. veka. Ovom prilikom, profesor Metodologije proučavanja književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Petar Milosavljević podneo je referat Srbistika – stanje i perspektive koji je potom objavljen kao Pogovor u njegovoj knjizi Srbi i njihov jezik (Priština 1997). Iste 1996. godine, predstavnik nove istoriografske škole u Srba Jovan I. Deretić osnovao je u Čikagu Institut za srbistiku koji nije bio dugog veka jer se njegov osnivač ubrzo vratio u Srbiju.
18
KALUĐEROVIĆ, ŽELJKO. "NASTAVA FILOZOFIJE U KARLOVAČKOJ GIMNAZIJI U PERIODU IZMEĐU DVA SVETSKA RATA." ARHE 13, no. 26 (2017): 299. http://dx.doi.org/10.19090/arhe.2016.26.299-320.
Full textAbstract:
U radu je ispitivana zastupljenost filozofskih predmeta i tema u nastavi u Karlovačkoj gimnaziji u periodu između Prvog i Drugog svetskog rata. Nakon podrobne analize „Izveštaja” i drugih dostupnih primarnih i sekundarnih izvora o radu Gimnazije, autor je izveo sledeći zaključak: Dešavale su se promene naziva filozofskog predmeta (najpre je to bila Filozofska propedeutika a potom Osnovi filozofije), obima nastave iz njega (u četrnaest razmatranih „Izveštaja” on je iznosio četiri časa nedeljno, po dva časa u svakom od dva završna razreda Gimnazije, dok su u osam „Izveštaja” filozofska predavanja održavana samo dva časa nedeljno u osmom razredu), sadržaja izlaganja (Logika i Psihologija zajedno, samo Logika, samo Psihologija), korišćenih knjiga u nastavi (Logika za srednja učilišta, Psihologija za srednja učilišta, (Đ. Arnold), Psihologija za srednje i stručne škole (B. Lorenc), Logika, Za učenike učiteljskih i drugih srednjih škola (B. D. Marković), Osnovi psihologije: za srednje i stručne škole (B. Petronijević), Logika za školsku i privatnu upotrebu (S. Ristić), kao i profesora (ukupno šest: Dušan Spernjak, Panajot Miodragović, Jovan Marčetić, Simeun Grozdanić, Vladimir Vujić i Milivoj Ivančević), ali one su, u godinama koje su sledile do početka Drugog svetskog rata, retko koincidirale izmenama nastavnih planova i programa, kao i donetim zakonima, propisima i uredbama. Istraživanje je, štaviše, pokazalo da je nastava iz filozofije u Karlovačkoj gimnaziji imala osobenu evoluciju, kao i da je ta evolucija u značajnoj meri bila nezavisna od implementiranih promena.
19
Drljača, Miroslav D., Siniša Opić, and Milan Matijević. "Ispitivanje interesa i zadovoljstva nastavom likovne umjetnosti kao poticaja za razvoj sposobnosti učenja ostalih nastavnih predmeta." Metodički ogledi 27, no. 2 (2020): 193–213. http://dx.doi.org/10.21464/mo.27.2.12.
Full textAbstract:
Istraživanje je provedeno na uzorku učenika trećih razreda strukovnih škola i gimnazija (N=605). Od uključenih učenika, gimnaziju je pohađalo njih 253, a srednje strukovne škole 352 učenika. Cilj istraživanja bio je ispitati neke specifičnosti u percepciji učenika srednjih škola o važnosti nastavnih predmeta iz područja likovnih umjetnosti. Napravljena je posebna analiza samo za dvije odabrane zavisne varijable: važnost nastavnih predmeta iz područja likovnih umjetnosti za razvoj pamćenja i sposobnosti za učenje ostalih nastavnih predmeta te interes i zadovoljstvo sudjelovanjem u likovnim aktivnostima. Rezultati pokazuju da ne postoji statistički značajna razlika između učenika gimnazija i strukovnih škola u procjeni sudjelovanja u aktivnostima nastave likovne umjetnosti te u procjeni važnosti likovnih aktivnosti za razvoj pamćenja i sposobnosti za učenje ostalih predmeta. Postoji statistički značajna spolna razlika u procjeni sudjelovanja u aktivnostima nastave likovne umjetnosti te u procjeni važnosti likovnih aktivnosti za razvoj pamćenja i sposobnosti za učenje ostalih predmeta. Može se zaključiti da ispitanici nisu bili u mogućnosti procijeniti koliko i u koju svrhu će im u daljnjem školovanju i budućem zanimanju koristiti kompetencije stečene u nastavi likovne umjetnosti.
20
KALUĐEROVIĆ, ŽELJKO. "ANALIZA ZASTUPLJENOSTI FILOZOFSKIH PREDMETA I TEMA U „IZVEŠTAJIMA” NOVOSADSKE GIMNAZIJE PERIOD OD 1918-1941. GODINE." ARHE 12, no. 24 (2016): 87. http://dx.doi.org/10.19090/arhe.2015.24.87-104.
Full textAbstract:
Analizu zastupljenosti filozofskih predmeta i tema u „Izveštajima” Novosadske gimnazije autor je započeo od „Izveštaja” za školsku 1918/19. godinu, dok je poslednje ispitivano bilo „Uputstvo učenicima Muške realne gimnazije Kralja Aleksandra I u Novom Sadu za školsku godinu 1940-41”. Autor je utvrdio da se ovo 23 godine dugo razdoblje može segmentirati na dva međusobno vremenski nepovezana perioda. Prvi period sastoji se od dve celine (prva, od školske 1918/19. do 1924/25. godine i druga, od školske 1930/31. do 1932/33. godine). U ovim školskim godinama Filozofija i/ili Filozofska propedeutika (Logika i Psihologija) bila je najviše zastupljena u nastavi u Gimnaziji (predavana je u dva završna razreda (VII i VIII), sa nedeljnim fondom od 4 časa). Drugi period takođe je temporalno fragmentiran (od školske 1925/26. do 1929/30. godine i od školske 1933/34. do 1940/41. godine). Položaj Filozofije i/ili Filozofske propedeutike (Logika i Psihologija, odnosno Osnovi psihologije) bio je u ovom periodu nezavidniji nego u prethodnom, sa fondom od samo 2 časa nedeljno u VIII razredu Gimnazije. Filozofske teme i literatura bili su zastupljeni u Gimnaziji i kroz kurikulume klasičnih jezika. Iz Latinskog jezika proučavana su i prevođena dela velikog oratora i rimskog eklektičara Cicerona (<em>De</em><em> imp. Gn. Pomp.</em>, <em>In Catilinam Oratio</em>, <em>Pro Archia poeta oratio</em>, <em>De senectute</em>, <em>Laelius </em><em>de amicitia</em>, <em>De amic.</em>), radovi slavnog poznog rimskog stoičara Seneke (<em>De</em><em> divitibus</em>), te prevođene neimenovane Sokratove izreke. Kada je reč o Grčkom jeziku, čitali su se i tumačili radovi Homera (<em>Ilijada</em>, <em>Odiseja</em>), Herodota (<em>Istorija</em>), Ksenofonta (<em>Uspomene</em><em> o Sokratu</em>, <em>Kiropedija</em>), Sofokla (<em>Antigona</em>) i delovi Platonove <em>Odbrane Sokratove</em>. Tokom više od dve decenije istraživanog rada Novosadske gimnazije desile su se mnoge značajne stvari, ali organizacija i izvedba nastave iz jedinog filozofskog predmeta nije automatski i dosledno pratila sve ove mene. Štaviše, nastava iz Filozofije i/ili Filozofske propedeutike u Novosadskoj gimnaziji imala je osobeni ritam evolucije, a njeno oblikovanje, mimo svih kvalitativnih i kvantitativnih promena, nije se podudaralo odnosno retko je koincidiralo sa nagoveštenim i primenjenim rešenjima i odlukama.
21
Gavrilov, Aleksander K. "Jakov M. Borovski, pesnik latinščine v Sovjetski zvezi (prevedla Sonja Zupančič)." Keria: Studia Latina et Graeca 15, no. 2 (2013): 23. http://dx.doi.org/10.4312/keria.15.2.23-35.
Full textAbstract:
Jakov Markovič Borovski (1896–1994), ruski klasični filolog z enciklopedičnim znanjem in izostrenim čutom za družbeno odgovornost, se je oblikoval med študijem pri Tadeuszu Zielinskem, Mihailu Rostovcevu, Sergeju A. Žebeljevu, Grigoriju F. Zereteliju in Aleksandru Malejinu; znal si je najti delo na področju klasične filologije in hkrati preživeti v nevarnem in tveganem obdobju Stalinovega terorja. Kasneje se je zavzemal za idejo, da je gimnazija, kjer dijaki berejo literarne tekste v starih jezikih, nespregledljiv pogoj humanistične izobrazbe, in postal eden od ustanoviteljev klasične gimnazije, ki je v Sankt Peterburgu ponovno zrasla leta 1990.
22
Hajdarović, Miljenko. "Europske vrijednosti u hrvatskom kurikulumu povijesti." Danubius Noster 11, no. 2 (2023): 81–90. http://dx.doi.org/10.55072/dn.2023.2.81.
Full textAbstract:
Korijeni Europske unije sežu u političku i gospodarsku integraciju europskih zemalja nakon Drugog svjetskog rata. Povezanost se temelji na istaknutim zajedničkim vrijednostima koje su najprije zaokružene Poveljom o temeljnim pravima Europske unije 2000. godine, a potom i Lisabonskim ugovorom 2007. godine. Europske vrijednosti pretočene su u zakonodavstvo država članica i integrirane u nacionalne obrazovne sustave. U radu se analizira prisutnost proklamiranih europskih vrijednosti u hrvatskom obrazovnom zakonodavnom okviru, s posebnim naglaskom na kurikulum Povijesti za osnovne škole i gimnazije. U analizu su uključeni i aktualni udžbenici Povijesti završnih razreda osnovnih škola i gimnazija vezani uz prezentaciju teme Europske unije.
23
Hriberšek, Matej. "Filološko in prosvetno delo Josipa Pipenbacherja." Clotho 4, no. 1 (2022): 45–86. http://dx.doi.org/10.4312/clotho.4.1.45-86.
Full textAbstract:
Josip Pipenbacher se je po maturi leta 1891 vpisal na študij klasične filologije na Dunaju; tu je leta 1895 doktoriral (v disertaciji se je ukvarjal s Ksenofontovim spisom Ustava Lakedajmoncev) in opravil profesorski izpit. Najprej je kot suplent poučeval na Državni c. kr. nižji gimnaziji v Ljubljani (zdaj gimnazija Poljane), nato kot profesor na Višji c. k. gimnaziji v Novem mestu in končno znova na Drugi c. kr. državni gimnaziji v Ljubljani; to je med letoma 1921 in 1928 vodil kot direktor. Po ustanovitvi Univerze v Ljubljani je med letoma 1920 in 1939 kot honorarni predavatelj vodil latinske proseminarje in tečaje latinščine. Napisal je vrsto učnih pripomočkov, najbolj znani so latinska slovnica in štiri latinske vadnice, vse v več izdajah, sodeloval pa je tudi pri nastajanju Wiesthalerjevega Latinsko-slovenskega slovarja, za katerega je obdelal črko R. Bil je strog ocenjevalec, posebej odmevna je bila njegova ocena Latinske slovnice Josipa Tominška), napisal pa je tudi nekaj prispevkov s področja metodike pouka latinskega jezika. Kot šolnik se je vključeval v delo različnih društev in organizacij, vseskozi je finančno podpiral različna študentska, prosvetna in druga društva, nekaj časa pa je deloval tudi v lokalni politiki kot član ljubljanskega mestnega sveta. Zadnja leta svojega življenja je preživel na svojem posestvu v Sveti Marjeti na Dravskem polju. Umrl je 11. aprila 1949 v Mariboru.
24
Jembrih, Alojz. "Pogodbe na kajkavskom jeziku iz 17. stoljeća za izvođenje radova u isusovačkoj crkvi sv. Katarine na Griču." Kaj 51, no. 3-4 (2018): 19–35. http://dx.doi.org/10.32004/k.51.3-4.2.
Full textAbstract:
U povijesti kajkavskoga književnog jezika mnogo ima tiskanih i rukopisnih tekstova koji potvrđuju njegovu polifunkcionalnost. Upotreba kajkavskoga književnog jezika sve više se utvrđivala i u djelima autora isusovačkoga reda u Zagrebačkoj biskupiji u kojoj su počeli djelovati u Zagrebu od 1607. do 1773. Njihovo je institucionalno sjedište bilo na Griču – Gornjem gradu gdje su osnovali isusovački samostan, kolegij – gimnaziju, potom sagradili crkvu sv. Katarine. Iako je jezik poučavanja u gimnaziji bio latinski, isusovci nisu izostavili kajkavski jezik iz svoje komunikativne društvene djelatnosti. To se najbolje razabire upravo u predočenim tekstovima pogodbi/ugovora sklopljenim između njih i izvođača građevinskih i drugih radova na crkvi sv. Katarine u Zagrebu. No, pogodbe/ugovori sklapani su i na latinskom i njemačkom jeziku. Ovdje su odabrani takvi tekstovi koji su pisani kajkavskim književnim jezikom s namjerom da se pokažu funkcionalnost, stil i leksik toga jezika iz 17. stoljeća.
25
Brlobaš, Željka. "On Weber's Slovnica Latinska za male gimnazije (1872)." Croatica et Slavica Iadertina 15, no. 1 (2020): 127–44. http://dx.doi.org/10.15291/csi.2971.
Full textAbstract:
U ovom radu predmet je analize Slovnica latinska za male gimnazije iz 1872. (odnosno drugo izdanje Latinske slovnice za nižu gimnaziju, 1853.) Adolfa Vebera Tkalčevića prema dvjema temeljnim odrednicama. U prvoj se od njih navodi struktura i sadržaj slovnice s ciljem uočavanja sadržajnih sličnosti i razlika u odnosu na izdanje iz 1853. godine, a pritom se posebice supostavljaju sadržajne sličnosti organizacije gramatičkoga teksta s Veberovom Slovnicom hèrvatskom za srednja učilišta (1871.), objavljenom samo godinu dana prije Veberova drugoga izdanja latinske slovnice. U drugoj se odrednici analize propituju definicije pojmova temeljnih gramatičkih kategorija u okviru triju osnovnih razina gramatičke analize (glasoslovlja, oblikoslovlja i sintakse) u odnosu na Veberovu hrvatsku slovnicu i prvo izdanje latinske slovnice. Zaključuje se da Veberovi prinosi u opisu latinskoga jezika u odnosu na hrvatski metajezik, hrvatsko gramatičko nazivlje i poimanje temeljnih gramatičkih kategorija pripadaju i jezikoslovnim prinosima povijesti gramatikografije hrvatskoga jezika.
26
Ivić, Ivan, Karlo Mak, and Ružica Vuk. "Istraživački rad u nastavi geografije." Geoadria 26, no. 2 (2022): 167–96. http://dx.doi.org/10.15291/geoadria.3427.
Full textAbstract:
Donošenjem Kurikuluma za nastavni predmet Geografija za osnovne škole i gimnazije u Republici Hrvatskoj (NN 7/2019) osuvremenjeni su nastavni sadržaji te je omogućen drugačiji pristup učenju i poučavanju geografije. Pritom se izdvaja primjena istraživačkih metoda i izrada istraživačkog rada. Iako se šk. god. 2019./2020. i 2020./2021. nastava geografije u trećim i četvrtim razredima i dalje izvodila prema starom nastavnom programu iz 1993. godine, učenici Gimnazije Antuna Gustava Matoša u Samoboru ostvarili su ishode GEO SŠ B.3.1. / B.4.1. iz novoga kurikuluma čija se implementacija predviđa u tom obrazovnom ciklusu. U okviru navedenih ishoda, učenik provodi geografsko istraživanje povezano s odgojno-obrazovnim sadržajima i predstavlja rezultate istraživačkoga rada. U svrhu kontinuiranog praćenja napretka učenika, ali i kvalitete nastave geografije, analizirani su radovi učenika upisanih u gimnaziju šk. god. 2017./2018., nastali tijekom njihova pohađanja trećeg i četvrtog razreda. S tim je ciljem osmišljena matrica za vrednovanje istraživačkog rada. Analizi je podvrgnuto ukupno 56 radova, od čega podjednako iz šk. god. 2019./2020. (3. razred) i šk. god. 2020./2021. (4. razred). Kvalitativna analiza sadržaja učeničkih radova provedena je pomoću programskog paketa MAXQDA. Pritom su izdvojeni konkretni primjeri ostvarenosti ili neostvarenosti ishoda. Kao najučestaliji problemi, s obzirom na sadržaj ishoda, valja izdvojiti pravilno citiranje i navođenje literature i izvora, zatim obradu podataka i njihovo prikazivanje te na kraju način prikupljanja podataka. Naime, uglavnom se preuzimaju objavljeni grafički i kartografski prilozi, a prikupljanje podataka u pravilu uključuje pretraživanje interneta te korištenje prvih rezultata pretrage.
27
Hriberšek, Matej. "Evripidova in zajčeva Medeja (Intervju z Danetom Zajcem)." Keria: Studia Latina et Graeca 1, no. 1-2 (1999): 137. http://dx.doi.org/10.4312/keria.1.1-2.137-145.
Full textAbstract:
l. Morda se zdi prvo vprašanje nekoliko nenavadno, pa vendar, če bi vas nekdo, ki vas ne pozna vprašal, kdo je pravzaprav Dane Zajc, kaj bi mu odgovorili ? ... O tem bi lahko govorila sedaj drugače, ker je človek samemu sebi tako ali tako uganka in bi težko odgovoril, kdo sem - ampak če povem svoje življenjske podatke: rojen sem devetindvajsetega leta, dokončal sem srednjo šolo, gimnazijo v Ljubljani, enainpetdesetega leta so me vrgli iz gimnazije, bil sem nekaj časa zaprt, potem sem moral oditi k vojakom: privatno sem naredil maturo leta 1958, vendar je bila takrat študentska organizacija proti temu, da bi me sprejeli na univerzo. Vmes sem se zaposlil: najprej sem delal dve leti na carinski pošti, potem sem se petinpetdesetega leta zaposlil v Pionirski knjižnici; tam sem ostal do upokojitve.
28
Kičin Ercegovac, Gordana. "Smiljana (Smiljka) Nell, (Zagreb, 23. listopada 1931. – Zagreb, 28. srpnja 2021.) – Širina interesa i predanost u službi sestrinstva." Sestrinski glasnik 26, no. 3 (2021): 213–16. http://dx.doi.org/10.11608/sgnj.26.3.8.
Full textAbstract:
Smiljana (Smiljka) Nell rođena je 23. listopada 1931. godine u Zagrebu kao jedino dijete obitelji Nell. Osnovnu školu završila je u Zagrebu te je nakon položene male mature upisala gimnaziju. Uz gimnaziju završila je i srednju glazbenu školu. Po završetku gimnazije upisala se u Školu za medicinske sestre u Mlinarskoj ulici u Zagrebu, gdje je diplomirala 1950. godine. Nakon diplome počinje raditi u Klinici za infektivne bolesti „Dr. Fran Mihaljević“ u Zagrebu. Dvije godine kasnije upisala je poslijediplomski studij za medicinske sestre u Školi narodnog zdravlja u Zagrebu i diplomirala sestrinstvo u javnom zdravstvu. Pravni fakultet Sveučilišta u Zagrebu upisala je 1977. godine kao izvanredni student te je odslušala predmete s prve godine. Od 1968. do 1988. godine (do odlaska u mirovinu) bila je g lavna sestra Klinike za infektivne bolesti „Dr. Fran Mihaljević“. Smiljka Nell bila je inicijator osnivanja i prva predsjednica Sekcije sestara infektoloških odjela Socijalističke Republike Hrvatske (danas Hrvatska udruga medicinskih sestara, Infektološko društvo). Sekcija je osnovana u Zagrebu 1969. godine, a Smiljka Nell obavljala je dužnost predsjednice od 1969. do 1973. godine nakon čega obnaša dužnost tajnice Društva medicinskih sestara i tehničara SR Hrvatske, do 1975. godine. U njezinu mandatu održana su prva tri Savjetovanja sestara infektoloških odjela i klinika Socijalističke Republike Hrvatske. Bila je član uređivačkog odbora Vjesnika medicinskih sestara i medicinskih tehničara SR Hrvatske od 1970. do kraja 1973. godine. Smiljka Nell učinila je velik iskorak u unapređenju sestrinstva, a posebice organizacije rada infektoloških odjela cijele Hrvatske te je sve do odlaska u mirovinu, krajem 1988. godine, zbog svih svojih aktivnosti smatrana vrlo utjecajnom medicinskom sestrom u području skrbi za infektološke bolesnike. Preminula je 28. srpnja 2021. godine.
29
Govekar, Monika. "Prosvetna društva in vloga gimnazije v Gorici v letih 1848-1914." Andragoška spoznanja 2, no. 3 (1996): 36–44. http://dx.doi.org/10.4312/as.2.3.36-44.
Full textAbstract:
V prispevku je opredeljen kronološki razvoj narodnoprosvetnega delovanja v obdobju od leta 1848 do 1914 na Goriškem. Gre za prikaz razvoja in narodnegaprosvetnega dela, ki so ga opravljali posamezniki, čitalnice, knjižnice, prosvetna, delavsko-politična, kulturna, šolska, učiteljska in mladinska društva. Ta so na Goriškem delovala zelo razgibano in močno vplivala na ohranjanje in razvoj slovenske narodne zavesti, kulture in jezika. Celotna vzgoja in izobraževanje ter kulturna raven takratnega prebivalstva je bila tesno povezana s prizadevanji za slovensko šolstvo, ki je bilo v omenjenem obdobju sestavni del avstrijskega šolstva. S tem so bili povezani, na eni strani, stalni raznarodovalni pritiski, vpliv germanizacije in iredentacije, na drugi strani pa zahteve in prizadevanja zavednih Slovencev po uvedbi slovenščine, ki naj bi postala v šolah učni jezik. Tovrstni boj je posebej opisan v zvezi z gimnazijo v Gorici, ki je takrat postala prva državna slovenska gimnazija.
30
Grdinić, Iva. "Pisma Ivana Ančić (Zlovečere) Antunu Flegi (1910. – 1913.)." Vjesnik Istarskog arhiva 26 (2019): 145–216. http://dx.doi.org/10.31726/via.26.2.
Full textAbstract:
»Đačka korespondencija« Ivana Aničića Antonu Flegi (1910. – 1913.) predstavlja vrijedan povijesni izvor ne samo za proučavanje povijesti Hrvatske gimnazije u Pazinu nego i u kontekstu širih socioloških, društvenih i političkih procesa u Pazinu, Istri i Primorju te Zagrebu pri kraju prvoga desetljeća 20. stoljeća. Prva sadržajna cjelina u pismima, koja se odnosi na vrijeme do mature Ivana Aničića, donosi nove spoznaje i dosad neobjavljivane podatke o aktivnostima đačkoga društva Naprijed i izdavanju istoimenoga đačkog lista Hrvatske gimnazije u Pazinu. Pisma sadržavaju preglede đačkih javnih predavanja, održavanih po uzoru na predavanja koja su učitelji gimnazije održavali u Hrvatskoj čitaonici, prenose informacije o trvenjima unutar učiteljskoga zbora te u tom kontekstu živopisno portretiraju i pojedine profesore, ali i društveni život Pazina, u kojem su Gimnazija i njezini profesori zasluženo zauzimali središnje mjesto. Druga sadržajna cjelina pisama predstavlja dopunski izvor o djelovanju Hrvatsko- slovenskog akademskog društva »Istra« te »ABC kluba« (ABC društvo hrvatskih sveučilištaraca za poučavanje nepismenih) donosi niz podataka o edukacijskim projektima i aktivnostima Društva, sveučilišnom i društveno-političkom angažmanu (posebno u svezi s borbom za reciprocitet zagrebačkoga sveučilišta u odnosu na bečko, ali i uvid u sudjelovanje istarskih studenata u aktivnostima radikalne studentske organizacije Jugoslavenske napredne omladine) te unutarnjim podjelama članstva na liburnijski i istarski. Kako je Ivan Aničić pripadnik đačke i studentske generacije koja je u književnopovijesnom kontekstu s kraja hrvatske moderne (1892. – 1914.) nazvana generacijom »Mladih«, objavljena pisma neposredno i sinkronijski smještaju malu istarsku zajednicu i u europski kontekst. U nacionalnom kontekstu pisma su vrijedan dopunski izvor i nacionalnom izučavanju društveno-političkog djelovanja »Mladih« u razdoblju do početka Prvoga svjetskog rata. »Đačka korespondencija« je i izvanredan te vrlo rijedak prikaz znanja, kompetencija i duhovnoga života adolescenta s početka 20. stoljeća, prati krize sazrijevanja i odrastanja, pruža uvid u intimne, ljubavne događaje te vrlo zorno otkriva sliku mladoga čovjeka koji uspjehe u školovanju ostvaruje bez financijske potpore svoje seoske obitelji.
31
Nosić, Vesna. "Ispravak školske zadaće. metodički model nastavnog sata." Croatica et Slavica Iadertina 2, no. 8 (2013): 463. http://dx.doi.org/10.15291/csi.724.
Full textAbstract:
Rad je prikaz priprave i izvođenja nastavne jedinice Ispravak školske zadaće u okviru nastavnog predmeta hrvatski jezik u nastavnom programu gimnazija. Nastavna tema nalazi se u predmetnom području jezično izražavanje. Priprava i izvedba nastavne jedinice sadrži sljedeće elemente – nastavna tema, nastavna jedinica, broj sati, ključni pojmovi; obrazovna postignuća; tip, ciljevi i zadaće (obrazovne, odgojne, funkcionalne, komunikacijske) nastavnog sata; metodički sustav; nastavna sredstva, pomagala, oblici, postupci i metode;unutarpredmetna i međupredmetna korelacija te struktura i trajanje pojedinog dijela nastavnog sata. Prikaz izvedbenog dijela nastavne jedinice sadrži pjesmu nekadašnjeg učenika gimnazije o školskoj zadaći, elemente po kojima je trebalo napisati esej, esej jednog učenika i analizu eseja, jezične i stilske pogreške iz školskih zadaća (školskih eseja) cjelokupnog razrednog odjela s rješenjima, značajke uspješno napisanog eseja i zadatak za domaću zadaću. Nastavni sat, osmišljen različitim oblicima i metodama, potaknuo je zainteresiranost učenika na aktivan rad. Jezična naobrazba učenika (poznavanje pravopisne norme i gramatike) bila je povezana s pisanim izražavanjem – oblikovanjem eseja kao tekstovne vrste.
32
Dobrota, Snježana, and Ružica Conar. "Stavovi učenika prema nastavi glazbene kulture i glazbene umjetnosti." Život i škola 64, no. 1 (2018): 131–40. http://dx.doi.org/10.32903/zs.64.1.10.
Full textAbstract:
U radu su istraženi stavovi učenika osnovnih škola i gimnazija prema nastavi Glazbene kulture i Glazbene umjetnosti s obzirom na spol, dob, obiteljsko okruženje, dodatnu glazbenu poduku, preferiranje klasične glazbe te preferencije određenih aktivnosti nastave glazbe. Tijekom istraživanja primijenjen je upitnik općih podataka te upitnik za ispitivanje stavova učenika prema predmetu Glazbena kultura / Glazbena umjetnost. Istraživanje je provedeno na uzorku od 245 učenika trećeg, četvrtog, sedmog i osmog razreda osnovne škole te trećeg i četvrtog razreda gimnazije. Rezultatima ovoga istraživanja potvrđeno je kako gimnazijalci u odnosu na učenike osnovne škole, provode više vremena dnevno slušajući glazbu. Učenici koji preferiraju klasičnu glazbu i učenici čiji roditelji slušaju klasičnu glazbu imaju pozitivnije stavove prema Glazbenoj kulturi / Glazbenoj umjetnosti. Rezultatima istraživanja potvrđeno je da mlađi učenici u odnosu na starije, imaju pozitivnije stavove prema nastavi glazbe. Slušanje je aktivnost nastave glazbe koju učenici najviše preferiraju, dok najmanje pozitivne stavove imaju prema glazbenom stvaralaštvu. Nije potvrđena povezanost dodatne glazbene poduke i spola na stavove prema nastavi glazbe.
33
Inkret, Andreja. "Linguam Latinam didicisse: Cilji in izzivi sodobnega pouka latinščine." Clotho 5, no. 1 (2023): 93–113. http://dx.doi.org/10.4312/clotho.5.1.93-113.
Full textAbstract:
Kaj učimo, ko v sodobni slovenski gimnaziji učimo latinsko? S kakšnimi cilji vstopamo v razrede, kaj pričakujemo, da bodo naši dijaki znali? Navedena vprašanja so le na videz preprosta. V najbolj pragmatičnem smislu nanje odgovarja veljavni učni načrt za latinščino, ki niza cilje pouka in s tem pričakovane zmožnosti dijakov. V tem prispevku skušam slednje osvetliti z zornega kota prakse in sicer z vpogledom v slovensko državno tekmovanje v znanju latinščine, namenjeno dijakom tretjega letnika gimnazije. Ob tem izhajam iz predpostavke, da je tekmovalne naloge moč vsaj do določene mere imeti za »praktično« dopolnilo učnemu načrtu, za dovolj reprezentativne odgovore na vprašanje, kaj si pod začrtanimi cilji predstavljamo povsem pragmatično, in tako tudi za ilustrativen prikaz naših skupnih pričakovanj o tem, katere kompetence naj bi dijaki po skoraj treh letih gimnazijskega učenja imeli. Tekmovalne naloge, deloma pa tudi dileme, ki jih pred ocenjevalce postavlja točkovanje odgovorov, mi obenem služijo kot osnova za razmislek o tem, kje ležijo prednosti in didaktični izzivi sodobnega pouka latinščine.
34
Šojat-Bikić, Maja. "Dr. Franjo Krmpotić – značajno ime grada Senja i hrvatske medicine." Senjski zbornik 48, no. 1 (2021): 385–404. http://dx.doi.org/10.31953/sz.48.1.14.
Full textAbstract:
Među značajne ličnosti koje su se rodile, školovale i mladenačke godine proživjele u gradu Senju nedvojbeno valja uvrstiti i primarijusa, docenta, dr. sc. Franju Krmpotića, specijalista ginekologije i porodništva, vrsnoga kliničara i pedagoga, čovjeka dojmljivih stručnih i znanstvenih postignuća, istinskog intelektualca širokih interesa i zadivljujuće memorije te nadasve domoljuba. Iako je većinu radnog vijeka proveo u Rijeci, do kraja života ostao je povezan s rodnim gradom i lokalnom zajednicom. Franjo Krmpotić rođen je u Senju 5. srpnja 1929. U rodnom gradu završio je osnovnu školu i gimnaziju. Na Medicinski fakultet Sveučilišta u Zagrebu upisao se 1948. te diplomirao 1955. Kao liječnik pripravnik raspoređen je na rad u Općoj bolnici "Braća dr. Sobol" u Rijeci (1957. – 1958.). Potom dvije godine radi u Domu narodnog zdravlja Senj. Od 1964. do umirovljenja 1994. radi kao specijalist u Klinici za ginekologiju i porodništvo Opće bolnice "Braća dr. Sobol" u Rijeci (danas Klinički bolnički centar Rijeka). Bio je dragovoljac Domovinskog rata u Općoj bolnici Gospić te je 1995. odlikovan Spomenicom Domovinskog rata. Kao dugogodišnji član Senjskoga muzejskog društva i Kluba maturanata senjske gimnazije dao je značajan doprinos u životu lokalne zajednice. Preminuo je 4. prosinca 2020. u Rijeci. Ovim se radom, utemeljenim ponajprije na istraživanju izvorne građe iz osobne arhive dr. Franje Krmpotića nastoji rekonstruirati njegov svrhovit i plodonosan život. U prilozima je dana bibliografija njegovih radova te popis sudjelovanja na kongresima i skupovima.
35
López Elizondo, Laura, and Rafael Roman. "Atribuciones causales y reacciones emocionales en las atletas de gimnasia rítmica deportiva de Costa Rica participando para la eliminatoria de Juegos Deportivos Nacionales 2017." PsicoInnova 3, no. 2 (2020): 1–28. http://dx.doi.org/10.54376/psicoinnova.v3i2.29.
Full textAbstract:
La investigación se realizó con el fin de identificar el tipo de atribuciones causales que las atletas de Gimnasia Rítmica Deportiva (GRD) en Costa Rica realizan con respecto a sus resultados en los entrenamientos y en una competencia eliminatoria de Juegos Deportivos Nacionales 2017 mediante la Escala de Dimensión Causal II (CDS-II); así como explorar de qué manera influyen estas atribuciones en sus reacciones emocionales mediante la Escala de Afecto Positivo y Afecto Negativo (PANAS). La población fue de 208 mujeres en edades entre los 8 y los 18 años, provenientes de 12 cantones del país, las cuales fueron evaluadas entre abril y mayo en sus respectivos gimnasios de entrenamiento y en el gimnasio de la competencia misma. Los resultados indicaron que las atribuciones más frecuentes son las de locus de causalidad y control personal, mientras que las emociones más frecuentes fueron las de carácter positivo. Asimismo, quienes atribuyeron un resultado positivo a dimensiones como la causalidad interna, la estabilidad y el control personal, experimentaron mayores emociones positivas que negativas, en comparación con aquellas que realizaron atribuciones de causalidad extrínseca, inestabilidad o falta de control personal.
36
Starc, Sonja. "Pouk slovenščine in besedilna/večkodna pismenost." Jezik in slovstvo 69, no. 3 (2024): 79–93. http://dx.doi.org/10.4312/jis.69.3.79-93.
Full textAbstract:
Predvsem zaradi novih tehnologij prevladujoče tvorimo večkodna besedila, sestavljena iz različnih kodov, sporočenih po različnih kanalih in v različnih medijih. Zahtevajo pa drugačno tvorbo in drugačno branje, ne le linearnega kot jezikovna, saj se njihov pomen izoblikuje šele v interakciji vseh uporabljenih semiotskih sistemov. Njihova semiotska kompleksnost prinaša tudi drugačne zahteve učenja in drugačno opredelitev bralne pismenosti. Besediloslovna veda zadnjih desetletij ponuja s številnimi raziskavami besedilnih pojavnosti in razbiranja njihovega pomena nova spoznanja o komunikaciji, besedilih in branju. Te bi bilo treba vpeljati v šolski pouk, da bi učenci/dijaki dosegali v sodobni družbi zahtevano večkodno pismenost. Razprava se osredotoča na potrebne posodobitve učnih načrtov za slovenščino v OŠ in gimnaziji. Temelji na sodobnih ugotovitvah o vlogi in pomenu komunikacije in iz nje izhajajočega besedila kot dinamične pomenske enote, ki se modificira glede na inference in okoliščine. Izpostavlja inherentne značilnosti besedil kot temelj za spoznavanje razločevalnih lastnostih besedilnih vrst. Predlog posodobljenih vsebin vsebuje primere obravnav ciljev, ki naj se udejanjajo postopoma, nadgrajevalno od 1. VIO do gimnazije. Teoretično se predlagane teme in njihova šolska realizacija opirajo na funkcijsko jezikoslovje, predvsem sistemsko-funkcijsko in vizualno slovnico.
37
Jazbec, Anamarija, Mislav Vedriš, and Ksenija Šegotić. "Analiza trajanja studiranja na preddiplomskim studijima Šumarskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu." Šumarski list 143, no. 9-10 (2019): 435–43. http://dx.doi.org/10.31298/sl.143.9-10.5.
Full textAbstract:
Iako se šumarstvo smatra tradicionalnom strukom i područjem znanosti, njegova važnost i značenje u današnjim prilikama povećane svijesti o klimatskim promjena i dobrobiti održivog razvoja prirodnih ekosustava svakim danom sve više raste. Suvremeni i ažurirani studijski programi neophodni su uvjet za primjereno obrazovanje stručnjaka za gospodarenje šumskim ekosustavima i proizvodima. Bolji uvid u studentsku socioekonomsku pozadinu i motivaciju za studij mogu poslužiti za unapređenje studijskih programa, kao i pomoć studentima u postizanju boljih rezultata. Provedeno je istraživanje radi usporedbe trajanja preddiplomskog studija i postignute prosječne ocjene s analizom čimbenika koji bi mogli na to utjecati. Proveden je upitnik među studentima (N=185) diplomskih studija Šumarskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu akademske godine 2016/2017. Analizom varijance testirane su razlike između prosječnih ocjena studija i trajanja studija. Za procjenu utjecaja čimbenika na trajanje studija provedena je višestruka linearna regresija. Približno trećina studenata dolazi iz Zagreba. Više od dvije trećine studenata na šumarskom odsjeku je završilo gimnaziju, dok su na drvnotehnološkom odsjeku dvije trećine studenata završile srednje strukovne škole. Prosječne ocjene i trajanje studija ne razlikuju se statistički značajno po studijskim programima ni po spolu. Prosječna ocjena studija i trajanje studija statistički su značajno negativno korelirani za sva tri studijska programa. Statistički značajni prediktor trajanja studija za sva tri studijska programa je prosječna ocjena studija. Za studij Šumarstvo dodatni prediktori za kraće studiranje su stipendija i osobna motivacija, dok su za studij drvne tehnologije spol (M), stipendija i završena srednja škola (gimnazija).
38
Hajszan, Robert. "O narodima, narodnostima i jezicima na panonskom prostoru." Croatica et Slavica Iadertina 2, no. 7 (2017): 443. http://dx.doi.org/10.15291/csi.475.
Full textAbstract:
U panonskoj regiji postoji više jezika, a vodeću ulogu ima njemački jezik sa svojim dijalektima i govorima (tu ubrajamo hijanciški dijalekt u Gradišću i u zapadnoj Mađarskoj, švapski dijalekt dunavskih Švaba u južnoj Mađarskoj oko Pečuha, u Hrvatskoj oko Đakova i Osijeka te u Vojvodini oko Subotice. Značenje njemačkog jezika na panonskom prostoru možemo izjednačiti s linqua franca, jer se Slaveni i Mađari pri međusobnom ophođenju sporazumijevaju na njemačkom jeziku. Isto tako vrijedi i za govornike slavenskih jezika kada međusobno razgovaraju, a ne mogu se razumjeti, rabe njemački jezik kao opći jezik, kako je to običavao reći prof. Josip Hamm, dugogodišnji predstojnik Instituta za slavistiku na Filozofskom fakultetu u Beču. Na dvojezičnoj gimnaziji u Oberwartu/Borti u Gradišću je njemački jezik za profesore i učenike u dnevnoj uporabi nezaobilazno sredstvo sporazumijevanja, jer se zaboravilo ponuditi i uvesti HRVATSKI za Mađare te MAĐARSKI za Hrvate. U današnjoj situaciji na početku 21. stoljeća govorimo kod svih hrvatskih i mađarskih prvašića (to vrijedi i kod upisa na gimnaziju s 10 godina starosti) samo u iznimnim slučajevima o "izvornim govornicima", jer većinu djece roditelji odgajaju na njemačkom jeziku, a hrvatski i mađarski se rabi vrlo površno i manjkavo. Stanje kod djece izbjeglica koja su zadnjem desetljeću prošlog stoljeća došla u Austriju u Gradišće je drugačije. Oni vladaju hrvatskim bolje nego njemačkim jezikom. U takvim slučajevima moraju učitelji organizirati individualnu integriranu nastavu kako bi se djeci omogućila i olakšala socijalizacija.
39
Repanšek, Luka. "Obravnava staroindijske književnosti pri pouku slovenščine v gimnaziji." Ars & Humanitas 18, no. 2 (2024): 81–97. https://doi.org/10.4312/ars.18.2.81-97.
Full textAbstract:
Glavni cilj prispevka je podati strokovno utemeljene smernice za obravnavo staroindijske književnosti pri pouku slovenščine v gimnaziji. Sprva je podan natančen pregled deleža tega literarnega korpusa pri obdelavi svetovne književnosti v prvem letniku gimnazije od leta 1962 dalje, ki pomeni začetek prikaza glavnih literarnih presežkov staroindijske književnosti v srednješolskem učnem programu, do danes. Trenutno veljavni učni načrt iz leta 2008 predvideva obravnavo Ved, Mahabharate, Ramajane in Kalidasove drame Šakuntala, vse kot zgolj izbirna besedila. V vlogi strokovno podprtega izhodišča za snovalce prenovljenega učnega načrta, ki je trenutno v pripravi, prispevek utemeljuje, zakaj je vključitev staroindijske književnosti kot najobsežnejšega svetovnega literarnega korpusa v spoznavanje svetovne književnosti neobhodno in kakšen je minimalni okvir, v katerem bi morala biti staroindijska književnost obravnavana (Rgveda, Mahabharata, Kalidasa, Pančatantra). Hkrati pa že naslavlja tudi bodoče pripravljavce učbenikov oziroma beril, ki bodo svetovno književnost pri pouku slovenščine obravnavali po smernicah novega učnega načrta, in sicer 1) s konkretizacijo besedil oziroma odlomkov besedil, ki so strokovno ocenjena in utemeljena kot najprimernejša za vključitev v berila, 2) z razdelkom, ki usmerja k vsem dostopnim virom o staroindijski književnosti, ter 3) z razdelkom, ki sežeto podaja vse dostopne prevode iz stare indijščine v slovenščino, iz katerih bo lahko snovalec učbenika/berila črpal zglede.
40
Mikić, Marijana, and Ivana Martinović. "Narodna knjižnica u odgovaranju na čitateljske potrebe i interese mladih srednjoškolske dobi." Vjesnik bibliotekara Hrvatske 64, no. 2 (2021): 59. http://dx.doi.org/10.30754/vbh.64.2.895.
Full textAbstract:
Cilj. Cilj je ovog rada utvrditi kakve su čitateljske potrebe i interesi učenika Gimnazije A. G. Matoša u Đakovu, ispunjava li ih Gradska knjižnica i čitaonica Đakovo (u daljnjem tekstu GKČ Đakovo) te potiče li GKČ Đakovo mlade na čitanje iz užitka.
 Metodologija. Istraživanje je provedeno tijekom svibnja 2020. godine u Gimnaziji A. G. Matoša u Đakovu, a korištena je metoda online anketiranja. U istraživanju je sudjelovalo 75 učenika od prvog do četvrtog razreda
 Rezultati. Rezultati su pokazali da ispitanici čitanje smatraju bijegom od stvarnosti i zabavom, a da im u isto vrijeme čitanje služi i za razvijanje vještina. Iz rezultata je vidljivo da ispitanici najviše vole čitati ljubavni i kriminalistički žanr, kao i knjige koje sadrže likove s kojima se mogu poistovjetiti te koje im pomažu savladati svakodnevne poteškoće. Nadalje istraživanje je pokazalo da većina ispitanika koristi usluge GKČ Đakovo te da su njima zadovoljni, ali da većinom ne nazoče aktivnostima koje knjižnica organizira. Jedan dio ispitanika nisu korisnici GKČ Đakovo jer ne čitaju u slobodno vrijeme ili čitateljske potrebe ispunjavaju na druge načine. Rezultati su također pokazali da većina ispitanika ne zna potiče li ih GKČ Đakovo na čitanje, niti što bi knjižnica mogla poduzeti da ih više potakne na čitanje iz užitka.
 Ograničenja. Istraživanje je provedeno online u razdoblju kada se nastava odvijala online u virtualnim učionicama, što je rezultiralo manjim uzorkom od onog koji se očekivao da se istraživanje provodilo uživo u školi uz izravan kontakt s učenicima.
 Praktična primjena. Rezultati mogu poslužiti kao smjerokaz za unapređenje postojećih i oblikovanje budućih programa i usluga namijenjenih mladima u GKČ Đakovo.
 Vrijednost. Istraživanjem se došlo do spoznaja o čitateljskim potrebama i interesima učenika đakovačke gimnazije te ispunjava li ih GKČ Đakovo. Ovaj rad doprinosi postojećem znanju o čitateljskim potrebama i interesima mladih u Republici Hrvatskoj, kao i o ulozi narodnih knjižnica u ispunjavanju potreba i interesa svojih mladih korisnika.
41
Konečnik Kotnik, Eva. "Razvoj slovenske gimnazije in položaja predmeta geografija v predmetniku gimnazije." Journal for Geography 2, no. 2 (2007): 29–43. http://dx.doi.org/10.18690/rg.2.2.2907.
Full textAbstract:
Po ustanovitvi štiriletne izbirne gimnazije leta 1958 je bila institucija gimnazije podvržena pogostim spremembam, ki so bile največkrat posredno ali neposredno odraz družbeno-političnih sprememb. S spremembami gimnazije kot institucije se je spreminjal tudi položaj predmeta geografija v njenem predmetniku. Od ustanovitve gimnazije do danes lahko zasledujemo upadanje števila obveznih ur geografije.
42
Napolitano, María Emilia. "La gimnasia como práctica en la Educación Primaria. Recorridos, avances y revisiones." Educación Física y Ciencia 21, no. 3 (2019): e091. http://dx.doi.org/10.24215/23142561e091.
Full textAbstract:
La gimnasia como práctica social, política, histórica, educativa y cultural ha ido evolucionando a lo largo de años desde la implementación de la Ley N° 1420 hasta la actualidad como parte de las propuestas de Educación Física del Diseño Curricular de la Provincia de Buenos Aires. Ha transitado por varios procesos que la fueron marcando y le han dado identidad: gimnasia militarizada, ejercicios físicos, gimnasia como contenido de la Educación Física, gimnasia como práctica repetitiva de las técnicas y sus métodos y, en una última corriente o paradigma, la gimnasia como construcción del saber. En esta pesquisa el objeto de estudio se centra en el seguimiento de cinco momentos de la gimnasia que han marcado los lineamientos de la educación a través del análisis, la indagación y la reflexión de bibliografía pertinente en torno a la temática. Cada uno de estos momentos, han permitido comprender cómo la gimnasia se ha configurado con los años y qué sentido tuvo (y tiene) en el sistema educativo. (Re)pensar, (re)valorizar y analizarla permiten la apertura a una práctica considerada realmente como contenido de la Educación Física. Una gimnasia que se vuelva a enseñar, pero con otras herramientas y otras perspectivas.
43
Almirón, Marcos, and Mercedes Vázquez. "Gimnasia abdominal hipopresiva." Medicina Clínica y Social 4, no. 1 (2020): 47–48. http://dx.doi.org/10.52379/mcs.v4i1.125.
Full text
44
Días Valdez, José, and Eugenio Rodolfo González Pérez. "Gimnasia musical aerobia." Anatomía Digital 1, no. 3 (2018): 24–36. http://dx.doi.org/10.33262/anatomiadigital.v1i3.1053.
Full textAbstract:
Con el paso de los años se pensó en la posibilidad de combinar música y elementos de disciplinas diferentes: jogging, jazz, gimnasia, baile, y crear así algo nuevo. El resultado de esta combinación es lo que se ha denominado danza aeróbica (aerobic Dance), que consiste en bailar al ritmo de la música, pero de un amanera aeróbica, es decir, siguiendo los principios básicos que debe de cumplir todo ejercicio aeróbico.
45
Orrego, Alejandro, and Fernando Hernández. "Liga de gimnasia." Grafías, disciplinares de la UCPR, no. 35 (October 1, 2016): 102–9. http://dx.doi.org/10.31908/grafias.v0i35.1235.
Full textAbstract:
La liga de gimnasia se encuentra localizada en la comuna centro en el barrio buenos aires de la ciudad de Pereira. Su localización exacta es en la carrera 11 con calle 37. Esta zona es reconocida pos sus habitantes como un área deportiva, ya que es donde se inicia la preparación de los deportistas que se presentaron en los juegos nacionales en el año 1963, desde entonces las personas interesadas en este tipo de deporte se entrenan allí día tras día.
46
Samulski, Dietmar. "INTRODUCCIÓN AL JUEGO DE BALONMANO CON BASE EN UNA SERIE DE JUEGOS." Educación Física y Deporte 2, no. 3 (2015): 48–63. http://dx.doi.org/10.17533/udea.efyd.22789.
Full textAbstract:
1.1 El balonmano es balonmano en el gimnasio. Cada persona que quiere aprender a jugar balonmano, en primer término debería aprender el balonmano en el gimnasio. A pesar de que el balonmano originalmente era un deporte en un gran campo, hoy en día se ejecuta como juego en cancha pequeña, o sea en el gimnasio.
47
Plaza Leutar, Mara, and Ana Thea Filipović. "Analiza i komparacija neopravdanih izostanaka učenika s nastave u katoličkim i javnim gimnazijama u Hrvatskoj – ususret perspektivi logopedagogije." Bogoslovska smotra 92, no. 2 (2022): 229–54. http://dx.doi.org/10.53745/bs.92.2.3.
Full textAbstract:
U članku se analiziraju i uspoređuju podatci o neopravdanim izostancima s nastave učenika dvanaest katoličkih i dvanaest javnih gimnazija u Hrvatskoj. Istraživanje je obuhvatilo 87 odjeljenja prvih gimnazijskih razreda, u kojima je na kraju školske godine 2019./2020. evidentirano 1990 učenika. Ukupno dvanaest katoličkih gimnazija nalazi se u jedanaest gradova i deset županija. U svrhu usporedbe metodom slučajnog odabira uzeto je također dvanaest javnih gimnazija iz referentnih gradova i županija. Istraživanjem se željelo utvrditi postoji li statistički značajna razlika u broju neopravdanih izostanaka s nastave učenika javnih i katoličkih gimnazija te ih povezati s mogućim vrijednosnim usmjerenjem škola i perspektivom logopedagogije. Također je ispitana razlika prema spolu učenika te između županija u kojima se nalaze dotične škole. Rezultati ukazuju na postojanje statistički značajne razlike u broju neopravdanih izostanaka s nastave u korist katoličkih gimnazija. Mladići imaju više neopravdanih izostanaka s nastave nego djevojke u ukupnom uzorku kao i u uzorku učenika javnih gimnazija, dok u katoličkim gimnazijama nije primijećena statistički značajna razlika po spolu. Utvrđena je statistički značajna razlika u broju neopravdanih izostanaka u različitim županijama. Rasprava rezultata u perspektivi logopedagogije nudi novi aspekt istraživanja u odgojno-obrazovnom djelovanju.
48
Hriberšek, Matej. "Študij in učiteljsko delo Josipa Pipenbacherja." Clotho 3, no. 1 (2021): 5–38. http://dx.doi.org/10.4312/clotho.3.1.5-38.
Full textAbstract:
Leta 1869 rojeni Josip Pipenbacher je po končani gimnaziji v Mariboru in nato v Ljubljani, kjer je maturiral, na Dunaju študiral klasično filologijo in tam l. 1895 tudi doktoriral kot drugi slovenski doktor klasične filologije (za Franom Detelo). Po opravljenem učiteljskem izpitu je poučeval na II. državni gimnaziji v Ljubljani, na gimnaziji v Novem mestu in nato znova na II. državni gimnaziji v Ljubljani, ki jo je v obdobju od l. 1921 do upokojitve l. 1928 vodil kot direktor. Od ustanovitve Oddelka za klasično filologijo na ljubljanski univerzi l. 1920 do l. 1939 je imel na oddelku kot honorarni učitelj latinske proseminarje in tečaje latinščine.
49
Topij-Stempińska, Beata. "Uczniowie z rodzin żydowskich w jezuickim gimnazjum i studium filozofii w Tarnopolu (1820–1848)." Studia Żydowskie. Almanach 13 (December 31, 2023): 41–56. http://dx.doi.org/10.56583/sz.2408.
Full textAbstract:
W 1820 roku w Tarnopolu otwarto gimnazjum, a w kolejnych latach studium filozofii. Decyzją władz zarząd nad placówkami powierzono przybyłym do Galicji jezuitom. Nowo otwarte gimnazjum i studium filozofii cieszyło się dużym zainteresowaniem ze strony społeczności lokalnej. Zgodnie z obowiązującym prawem uczniem gimnazjum, a później słuchaczem studium filozofii, mógł być każdy mieszkaniec cesarstwa, który spełnił określone wymagania. Wśród pierwszych uczniów i słuchaczy byli również synowie z rodzin żydowskich. Łączna liczba uczniów żydowskich nie przekraczała 3% ogólnej populacji w placówkach zarządzanych przez jezuitów. Prowadzone badania dotyczące obecności uczniów z rodzin żydowskich w Tarnopolu są zaledwie rekonesansem badawczym. Celem jest rozpoznanie problemów badawczych i jednocześnie, chociaż w krótkim zarysie, ukazanie obecności dzieci z rodzin żydowskich w jezuickim gimnazjum i studium filozofii w Tarnopolu.
50
Inglés Martos, María José, Antonio Luis Quiñonero, and María Isabel Cifo Izquierdo. "Gimnasia Rítmica: beneficios de la práctica educativa en el alumnado de Primaria." Revista Iberoamericana de Ciencias de la Actividad Física y el Deporte 12, no. 3 (2023): 124–39. http://dx.doi.org/10.24310/riccafd.12.3.2023.17891.
Full textAbstract:
La gimnasia rítmica puede ser un buen medio para el desarrollo de la alfabetización física. El objetivo de este estudio consistió en identificar la percepción y el conocimiento inicial y final del alumnado de Educación Primaria sobre los beneficios físicos, sociales, cognitivos y afectivos de la gimnasia rítmica como recurso educativo. Para ello, 25 participantes de 5.º de Educación Primaria cumplimentaron un cuestionario ad hoc, que se administró antes de empezar a desarrollar las prácticas motrices basadas en la gimnasia rítmica, y al finalizarlas. Los resultados mostraron que mayor número de alumnos conocieron los beneficios tras la experiencia práctica. Se manifiesta que el alumnado ha sido capaz de reflexionar y tomar consciencia del cambio de creencias y conocimientos previos tras su participación y vivencia en las actividades físico-deportivas de gimnasia rítmica.