Academic literature on the topic 'Intermedijalnost'

Mediji su 2020. godinu počeli različitim nagađanjima o proročanstvima o virusu COVID-19, najavljenima kroz film i roman pa čak i Bibliju. Nisu se libili poistovjetiti posljedice kuge s onima od virusa COVID-19 čime su potaknuli različite rasističke i ksenofobne ispade u komentarima čitatelja. U ovom radu je kroz aspekt intertekstualnosti i intermedijalnosti opisana situacija u svjetskom medijskom prostoru tijekom pandemije COVID-19. Intenzivno korištenje intertekstualnosti i intermedijalnosti uzrokovano je zadovoljavanjem potreba publike da kroz povezivanje poznatih i novih sadržaja smanji strah od nepoznatoga i familijarizira se s novim pojmovima i novim situacijama. Prevelika količina nepoznanica koja je postojala osobito početkom pandemije morala se nadomjestiti ranijim iskustvima kako bi publika lakše usvojila željene obrasce ponašanja. Nakon što su obrasci ponašanja usvojeni, počinju se koristiti i u komercijalne svrhe.

Предмет истраживања ове докторске дисертације су интермедијална преплитања у прозном и филмском стваралаштву савременог америчког аутора Пола Остера(1947). Интермедијалност је термин који описује однос и узајамни утицај присуства више медија у једном уметничком делу на формалном и тематском нивоу (књижевности, фотографије, филма, плеса). Истраживање се фокусира на досадашње стваралаштво овог аутора, са посебним акцентом на последњу деценију 20. века која је за то стваралаштво била пресудна; у дисертацији се тумаче, путем дубинских анализа, дијалошки однос различитих медија у Остеровим романима и филмовима које је режирао и/или за које је писао сценарија, разлози за постојање овог дијалошког односа и његове последице по формирање једног посебног уметничког сензибилитета. С обзиром на место Пола Остера као једног од најрелевантнијих стваралаца савремене америчке и светске књижевности, његов опус сагледава се у ширем контексту америчке и европске културе и поготову у контексту израженог утицаја визуелних медија од друге половине 20. века. Теоријски оквир комбинује постулате књижевне и филмске наратологије, као и студија интермедијалности и адаптације, у сврху преиспитивања начина на који се конвенције разнородних уметничких израза мењају и развијају, тиме остварујући простор за нова опажања.
Predmet istraživanja ove doktorske disertacije su intermedijalna preplitanja u proznom i filmskom stvaralaštvu savremenog američkog autora Pola Ostera(1947). Intermedijalnost je termin koji opisuje odnos i uzajamni uticaj prisustva više medija u jednom umetničkom delu na formalnom i tematskom nivou (književnosti, fotografije, filma, plesa). Istraživanje se fokusira na dosadašnje stvaralaštvo ovog autora, sa posebnim akcentom na poslednju deceniju 20. veka koja je za to stvaralaštvo bila presudna; u disertaciji se tumače, putem dubinskih analiza, dijaloški odnos različitih medija u Osterovim romanima i filmovima koje je režirao i/ili za koje je pisao scenarija, razlozi za postojanje ovog dijaloškog odnosa i njegove posledice po formiranje jednog posebnog umetničkog senzibiliteta. S obzirom na mesto Pola Ostera kao jednog od najrelevantnijih stvaralaca savremene američke i svetske književnosti, njegov opus sagledava se u širem kontekstu američke i evropske kulture i pogotovu u kontekstu izraženog uticaja vizuelnih medija od druge polovine 20. veka. Teorijski okvir kombinuje postulate književne i filmske naratologije, kao i studija intermedijalnosti i adaptacije, u svrhu preispitivanja načina na koji se konvencije raznorodnih umetničkih izraza menjaju i razvijaju, time ostvarujući prostor za nova opažanja.
This PhD thesis aims to research the intermedialnature of the literary and cinematic opus of thecontemporary American author Paul Auster(1947). Intermediality is a term describing therelationship and mutual influence of multiplemedia existing within one single work of art, onthe formal and thematic level (literature,photography, film, dance). The research focuseson the author’s works until the present day,looking especially at the last decade of the 20thcentury that marked a shift in the author’sexpression. The thesis employs a close readingof the dialogic relationship between differentmedia present in Auster’s novels and the filmshe wrote and/or directed, of the reasons behindthe existence of this dialogic relation, and of itsconsequences in the formation of a specificartistic sensibility. Bearing in mind the positionof Paul Auster as one of the most relevantwriters of contemporary American and worldliterature, his opus is analyzed in the widercontext of American and European culture and,especially, in the context of the heightened andrising influence of visual media in the secondhalf of the 20th century. The theoreticalframework combines the ideas of literary andfilm narratology, as well as intermedialitystudies and adaptation studies, all with the aimof re-examining the way in which conventionsof diverse artistic expressions get transformedand evolve, opening thus new spaces ofinterpretation.

У нашој дисертацији Интертекстуално раслојавање романа „Опсада цркве Св. Спаса“ (контекст „Библије“ и средњовјековне књижевности у настави) указујемо на функционисање интертекстуалне методологије у настави на примјеру српског постмодернистичког романа с краја двадесетог вијека.На почетку рада, у поглављу Преглед интертекстуалних теорија, дајемо кратак преглед најзначајнијих теорија интертекстуалности и потом указујемо како смо их, зависно од Петровићеве поетике, користили приликом анализе романа Опсада цркве Св. Спаса.Поглавље Опсада и „Библија“ осмишљено је преко типологије Нортропа Фраја и стога се дијели на седам потпоглавља: стварање, излазак, закон, мудрост, пророчанство, јеванђеље, апокалипса, унутар којих се указује на низ цитата, алузија, реминисценција и мотива потеклих из библијског текста, па стога и на формирање постмодернистичких антитипова наведених библијских књига у роману.Опсада и средњовјековна књижевност  најсложеније је и најразуђеније поглавље у дисертацији. У првом потпоглављу указујемо како је философија Дионисија Псеудо-Ареопагита дубински уграђена у савремени текст те се препознаје како на семантичком, тако и на стилском нивоу – отуд и наше компаративно истраживање стила плетенија словес средњовјековне књижевности према стилу Петровићевог романа. Посебну пажњу посветили смо композицији књиге и, самјеривши је са средњовјековним предлошцима, указали на постмодернистички „живот“ житија, слова, повијести, хронике, плача, записа. У посљедњем дијелу проучавамо ликове Данила Другог, Драгутина и Милутина и то највише преко Даниловог зборника који је писац обилно имао за подтекст свом роману. Лик Данила Другог уобличава се поетичким поступком метанарације, Драгутин преко житија из Даниловог зборника, док је Милутинов лик остварен преко интермедијалних релација постмодернистичког романа са средњовјековним фрескама.У посљедњем поглављу, Опсада и ХХ вијек, указујемо на који начин,  преко библијског и средњовјековног подтекста, Опсада успоставља интертекстуалне везе са књижевношћу двадесетог вијека. Преко два неисторијска лика, Андрије Скадранина и Блашка, односно два типа – ђавола и јуродивог – успостављају се релације са романима На Дрини ћуприја Иве Андрића, Хазарски речник Милорада Павића и Страх и његов слуга Мирјане Новаковић, као и са збирком прича Божји људи Борисава Станковића и приповијетком Запис о даровима моје рођаке Марије Момчила Настасијевића.
U našoj disertaciji Intertekstualno raslojavanje romana „Opsada crkve Sv. Spasa“ (kontekst „Biblije“ i srednjovjekovne književnosti u nastavi) ukazujemo na funkcionisanje intertekstualne metodologije u nastavi na primjeru srpskog postmodernističkog romana s kraja dvadesetog vijeka.Na početku rada, u poglavlju Pregled intertekstualnih teorija, dajemo kratak pregled najznačajnijih teorija intertekstualnosti i potom ukazujemo kako smo ih, zavisno od Petrovićeve poetike, koristili prilikom analize romana Opsada crkve Sv. Spasa.Poglavlje Opsada i „Biblija“ osmišljeno je preko tipologije Nortropa Fraja i stoga se dijeli na sedam potpoglavlja: stvaranje, izlazak, zakon, mudrost, proročanstvo, jevanđelje, apokalipsa, unutar kojih se ukazuje na niz citata, aluzija, reminiscencija i motiva poteklih iz biblijskog teksta, pa stoga i na formiranje postmodernističkih antitipova navedenih biblijskih knjiga u romanu.Opsada i srednjovjekovna književnost  najsloženije je i najrazuđenije poglavlje u disertaciji. U prvom potpoglavlju ukazujemo kako je filosofija Dionisija Pseudo-Areopagita dubinski ugrađena u savremeni tekst te se prepoznaje kako na semantičkom, tako i na stilskom nivou – otud i naše komparativno istraživanje stila pletenija sloves srednjovjekovne književnosti prema stilu Petrovićevog romana. Posebnu pažnju posvetili smo kompoziciji knjige i, samjerivši je sa srednjovjekovnim predlošcima, ukazali na postmodernistički „život“ žitija, slova, povijesti, hronike, plača, zapisa. U posljednjem dijelu proučavamo likove Danila Drugog, Dragutina i Milutina i to najviše preko Danilovog zbornika koji je pisac obilno imao za podtekst svom romanu. Lik Danila Drugog uobličava se poetičkim postupkom metanaracije, Dragutin preko žitija iz Danilovog zbornika, dok je Milutinov lik ostvaren preko intermedijalnih relacija postmodernističkog romana sa srednjovjekovnim freskama.U posljednjem poglavlju, Opsada i HH vijek, ukazujemo na koji način,  preko biblijskog i srednjovjekovnog podteksta, Opsada uspostavlja intertekstualne veze sa književnošću dvadesetog vijeka. Preko dva neistorijska lika, Andrije Skadranina i Blaška, odnosno dva tipa – đavola i jurodivog – uspostavljaju se relacije sa romanima Na Drini ćuprija Ive Andrića, Hazarski rečnik Milorada Pavića i Strah i njegov sluga Mirjane Novaković, kao i sa zbirkom priča Božji ljudi Borisava Stankovića i pripovijetkom Zapis o darovima moje rođake Marije Momčila Nastasijevića.

Doktorska teza pod naslovomIllusztráció és szöveg intermediális kapcsolataJanikovszky Éva„gyermekprózájábanˮ(Intermedijalnapovezanost ilustracije i teksta u „prozi za decuˮEve Janikovski) se bavi proznim stvaralaštvomza decu Eve Janikovski (Janikovszky Éva). Ovaspisateljica svetsku slavu postigla jeprvenstveno sa svojim „slikovnicamaˮ, prevelisu ih čak na trideset i pet jezika, pa ipak, stručneliterature i detaljnih analiza o njenim delimapraktično nema. Dakle, kritička recepcijanjenog opusa je veoma oskudna, a i monografijao njenom stvaralaštvu je objavljena tek 2014.godine.Autorka doktorske disertacije smatra daove „slikovniceˮ zauzimaju posebno mesto u opusu Eve Janikovski. One su stvorile jedannovi tip, novi žanr knjige u mađarskojknjiževnosti; u ovim knjigama za decu tekst iilustracija čine jednu nerazdvojivu celinu. Takoda one svakako zaslužuju našu posebnu pažnju.Rad sa jedne strane pokušava dažanrovski odredi pojedina dela napisana za decuEve Janikovski. U okviru toga smatra sepotrebnim i da se pronađe mesto „slikovniceˮ unjenom celokupnom opusu, a i da se ukaže na tozašto se koriste navodnici za ovaj termin, zaovu vrstu knjige. Nadalje, doktorska teza skrećepažnju i na glavnu izražajnu formu ovespisateljice, a to je monolog, te na večitu temunjenih knjiga, na međusobni odnos deteta iodraslih.Sa druge strane doktorska teza posebnose bavi i Laslom Reberom (Réber László),isključivim ilustratorom knjigâ Eve Janikovski.Autorka teze je ubeđena da bez poznavanjaumetnosti, grafičkog sveta ovog crtača, bezrazumevanja dinamike njegovih ilustracija, ni„slikovniceˮ ne možemo da tumačimo ianaliziramo na adekvatan način.Ako je i sama umetnost diskurs, onda uovom slučaju možemo govoriti u susretu dvajudiskursa, književnog teksta Eve Janikovski iilustracije Lasla Rebera. U centru pažnjeautorke disertacije, dakle, stoji intermedijalniodnos između ovih, verbalnih i vizuelnih,diskursa.Uzimajući u obzir najznačajnije inajsavremenije teorijske radove ointermedijalnosti, one teorijske diskurse kojeanaliziraju međusobni odnos verbalne i vizuelnereprezentacije u knjigama, oslanjajući se narezultate istoričara umetnosti i naučnih radovakoji se bave istraživanjem ilustracije, autorkadoktorske teze vrši analizu „slikovnicaˮ premasopstveno izrađenom, posebnom metodičkompristupu.Naposletku vrši se i analiza jezika EveJanikovski, te komparativna analiza originalnogteksta „slikovnicâˮ i prevoda istih. Posmatra se ito kakav će biti intermedijalni odnos teksta unemađarskom jezičkom okruženju i crteža LaslaRebera, pošto se i prevodi ovih knjigâ uvek seobjavljaju sa originalnim ilustracijama.
The doctoral dissertation entitledIllusztráció és szöveg intermediális kapcsolataJanikovszky Éva „gyermekprózájábanˮ(English translation: Intermedialcorrespondence between text and illustrationsin „children's proseˮ by Éva Janikovszky) dealswith fiction prose for children written by ÉvaJanikovszky. This writer has become worldfamous primarily thanks to her „picturebooksˮ.They have been translated into as many asthirty-five world languages and yet there ispractically no scholarly research or detailedanalysis of her works. Obviously, her literaryopus has not been paid enough critical attentionand even the first monograph on her workappeared only in 2014.The author of this doctoral dissertationbelieves that these „picturebooksˮ have aspecial place in the literary opus of Éva Janikovszky. Namely, with her „picturebooksˮshe has created a completely new and uniqueliterary genre in Hungarian literature. In thesebooks for children, text and illustrations makeone inseparable whole. As such, they certainlyought to be given special attention.On the one hand, this doctoraldissertation attempts at determining the genre ofselected prose works for children by ÉvaJanikovszky. In line with that, it is considered asnecessary to analyze and evaluate theimportance of „picturebooksˮ among all otherworks by this author, as well as to explain theusage of inverted commas when referring to thistype of books. Furthermore, this doctoraldissertation also addresses monologue as themain narrative form of Éva Janikovszky andfinally analyzes the relationship betweenchildren and adults, as the predominant topic inall of her books.On the other hand, this doctoraldissertation gives special attention to the workof László Réber, as a single illustrator workingexclusively on Éva Janikovszky's books. Theauthor of this thesis strongly holds it thatwithout knowing Réber's artistic expression anddynamics of his illustrations, we cannot evenfully and correctly analyze and discuss the„picturebooksˮ.If we consider art to be a specialdiscourse, then in this case we can talk about theinterplay between two discourses- literary textby Éva Janikovszky and Réber's illustrations. Hence, the focal part of this doctoraldissertation is the intermedial correspondencebetween these two discourses: verbal and visual.Based on the most influential and mostcontemporary theoretical studies onintermediality, in particular such theoreticaldiscourses that analyze the peculiar interplaybetween verbal and visual representations inbooks, while at the same time relying onfindings of art historians and scholarly papersdealing with illustration, the author of this thesisanalyzes „picturebooksˮ according to her own,specially created methodological concepts.Finally, the author also touches uponlanguage used in Éva Janikovszky's works,making a comparative analysis of original textin her „picturebooksˮ and their translationcounterparts. Considering the fact that translatedversions of her books always appear withoriginal illustrations, this dissertation alsoobserves the intermedial correspondencebetween László Réber's drawings andtranslation equivalents in languages other thanHungarian, which is the source language of ÉvaJanikovszky's literature.

Doktorska teza pod naslovom
A Monarchia-irodalom sztereotípiáinak
továbbírásai és kultúraközisége a kortárs
vajdasági magyar novellairodalomban
(Stereotipi u knjževnosti Austro-Ugarske,
njihova aktualizacija i interkulturalnost u
savremenim novelama mađarske književnosti u

Vojvodini se bavi stereotipi u knjiţevnosti

Austro – Ugarske, njihova aktualizacija i
interkulturalnost u savremenim novelama
maĎarske knjiţevnosti u Vojvodini bavi se
proučavanjem vezanim za istorijski period
vladavine Austro – Ugarske Monarhije.
Knjiţevnost iz perioda Monarhije izrodila je
značajne stereotipe. Istraţivanje se u mnogome
zasniva na proučavanju ovih stereotipa. U radu
dokazujem Lacanova teorija odrazapribliţavajući
se nauci imagologije i identiteta.
Doktorski rad proučava i paralelne pojave koje
se javljaju uporedo sa knjiţevnim stereotipima
Austro –Ugarske.
Uzajamno dejstvo identiteta je ključni elemenat
rada koji je usko vezan sa stereotipima.
Pomenute teorijske činjenice praktično
istraţujem u savremenim novelama Janoša
Hercega, Erţebet Juhas, Ildiko Lovaš, Atile
Balaţa, Otoa Tolnaia, Šandora Majorošija,
Ištvana Nemeta, Nandora Giona, Arona Bluma,
Đule Mirniča i Oršolje Benčik.
Rad je i delimično komparatistički osvrt na
austrijsku i srpsku knjiţevnost. Teorijski deo
rada obuhvata tri povezane kategorije:
stereotipija, inagologija i identitet.
Unutar kategorije stereotipa posebno poglavlje
posvećeno je vrstama austro-ugarskih stereotipa
(nacionalni, etnički,s ocijalni, ekonomski itd.)
Oni su u istraţivanju definisani, razvrstani a
objašnjeno je i njihovo poreklo. Rad se bavi i
kratkim, istorijskim pregledom vaţećih
društvenih, socijalnih normi toga perioda koje
neposredno utiču na izolovanost koja je opisana
 u novelama. Upotrebljen je komparatistički stav
u istraţivanju pomenutih stereotipa u novelama.
Istraţivanje ima za cilj da dokaţe da se
savremeni maĎarski pisci iz Vojvodine često
bave aktualizacijom stereotipa iz Austro-
Ugarske knjiţevnosti. Posebno etničkim
stereotipima, stereotipima nastalih tokom
istorijskog suţivota naroda kao i ekonomskim
stereotipima .
Interkulturalnost stereotipa u knjiţevnosti
Austro-Ugarske je takoĎe segment istraţivanja.
Sadrţaj teksta odaje slikovitost, likovni je izraz
jezika. Knjiţevnost i slikarstvo povezani su
intermedijalnom vezom , te se istraţivanje bavi
i likovnim, slikovnim pojavnim oblicima jezika
u novelama.