To see the other types of publications on this topic, follow the link: Kognitivne sposobnosti.
Journal articles on the topic 'Kognitivne sposobnosti'
Create a spot-on reference in APA, MLA, Chicago, Harvard, and other styles
Consult the top 50 journal articles for your research on the topic 'Kognitivne sposobnosti.'
Next to every source in the list of references, there is an 'Add to bibliography' button. Press on it, and we will generate automatically the bibliographic reference to the chosen work in the citation style you need: APA, MLA, Harvard, Chicago, Vancouver, etc.
You can also download the full text of the academic publication as pdf and read online its abstract whenever available in the metadata.
Browse journal articles on a wide variety of disciplines and organise your bibliography correctly.
1
Martinčević, Marina, and Andrea Vranić. "Mogu li videoigre osnažiti kognitivne sposobnosti?" Psihologijske teme 28, no. 3 (2019): 507–28. http://dx.doi.org/10.31820/pt.28.3.3.
Full textAbstract:
Kognitivni treninzi predstavljaju intervenciju osmišljenu za unapređenje različitih aspekata kognitivnog funkcioniranja. Najučinkovitiji oblik treninga predstavljaju tzv. multimodalni treninzi, koji uključuju aktivnost više kognitivnih procesa i dovode do boljeg transfera stečenih vještina u svakodnevni život. Literatura sugerira kako se u različitoj populaciji videoigre, najpoznatiji primjer multimodalnoga treninga, mogu rabiti za unapređenje kognitivnih funkcija. S obzirom je na njihovu veliku popularnost cilj ovoga preglednog rada prikazati kognitivne mehanizme koji videoigre čine optimalnim medijem za kognitivno osnaživanje te učinke igranja različitih vrsta videoigara na kognitivne funkcije. Konkretno, u radu su prikazana različita teorijska objašnjenja učinkovitosti videoigara, mehanizmi učenja i transfera stečenih vještina. Osim toga, rad je usmjeren na tri najčešće korištene vrste videoigara u kognitivnim treninzima: ozbiljne igre, igre mentalnog treninga i komercijalne igre. Pritom se razmatra njihova učinkovitost kod različitih dobnih skupina i neuropsiholoških bolesnika. Zbog velike raznolikosti komercijalnih igara dan je prikaz dosadašnjih nalaza učinkovitosti različitih žanrova komercijalnih igara u kognitivnom osnaživanju. U posljednjem su dijelu rada dane preporuke istraživačima za daljnje provjere učinkovitosti videoigara kao oblika kognitivnog treninga.
2
Vučenović, Dario, and Ljerka Hajncl. "Utvrđivanje dimenzionalnosti i međusobnog odnosa varijabli klasične inteligencije i emocionalne inteligencije kao sposobnosti i kao osobine ličnosti u latentnom prostoru." Suvremena psihologija 22, no. 1 (2019): 87–101. http://dx.doi.org/10.21465/2019-sp-221-06.
Full textAbstract:
Prezentiranim istraživanjem nastojala se otkriti dimenzionalnost i faktorska struktura latentnog prostora ispitivanih varijabli (verbalna i neverbalna inteligencija, emocionalna inteligencija kao sposobnost i kao osobina ličnosti) s ciljem detektiranja je li emocionalna inteligencija dio kognitivnih sposobnosti ili osobina ličnosti. Istraživanje je provedeno na uzorku od 500 ispitanika dobnog raspona od 15 do 65 godina. Uzorak je podijeljen na tri dobne skupine: mlađu (15-25 godina), srednju (26-45 godina) i stariju (46-65 godina). Rezultati su pokazali da se u sve tri dobne skupine ekstrahira prvi faktor koji predstavlja kognitivne sposobnosti i zasićen je mjerom EI kao sposobnost. To su potvrdili koeficijenti kongruencije između tri dobne skupine. U mlađoj i srednjoj dobnoj skupini ekstrahirana su dodatna dva faktora, pri čemu drugi faktor predstavlja EI kao ličnost, a treći EI kao sposobnost. Koeficijent kongruencije je pokazao da treći faktor između mlađe i srednje dobne skupne nije kongruentan. U starijoj dobnoj skupini ekstrahiran je samo jedan dodatni faktor, povrh faktora kognitivnih sposobnosti i na njemu su se smjestile mjere EI kao sposobnost i EI kao osobina ličnosti. Ključni nalaz istraživanja jest da je EI kao sposobnost značajno povezana s verbalnim faktorom, tj. kristaliziranom inteligencijom te da postoji razlika u emocionalnom procesiranju u funkciji dobi. Sve navedeno upućuje na to da je emocionalna inteligencija vjerojatno jedna od kognitivnih sposobnosti, a ne osobina ličnosti. Ključne riječi: emocionalna inteligencija, inteligencija, sposobnost, osobine ličnosti
3
Žakelj, Nina, Marija Menih, and Martin Rakuša. "Kognitivni upad in demenca pri Parkinsonovi bolezni." Slovenian Medical Journal 89, no. 9-10 (2020): 539–51. http://dx.doi.org/10.6016/zdravvestn.3003.
Full textAbstract:
Parkinsonova bolezen (PB) je nevrodegenerativna bolezen možganov, ki se kaže z motoričnimi in nemotoričnimi znaki. Med motorične znake prištevamo tremor, rigidnost in bradikinezijo, med nemotoričnimi pa je najpogostejši kognitivni upad.
 Rezultati longitudinalnih raziskav kažejo, da pri 80 % bolnikov kognitivni upad napreduje do demence (PBD). Vpliv PBD na življenje je velik. Če kognitivni upad prepoznamo dovolj zgodaj, lahko simptome PBD olajšamo in s tem izboljšamo kakovost posameznikovega življenja.
 V preglednem članku se bomo dotaknili najpogostejših vzrokov za nastanek kognitivnega upada, vpliva dednosti in prikazali značilno klinično sliko. Za prepoznavo kognitivnega upada uporabljamo kognitivne teste, npr. Montrealsko lestvico ocenjevanja spoznavnih sposobnosti (MoCA), Baterijo testov frontalnih funkcij (FAB), Kratek poskus spoznavnih sposobnosti (KPSS) in test Testiraj svoj spomin (TSS). Na koncu članka bomo prikazali možnosti simptomatskega zdravljenja z zdravili, ki jih imamo na voljo, ter z zdravili in postopki, ki so še v fazi razvoja.
4
Glavaš, Dragan. "Vrhunska sportska izvedba – nešto više od predane vježbe? Razmatranje uloge radnoga pamćenja." Psihologijske teme 26, no. 3 (2017): 533–56. http://dx.doi.org/10.31820/pt.26.3.3.
Full textAbstract:
Vješta sportska izvedba, kojoj se divimo i koju uživamo gledati, ne bi bila moguća bez predane vježbe i ekstenzivnog rada. Kao rezultat uključenosti u takav trening eksperti stječu specifične kognitivne vještine, koje, prema teoriji dugoročnog radnog pamćenja (Ericsson i Charness, 1994; Ericsson i Kintsch, 1995), sportašima omogućuju svladavanje ograničenog kapaciteta radnog pamćenja. Sukladno klasičnim modelima stjecanja vještina (npr. Anderson, 1982; Schneider i Shiffrin, 1977) Ericsson (2014) ističe da stečeni mehanizmi postepeno dovode do automatskih procesa umanjujući ili eliminirajući ulogu temeljnih kognitivnih sposobnosti. Potkrijepljen istraživanjima o superiornim specifičnim perceptivno-kognitivnim sposobnostima vrhunskih sportaša (npr. Mann, Williams, Ward i Janelle, 2007; Williams i Ford, 2008) ovaj teorijski okvir postaje dominantnim za objašnjenje vrhunske sportske izvedbe. Ipak, recentne spoznaje upućuju na ulogu radnog pamćenja u sportskoj izvedbi na različitim razinama specifičnog znanja (npr. Hambrick i Meinz, 2011). U ovom su radu prikazane trenutne spoznaje o ulozi specifičnih i temeljnih kognitivnih sposobnosti kao što je radno pamćenje u različitim složenim sportskim situacijama. Osim toga, razmotren je doprinos teorija radnog pamćenja koje naglašavaju ulogu kapaciteta radnog pamćenja, odnosno svjesne kontrole pažnje, razumijevanju sportske izvedbe te njihov potencijal u teorijskoj elaboraciji i boljem razumijevanju vrhunske sportske izvedbe.
5
Šarić, Lucija, and Karolina Lice. "Informirani pristanak kod osoba s afazijom." Logopedija 8, no. 1 (2018): 28–34. http://dx.doi.org/10.31299/log.8.1.5.
Full textAbstract:
Informirani pristanak svjesno je prihvaćanje sudionika na sudjelovanje u istraživanju na osnovi odgovarajuće obaviještenosti. Prikupljanje informiranog pristanka obvezni je korak koji prethodi provođenju istraživanja u društvenim znanostima, pa se postavlja pitanje kako ga prikupiti kod onih populacija kojima su sposobnosti jezičnog razumijevanja i proizvodnje znatno narušene, odnosno kod osoba s afazijom. Jezične teškoće ove populacije često maskiraju sposobnost za samostalnim davanjem informiranog pristanka. Kognitivne sposobnosti definiraju sposobnost samostalnog odlučivanja - koje su kod osoba s afazijom u pravilu netaknute – te su u ovom radu, s etičkog gledišta, predstavljeni izazovi i moguća rješenja problema u procesu prikupljanja informiranog pristanka kod osoba s afazijom.
6
Trbojević, Jovana, Nebojša Majstorović, and Gustav Bala. "COGNITIVE ASSESSMENT SYSTEM (CAS)– OPIS PROCEDURE I ISKUSTVO U PRIMENI NA NAŠOJ POPULACIJI." Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду 41, no. 2 (2017): 269–87. http://dx.doi.org/10.19090/gff.2016.2.269-287.
Full textAbstract:
Cilj ovog rada je da se lokalna stručna javnost upozna sa testom kognitivnih sposobnosti koji se još nije primenjivao na našoj populaciji, kao i da se prikažu rezultati analize psihometrijskih svojstava iz primene ovog testa u okviru jedne pilot studije. Sistem za procenu kognitivnog funkcionisanja (Cognitive Assessment System - CAS) je namenjen merenju kognitivne efikasnosti kod dece uzrasta od 5 do 17 godina. Prema autorima testa, četiri faktora od kojih zavisi efikasnost u kognitivnom procesiranju su: planiranje, pažnja, simultana i sukcesivna obrada. CAS ima standardnu (12 subtestova, sa po 3 subtesta po svakom faktoru kognicije) i bazičnu formu (8 subtestova, sa po 2 subtesta po svakom faktoru). U ovom istraživanju primenjena je Bazična baterija na uzorku od 93 deteta (69% dečaka), uzrasta od 5,5 do 7,5 godina . Rezultati pokazuju da su metrijska svojstva CAS-a zadovoljavajuća, da je distribucija skorova bliska normalnoj, da nema polnih razlika, a da su dobijene uzrasne razlike u skladu sa očekivanim. Rezultati analize glanvih komponenti pokazuju da CAS subtestovi tvore trofaktorsku latentnu strukturu, kao i jedan faktor višeg reda,ali i da je nametnuta četvorofaktorska latentna struktura informativna i u skladu sa PASS teorijom. Praktična primena CAS testa se ogleda u proceni kognitivnih procesa koji imaju najveći značaj u školskom sistemu, u detetovom daljem razvoju i školovanju.
7
Knežević, Dora, Draženka Blaži, and Josipa Hostonski. "Govorno-motoričke sposobnosti djece s kašnjenjem u jezično-govornom razvoju." Klinička psihologija 13, no. 1-2 (2020): 35–46. http://dx.doi.org/10.21465/2020-kp-1-2-0003.
Full textAbstract:
Djecu koja imaju ekspresivni rječnik manji od 50 riječi i/ili u dobi od 24 mjeseca još nisu dosegla fazu dvočlanih iskaza (Petinou, Constantinou i Kapsou, 2011) te kod koje uz kašnjenje u ekspresivnom i/ili receptivnom jeziku nisu prisutne kognitivne, neurološke, socio-emocionalne ili senzoričke teškoće nazivamo kasnim govornicima (late talkers) (Buschmann i sur., 2008). Literatura nam daje malo podataka o oralno-motoričkim sposobnostima kasnih govornika. Međutim, s obzirom na mogućnosti različitih ishoda i dijagnoza te zbog odabira što efikasnije terapije bilo bi dobro znati njihove karakteristike u području oralne motorike. Cilj ovog istraživanja bio je ispitati oralno-motoričke sposobnosti djece (KD = 3;07-8;11) kod koje je postojalo kašnjenje u jezično-govornom razvoju u dobi od 2 godine, usporediti ih s oralno-motoričkim sposobnostima djece tipičnog jezično-govornog razvoja te ispitati postoji li povezanost između rezultata na oralno-motoričkoj izvedbi i ostalim mjerama ekspresivnog i receptivnog jezika. Djeca s inicijalnom dijagnozom “kašnjenje u jezično-govornom razvoju” postižu statistički slabije rezultate od kontrolne skupine na oralno-motoričkim mjerama, a oralno-motoričke mjere pozitivno koreliraju s ekspresivnim jezičnim mjerama. Ovo istraživanje pokazuje važnost uključivanja i oralno-motoričkih mjera uz jezične mjere u procjenu kako bismo dobili širu sliku sposobnosti djece te što preciznije definirali odstupanja i sukladno tome odabrali odgovarajući terapijski pristup. Ključne riječi: kasni govornici, kašnjenje u jezično-govornom razvoju, govorno-oralno-motoričke sposobnosti, jezične teškoće, dječja govorna apraksija
8
Nikčević-Milković, Anela. "Samoregulacija i pisano izražavanje." Suvremena psihologija 21, no. 2 (2018): 161–85. http://dx.doi.org/10.21465/2018-sp-212-03.
Full textAbstract:
U radu je obrazložena uloga samoregulacijskih procesa pisanoga izražavanja kao vrlo zahtjevne, složene i temeljne (meta)kognitivne vještine te sposobnosti kako u učenju jezika, tako i u cjeloživotnome učenju. Obrazovna i društvena važnost pisanoga izražavanja očituje se u činjenici da je provjera i vrednovanje učeničkoga pisanja sastavni dio svih vanjskih nacionalnih ispita. Glavna svrha ovoga članka je u analitičko-sintetičkom i kritičkom sagledavanju recentnijih spoznaja iz područja pisanoga izražavanja i to njegovih kognitivnih i metakognitivnih odrednica, s naglaskom na ulogu samoregulacijskih procesa. U prvome poglavlju pisano izražavanje objašnjeno je sa psihološkoga (kognitivnoga, metakognitivnoga i motivacijskoga) te fiziološkoga aspekta. Potom je u središnjem poglavlju objašnjena uloga samoregulacije u području pisanja i strategija kojima se ona ostvaruje. S obzirom na to da postoje velike rodne razlike u vještini i procesima pisanoga izražavanja u korist ženskoga roda, one se objašnjavaju i potkrepljuju nizom istraživanja u narednome poglavlju. Na kraju se navode instrukcijski pristupi i treninzi poučavanja pisanoga izražavanja u skladu sa socijalno-konstruktivističkim pristupom učenju koji učenicima i studentima, po uzoru na anglosaksonsku obrazovnu praksu, mogu pomoći u postizanju sve većih kompetencija pisanoga izražavanja. Ovo je vrlo važno jer je pisano izražavanje jedno od najtežih generativnih ljudskih vještina i sposobnosti koje treba naučiti. Ključne riječi: pisano izražavanje, kognitivne i metakognitivne odrednice, samoregulacijski procesi, strategije i tehnike pisanja, rodne razlike u motivaciji i postignućima pisanja, instrukcijski pristupi i treninzi poučavanja pisanoga izražavanja
9
Smuđa, Mirjana, Biljana Stojanović-Jovanović, and Stevan Jovanović. "Motor and cognitive abilities of children born before term." PONS - medicinski casopis 17, no. 2 (2020): 75–82. http://dx.doi.org/10.5937/pomc17-25369.
Full textAbstract:
With the development of modern perinatal medicine and medical technology, the survival rate of premature infants has increased. However, premature birth is a risk factor for developmental delays. This paper evaluates the available literature to look at dominant developmental domains that reflect dysfunction of premature infants. Studies in which the subject of the study was to monitor the development of premature infants confirmed a lag in motor and cognitive development, and their interrelation. These results can be explained by: the early negative and unpleasant sensory experiences to which the immature nervous system was exposed ahead of time and the lack of adequate interaction of biological and environmental factors. Even after the prematurity has stabilized and with environmental stimuli that accelerate overall biological processes, many developments have been delayed. The first domain to identify developmental delays in premature infants is motor development. Studies show that babies born before 32 gestational weeks very often show persistent delays in motor development (gross and fine motor skills, perceptual-motor skills). Another domain that identifies developmental delays in premature infants is cognitive development. Empirical studies reveal that children under 26 weeks of gestational maturity show deficits or developmental delays in maintaining attention during the toddler period. Also, in these children, during the adolescence period, lower capacities of active and passive visual-spatial working memory were observed, which influences the acquisition of knowledge in mathematics, as well as the general achievement in school.
10
Mandić-Rajčević, Stefan, Milan Lepić, Mića Jovanović, and Petar Bulat. "Nivo olova u krvi kod dece koja žive u blizini fabrike za reciklažu akumulatora u Zajači." Zbornici Kongresa o procesnoj industriji 30, no. 1 (2017): 191. http://dx.doi.org/10.24094/ptk.017.30.1.191.
Full textAbstract:
Olovo je toksični teški metal čija je široka upotreba dovela do zagađenja u životnoj sredini i zdravstvenih problema. Deca su posebno ugrožena, s obzirom da je olovo najveći efekat ima tokom njihovog razvoja, a moguća je kumulativna izloženost iz različitih izvora. Nivoi preko 70 mikrograma po decilitru krvi mogu dovesti do encefalopatije i smrti deteta. Niži nivoi dovode do smanjene kognitivne sposobnosti i promena u ponašanju. Cilj ove studije bio je utvrđivanje nivoa olova u krvi kod dece koja žive u blizini fabrike za reciklažu akumulatora u Zajači, i upoređivanje ovih vrednosti sa limitima koje već nekoliko decenija propisuje Centar za kontrolu bolesti u Sjedinjenim Američkim Državama. Studija je izvedena u decembru 2011. godine u Zajači. Deca i roditelji su ispunili upitnik u vezi sa mestom stanovanja, zanimanjem roditelja, udaljenošću od fabrike, kao i različitim simptomima koji su se javljali kod dece. Od svakog deteta je uzet uzorak krvi u kom je meren nivo olova. U studiji je učestvovalo 75 dece iz Zajače. Prosečna udaljenost od fabrike za reciklažu bila je 300 metara. Samo 13% dece iz Zajače imalo je nivo olova u krvi niži od limita Centra za kontrolu bolesti od 10 mikrograma po decilitru krvi iz 1991. godine, dok je samo jedno dete imalo nivo niži od limita od 5 mikrograma po decilitru krvi iz 2012. godine. Čak 26 dece (34%) imalo je nivo od preko 20 mikrograma olova u decilitru krvi. Visoki nivoi olova u krvi negativno utiču na kognitivnu sposobnost dece, što se najčešće meri standardizovanim IQ testom. To utiče na uspeh u školi, postignuti nivo obrazovanja, a samim tim u uspeh na tržištu rada, te je negativno povezan sa potencijalnim prihodima i standardom kasnije u životu.
11
Burić, Helena. "Agentivnost subjekta u konstrukcijama s osje-tilnim glagolima vida i sluha." Jezikoslovlje 22, no. 1 (2021): 37–76. http://dx.doi.org/10.29162/jez.2021.2.
Full textAbstract:
U ovome radu analizira se semantička uloga subjekta u konstrukcijama s osjetilnim glagolima iz kognitivnogramatičke perspektive, a prije svega njegova agentivnost. Naime temeljna kategorizacija osjetilnih glagola uspostavlja se upravo u odnosu na semantičku ulogu subjekta u konstrukcijama s osjetilnim glagolima, a glavna je značenjska odrednica subjekta, na temelju koje se osjetilni glagoli dijele na voljne ili glagole aktivne percepcije, nevoljne ili glagole pasivne percepcije te izokrenute osjetilne glagole, pritom upravo njegova agentivnost. Glavni je cilj ovoga rada preispitati općeprihvaćenu kategorizaciju osjetilnih glagola kao stativnih glagola ili glagola stanja, posebice kada su u pitanju glagoli poput vidjeti i čuti, koji se na temelju često pojednostavljenih i nepreciznih jezičnih testova svrstavaju u kategoriju glagola pasivne percepcije i stativnih glagola, a njihov subjekt često opisuje kao pasivni, nevoljni i neagentivni, što onda vodi prema nepreciznomu gramatičkom opisu i pogrešnome shvaćanju ne samo osjetilnih glagola već i drugih gramatičkih koncepata važnih za proučavanje glagola općenito poput događajne strukture konstrukcije ili aktionsarta, semantičkih ekstenzija glagola, sintaktičke okoline u kojoj se pojavljuju, prijelaznosti i sl. Analiza semantičke uloge subjekta u konstrukcijama s osjetilnim glagolima vida i sluha u ovome radu temelji se na metodologiji kognitivne lingvistike, odnosno kognitivne gramatike, s naglaskom na ideju utjelovljenja jezika (engl. embodiment), koja uključuje i enciklopedijski pogled na značenje, koncept kanonskoga događajnog modela, čiji jezični odraz predstavlja prijelazna konstrukcija, te ideju radijalnih kategorija utemeljenih na efektu prototipa. Radna je pretpostavka ovoga rada da se osjetilni glagoli, kao i sve drugo u jeziku, ne mogu gramatički opisati, a da se u taj opis ne uključi i naša vlastita predodžba o ljudskim osjetilnim organima, njihovim mogućnostima i ograničenjima te načinu na koji funkcioniraju, odnosno da se ne analiziraju veze između tjelesnoga iskustva, općih kognitivnih sposobnosti čovjeka, konceptualnih struktura te samih jezičnih struktura.
12
Šimić, Nataša, and Ljiljana Gregov. "Sex Hormones and Cognitive Functioning of Women." Archives of Industrial Hygiene and Toxicology 60, no. 3 (2009): 363–74. http://dx.doi.org/10.2478/10004-1254-60-2009-1911.
Full textAbstract:
Spolni hormoni i kognitivno funkcioniranje ženaU radu se raspravlja o organizirajućim i aktivirajućim učincima spolnih hormona te o njihovu utjecaju na kognitivno funkcioniranje. Dosadašnja su istraživanja pokazala spolne razlike u nekim specifičnim kognitivnim sposobnostima. Žene su u prosjeku bolje u verbalnoj fluentnosti, perceptivnoj brzini i točnosti, kao i finijoj motorici, dok su muškarci u prosjeku bolji u prostornim i matematičkim sposobnostima. Ove razlike u kognitivnom funkcioniranju dovode se u vezu s izlaganjem mozga fetusa različitim razinama spolnih hormona tijekom prenatalnog života. Studije na skupinama rođenim s genskim poremećajima, kao što su sindrom neosjetljivosti na androgene, kongenitalna adrenalna hiperplazija i Turnerov sindrom također upućuju na organizirajuće učinke spolnih hormona na kognitivno funkcioniranje.Nadalje, dosadašnja istraživanja pokazuju da povišene razine ženskih spolnih hormona u kasnoj folikularnoj i/ili lutealnoj fazi menstrualnog ciklusa potenciraju tipičan ženski kognitivni obrazac funkcioniranja, koji karakterizira veća učinkovitost u zadacima koje u prosjeku bolje rješavaju žene. Niske pak razine ovih hormona, koje karakteriziraju menstrualnu fazu ciklusa, potenciraju tipičan muški obrazac funkcioniranja, koji uključuje bolju učinkovitost u zadacima koje u prosjeku bolje rješavaju muškarci.U radu se također raspravlja o metodološkim razlikama u dosadašnjim istraživanjima organizirajućih i aktivirajućih učinaka spolnih hormona na kognitivno funkcioniranje, kao i o smjernicama za buduća istraživanja.
13
Mandic-Gajic, Gordana. "Sekundarna depresija kod alkoholicara - klinicki znacaj." Vojnosanitetski pregled 62, no. 9 (2005): 671–77. http://dx.doi.org/10.2298/vsp0509671m.
Full textAbstract:
<zakljucak> Sekundarna depresija u ranoj apstinenciji moze znacajno da utice na tok i ishod lecenja alkoholicara. Ona smanjuje kognitivne sposobnosti alkoholicara i njihovu saradnju pri lecenju uz mogucnost pojave teske depresije, suicida i recidiva. Grupa depresivnih alkoholicara je relativno mala subpopulacija primarnih alkoholicara, ali klinicki je vrlo znacajna. Pored redovnog programa za lecenje alkoholizma, ova grupa zahteva poseban terapijski pristup za depresiju sa kombinacijom farmakoterapije i psihoterapije. Prilikom prijema alkoholicara na lecenje bilo bi potrebno da se u rutinsku klinicku praksu uvede skrining na depresiju uz ponovnu dijagnosticku procenu posle cetiri nedelje radi distinkcije alkoholom indukovane depresije od sekundarne depresije. Lecenjem bi trebalo obuhvatiti ne samo sekundarnu depresiju teskog vec i depresiju umerenog i blagog stepena. Lecenje sekundarne depresije moglo bi popraviti ishod terapije alkoholizma i doprineti sprecavanju recidiva alkoholizma.
14
Pranjić, Višnja, Emica Farago, and Dijana Arapović. "Pripovjedne sposobnosti djece s Downovim sindromom i djece s Williamsovim sindromom." Hrvatska revija za rehabilitacijska istraživanja 52, no. 1 (2016): 1–16. http://dx.doi.org/10.31299/hrri.52.1.1.
Full textAbstract:
Downov sindrom (DS) je najčešća kromosopatija s učestalošću 1: 600. Williams sindrom (WS) je rijedak neurorazvojni poremećaj s učestalošću od 1:7500-20000. Osobe s ovim poremećajima imaju slična kognitivna odstupanja, ali različite jezične sposobnosti. Cilj ovog istraživanja bio je ispitati pripovjedne sposobnosti djece s DS-om i djece s WS te ih usporediti s pripovjednim sposobnostima djece urednog jezičnog razvoja. Istraživanje je provedeno na uzorku od 40 djece s DS-om, 5 djece s WS i 40 djece urednog jezičnog razvoja (UJR). Skupine su izjednačene prema kriteriju receptivne dobi. Za procjenu receptivne dobi, koristili smo Peabody slikovni test rječnika (PPVT-III-HR; Kovačević i sur, 2009). Pripovjedne sposobnost testirane su kroz pričanje priče i verbalni opis majke. Rezultati robusne diskriminativne analize ukazale su na statistički značajne razlike u pripovjednim sposobnostima između djece s Downovim sindromom (DS), djece s Williamsovim sindromom (WS) te djece urednoga jezičnoga razvoja (UJR). Kao što smo pretpostavili, djeca s DS postigla su znatno niže rezultate negoli djeca s WS i djeca UJR. Rezultati diskriminativne analize potvrdili su statistički značajne razlike u pripovjednim sposobnostima na zadatcima opisa majke, ali ne i u pričanju priče između osoba s WS i skupine UJR. Rezultati ukazuju da su pripovjedne sposobnosti djece s WS relativno dobro očuvane dok su kod djece s DS one lošije.
15
Conar, Ida, and Andreja Brajša-Žganec. "Povezanost poremećaja izgovora sa samopoimanjem djece predškolske i prvog razreda osnovnoškolske dobi." Logopedija 8, no. 2 (2019): 44–48. http://dx.doi.org/10.31299/log.8.2.2.
Full textAbstract:
Cilj ovog istraživanja je ispitivanje povezanosti poremećaja izgovora glasova sa samopoimanjem. Uzorak je činilo 74 ispitanika u dobi od 6,5 do 7,5 godina, odnosno 29 ispitanika s poremećajem izgovora i 45 ispitanika bez poremećaja izgovora. Primijenjena je adaptirana verzija upitnika Susan Harter – Slikovne skale opaženih kompetencija i prihvaćenosti za djecu, čija pouzdanost je prethodno ispitana. Statističkom analizom uočeno je postojanje značajnih razlika u kognitivnom i društvenom samopoimanju među navedenim skupinama. Utvrđeno je kako ispitanici s dijagnozom poremećaja izgovora imaju niže kognitivno (t=2,25, p<0,05) i društveno samopoimanje (t=2,91, p<0,01) nego ispitanici bez poremećaja izgovora. Također, analizom rezultata specifičnih čestica upitnika, čiji je sadržaj usmjeren ispitivanju samopoimanja govora, utvrđena je statistički značajna razlika među navedenim skupinama – niže rezultate imali su ispitanici s dijagnozom poremećaja izgovora. Istraživanjem nije utvrđena statistički značajna razlika između skupina u samopoimanju tjelesnih sposobnosti. Utvrđeno je da postoji visoka pozitivna povezanost samopoimanja kognitivnih sposobnosti i društvene prihvaćenosti. Slaba pozitivna povezanost utvrđena je za subskalu tjelesnih sposobnosti sa subskalama kognitivnih sposobnosti i društvene prihvaćenosti. Također, utvrđena je blaga pozitivna povezanost među česticama o samoprocjeni govora i izgovora. Rezultati istraživanja pokazuju kako se djeca s poremećajem izgovora razlikuju od svojih vršnjaka koji nemaju navedeni poremećaj u procjenama samopoimanja kognitivnih sposobnosti i samopoimanja društvene prihvaćenosti, a nije utvrđena razlika u kontekstu procjena samopoimanja tjelesnih sposobnosti.
16
Krilčić, Paula, Sanja Šimleša, Marina Olujić, and Jelena Kuvač Kraljević. "Povezanost izvršnih funkcija i jezika u odrasloj dobi." Suvremena psihologija 20, no. 1 (2017): 53–69. http://dx.doi.org/10.21465/2017-sp-201-04.
Full textAbstract:
Brojna istraživanja upućuju na povezanost izvršnih funkcija i jezika. Ipak, zbog složenosti izvršnih funkcija, teškoća u njihovu definiranju i ispitivanju, točna priroda te veze još uvijek nije poznata. Većina dosadašnjih istraživanja izvršnih funkcija temelji se na dječjem jezičnom razvoju ili jezičnom razvoju kod specifičnih populacija. S obzirom na to da su i jezik i izvršne funkcije s obzirom na dob osjetljivi konstrukti, za spoznaje o dinamici njihova odnosa nužno je istraživanja proširiti i na odraslu dob. U skladu s time, cilj je ovog istraživanja bio ispitati povezanost pojedinih sastavnica izvršnih funkcija s jezičnim razumijevanjem u odrasloj dobi. Sudionici su bili odrasle osobe (N = 30) u dobi između 21 i 37 godina. Izvršne funkcije prostornog radnog pamćenja, prostornog planiranja, kognitivne fleksibilnosti i kognitivne inhibicije ispitane su CANTAB baterijom testova, a verbalno radno pamćenje ispitano je podljestvicom Pamćenje raspona brojeva WAIS-III testa. Jezične sposobnosti ispitane su Peabody slikovnim testom rječnika (PPVT-III-HR) i Testom razumijevanja gramatike (TROG-2:HR). Rezultati regresijske analize pokazali su doprinos izvršnih funkcija u razumijevanju složenih, ali ne i jednostavnih rečenica, niti riječi. Dobiveni rezultati mogli bi značiti da je potreba za izvršnim funkcijama tijekom jezične obrade u odrasloj dobi ograničena na razumijevanje složenijih sintaktičkih struktura koje predstavljaju veće opterećenje za obradu. Takvi rezultati u skladu su s rezultatima sličnih stranih istraživanja, no za donošenje konačnih zaključaka potrebno je uključiti ispitanike starijih dobnih skupina i varirati veći broj struktura različite razine sintaktičke složenosti. Ključne riječi: izvršne funkcije, jezik, receptivni rječnik, razumijevanje rečenica, odrasla dob
17
Hajncl, Ljerka, Vladimir Kolesarić, and Dario Vučenović. "Mjerenje depresivnosti u postupku procjene radne sposobnosti: Psihometrijska obilježja skale depresije D-92." Klinička psihologija 10, no. 1-2 (2018): 39–55. http://dx.doi.org/10.21465/2018-kp-1-2-0003.
Full textAbstract:
Skala depresije D-92 (Krizmanić i Kolesarić, 1994) izvorni je hrvatski psihologijski instrument za mjerenje intenziteta simptoma depresivnosti u kliničkoj populaciji odraslih. Oslanjajući se na Beckovu teoriju nastanka i održavanja simptoma depresije, u skalu su uključene čestice kojim se ispituje odnos ispitanika prema sebi, prema drugim ljudima i prema budućnosti. U ovom radu provjerena je osjetljivost, pouzdanost, konvergentna i divergentna valjanost te sposobnost D-92 skale da diferencira ispitanike unutar klinički dijagnosticiranih skupina s depresivnim poremećajem, anksioznim poremećajima i drugim duševnim poremećajima. Ispitivanje je provedeno na prigodnom uzorku od 210 klinički dijagnosticiranih ispitanika s depresivnim, anksioznim poremećajem i drugim duševnim poremećajima pri procjeni radne sposobnosti. Ispitanici su popunjavali test kognitivnih sposobnosti, Crown-Crispov indeks iskustava i skalu depresije D-92. Rezultati istraživanja upućuju na vrlo dobru osjetljivost skale da razlikuje osobe prema broju i intenzitetu simptoma depresije u odabranom kliničkom uzorku u situaciji procjene radne sposobnosti (SD = 9,70). Unutrašnja konzistencija (α = 0,89) upućuje na zadovoljavajuću pouzdanost skale D-92. Konvergentna valjanost skale podržana je visokom korelacijom sa subskalom depresivnosti u CCII upitniku (r = 0,62). U korist divergentnoj valjanosti ne ide visoka korelacija s mjerama generalizirane anksioznosti (r = 0,62) i somatizirane anksioznosti (r = 0,55) na CCII upitniku. Univarijatna analiza varijance razlika u obilježju depresivnosti između skupina s različitim bolestima upućuje na to da je intersekcija raspodjele rezultata visoka pa ispitanici mogu pripadati u sve skupine bolesti. Ključne riječi: procjena radne sposobnosti, skala depresije D-92, psihometrijske karakteristike
18
Brnabić, Ratko. "E-sport i pitanje pravnog ustroja e-klubova." Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu 58, no. 1 (2021): 163–83. http://dx.doi.org/10.31141/zrpfs.2021.58.139.163.
Full textAbstract:
U posljednjih nekoliko godina fenomen elektroničkog sporta (e-sporta ili esporta) dobiva sve veći značaj. Pojam e-sport označava natjecanja koja se održavaju na platformi računalnih ili video igara. Platforma za natjecanje je računalna ili videoigra (program), a ne klasično sportsko borilište. Žanr igara, koje služe kao sportsko borilište, u pravilu uključuje strateške igre u stvarnom vremenu, pucačke igre iz prvog lica i sportske simulacije. Uz svladavanje tehnike računalne igre, igrači za uspjeh u natjecanju moraju imati različite motoričke (koordinacija pokreta, brzina reakcije) i kognitivne sposobnosti (prostorna orijentacija, pregled igre, razumijevanje igre, taktička orijentacija, koncentracija, predviđanje i kreativno razmišljanje). E-sport natjecanja postaju sve privlačnija igračima i klubovima (tzv. klanovima) zbog sve izdašnijih nagradnih fondova. Broj igrača, tzv. gamera u stalnom je porastu. Finala tih natjecanja održavaju se u dvoranama pred tisućama gledatelja. Tu je po svemu riječ o ozbiljnom gospodarskom pothvatu koji diljem svijeta svojim nositeljima donosi znatne prihode. E-sport je na Azijskim sportskim igrama 2017. godine predstavljen sportskoj javnosti koja prati „klasične“ sportove, a Međunarodni olimpijski odbor razmatra mogućnost kako taj oblik natjecanja ustanoviti kao olimpijski sport, te se pomno prati aktivnosti e-sport zajednice. Povodom takvog stava najviših sportskih institucija već se neko vrijeme raspravlja o mogućnosti priznanja e-sporta kao sporta. Posebice se raspravlja o pravnim pretpostavkama koje neko natjecanje i njegovi dionici moraju ispuniti kako bi krovna udruga, koja ih objedinjuje, stekla članstvo u nacionalnom olimpijskom savezu. Nije jednostavno dati jednoznačan odgovor na pitanje je li e-sport uopće sport, jer je tu riječ o ljudskoj natjecateljskoj aktivnosti koja pokazuje mnogo lica: pravno, ekonomsko, antropološko, sociološko. Ovim radom nastoji se dati doprinos razumijevanju pravne strukture e-sporta, uzimajući u obzir i pravnu arhitektoniku e-sporta i njegov regulatorni kontekst, te ukazati na neka pravna pitanja iz motrišta nositelja natjecateljske dimenzije tog kompleksnog gospodarskog pothvata. Razmatraju se razlozi za priznanje e-sporta kao sporta, te se upućuje na pravne učinke tog priznanja. Nadalje, daje se prikaz mogućih rješenja za uređenje pravnog statusa natjecateljskih ekipa u e-sportu. Raspravlja se o mogućnosti ustroja e-sport-klubova u obliku sportskih udruga ili sportskih društava kapitala. Pored toga, upućuje se na rizike, prednosti i nedostatke koje nosi izbor pravnog oblika te se daju preporuke za praksu.
19
Staraj Bajčić, Tanja, Ivana Sorta-Bilajac Turina, and Ksenija Baždarić. "Percepcija rizika od spolnih bolesti i HIV-a, kiberohondrija i zdravstvena pismenost u doba pandemije COVID-19." Infektološki glasnik 40, no. 4 (2021): 129–33. http://dx.doi.org/10.37797/ig.40.4.3.
Full textAbstract:
Cilj ovog rada je prikazati pregled dosadašnjih znanstvenih spoznaja o percepciji rizika zaraze HIV-om i drugim spolno prenosivim bolestima, kiberohondrije i zdravstvene pismenosti s naglaskom na trenutnu situaciju pandemije COVID-19. Republika Hrvatska je još uvijek zemlja niskog rizika epidemije HIV-a, dijelom zahvaljujući osnivanju 10 Centara za dobrovoljno, anonimno i besplatno savjetovanje i testiranje na HIV (CST). Percepcija rizika zaraze spolno prenosivom bolešću se opisuje kao vlastita procjena mogućnosti dobivanja iste. Zdravstvena ponašanja, pa tako i percepcija rizika, mogu se objasniti različitim modelima i teorijama, a jedan od prihvaćenih modela je socijalno-kognitivni model uvjerenja vezanih uz zdravlje (engl. Health Belief Model – HBM). Zdravstvena pismenost se definira kao osobne, kognitivne i socijalne vještine koje određuju sposobnost pojedinca da pristupi podacima o zdravlju, razumije ih i koristi. Kiberohodrija je anksiozni poremećaj karakteriziran ekscesivnim istraživanjem zdravstvenih sadržaja preko interneta. Pandemija COVID-19 je veliki događaj digitalne ere, uzimajući u obzir poremećaj izazvan u svim područjima života širom svijeta. Zbog izazvanog straha predstavlja plodno tlo za kiberohondriju.
20
Pekić, Jasmina. "RELACIJE AKADEMSKE DAROVITOSTI SA GIMNAZIJSKIM USMERENJEM UČENIKA I NIVOOM OBRAZOVANJA RODITELJA." Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду 41, no. 2 (2017): 367–95. http://dx.doi.org/10.19090/gff.2016.2.367-395.
Full textAbstract:
Istraživanje prikazano u radu pretenduje da ponudi odgovore na dva pitanja: kakva je struktura razlika u intelektualnim sposobnostima učenika darovitih u dvema široko definisanim područjima znanja ili akademskim domenima, kao i da li se nivo akademske darovitosti gimnazijalaca razlikuje u odnosu na obrazovanje njihovih roditelja. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 177 gimnazijalaca prirodno-matematičkog i društveno- jezičkog smera sa teritorije Srbije, koji su identifikovani kao daroviti na osnovu natprosečnog postignuća na Kibernetičkoj bateriji testova inteligencije - KOG 3 (IQ>120) i odličnog školskog uspeha (prosečna ocena na polugodištu iznad 4,50). Konstrukt akademske darovitosti definisan je kao napredna ovladanost različitim akademskim područjima znanja, koja se temelji na visokim kognitivnim potencijalima, intrinzičkoj motivaciji i kreativnosti. Ovako definisana akademska darovitost merena je skalom od 13 ajtema, koja je konstruisana za potrebe istraživanja. Ispitivanje razlika u intelektualnom profilu učenika darovitih u dva šire definisana akademska domena upućuje na osnovanost razlikovanja dveju osnovnih formi akademskog talenta, od kojih je jedna verbalnog a druga neverbalnog tipa. Preciznije rečeno, dobijeni rezultati upućuju na veću razvijenost verbalnih sposobnosti u grupi akademski darovitih učenika koji pohađaju društveno-jezički smer gimnazije, dok su više sposobnosti vizuelne spacijalizacije registrovane u grupi darovitih učenika prirodno-matematičkog smera. Osim toga, ispitivanjem relacija između nivoa akademske darovitosti i obrazovanja roditelja, ustanovljene su značajne razlike jedino u odnosu na obrazovni nivo majke.
21
Janičić, Bojan. "Jednakost merenja sposobnosti računarski podržanom i klasičnom formom testa." Primenjena psihologija 3, no. 2 (2010): 95–119. http://dx.doi.org/10.19090/pp.2010.2.95-119.
Full textAbstract:
U radu je ispitana ekvivalencija računarski podržane i klasične forme dva kognitivna testa: AL-4 (verbalni) i M-9 (neverbalni). Na uzorku od 238 ispitanika je ispitan i uticaj pola, starosti, nivoa obrazovanja, računarskog iskustva, računarske anksioznosti i anksioznosti kao stanja, na skorove ispitanika na dva modaliteta ispitivanih testova. Analiza strukture i rangova ispitanika na dva modaliteta nije dala rezultate na osnovu kojih bi se moglo zaključiti da li je promenom modaliteta testiranja došlo do promene predmeta merenja testova. Analizom skorova ispitanika nisu utvrđene razlike u modalitetima. Nije utvrđeno ni postojanje značajnog efekta interakcije posmatranih prediktora i modaliteta testiranja. Na osnovu toga zaključeno je da su dva modaliteta testiranja psihometrijski i iskustveno ekvivalentni.
22
Halas, Ana, and Maja Bjelica Andonov. "PRIPISIVANJE ZNAČAJA ISKAZU U KOMUNIKATIVNOJ SITUACIJI KAO SLOŽEN PODUHVAT: SLUČAJ TELEVIZIJSKE SERIJE ŠTREBERI." Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду 41, no. 1 (2017): 113–32. http://dx.doi.org/10.19090/gff.2016.1.113-132.
Full textAbstract:
Poslednjih godina, veoma su popularne televizijske serije u kojima je akcenat na postizanju humora kroz upotrebu „štreberskog“ načina govora i razmišljanja likova u seriji i njihovog neprikladnog ponašanja u svakodnevnim društvenim kontekstima. Način na koji komuniciraju ovakvi likovi, koji se može okarakterisati kao neobičan, uz preterano objašnjavanje, vrlo često nepotrebno, obiluje naučnom terminologijom i upućivanjem na određene naučne eksperimente i teorije. Stoga, vrlo neinteresantan, naučni žargon postaje izvor humora tako što pokazuje neprilagođenost pomenutih likova u svetu koji ih okružuje. Takav diskurs nalazimo u popularnoj američkoj seriji Štreberi (The Big Bang Theory) čiji dijalozi obiluju nepotrebnim, nerelevantnim i neočekivanim opširnim objašnjenjima u, za to, neprikladnim društvenim kontekstima, što čini obrađivanje poruka poslatih na takav način dosta komplikovanim i zahteva više mentalnog napora nego što je to očekivano u datom kontekstu. Ovaj prevelik mentalni napor uložen u tumačenje poslate poruke često dovodi do nerazumevanja između sagovornika, naročito ako sagovornici nemaju iste mentalne sposobnosti ili ne raspolažu istim znanjem o svetu koji ih okružuje. Zapravo, nerazumevanje između sagovornika rezultat je nemogućnosti da se pronađe odgovarajući kontekst u kome bi poslata poruka bila vredna naše pažnje, tj. relevantna za datu komunikativnu situaciju. Ovakvi dijalozi predstavljaju interesantan korpus za analizu mentalnog procesa pripisivanja značaja govornikovom iskazu. U centru pažnje je količina mentalnog napora koju je potrebno uložiti da bi se poslata poruka protumačila kao relevantna i na nju odgovorilo adekvatno u datom kontekstu. Preciznije rečeno, rad analizira međusobni uticaj dva faktora koji doprinose pripisivanju značaja iskazu u određenoj komunikativnoj situaciji, kontekstualnih efekata čije izvođenje proizvodi pozitivne kognitivne efekte, s jedne strane i mentalnog napora koji je potrebno uložiti za izvođenje tih pozitivnih efekata, s druge. Ova dva faktora su u odnosu obrnute proporcionalnosti, što znači da što su kontekstualni efekti jači, to je potrebno uložiti manje mentalnog napora da bi se poruka tumačila kao relevantna, i obrnuto, što su ti efekti slabiji, potrebno je uložiti više mentalnog napora, što ne mora uvek da rezultira tumačenjem poruke kao relevantne u datom kontekstu. Analiziran je odnos između ova dva faktora u dijalozima preuzetim iz ovog specifičnog korpusa, kao i faktori koji utiču na iskoristljivost konteksta i informacija koje pruža, a što direktno utiče na opštu snagu kontekstualnih efekata. U ovom radu, razmatrana su tri ovakva faktora: komunikativne namere govornika, tj. da li učesnici u komunikaciji prepoznaju međusobne namere i shodno njima odgovaraju na poslati stimulus, da li učesnici u komunikaciji poseduju ista znanja o svetu koji ih okružuje ili ne, tj. da li je skup činjenica o svetu koji ih okružuje dostupan svim učesnicima u komunikaciji, i količina informacija i znanja prezentovanih u datoj diskusiji. Sprovedena analiza pokazuje kompleksnost potrage za odgovarajućim kontekstualnim efektima pomoću kojih se poruka tumači kao relevantna u datom kontekstu, kao i njihov uticaj na mentalni napor koji je potrebno uložiti da bi ova potraga imala pozitivan ishod. Takođe, posebno su interesantni upravo primeri u kojima potraga ima negativan ishod jer takva komunikacija je prekinuta, narušena, ne može da se nastavi i skreće u nekom drugom pravcu, što proizvodi humorističnu situaciju u seriji.
23
Erhardt, Julija. "Neuroethics of sport – neuroenhancement." Synthesis philosophica 34, no. 2 (2019): 301–21. http://dx.doi.org/10.21464/sp34205.
Full textAbstract:
U potrazi za savršenstvom u sportu, uz pomoć znanosti o sportu i pratećih tehnologija, ljudi pomiču granice svojih tjelesnih sposobnosti. Međutim, granice ljudskog uma još nisu u potpunosti istražene. Iako većina sportova ima snažnu komponentu tjelesne snage i vještine, oni su čvrsto isprepleteni s percepcijom i kognitivnim procesima. Savršena izvedba zahtijeva »savršeni mozak« i u potrazi za izvrsnošću sportaši posežu za različitim načinima neuropoboljšavanja. Neki od korištenih metoda poboljšanja podliježu dopinškoj kontroli, no neki od njih su (još uvijek) izvan regulatornih granica. Integriranjem neuroznanstvenih znanja s etičkom i društvenom misli, članak će analizirati različite primjere neuropoboljšavanja i povezane etičke probleme.
24
Rosandić, Monika, Sara Alviž, and Jasmina Ivšac Pavliša. "Uloga prilagođene slikovnice u poticanju pripovijedanja." Klinička psihologija 13, no. 1-2 (2020): 21–34. http://dx.doi.org/10.21465/2020-kp-1-2-0002.
Full textAbstract:
Zajedničko čitanje slikovnica prirodna je aktivnost kojom se potiču vještine rane pismenosti, a prediktivno je i za kasnije vještine čitanja i pisanja. Zbog širokog raspona mogućnosti u obliku tehničkih, sadržajnih i jezičnih prilagodbi prilagođene slikovnice pružaju mogućnost interaktivnog sudjelovanja djeci s različitim odstupanjima od urednog komunikacijsko-jezično-govornog razvoja, a pozitivni učinci pojavljuju se i kod populacije urednog razvoja. Cilj je ovog istraživanja bio ispitati uspješnost pripovijedanja nakon čitanja prilagođene slikovnice u odnosu na standardnu slikovnicu. Pripovjedne sposobnosti, promatrane na makrostrukturalnoj razini, ispitane su na uzorku od 30 djece kronološke dobi između 5;07 i 6;07 godina, urednog kognitivnog i jezičnog razvoja. Za potrebe istraživanja korištene su dvije priče, Mačka i Pas, koje su dio instrumenta MAIN - hrvatska inačica: Višejezični instrument za ispitivanje pripovijedanja. Rezultati su pokazali kako se statistički značajne razlike pojavljuju u području razumijevanja sadržaja te uporabi riječi kojima se izražavaju unutarnja stanja likova. Nisu pronađene značajne razlike u cjelokupnoj strukturi priče i na većini razina strukturalne složenosti. Dobiveni rezultati upućuju na potrebu za daljnjim istraživanjima u ovom području kako bi se stvorili temelji za logopedsku praksu utemeljenu na dokazima. Ključne riječi: prilagođena slikovnica, pripovjedne sposobnosti, složene komunikacijske potrebe, MAIN - hrvatska inačica: Višejezični instrument za ispitivanje pripovijedanja
25
Pasuljević Shimwell, Lidija P. "ISTRAŽIVANJE KOGNITIVNO-AKADEMSKE JEZIČKE SPOSOBNOSTI UČENIKA UKLJUČENIH U SRPSKO-FRANCUSKU CLIL NASTAVU U SRBIJI: ANALIZA REZULTATA TESTIRANJA IZ PREDMETA ISTORIJA NA FRANCUSKOM JEZIKU." Методички видици 9, no. 9 (2018): 297. http://dx.doi.org/10.19090/mv.2018.9.297-317.
Full textAbstract:
Predmet istraživanja rada je ispitivanje pisane recepcije iz predmeta Istorija na francuskom jeziku među učenicima koji su uključeni u dvojezičnu srpsko-francusku nastavu prema CLIL modelu. Cilj rada je da utvrdimo da li se zahvaljujući CLIL nastavi kod učenika razvija kognitivno-akademska jezička sposobnost (eng. CALP) francuskog jezika. U istraživanju su učestvovali učenici četvrtog razreda dvojezičnih odeljenja iz Treće beogradske gimnazije i Desete gimnazije „Mihajlo Pupin”. Ispitanici su radili test iz predmeta Istorija na francuskom jeziku, koji se sastoji od zadataka vezanih za razumevanje pročitanog teksta i leksiku koja je u njemu upotrebljena. Prilikom analize rezultata primenili smo kvalitativno-kvantativnu i deskriptivnu metodu. Rezultati testiranja pokazuju da CLIL nastava daje rezultate, te da učenici na kraju školovanja imaju razvijenu CALP kompetenciju.
26
Miklič, Tanja. "Vidiki učenja tujih jezikov na univerzi za tretje življenjsko obdobje." Andragoška spoznanja 24, no. 2 (2018): 57–75. http://dx.doi.org/10.4312/as.24.2.57-75.
Full textAbstract:
V prispevku uvodoma predstavljamo teoretska izhodišča učenja tujih jezikov v tretjem življenjskem obdobju. Ukvarjanju z jezikom v poznejših letih se priznava pomembnost, a se ta osredinja pretežno na nejezikovne cilje, kot sta ohranjanje kognitivnih sposobnosti in socialna vključenost. Starejši odrasli in njihovi učitelji so tako nemalokrat prepuščeni lastni iznajdljivosti pri iskanju poti do uspešnega učenja. V empiričnem delu pa so predstavljeni rezultati raziskave, katere namen je bil ugotoviti ustreznost učnega gradiva in oblik ter metod za učenje tujega jezika v tretjem življenjskem obdobju. Raziskava je potekala na Univerzi za tretje življenjsko obdobje v Ljubljani v februarju 2015 in je vključevala 218 udeležencev1 različnih jezikovnih tečajev. Iz rezultatov raziskave izhaja, da učno gradivo, struktura učnega procesa ter učne oblike in metode niso zadosti usklajeni z zdravstvenimi omejitvami ciljne skupine ter sodobnimi andragoškimi in gerontološkimi spoznanji. Predlagani so možni ukrepi za odpravo pomanjkljivosti učnega procesa.
27
Bračič, Ajda. "Poimenovanje urbane krajine kot orodje reapropriacije mesta." Ars & Humanitas 13, no. 2 (2019): 231–44. http://dx.doi.org/10.4312/ars.13.2.231-244.
Full textAbstract:
Skozi zgodovino je človek oblikoval bogato besedišče, ki poimenuje posamezne geografske pojave in forme krajine, s katerimi je tisočletja živel in jih spoznaval. Ko si človek prisvoji naravno krajino, pa ta ne izgine, temveč postane nov habitat, grajeno tkivo, in tako ponuja drugačno paleto pojavov. S tvorjenjem novih izrazov za prostor ozaveščamo svojo urbano okolico ter jo pretvarjamo v zaznavno družbeno krajino. Bogastvo kompleksnega urbanega prostora in mejnih območij med naravnim in grajenim ostaja v veliki meri nepoimenovano. Cesta, ulica, avenija, stolpnica, trg – do sem naša jezikovna in kognitivna sposobnost še sežeta. Kaj pa vse majhne variacije, ki jih zaznamujejo in razločujejo med seboj? Kako bi ti označevalci vplivali na našo percepcijo prostora mesta? Članek s pomočjo analize načinov generiranja sodobne urbane krajine ter procesov poimenovanja prostora razišče prostorsko besedotvorje kot potencialno možnost vzgajanja pomenljive povezave med uporabnikom in mestom ter kot orodje reapropriacije mestnega prostora.
28
Jovanović, Veljko, Snežana Tovilović, Zdenka Novović, and Mikloš Biro. "Predikcija školskog postignuća i konativnog funkcionisanja romske i neromske dece." Primenjena psihologija 3, no. 3 (2010): 239–54. http://dx.doi.org/10.19090/pp.2010.3.239-254.
Full textAbstract:
Rad je posvećen proveri validnosti predikcije školskog postignuća dece različitog socio-ekonomskog statusa putem procene kognitivnih sposobnosti Testom zrelosti za školu (TZŠ). Ispitano je 142 dece podeljene u tri grupe: grupu dece romskog porekla (46 ispitanika) i dve grupe dece ne-romskog porekla – iz porodica sa niskim socio-ekonomskim statusom (48) i iz porodica sa prosečnim socio-ekonomskim statusom (48). Rezultati su pokazali da test u celini i svi suptestovi TZŠ imaju umerene pozitivne korelacije (većina je u rasponu od 0.45 do 0.50) sa školskim uspehom i ocenama iz Srpskog jezika i Matematike. Ispitivanje povezanosti sa učiteljskom procenom različitih konativnih faktora pokazuje da su suptestovi TZŠ u najvećoj meri povezani sa procenom samopouzdanja, zainteresovanosti i radnih navika deteta. Najniže korelacije su sa procenom discipline, prihvaćenosti deteta i stavom deteta prema školi. Primenom Multiple regresione analize dobija se rezultat koji ukazuje da su dva suptesta TZŠ – Informisanost i Slaganje kocaka – značajni prediktori školskog uspeha, ali da se kao značajni prediktori pojavljuju i pripadnost grupi i socio-ekonomski status.
29
Zidar, Lea, Valerija Begić, Marijana Bastić, and Ines Radanović. "Razumijevanje koncepata ravnoteže i međuovisnosti kod učenika u dobi od 13 godina." Educatio biologiae, no. 4 (December 28, 2018): 35–51. http://dx.doi.org/10.32633/eb.4.3.
Full textAbstract:
Cilj ovog istraživanja je utvrditi razumijevanje makrokoncepta Ravnoteža i međuovisnost u živome svijetu, na temelju odgovora učenika 7. razreda osnovne škole na zadatke sa Županijskog natjecanja iz Biologije 2018. godine. Odgovori učenika analizirani su u svrhu procjene sposobnosti učenika u rješavanju zadataka viših kognitivnih razina uz navedeni makrokoncept te uz zadatke koji povezuju više makrokoncepata. Analiza odgovora učenika uključivala je specifično kodiranje odgovora i tumačenje biološkog značenja odgovora učenika. Tijekom analize učeničkih odgovora utvrđeni su problemi i miskoncepcije osobito vezani uz koncept Međuovisnost živog svijeta i okoliša. Statistički značajna razlika utvrđena je kod miskoncepcija i problema vezanih uz proces disanja, te uz načine i uvjete prijenosa malarije. Izdvojeni problemi i miskoncepcije dati će jasnu sliku razumijevanja navedenog makrokoncepta, te će omogućiti učiteljima biologije bolje planiranje nastave pri obradi nastavnih sadržaja koji pružaju kontekst za poučavanje ovog makrokoncepta. Miskoncepcije koje su utvrđene tijekom analize, ukazuju na nužno osuvremenjivanje nastave biologije, te na veću potrebu korištenja primjene znanja, a manje reprodukcije, s naglaskom na iskustveno učenje i što samostalnije učeničke aktivnosti tijekom nastave biologije.
30
Barać, Bruno, and Anita Vulić-Prtorić. "Što ustvari ispituje Test očiju? Neke metodološke teškoće ispitivanja teorije uma Testom očiju." Klinička psihologija 9, no. 2 (2016): 217–38. http://dx.doi.org/10.21465/2016-kp-2-0002.
Full textAbstract:
Test čitanja misli iz očiju (Reading the Mind in Eyes Test – RMET, Baron-Cohen, Wheelwright, Hill, Raste i Plumb, 2001) ili kraće Test očiju jedan je od najčešće korištenih mjernih instrumenata za procjenu teorije uma u odraslih i to kako u istraživanjima, tako i u kliničkoj praksi. No, koliko god bio popularan, rijetki su radovi u kojima se navode psihometrijski pokazatelji za taj test. Stoga su u ovom radu postavljena dva glavna cilja: provesti analizu podataka iz dosadašnjih istraživanja u kojima se navode psihometrijski pokazatelji ovog testa, i usporediti ih s psihometrijskim karakteristikama dobivenim u uzorku ispitanika u našoj populaciji. U istraživanju je sudjelovalo 97 ispitanica, studentica psihologije u Zadru. Osim Testa očiju korišten je Zadatak kratke priče (SST), kojim se ispituje kognitivna teorija uma, te Upitnik empatije (EPQ–IVE/A) i Torontska skala aleksitimije (TAS–20). Podaci iz dosadašnjih istraživanja upozoravaju na brojne teškoće u konceptualizaciji Testa očiju, a analiza rezultata ispitivanja u našem uzorku nije doprinijela boljem razumijevanju predmeta mjerenja ovog testa. Osim niske pouzdanosti i upitne faktorske strukture, utvrđeno je da ne postoji povezanost s mjerama empatije i aleksitimije, te drugog aspekta teorije uma mjerenog Zadatkom kratke priče (SST). S obzirom na to da je do danas Test očiju zauzeo važno mjesto u procjeni interpersonalnog funkcioniranja, te sposobnosti prepoznavanja emocija i procesiranja socijalnih informacija u kliničkim uzorcima, predlažu se postupci za moguća poboljšanja ovog mjernog instrumenta. Ključne riječi: Test očiju, teorija uma, empatija, aleksitimija
31
Zulić, Marija, Nina Brkić- Jovanović, and Vanda Hájková. "PREDIKTORI SOCIJALNE PARTICIPACIJE KOD DECE SA CEREBRALNOM PARALIZOM U OSNOVNIM ŠKOLAMA U REPUBLICI SRBIJI." Педагошка стварност 64, no. 1 (2019): 3–22. http://dx.doi.org/10.19090/ps.2018.1.3-22.
Full textAbstract:
Pojam socijalna participacija predstavlja kvalitet interakcije između individue i njenog okruženja. Danas se uspešno participovanom osobom smatra pojedinac koji je aktivno uključen u život zajednice a ne osoba koja samo može ili želi da se uključi u aktivnosti sredine u kojoj živi. Cerebralna paraliza (CP) podrazumeva pre svega poremećaj razvoja pokreta i posture sa čestim dodatnim simptomima kao što su senzorna, intelektualna, govorna, druga neurološka oštećenja, psihološke i emocionalne smetnje. S obzirom na činjenicu da je ustanovljeno da je kvalitet participacije učenika sa CP u školskom okruženju veoma važan indikator njihove uspešne društvene participacije u budućnosti, smatramo da je dublje razumevanje faktora koji utiču na njihovu društvenu uključenost tokom osnovnoškolskog obrazovanja od velikog značaja za unapređenje kvaliteta njihovog života.
 Glavni cilj ovog rada je da identifikuje faktore koji unapred mogu da determinišu kvalitet socijalne participacije učenika sa CP u osnovnim školama u Srbiji. Studija obuhvata 75 dece sa CP između 6 i 12 godina koja pohađaju osnovne škole od prvog do šestog razreda u četiri oblasti Republike Srbije. Glavni upitnik korišćen u ovom istraživanju je prvi i treći deo upitnika The School function assessment (prev. Procena školskog funkcionisanja). Takođe su uzete u obzir i vrednosti grubih motoričkih funkcija (izmerene pomoću GMFCS - Gross motor function classification system (prev. Sistem klasifikacije grubih motoričkih funkcija) i manipulativne spretnosti (izmerene MACS skalom – Manual ability classification system (prev. Sistem klasifikacije manuelnih sposobnosti)) za svakog pojedinačnog učenika.
 Rezultati pokazuju detaljan uvid u nivo socijalne participacije učenika sa CP u osnovnim školama u Srbiji i objašnjavaju potencijalne faktore koji mogu da utiču na njihovu socijalnu participaciju: nivo grubih motornih funkcija, manipulativna spretnost, kognitivni status i uzrast učenika.
32
Uršič, Katarina, and Martina Bürger Lazar. "Kliničnopsihološka obravnava otrok in mladostnikov s tumorjem osrednjega živčnega sistema." Slovenian Medical Journal 88, no. 7-8 (2019): 376–84. http://dx.doi.org/10.6016/zdravvestn.2890.
Full textAbstract:
V Sloveniji v povprečju letno zboli okoli 20 otrok in mladostnikov s tumorji osrednjega živčnega sistema (tumorji OŽS), kar predstavlja približno 20 % vseh bolnikov, zdravljenih na Kliničnem oddelku za otroško hematologijo in onkologijo Pediatrične klinike (KOOHO). Otroci s tumorji OŽS potrebujejo celostno interdisciplinarno obravnavo, del katere je tudi ustrezna kliničnopsihološka diagnostika in celostna nevrokognitivna rehabilitacija, ki je zaradi zelo pogostih kognitivnih in psihosocialnih posledic bolezni ter zdravljenja, bistvenega pomena. Izvaja jo klinični psiholog, ki je član stalnega tima KOOHO. Kliničnopsihološko in nevropsihološko spremljanje otroka se prične že med samim zdravljenjem, po zaključenem zdravljenju in nato sledi redno spremljanje na 2 – 3 leta oziroma ob opozorilu staršev ali lečečega pediatra onkologa na pomembne spremembe v funkcioniranju otroka. Ocenjujemo splošno inteligentnost, šolske dosežke, izvršilne funkcije, pozornost in koncentracijo, spomin in učenje, nevro-senzorično zaznavo, vidno-prostorske in vidno-gibalne sposobnosti, zaznavno procesiranje, hitrost procesiranja, govor, prilagoditvene spretnosti, čustvovanje, vedenje in kakovost življenja. S prepoznavo vrste in resnosti dolgoročnih posledic bolezni in zdravljenja, lahko otroku ali mladostniku nudimo individualna priporočila za ukrepe in prilagoditve ter ustrezno zgodnjonevrorehabilitacijo, ki ima pomembno vlogo pri razvoju neodvisnosti in avtonomnosti v odrasli dobi.
 Kakovostna celostna obravnava otrok s tumorji OŽS vpliva na preživetje bolnikov, zmanjšuje pozne posledice zdravljenja in omogoča otrokom in kasneje odraslim čim boljšo kakovost življenja na področju zdravja, izobraževanja, zaposlitve, partnerskih in družinskih odnosov. Pri otrocih in mladostnikih z neozdravljivim možganskim tumorjem pa je pomembna zgodnja vključitev v interdisciplinarno paliativno oskrbo, z namenom vzdrževanja optimalne kakovosti življenja bolnika in svojcev v dani situaciji. Gre zaaktivno, celostno oskrbo bolnikov ter pomoč njihovim bližnjim tako v času bolezni kot tudi v procesu žalovanja.
33
Ostojić, Ljerka. "Kritički osvrt na konceptualne i metodološke probleme u istraživanjima evolucije socijalne kognicije na primjeru kooperativnoga rješavanja problema." Psihologijske teme 29, no. 3 (2020): 607–29. http://dx.doi.org/10.31820/pt.29.3.7.
Full textAbstract:
Jedno je od glavnih istraživačkih područja u socijalnoj kogniciji životinja kooperativno rješavanje problema, tj. kognicija kod međusobne suradnje životinja. Smatra se da je socijalna kognicija evoluirala zbog zahtjeva koje donosi život u grupama i često se drži adaptacijom za takav život. Analiza socijalnoga učenja, drugoga istraživačkog područja unutar socijalne kognicije, pokazala je da je ta pretpostavka u literaturi prouzročila dva problema. Prvo, postoji pristranost prema testiranju socijalnih vrsta, i drugo, postoji a priori pretpostavka da je socijalno učenje kvalitativno drugačije od individualnoga. Ta dva problema nisu nužno ograničena na socijalno učenje, nego mogu biti prisutna i u drugim poljima unutar istraživanja socijalne kognicije. Primjena slične analize na kooperativno rješavanje problema ukazuje da i u tome području postoje oba problema. Prvo, empirijska se istraživanja provode ponajprije na vrstama koje su socijalne i na onima koje pokazuju kooperativna ponašanja u divljini. Drugo, pretpostavka da se kooperativno rješavanje problema temelji na specifično socijalnim kognitivnim sposobnostima implicirana je u velikome dijelu literature. Moguće je da je to rezultat miješanja različitih komponenti unutar kognitivnoga procesa: koja je informacija potrebna za uspješnu kooperaciju i kako se ta informacija stječe. Dok prva komponenta mora uključivati informaciju o drugome pojedincu, ne postoji indikacija da se druga komponenta mora razlikovati od već poznatih, općenamjenskih mehanizama. Ta dva problema sprečavaju sistematsko ispitivanje razlika između vrsta i ometaju istraživanje evolucije kooperativnoga rješavanja problema.
34
Nesimović, Nejra. "JEZIČKI RAZVOJ." Zbornik radova Islamskog pedagoškog fakulteta u Bihaću 3, no. 3 (2010): 245–67. http://dx.doi.org/10.52535/27441695.2010.3.245-267.
Full textAbstract:
Jezik je najsavršeniji sistem znakova pomoću kojega se izražavaju ideje, saopćavaju i prenose misli, želje i osjećaji, i socijalna je pojava. Tumačenja o nastajanju jezika i govora dale su brojne teorije i psiholingvističke škole, ali kako bismo dobili što kompletniju sliku, moramo biti eklektični, tj. trebamo sagledati i analizirati više pristupa i napraviti sintezu. Priroda je osigurala urođenu sposobnost za usvajanje jezika, ali bez socijalnog okruženja i stimulacije te kognitivnog razvoja, govor ne bi mogao biti usvojen. Razvoj govora nije prepušten slučaju, već prati određen pravac: u dobi od šest mjeseci djeca guču, javlja se slogovanje; u dobi od od osam mjeseci djeca savladavaju neka osnovna pravila govora; između 10. i 12. mjeseca izgovore svoju prvu riječ, a nakon toga se fond riječi brzo povećava, da bi u dobi do 18. mjeseca većina djece aktivno vladala rječnikom od oko 50 riječi koje izgovaraju, i oko 100 riječi koje razumiju. Između 6. i 12. godine jezički razvoj je stabilniji i mirniji od jezičke eksplozije tokom predškolskog perioda. Neophodno je komunicirati s djecom već od samoga rođenja. U protivnom će mozak djeteta biti „paraliziran“ na jezičke stimuluse i na generiranje riječi. Kao dokaz mnogi istraživači navode slučajeve „divlje djece“, kojima je jezička stimulacija bila uskraćena, posebno tokom kritičnog perioda za usvajanje govora. Bez obzira što su djeca bila fizički zdrava, nisu bila u stanju da kasnije sastave niti jednu najprostiju rečenicu. Zanimljivo je napomenuti i na postojanje još jednog vida govora, koji je u službi razvoja jezika. To je unutrašnji govor koji se javlja između 3 i 4 godine, a iščezava polaskom djeteta u školu. Manifestira se kao glasni govor koji nije upućen sagovornicima, nego predstavlja prijelaznu fazu govora kao sredstva komunikacije u govor kao govor mišljenja. Drugi naziv koji se upotrebljava za ovaj govor je egocentrični govor, a veliki doprinos u izučavanju i razumijevanju njegove svrhe dali su Vigotsky i Piaget.
35
Nevena, Bulajić. "RAZMATRANJE MOGUĆNOSTI PRIMENE „SCAFFOLDING“-A U SAVREMENOM VASPITNO-OBRAZOVNOM PROCESU." Zbornik Odseka za pedagogiju, no. 26 (November 13, 2017): 31–50. http://dx.doi.org/10.19090/zop.2017.26.31-50.
Full textAbstract:
„Scaffolding“[1] je savremeni pedagoški pristup koji su uveli Wood i saradnici (1976) pokušavajući da, polazeći od pedagoških pogleda Lava Semjonoviča Vigotskog, utvrde najvažnije komponente podučavanja. Promene u novom veku utiču na demografski profil ranog detinjstva koji se u učionici brzo menja, te je neophodno i naše teorije, ideje i vaspitno-obrazovnu praksu menjati. Jedna od najvećih debata u oblasti ranog detinjstva jeste definisati ulogu usmerenog nastavnika u pristupu koji dete stavlja u centar vaspitno–obrazovnog procesa. Razmatranjem suštine „scaffolding“-a, zasnovanog na interakciji, ko-konstrukciji, intersubjektivnosti i značaju uloge odraslog u maksimalizaciji detetovih potencijala i razvoju metakognicije u različitim domenima razvoja (kognitivni, socijalni, emocionalni, fizički i domen jezika), ukazujemo na njegovu pedagošku vrednost i valentnost. Brojne protivrečnosti postmodernog poimanja detinjstva ukazuju na potrebu za pedagoškim pristupom zasnovanim na širokom polju intersubjektivnosti, koji pretpostavlja upravo primenu “scaffolding“-a. Analizom raspoložive naučno-istraživačke građe, upotpunjujemo u literaturi najčešće prisutno shvatanje “scaffolding“-a, kao procesa u kojem se detetu u podržavajućem okruženju obezbeđuju izazovni zadaci i aktivnosti kojima se podstiče njegova sposobnost samostalonog rešavanja problema. Povodom toga, otvaramo pitanje o mogućnosti njegove integracije u našu pedagošku praksu i adekvatnog prevoda termina na našem jeziku u cilju njegovog lakšeg prihvatanja, poimanja i upotrebe u pedagoškoj teoriji i praksi.
 
 [1] Termin „scaffolding“ su prvi put uveli sledbenici Vigotskog, Wood, Bruner i Ross (Berk, Winsler, 1995: 20) razvijajući njegovu teoriju. Ovaj termin našao se posebno pogodnim za slikoviti opis procesa “podupiranja” učenja i razvoja u okviru zone narednog razvoja, o kojem je govorio Vigotski sa stanovišta saradnje deteta sa odraslom osobom (vaspitač, učitelj, nastavnik, roditelj, sposobniji vršnjak). U doslovnom prevodu na srpskom jeziku označava „skele“ i ova metafora konotira veoma specifičan sistem socijalne podrške za detetove napore, koji je brižljivo podešen prema njihovim potrebama (Berk, Winsler 1997: 20). U literaturi na našem govornom području srećemo prevod: „vođena participacija“ i „aproprijacija“ (Slunjski 2012: 108-113). Međutim, zbog neadekvatnog jezičkog prevoda, koji ne obuhvata sve elemente ovog pristupa, koje ćemo dalje razmatrati, zadržavamo termin “scaffolding” u tekstu koji najviše odgovara kontekstu o kojem je reč.
36
Kos, Nataša, Maruša Brcar, Marko Brcar, and Tomaž Velnar. "Izboljšanje dinamičnega ravnotežja z uporabo lestvice za oceno funkcionalnosti hoje (FGA) v fazi akutne nevrorehabilitacije pri nevrokirurških bolnikih." Slovenian Medical Journal 89, no. 3-4 (2020): 149–59. http://dx.doi.org/10.6016/zdravvestn.2953.
Full textAbstract:
Izhodišče: V akutni fazi nevrorehabilitacije imajo bolniki po nevrokirurških posegih pogosto motnje statičnega kot tudi dinamičnega ravnotežja. Lestvica za oceno funkcionalnosti hoje (angl. FGA) omogoča oceniti dinamično ravnotežje med hojo in je primerna za izvajanje specifičnih kompleksnih gibalnih spretnosti in temu primernih ravnotežnih odzivov. Namen raziskave je ugotoviti stopnjo izboljšanja dinamičnega ravnotežja pri bolnikih po odstranitvi vestibularnega tumorja z uporabo lestvice za ocenjevanje funkcionalnosti hoje, ki smo jo uporabili kot vadbeno orodje v času hospitalizacije.Metode: V prospektivno raziskavo smo vključili 10 bolnikov po kirurški odstranitvi vestibularnega tumorja, ki so bili sposobni slediti navodilom in so na Kratkem preizkusu spoznavnih sposobnosti (KPSS) dosegli več kot 25 točk od 30 možnih in dobili oceno po indeksu Barthelove več kot 8 od 20 točk. Med hospitalizacijo smo vse bolnike vključili v individualno prilagojeni program ravnotežnih spretnosti s poudarkom na različnih funkcijskih in kognitivnih nalogah, ki jih vključuje lestvica FGA, in jo uporabili kot učinkovito vadbeno orodje. Kot merilno orodje pa smo lestvico FGA uporabili za oceno dinamičnega ravnotežja ob odpustu bolnikov iz bolnišnice v domače okolje in ponovno po treh mesecih od odpusta. Bolniki so dobili tudi pisna navodila in posnetke vaj na DVD- ju za ustrezno nadaljevanje izvajanja dejavnosti v domačem okolju.Rezultati: Povprečna starost vključenih bolnikov (6 žensk, 2 moška, 2 najstnika) je bila 39,5 let (razpon 18–57 let). Hospitalizacija je povprečno trajala 10,5 dni (razpon od 7 do 14 dni). Šest bolnikov je ob odpustu iz bolnišnice po lestvici FGA dobilo oceno od 8–14/30, štirje bolniki pa vrednosti 16–20/30, kar kaže na prisotnost zmernih do hudih motenj dinamičnega ravnotežja. Tri mesece po odpustu je 7 bolnikov doseglo več kot 22 točk (od 24–28/30), kar pomeni, da so imeli blage motnje dinamičnega ravnotežja, 3 bolniki so dosegli manj kot 22 točk (od 14–18/30), kar pomeni, do so imeli med hojo zmerne do hude motnje dinamičnega ravnotežja, zato so potrebovali nadzor ali pomoč druge osebe. V naši raziskavi je minimalno izračunano zaznavno spremembo 4 točke po FGA preseglo 70 % bolnikov, kar kaže na izboljšanje dinamičnega ravnotežja.Zaključek: Lestvica za oceno funkcionalnosti hoje se je izkazala kot odlično vadbeno orodje za odkrivanje motenj in izboljšanje dinamičnega ravnotežja, ki ugodno vpliva na specifične gibalne spretnosti in tako olajša bolnikovo delovanje v domačem okolju.
37
AVBELJ, MATEJ. "PRIHODNOST SKUPNE VARNOSTNE IN OBRAMBNE POLITIKE EVROPSKE UNIJE IN USTAVNO VPRAŠANJE." CONTEMPORARY MILITARY CHALLENGES, VOLUME 2021/ISSUE 23/3 (September 17, 2021): 79–82. http://dx.doi.org/10.33179/bsv.99.svi.11.cmc.23.3.rec.
Full textAbstract:
Trditev, da je Evropska unija (EU) na razpotju, je prepogost, pravzaprav kar zastarel kliše. Danes pogosteje najdemo mogoče celo natančnejšo trditev, da se EU spoprijema z eksistencialno krizo. To ni le mnenje akademikov, temveč retorika, ki je vse bolj prisotna v političnih, usmeritvenih in strateških dokumentih EU. Zaradi spreminjajočega se in vedno slabšega regionalnega in globalnega varnostnega okolja, ki je odkrito ogrozilo obstoj EU, so se povečale zahteve po resnični in stabilni skupni varnostni in obrambni politiki EU (SVOP), ki pa ni nič novega. Ima namreč dolgo zgodovino s številnimi vzponi in padci, podobno kot proces evropskega povezovanja. Pri slednjem se skrbi za nacionalno suverenost in s tem povezane nacionalne, čeprav prepogosto preozko umerjene prednostne naloge poskušajo usklajevati z normativnimi ambicijami in slovesnimi izjavami, pripravljenimi kot odgovor na resnično naraščajočo skrb za varnost. Kako so v težkih časih SVOP EU in njene države članice krmarile med Scilo nacionalnih suverenih obrambnih prednostnih nalog in Karibdo objektivnih potreb nadnacionalnega sodelovanja? Kateri so trenutno najaktualnejši varnostni izzivi? Kaj bi lahko ali morali storiti za izboljšanje SVOP in ali glede na njen prihodnji razvoj obstajajo razlogi za pesimizem ali optimizem? To so vprašanja, ki jih tematska številka Sodobni vojaški izzivi, posvečena SVOP, obravnava v petih člankih, ki so jih napisali akademiki s področja prava, mednarodnih, družboslovnih in varnostnih ved ter strokovnjaki za varnost in obrambo. Slika, ki je nastala iz člankov v tej izdaji, je pestra. Skromni optimizem v smislu napredka mehanizmov SVOP je pomešan z obžalovanjem zaradi zamujenih priložnosti, prepogosto zaradi kulture neusklajenosti, in pomisleki v zvezi s spremembami v celotnem globalnem modelu upravljanja. Slednje je predvsem tema Senčarjevega članka, ki prepričljivo pokaže, kako sta v zadnjih 20 letih evropski konsenz in miselnost obdobja po hladni vojni, vpeta v kantovske ideale liberalne demokracije, pravne države, zaščite človekovih pravic in solidarnosti v državah in med njimi, postopoma, a skoraj neopazno, prepustila prostor hobbesovskemu strateškemu in konkurenčnemu svetovnemu redu, ki so ga spodbudili interesi po nacionalni suverenosti. Kljub temu zaradi tehnološkega napredka razpad konsenza po hladni vojni in posledična sprememba paradigme prinašata nove, še neraziskane varnostne grožnje, ki ne vplivajo na nič drugega kot na naše razmišljanje. Kot Senčar tudi jasno pokaže, bosta sodobno in še posebej prihodnje vojskovanje usmerjena proti našim glavam, s ključnim poudarkom na kognitivni dimenziji, zato morajo EU in njene države članice, še posebej glede na vodilno revizionistično silo Rusijo, vlagati v kognitivne vidike SVOP. Toda EU mora za to imeti potrebne in ustrezne pristojnosti, podprte z zadostno nacionalno politično voljo. Preostali štirje članki so namenjeni prav preučevanju tega vprašanja. Članek Katarine Vatovec se zdi najbolj optimističen. Avtorica govori o procesu tako imenovane komunitarizacije obrambnih politik EU in opredeljuje potrebne družbeno-politične razloge za krepitev tega procesa v prihodnosti. Po njenem mnenju je s pomočjo zadostne politične volje, ki izhaja iz dejanskih izkušenj, mogoče postopoma uvesti komunitarizacijo, ki je tradicionalno pomenila, da se neko področje politike iz medvladnega prenese v nadnacionalni steber, za katerega velja redni zakonodajni postopek. Ta temelji na glasovanju s kvalificirano večino, katerega izplen je odvisen od uspešno izvedenih političnih pobud in vse večje ozaveščenosti o naraščajočih varnostnih grožnjah. Medtem ko po mnenju avtorice prihodnost evropske obrambne unije ostaja v rokah držav članic in medvladnega sodelovanja, so po pomembnem preboju z Lizbonsko pogodbo številni institucionalni, pravni, politični, mehki pravni in finančni ukrepi okrepili delovanje obrambne politike EU in jo hkrati vodili v smeri nadaljnje komunitarizacije. Članek Dicka Zandeeja govori o podobni normativni premisi. Avtor je namreč prepričan, da se skupna varnostna in obrambna politika spoprijema z dilemo, ali naj naredi preboj ali še naprej životari. Zanj je odgovor nedvoumen. Potreben je preboj, ki bi zapolnil vrzel med retoričnimi zavezami in dejanji. Priložnost za to ponuja Strateški kompas. Zamišljen je kot konkretno, ambiciozno in uporabno orodje, ki naj bi z oprijemljivimi smernicami oblikovalo varnostno-obrambno vlogo EU v naslednjih petih ali desetih letih. Po Zandeejevem mnenju za dosego tega cilja ni potrebno nič drugega kot realno razmišljanje. Članek se tako konča z opredelitvijo osmih konkretnih in realnih ukrepov, s katerimi bi se EU lahko prebila iz trenutnega statusa quo v SVOP, da bi lahko resnično postala globalna sila, preden bo prepozno. Prispevek Aleksandre Koziol povsem primerno dopolnjuje Zandeejevega, ko normativno podlago podkrepi z nekaj empirične vsebine. Opisuje aktualno varnostno-obrambno udejstvovanje EU v Evropi in tujini, velike izzive, ki jih to predstavlja, in dejansko zmožnost EU, da se z njimi spopade. Ta zmogljivost ostaja razmeroma šibka in včasih vprašljiva zaradi različnih političnih, organizacijskih, finančnih in včasih tudi ad hoc razlogov. Slednji se trenutno najbolj kažejo v obliki epidemije covida-19, ki je, kot dokazuje avtorica, pomembno oslabila ambicijo Evropske komisije, da prevzame vlogo geopolitične komisije. Po avtoričinem mnenju je za prihodnji razvoj SVOP odločilno, da EU hkrati gradi na civilni in vojaški strani SVOP ter razvija svoje zmogljivosti za zgodnje opozarjanje, zgodnje ukrepanje in hitro odzivanje. Članek Jelene Juvan kot zadnji, potem ko opiše zgodovinski razvoj SVOP v kontekstu evropskega povezovanja, zre v njeno prihodnost. Pri tem posebno pozornost namenja vlogi majhnih držav članic, kot je Slovenija. Avtorica ugotavlja, da velikost je pomembna in da bi lahko razvoj nadnacionalnih varnostnih in obrambnih struktur še posebej koristil majhnim državam članicam. Njihova sposobnost oblikovanja razvoja SVOP je namreč najbolj omejena, razen če vlagajo v specializacijo in sodelovanje ter preudarno izkoristijo priložnost, ko predsedujejo Svetu EU, v svoji vlogi posredovanja in nekoliko tudi določanja programa. Čeprav bo čas pokazal, kako bo Slovenija izkoristila svojo priložnost kot predsedujoča Svetu EU, avtorica članka vztraja, da je predvsemi pri majhnih državah članicah z omejenimi človeškimi in finančnimi viri določanje prednostnih nalog SVOP najpomembnejše. Ko so te določene in sporazumi sklenjeni, jih je treba tudi izpolniti. V nasprotnem primeru začne prevladovati kultura neupoštevanja predpisov, zaradi česar ostane SVOP le na pol zgrajena hiša. Pet člankov iz te številke, ki sem jih recenziral, še enkrat potrjuje Kintisov vtis, da je področje SVOP bolj kot katero koli drugo področje politike EU razpeto med ambicijami in paraliziranostjo. To je predvsem posledica neskladja med stalno spreminjajočimi se varnostnimi in obrambnimi izzivi, ki jih povzroča vse bolj dinamično globalno okolje, in resnično zmožnostjo EU, da jih rešuje. Ta je odvisna od nacionalne politične volje. Članki v tej številki odražajo zaskrbljenost zaradi počasnega napredka skupne varnostne in obrambne politike, vendar jo poskušajo premagati tudi tako, da predstavijo nekaj novih predlogov, ali vsaj z odpiranjem pravih vprašanj. Na koncu bo skupna varnostna in obrambna politika lahko resnično, kakovostno in zahtevam ustrezno napredovala šele, ko se bo oblikovalo soglasje o pravni in politični naravi EU. Dokler bo slednja ostala v sedanji hibridni obliki sui-generis, bo tudi SVOP obtičala med ambicijami in paraliziranostjo. Operacionalizacija SVOP in njen resnično funkcionalni značaj zato zahtevata, da se najprej obravnava ustavno vprašanje narave, predmeta in namena Evropske unije.
38
Bakračevič, Karin, Veronika Horvat, Vojko Kavčič, and Anja Knez. "Učinek kognitivnega računalniškega treninga pri aktivnih starejših odraslih." Psihološka obzorja / Horizons of Psychology, May 7, 2021, 34–46. http://dx.doi.org/10.20419/2021.30.538.
Full textAbstract:
Staranje populacije in z njim povezani kognitivni upadi so s seboj prinesli povečano zanimanje za kognitivni računalniški trening kot eno od možnosti za ohranjanje kognitivnih sposobnosti. Namen naše raziskave je bil preveriti učinek kognitivnega računalniškega treninga na kognitivne sposobnosti ter povezanost tega učinka s predhodnimi kognitivnimi sposobnostmi in zadovoljstvom z življenjem pri populaciji aktivnih starejših odraslih. V raziskavo je bilo vključenih 46 udeležencev, od tega jih je bilo 25 deležnih kognitivnega računalniškega treninga, ostali pa so predstavljali pasivno kontrolno skupino. Obe skupini smo testirali s testno baterijo pred in po zaključeni intervenciji. Testna baterija je bila sestavljena iz demografskega vprašalnika in objektivnih testov kognitivnih sposobnosti. Rezultati so pokazali učinke kognitivnega računalniškega treninga na vidnoprostorske sposobnosti, pozornost, kratkotrajni in delovni spomin. V skladu s predvidevanji pa se razlike niso pokazale pri verbalnih sposobnostih. Prav tako smo ugotovili večji učinek kognitivnega računalniškega treninga pri posameznikih z nižjimi kognitivnimi sposobnostmi na vidnoprostorskem področju, na področju kratkotrajnega spomina, verbalne fluentnosti in hitrosti procesiranja informacij.
39
Slatenšek, Barbara, Vojko Kavčič, and Karin Bakračevič. "Učinek računalniškega kognitivnega treninga prostorske navigacije na kognitivne sposobnosti pri nadarjenih učencih." Psihološka obzorja / Horizons of Psychology, May 7, 2021, 101–11. http://dx.doi.org/10.20419/2021.30.532.
Full textAbstract:
Prostorska navigacija je kompleksna kognitivna sposobnost, ki je nujna za vsakodnevno delovanje v okolju in je odvisna od širokega spektra kognitivnih sposobnosti. Namen pričujoče raziskave je bil preveriti učinek računalniškega kognitivnega treninga prostorske navigacije na povečanje obsega kratkoročnega spomina, delovnega spomina, vidnoprostorskega spomina in besednega spomina ter na izboljšanje hitrosti procesiranja informacij in izvršilnih funkcij pri nadarjenih učencih. V raziskavi je sodelovalo 28 učencev iz 5. in 6. razreda osnovne šole, ki so bili identificirani kot nadarjeni učenci na različnih področjih in so na testu inteligentnosti (Standardne progresivne matrike [SPM]) dosegli nadpovprečen rezultat. V eksperimentalni skupini (13 učencev) so nadarjeni učenci izvajali kognitivni trening z nalogami virtualnega labirinta v osmih srečanjih po 45 minut enkrat tedensko, medtem ko je bila kontrolna skupina pasivna. Rezultati so pokazali, da je bil kognitivni trening učinkovit, saj so nadarjeni učenci v eksperimentalni skupini v primerjavi z učenci iz kontrolne skupine po končanem treningu z virtualnim labirintom dosegli statistično pomembno boljše rezultate pri hitrosti procesiranja in pri takojšnjem priklicu vidnoprostorskega spomina. Rezultati naše raziskave kažejo na učinkovitost kognitivnega treninga tudi pri nadarjenih učencih z višjimi kognitivnimi sposobnostmi.
40
Strojnik, Zala, and Anja Podlesek. "Učinkovitost kognitivnega treninga z zbirko Misleca pri otrocih v srednjem otroštvu." Psihološka obzorja / Horizons of Psychology, May 7, 2021, 88–100. http://dx.doi.org/10.20419/2021.30.533.
Full textAbstract:
Študije na področju učinkovitosti kognitivnega treninga ne kažejo enotnih rezultatov. Medtem ko so se v nekaterih pokazali pozitivni učinki treninga na fluidno inteligentnost ter druge kognitivne sposobnosti, se v drugih niso. Študij, ki bi preverjale učinkovitost kognitivnega treninga pri normativnih otrocih, je malo. Prav tako so redke študije, ki vključujejo večpodročni kognitivni trening. Namen naše raziskave je bil ugotoviti, kakšen je vpliv kognitivnega treninga v obliki rednega reševanja miselnih nalog iz zbirke Misleca na kognitivne sposobnosti v obdobju srednjega otroštva. V raziskavi je sodelovalo 38 otrok povprečne starosti 8 let in 5 mesecev (SD = 3 mesece), ki so bili po naključju razdeljeni na polovici, v eksperimentalno in kontrolno skupino. Po začetnih testiranjih fluidne inteligentnosti, verbalne fluentnosti, delovnega spomina, sposobnosti preklapljanja, inhibicije in vidno-prostorskega načrtovanja so se za eksperimentalno skupino pričeli treningi, ki so potekali v obdobju šestih tednov po trikrat na teden. Otroci so po vsakem posameznem treningu poročali o motivaciji za trening. Kontrolna skupina je bila pasivna. Po šestih tednih so sledila ponovna testiranja s kognitivnimi testi. Rezultati so pokazali pozitiven vpliv treninga na dosežke na Ravenovih Barvnih progresivnih matrikah kot meri fluidne inteligentnosti, medtem ko se učinek treninga na ostale kognitivne sposobnosti ni pokazal. Rezultati so prav tako pokazali, da se je zdel otrokom trening zanimiv in so bili večinoma motivirani pri reševanju nalog.
41
Kavčič, Vojko. "Uvod v kognitivni trening." Psihološka obzorja / Horizons of Psychology, May 7, 2021, 26–33. http://dx.doi.org/10.20419/2021.30.539.
Full textAbstract:
V zadnjih nekaj desetletjih se je izredno povečalo zanimanje za kognitivni trening in njegovo uporabo. Kognitivni trening (KT), ki je pogosto omenjen tudi kot umovadba, možganski trening ipd., opredeljujemo kot vodeno vadbo specifičnih nalog, običajno strukturiranih, z namenom izboljšanja umskih sposobnosti. Posamezniki lahko vadijo različne kognitivne procese, od pozornosti do različnih vrst spomina, izvršilnih sposobnosti, hitrosti procesiranja informacij in reševanja problemov. V tem članku je predstavlje-nih nekaj temeljnih značilnosti KT. Po kratki predstavitvi zgodovinskega ozadja KT sledi opis osnovnih parametrov KT, povzetih po metaanalizi Lampita idr. (2014). Posebej je predstavljen računalniški KT in njegove prednosti. Večina članka je namenjena razpravi o kriterijih za opredelitev uspešnosti kognitivnih treningov, s poudarkom na trajanju učinkov KT in daljnem transferu, tj. izboljšanju tistih umskih sposobnosti, ki niso bile neposredno vključene v KT. Omenjena je tudi nevroplastičnost kot možganska podlaga KT. Članek zaključuje, da bo potrebnih še veliko študij, ki bodo natančneje preučile vse potrebne lastnosti KT za dober, učinkovit in trajnejši uspeh, kakor tudi študij, ki bodo natančneje preučile izbor izhodnih mer za zanesljivo in veljavno merjenje učinkov KT. Področje KT je kljub vsemu obetavno področje psihologije, nevroznanosti in sorodnih disciplin, ki lahko veliko prispeva posamezniku in družbi.
42
Marušič, Uroš, Zdenka Milič Žepič, and Vojko Kavčič. "Učinkovitost računalniškega kognitivnega treninga v domovih starejših občanov." Psihološka obzorja / Horizons of Psychology, May 7, 2021, 47–54. http://dx.doi.org/10.20419/2021.30.537.
Full textAbstract:
Ohranjanje in krepitev fizičnega in kognitivnega zdravja je pri starejših osebah izziv, še posebej pri tistih, ki so podvržene pospešenim starostnim ali nevrodegenerativnim spremembam. Obstoječe nefarmakološke intervencije lahko stabilizirajo ali upočasnijo kognitivni upad, vendar se učinkovite preventivne tretmaje, ki bi zakasnili pojavnost simptomov, še raziskuje. Eden izmed nefarmakoloških tretmajev je kognitivni trening. Namen naše raziskave je bil oceniti izvedljivost in učinkovitost kognitivnega treninga z nalogo prostorske navigacije pri stanovalcih domov starejših občanov. Enaintrideset stanovalcev (povprečna starost 81,6 leta, razpon 69–94 let; povprečna ocena MoCA 22,8 točke, razpon 17–27; 7 moških) je bilo naključno razporejenih v kontrolno skupino ali intervencijsko skupino. Slednja je bila vključena v dvomesečni kognitivni trening (2-krat tedensko; skupaj 16 treningov), v katerem so udeleženci vadili učenje virtualnega labirinta. Vsi udeleženci raziskave so bili merjeni pred in po intervenciji na nevropsihološki ocenjevalni bateriji testov. Udeleženci kontrolne skupine niso prejeli nobene posebne obravnave in so tako sodelovali le na »pred in po« meritvah. Pomembne izboljšave so bile ugotovljene le pri Reyjevem testu slušno-besednega učenja (AVLT), kjer so udeleženci v intervencijski skupini značilno izboljšali svoj rezultat v primerjavi s kontrolno skupino. Kljub omejeni učinkovitosti kognitivnega treninga je bila naša intervencija izvedljiva in pozitivno sprejeta s strani večine udeležencev. Nadaljnje raziskave bi morale ovrednotiti dolgoročne učinke kognitivnega treninga na druge funkcionalne sposobnosti in aktivnosti vsakodnevnega življenja. Na splošno naša raziskava ponuja empirične dokaze, da je kognitivni trening sprejemljiv za stanovalce domov za starejše občane, in kar je najpomembneje, da lahko izboljša mnemonične kognitivne sposobnosti.
43
Mahne, Nastasija, Karin Bakračevič, and Vojko Kavčič. "Računalniški kognitivni trening pri otrocih in mladostnikih z lažjo motnjo v duševnem razvoju." Psihološka obzorja / Horizons of Psychology, May 7, 2021, 79–87. http://dx.doi.org/10.20419/2021.30.534.
Full textAbstract:
Več študij je preučevalo bližnje in daljne transferne učinke kognitivnega treninga (predvsem treninga delovnega spomina), a je bilo le malo študij narejenih na populaciji otrok z lažjo motnjo v duševnem razvoju. Iz tega razloga smo želeli v naši raziskavi preveriti, kakšne učinke ima računalniški kognitivni trening – virtualni labirint – na kognitivne funkcije otrok z lažjo motnjo v duševnem razvoju. V raziskavi so nas še posebej zanimali učinki treninga na izvršilne funkcije in nekatere z njimi povezane kognitivne funkcije: preklapljanje med mentalnimi seti, verbalno fluentnost, delovni spomin, dolgotrajni spomin in hitrost procesiranja. V raziskavi je sodelovalo 21 učencev, 11 v eksperimentalni in 10 v kontrolni skupini. Vključili smo učence od 4. do 9. razreda, stari so bili od 10 do 19 let. Eksperimentalna skupina je trening izvajala 12-krat po 35 minut. Intervencija je potekala skupinsko, dvakrat na teden. Kontrolna skupina je bila pasivna in ni izvajala nobenih aktivnosti. Pred in po končanih treningih smo udeležence v kontrolni in eksperimentalni skupini testirali z nevropsihološkimi testi in računalniško baterijo CogState. Rezultati so pokazali pomembne izboljšave pri eksperimentalni skupini v primerjavi s kontrolno skupino na Reyjevem slušno-verbalnem testu (s katerim preverjamo kognitivne sposobnosti na področju slušno-besednega spomina), pri meri skupnega števila priklicanih besed (vsoti preizkusov od I do III) ter na preizkusu po interferenci (preizkusu IV). Pomembne izboljšave pri eksperimentalni skupini v primerjavi s kontrolno pa so se pokazale tudi pri Testu povezovanja – delu A, ki preverja motorično hitrost. Najmočnejši je bil torej učinek treninga na hitrost procesiranja vidnih informacij in besedni spomin.
44
Mičič, Sara, Vojko Kavčič, and Karin Bakračevič. "Sistematični pregled dejavnikov učinkovitosti računalniškega kognitivnega treninga pri otrocih z motnjo pozornosti s hiperaktivnostjo." Psihološka obzorja / Horizons of Psychology, May 7, 2021, 62–78. http://dx.doi.org/10.20419/2021.30.535.
Full textAbstract:
Računalniški kognitivni treningi (RKT) za otroke z motnjo pozornosti s hiperaktivnostjo (ADHD) so namenjeni premagovanju specifičnih primanjkljajev in zmanjševanju simptomov, povezanih z motnjo pozornosti. Tovrstni treningi postajajo vse bolj razširjeni in raziskani, vendar še ni povsem jasno, kako učinkovito vplivajo na generalizirane funkcionalne primanjkljaje, kot so pomanjkanje pozornosti, impulzivnost, pomanjkanje inhibicije na področju vedenja ter primanjkljaji na področju načrtovanja in organizacije. Primanjkljaji na področju izvršilnih sposobnosti, kamor spadajo tudi primanjkljaji na področju delovnega spomina, predstavljajo pomemben del ADHD in morda predstavljajo tudi osnovo za ostale simptome ADHD kamor spadajo težave na področju pozornosti, motivacije, aktivnosti in težave na področju vedenja. Zato v literaturi pogosto zasledimo RKT izvršilnih sposobnosti in delovnega spomina, ki predpostavljajo, da lahko s pomočjo njihovega izboljšanja zmanjšamo simptome ADHD. Namen pričujočega prispevka je pregledati in kritično ovrednotiti raziskave s področja RKT za otroke z ADHD in ugotoviti, ali so se tovrstni treningi v predhodnih raziskavah pokazali kot učinkoviti pri premagovanju primanjkljajev, ki so najpogostejši pri otrocih z ADHD, ter kateri tip RKT se v predhodnih raziskavah kaže kot učinkovit. Raziskovalne članke za ta prispevek smo iskali s pomočjo podatkovnih baz, vključenih v skupino EBSCOhost, in v bazah Science Direct ter Web of Science. Raziskave kažejo, da ima RKT potencialno pozitiven učinek na kognitivne sposobnosti otrok z ADHD. Nekatere študije so pokazale tudi pozitiven učinek na zmanjšanje disfunkcionalnega in impulzivnega vedenja. Vendar pa študije niso povsem enotne v obsegu vpliva RKT na tovrstne simptome, prav tako se razlikujejo v uporabljenem tipu RKT.
45
Mitić, Dragana, Milanko Mučibabić, and Nemanja Stanković. "Struktura kognitivnih sposobnosti mladih selekcionisanih džudista." Спортске науке и здравље - АПЕИРОН 4, no. 2 (2012). http://dx.doi.org/10.7251/ssh1202170m.
Full textAbstract:
Većina ciljeva u džudo sportu teško se može ostvariti bez poznavanja kognitivnih sposobnosti, zbog toga što one ograničavaju ili stimulišu ljudske sposobnosti. Zato su kognitivni faktori predmet većeg broja istraživanja, kako bi se saznalo u kojoj je meri moguće na te dimenzije uticati, ili pak, u kojoj meri zavisi uspeh u nekoj grani sporta od pojedinih dimenzija ličnosti. Cilj ovog istraživanja je bio da se utvrdi struktura kognitivnih sposobnosti mladih selekcionisanih džudista. Za istraživanja su izabrana tri reprezentativna testa. Rezultati istraživanja koji su dobijeni na osnovu Momirovićevog B6 kriterijuma su pokazali da je izolovana jedna latentna dimenzija koja omeđuje celokupni prostor od tri kognitivna testa sa oko 36,27% zajedničke varijanse.
46
Jutronić-Tihomirović, Dunja. "Znanje jezika." Radovi. Razdio filoloških znanosti 29, no. 19 (2018). http://dx.doi.org/10.15291/radovifilo.1771.
Full textAbstract:
U članku se raspravlja o pitanju kakva je vrsta znanja znanje lingvističkih pravila. Što znači Chomskijeva tvrdnja da govornici jezika prešutno znaju gramatiku svog jezika? Da li je posjedovanje tog znanja propozicijsko znanje, tj. znanje-da (knowledgw-that) ili je to samo znanje-kako (knowledge-how) kao posjedovanje kognitivne vještine ili sposobnosti. Autorica pokušava pokazati da, iako Chomsky govori o propozicijskom znanju jezika, tj. o znanju-da, njegova se argumentacija može plauzibilno tumačiti samo kao znanje-kako. Raspravlja se o sljedećim prigovorima koji se mogu naći u literaturi: 1. Prigovor filozofa Gilberta Harmana (1967), 2. Dva prigovora Stephens Sticha (1971, 1978). Autorica uvodi raspravu oko kontroverzne tvrdnje da je znanje jezika poput znanja vožnje bicikla i pokazuje da Chomsky nije uspješno objasnio razliku između vožnje bicikla i znanja jezika, tj. jezične kompetencije. Njegovo oslanjanje na urođeno znanje kao i na kompjutacijske procese više ide u prilog tvrdnji da se ovo znanje smatra znanjem-kako a ne znanjem-da. Nadalje, u nadi da će obraniti propozicijsko znanje jezika Chomsky se oslanja na moderne epistemologe. No u članku se argumentira da njegovo oslanjanje na naturalističku epistemologiju, naročito Johna Pollocka, zapravo više podržava činjenicu da Chomsky zapravo govori o jezičnom znanju kao znanju-kako a ne znanju-da. Chomsky govori o urođenom znanju, nesvjesnom znanju i (svjesnom) znanju. Ovo posljednje prema njegovim riječima nije zanimljivo za kognitivnu psihologiju. Znanje jezika o kojemu on govori je urođeno i nesvjesno znanje. Govornici znanju (tj. ’kogniziraju’) jezične univerzalije, oni znaju da svi ljudski jezici posjeduju transformacijska pravila, tj. oni znaju lingvističku teoriju. Služeći se Pollockovom terminologijom čini se jasnim da je ovo ’proceduralno’ znanje, znanje za koje govornici, paradoksalno rečeno, ne znaju da znaju. Plauzibilnost Harmanovog prigovora, a zatim Stichovih argumenata kao i tvrdnje modernih epistemologa ukazuju da Chomsky nije uspio pokazati da je znanje jezika, kao posjedovanje jezične kompetencije, znanje-da već sve ukazuje na činjenicu da je jezična kompetencija znanje-kako, tj. ona je kognitivna vještina.
47
Stijepić, Ilija. "UTICAJ PROGRAMA VJEŽBI SNAGE I RAVNOTEŽE U TRAJANJU OD 12 SEDMICA NA FUNKCIONALNI FITNES MUŠKARACA STARIJIH OD 65 GODINA." SPORT I ZDRAVLJE 14, no. 1 (2019). http://dx.doi.org/10.7251/sizsr0119041s.
Full textAbstract:
Za većinu starijih osoba sposobnost samostalnog funkcionisanja kao i očuvanost kognitivnih i mentalnih sposobnosti mogu biti najznačajnija dostignuća u dubokoj starosti. Funkcionalni fitnes definišemo kao fizički kapacitet u samostalnom obavljanju svakodnevnih životnih aktivnosti bez pojave preranog zamora. Senior Fitnes Test- SFT predstavlja bateriju testova pomoću koje se mjeri funkcionalni fitnes kod starijih osoba. Ispitanici su prošli program vježbi snage i ravnoteže u trajanju od 12 sedmica Eksperimentalni program vježbanja je prošlo 30 muškaraca prosječne starosti 76,9±6,27. T-testom uparenih uzoraka procijenjen je uticaj funkcionalnog fitnesa kod ispitanika. Kod svih testova utvrđeno je statistički značajno poboljšane na nivou značajnosti p<0.05
48
Štambuk, Ana, and Valentina Tomičić. "Experiences of Older People with Dancing as a Form of Physical Activity / Iskustva starijih osoba s plesom kao oblikom fizičke aktivnosti." Croatian Journal of Education - Hrvatski časopis za odgoj i obrazovanje 22, no. 4 (2021). http://dx.doi.org/10.15516/cje.v22i4.3805.
Full textAbstract:
In terms of active aging, physical activity, which is considered a major factor inpreserving good physical and mental health, is particularly emphasized. In thispaper, the focus is on dancing as an activity that includes motor skills, cognitive andsensorimotor capacities, emotional and social tendencies and sensory abilities. Theaim of the study was to gain an insight into some aspects of participation in danceactivities from the perspective of older persons who participate in dance activities. Theresults of the research demonstrate that older persons cite new life circumstances as areason for engaging in dance activities, as well as good organization of dance activitiesfor older persons. They also highlight the characteristics and relationships amongmembers of a dance group, as well as the importance of the leader’s role, responsesof their social environment, enrichment of daily life by dance and the discovery ofdancing as a talent that contributes to the sense of community at a higher level.Certain difficulties related to participation in dance activities are highlighted as well(e.g. differences in participants’ abilities to master dance steps). Older persons regardparticipation in dance activities as yielding multiple benefits: as a determinant ofphysical and mental health, preserving cognitive functions, expanding the network offriends and acquaintances, and a feeling of having free time that is rich in activities.It can be concluded that dancing plays an important role in the lives of persons whoparticipate in these activities, as well as that it represents a positive contribution tovarious aspects of their lives.Key words: active aging; andragogy; physical activity; dancing; older persons.-Kod aktivnog starenja osobito se ističe fizička aktivnost koja se smatra glavnimfaktorom za očuvanje dobrog fizičkog i psihičkog zdravlja. U ovom radu fokus je naplesu kao aktivnosti koja uključuje motoričke vještine, kognitivne i senzomotornekapacitete, emocionalne i socijalne sklonosti te osjetilne sposobnosti. Cilj istraživanjabio je dobiti uvid u neke aspekte sudjelovanja u plesnim aktivnostima iz perspektivestarijih osoba koje sudjeluju u plesnim aktivnostima. Rezultati istraživanja pokazujuda starije osobe za sudjelovanje u plesnim aktivnostima navode nove životneokolnosti kao razloge bavljenja plesom i dobru organizaciju plesnih aktivnosti zastarije. Također ističu karakteristike i odnose među članova plesne skupine kao ivažnost uloge voditelja, reakcije okoline, obogaćenost svakodnevnog života plesom teotkrivanje plesa kao talenta koji doprinosi zajedništvu na višoj razini. Istaknute su ineke teškoće vezane uz sudjelovanje u plesnim aktivnostima (npr. različite mogućnostisudionika u svladavanju plesnih koraka). Sudjelovanje u plesnim aktivnostima starijeosobe doživljavaju višestruko korisnima: kao odrednicu fizičkog i psihičkog zdravlja,očuvanje kognitivnih funkcija, širenje mreže prijatelja i poznanika te osjećaj dobroispunjenog slobodnog vremena. Može se zaključiti kako ples ima važnu ulogu u životustarijih osoba koje sudjeluju u navedenim aktivnostima kao i pozitivan doprinosrazličitim aspektima njihovog života.Ključne riječi: aktivno starenje; andragogija; fizička aktivnost; ples; starije osobe
49
Mastilo, Bojana, Ivana Zečević, Andrijana Bakoč, et al. "Sposobnost vizuelnog i auditivnog pamćenja kod djece mlađeg školskog uzrasta." БИОМЕДИЦИНСКА ИСТРАЖИВАЊА 7, no. 2 (2017). http://dx.doi.org/10.7251/bii1602141m.
Full textAbstract:
Uvod. Pamćenje je dio kognitivnog sistema koga čine prijem, obrada, skladištenjei prisjećanje informacija. Cilj istraživanja je utvrđivanje dinamike razvojavizuelnog i auditivnog pamćenja kod djece mlađeg školskog uzrasta, odnosizmeđu sposobnosti pamćenja i pola, kao i povezanost sposobnosti pamćenjai školskog uspjeha.Metode. Istraživanjem je obuhvaćeno 215 učenika II, III i IV razreda osnovneškole, uzrasta 7-11 godina, i to 121 (56,3%) dječak i 94 (43,7%) djevojčice. Izškolske dokumentacije su dobijeni podaci o opštem školskom uspjehu nakraju razreda, kao i uspjehu iz pojedinih nastavnih predmeta (srpski jezik,matematika, likovna kultura i muzička kultura). Za ispitivanje sposobnostipamćenja korišćen je ACADIA test razvojnih sposobnosti – subtestovi V(vizuelno pamćenje) i VIII (auditivno pamćenje).Rezultati. Rezultati pokazuju da ispitanici imaju bolja postignuća na subtestuvizuelno pamćenje u odnosu na auditivno pamćenje. U okviru sposobnostiauditivnog pamćenja je utvrđena statistički značajna razlika u odnosu nauzrast (p < 0,0001), dok u odnosu na pol nije utvrđena statistička značajnost.Korelacije sposobnosti vizuelnog pamćenja sa opštim uspjehom (r = 0,292,p = 0,01) i uspjehom na nastavnim predmetima srpski jezik (r = 0,29, p =0,01), matematika (r = 0,32, p = 0,01) i likovna kultura (r = 0,292, p = 0,01)su statistički značajne, dok je kod auditivnog pamćenja utvrđena statističkiznačajna korelacija jedino s predmetom muzička kultura (r = 0,142, p = 0,05).Zaključak. Učenici mlađeg školskog uzrasta imaju bolja postignuća u vizuelnomu odnosu na auditivno pamćenje, a sposobnost auditivnog pamćenjase statistički značajno povećava sa uzrastom. Odstupanja od uzrasnih normimogu biti posljedica neujednačenog ritma razvoja pojedinih sposobnostikoja se spontano razrješavaju tokom razvoja. Djeca kod koje su detektovanesmetnje u vizuelnom i auditivnom pamćenju treba da budu obuhvaćenadaljom kliničkom procjenom, kao i iznalaženjem odgovarajućih puteva rehabilitacijei tretmana.
50
Ljubič, Andreja, and Tamara Štemberger Kolnik. "Prednosti metode Montessori pri obravnavi oseb z demenco." Obzornik zdravstvene nege 51, no. 1 (2017). http://dx.doi.org/10.14528/snr.2017.51.1.117.
Full textAbstract:
Uvod: Demenca je kronično obolenje s tendenco upadanja kognitivnih sposobnosti obolelega. Uporaba metod za obvladovanje in trening osnovnih življenjskih aktivnosti, ki omogočajo daljše obdobje samostojnega življenja pacienta z demenco, je v tujini uveljavljena z različnimi novejšimi koomplementarnimi pristopi. Ena izmed uveljavljenih metod je pristop Marie Montessori, prilagojen odraslim pacientom z demenco. V članku je predstavljena metoda montessori pri obravnavi pacienta z demenco in njeni učinki na kakovost življenja pacienta z demenco.
 
 Metode: Uporabljena je bila deskriptivna raziskovalna metodologija s pregledom domače in tuje literature. Za prikaz pregleda petih preko spleta dostopnih podatkovnih baz in odločanja o uporabnosti pregledanih virov je bila uporabljena metoda PRISMA. V končni pregled literature je bilo ključenih 19 člankov, objavljenih do maja 2016. Za obdelavo podatkov je bil uporabljen model analize konceptov. Večina zajetih raziskav je bila izvedena v Združenih državah Amerike.
 
 Rezultati: Po pregledu raziskav so bila identificirana tri tematska področja: (1) vpliv metode montessori na sodelovanje in prizadevanje, (2) vpliv metode montessori na vedenje, povezano s hranjenjem, in (3) vpliv metode montessori na širšo skupino kognitivnih sposobnosti. 
 
 Diskusija in zaključek: Kljub majhnemu številu člankov, ki opisujejo uporabo metode montessori pri obravnavi pacientov z demenco, metodo lahko predstavimo kot učinkovito. Avtorji raziskav ugotavljajo, da pristop ne le omogoča ohranjanje kognitivnih sposobnosti, temveč le-te celo izboljšuje.