Academic literature on the topic 'Object representation model (ORM)'

Model View Controller (MVC) software architecture is widely spread and commonly used in application’s development. Therefore generation of data layer for the database model is able to reduce cost and time. After research on current Object Relational Mapping (ORM) tools, it was discovered that there are generating tools like Data Access Object (DAO) and Hibernate, however their usage causes problems like inefficiency and slow performance due to many connections with database and set up time. Most of these tools are trying to solve specific problems rather than generating a data layer which is an important component and the bottom layer of database centred applications. The proposed solution to the problem is an engineering approach where we have designed a tool named Generated Intelligent Data Layer (GIDL). GIDL tool generates small models which create the main data layer of the system according to the Database Model. The goal of this tool is to enable and allow software developers to work only with object without deep knowledge in SQL. The problem of transaction and commit is solved by the tool. Also filter objects are constructed for filtering the database. GIDL tool reduced the number of connections and also have a cache where to store object lists and modify them. The tool is compared under the same environment with Hibernate and showed a better performance in terms of time evaluations for the same functions. GIDL tool is beneficial for software developers, because it generates the entire data layer.

People with Borderline Personality Disorder (BPD) have a particular difficulty in forming and maintaining close relationships. The Relational Affective Model (Mizen, 2014) proposes that intimate relationships activate claustro-agoraphobic anxieties as the person alternately seeks and flees emotional closeness. The therapeutic relationship is a specialised kind of intimate relationship in which claustro-agoraphobic anxieties are likely to be activated in a process which psychoanalysis understands as transference. The understanding and working through of this transference is the mutative factor proposed in psychodynamic therapies. This study explored participants' mental representation of the internal psychic space of the other. Ten people with a diagnosis of BPD were asked to describe themselves and significant others, including their therapist in order to understand more about (1) their mental representations of the internal space of the other; (2) their relationship with their therapist with reference to internal space. and (3) the implications for the Relational Affective Model and clinical understanding of BPD. Using a mixed qualitative methodology four broad but distinct ways of describing internal space states emerged: positive, negative, nondescript and merged, which I have termed Alpha, Omega, Non-Alpha and Merged. Case study analyses for the four participants who provided interviews at the beginning and end of their treatment were conducted to attempt to highlight any changes in the internal space states identified. A thematic analysis of therapist descriptions indicated participants were positively engaged with their therapist. Negative internal space (Omega) descriptions of self and mother did not transfer to the relationship with the therapist in the early stages of therapy. The implications for the Relational Affective Model are considered.

This project examines how the quality of a code generator used in an Object-Relational Mapping (ORM) framework can be improved in terms of maintainability, testability and reusability by changing the design from a top-down perspective to a bottom up. The resulting generator is tested in a case study to verify that the new design is more cohesive and less coupled than an existing code generator.

This work describes important periods of making application on editing 3D scene. It concerns a program which makes possible visualization of objects and simulation graphic scene. The introduction of this document is dedicated to theorical analysis, which is oriented on objects presentation in computer graphic with detailed orientation on Boundary Representation. The following chapter is about transformations and manipulators. Design part introduces basic problems and apprises with exercise solutions on general level. In the part of the implementation, we find detailed description of actual solution for particular phase of proposal. It states description of advanced camera system and transformation of objects by the help of graphic manipulators. The next chapter discuss implement effects, modifications and solution for graphical user interface.

Die Stixel-Welt ist eine neuartige und vielseitig einsetzbare Zwischenrepräsentation zur effizienten Beschreibung dreidimensionaler Szenen. Heutige stereobasierte Sehsysteme ermöglichen die Bestimmung einer Tiefenmessung für nahezu jeden Bildpunkt in Echtzeit. Das erlaubt zum einen die Anwendung neuer leistungsfähiger Algorithmen, doch gleichzeitig steigt die zu verarbeitende Datenmenge und der dadurch notwendig werdende Aufwand massiv an. Gerade im Hinblick auf die limitierte Rechenleistung jener Systeme, wie sie in der videobasierten Fahrerassistenz zum Einsatz kommen, ist dies eine große Herausforderung. Um dieses Problem zu lösen, bietet die Stixel-Welt eine generische Abstraktion der Rohdaten des Sensors. Jeder Stixel repräsentiert individuell einen Teil eines Objektes im Raum und segmentiert so die Umgebung in Freiraum und Objekte. Die Arbeit stellt die notwendigen Verfahren vor, um die Stixel-Welt mittels dynamischer Programmierung in einem einzigen globalen Optimierungsschritt in Echtzeit zu extrahieren. Dieser Prozess wird durch eine Vielzahl unterschiedlicher Annahmen über unsere von Menschenhand geschaffene Umgebung gestützt. Darauf aufbauend wird ein Kalmanfilter-basiertes Verfahren zur präzisen Bewegungsschätzung anderer Objekte vorgestellt. Die Arbeit stellt umfangreiche Bewertungen der zu erwartenden Leistungsfähigkeit aller vorgestellten Verfahren an. Dafür kommen sowohl vergleichende Ansätze als auch diverse Referenzsensoren, wie beispielsweise LIDAR, RADAR oder hochpräzise Inertialmesssysteme, zur Anwendung. Die Stixel-Welt ist eine extrem kompakte Abstraktion der dreidimensionalen Umgebung und bietet gleichzeitig einfachsten Zugriff auf alle essentiellen Informationen der Szene. Infolge dieser Arbeit war es möglich, die Effizienz vieler auf der Stixel-Welt aufbauender Algorithmen deutlich zu verbessern.<br>The Stixel World is a novel and versatile medium-level representation to efficiently bridge the gap between pixel-based processing and high-level vision. Modern stereo matching schemes allow to obtain a depth measurement for almost every pixel of an image in real-time, thus allowing the application of new and powerful algorithms. However, it also results in a large amount of measurement data that has to be processed and evaluated. With respect to vision-based driver assistance, these algorithms are executed on highly integrated low-power processing units that leave no room for algorithms with an intense calculation effort. At the same time, the growing number of independently executed vision tasks asks for new concepts to manage the resulting system complexity. These challenges are tackled by introducing a pre-processing step to extract all required information in advance. Each Stixel approximates a part of an object along with its distance and height. The Stixel World is computed in a single unified optimization scheme. Strong use is made of physically motivated a priori knowledge about our man-made three-dimensional environment. Relying on dynamic programming guarantees to extract the globally optimal segmentation for the entire scenario. Kalman filtering techniques are used to precisely estimate the motion state of all tracked objects. Particular emphasis is put on a thorough performance evaluation. Different comparative strategies are followed which include LIDAR, RADAR, and IMU reference sensors, manually created ground truth data, and real-world tests. Altogether, the Stixel World is ideally suited to serve as the basic building block for today''s increasingly complex vision systems. It is an extremely compact abstraction of the actual world giving access to the most essential information about the current scenario. Thanks to this thesis, the efficiency of subsequently executed vision algorithms and applications has improved significantly.

The doctoral thesis deals with the study of quantitative aspects of shape attribute ssuitable for numerical characterization, i.e., shape descriptors, as well as the theory of uncertainty, particularly the theory of fuzzy sets, and their application in imageprocessing. The original contributions and results of the thesis can be naturally divided into two groups, in accordance with the approaches used to obtain them. The first group of contributions relates to introducing new shape descriptors (of hexagonality and fuzzy squareness) and associated measures that evaluate to what extent the shape considered satisfies these properties. The introduced measures are naturally defined, theoretically well-founded, and satisfy most of the desirable properties expected to be satisfied by each well-defined shape measure. To mention some of them: they both range through (0,1] and achieve the largest possible value 1 if and only if the shape considered is a hexagon, respectively a fuzzy square; there is no non-zero area shape with the measured hexagonality or fuzzy squareness equal to 0; both introduced measures are invariant to similarity transformations; and provide results that are consistent with the theoretically proven results, as well as human perception and expectation. Numerous experiments on synthetic and real examples are shown aimed to illustrate theoretically proven considerations and to provide clearer insight into the behaviour of the introduced shape measures. Their advantages and applicability are illustrated in various tasks of recognizing and classifying objects images of several well-known and most frequently used image datasets. Besides, the doctoral thesis contains research related to the application of the theory of uncertainty, in the narrower sense fuzzy set theory, in the different tasks of image processing and shape analysis. We distinguish between the tasks relating to the extraction of shape features, and those relating to performance improvement of different image processing and image analysis techniques. Regarding the first group of tasks, we deal with the application of fuzzy set theory in the tasks of introducing new fuzzy shape-based descriptor, named fuzzy squareness, and measuring how much fuzzy square is given fuzzy shape. In the second group of tasks, we deal withthe study of improving the performance of estimates of both the Euclidean distancetransform in three dimensions (3D EDT) and the centroid distance signature of shape in two dimensions. Performance improvement is particularly reflected in terms of achieved accuracy and precision, increased invariance to geometrical transformations (e.g., rotation and translation), and robustness in the presence of noise and uncertainty resulting from the imperfection of devices or imaging conditions. The latter also refers to the second group of the original contributions and results of the thesis. It is motivated by the fact that the shape analysis traditionally assumes that the objects appearing in the image are previously uniquely and crisply extracted from the image. This is usually achieved in the process of sharp (i.e., binary) segmentation of the original image where a decision on the membership of point to an imaged object is made in a sharp manner. Nevertheless, due to the imperfections of imaging conditions or devices, the presence of noise, and various types of imprecision (e.g., lack of precise object boundary or clear boundaries between the objects, errors in computation, lack of information, etc.), different levels of uncertainty and vagueness in the process of making a decision regarding the membership of image point may potentially occur. This is particularly noticeable in the case of discretization (i.e., sampling) of continuous image domain when a single image element, related to corresponding image sample point, iscovered by multiple objects in an image. In this respect, it is clear that this type of segmentation can potentially lead to a wrong decision on the membership of image points, and consequently irreversible information loss about the imaged objects. Thisstems from the fact that image segmentation performed in this way does not permit that the image point may be a member to a particular imaged object to some degree, further leading to the potential risk that points partially contained in the object beforesegmentation will not be assigned to the object after segmentation. However, if instead of binary segmentation, it is performed segmentation where a decision about the membership of image point is made in a gradual rather than crisp manner, enabling that point may be a member to an object to some extent, then making a sharp decision on the membership can be avoided at this early analysis step. This further leads that potentially a large amount of object information can be preserved after segmentation and used in the following analysis steps. In this regard, we are interested in one specific type of fuzzy segmentation, named coverage image segmentation, resulting in fuzzy digital image representation where membership value assigned to each image element is proportional to its relative coverage by a continuous object present in the original image. In this thesis, we deal with the study of coverage digitization model providing coverage digital image representation and present how significant improvements in estimating 3D EDT, as well as the centroid distance signature of continuous shape, can be achieved, if the coverageinformation available in this type of image representation is appropriately considered.<br>Докторска дисертација се бави проучавањем квантитативних аспеката атрибутаоблика погодних за нумеричку карактеризацију, то јест дескриптора облика, као итеоријом неодређености, посебно теоријом фази скупова, и њиховом применом у обради слике. Оригинални доприноси и резултати тезе могу се природно поделити у две групе, у складу са приступом и методологијом која је коришћена за њихово добијање. Прва група доприноса односи се на увођење нових дескриптора облика (шестоугаоности и фази квадратности) као и одговарајућих мера које нумерички оцењују у ком обиму разматрани облик задовољава разматрана својства. Уведене мере су природно дефинисане, теоријски добро засноване и задовољавају већину пожељних својстава које свака добро дефинисана мера облика треба да задовољава. Поменимо неке од њих: обе мере узимају вредности из интервала (0,1] и достижу највећу могућу вредност 1 ако и само ако је облик који се посматра шестоугао, односно фази квадрат; не постоји облик не-нула површине чија је измерена шестоугаоност, односно фази квадратност једнака 0; обе уведене мере су инваријантне у односу на трансформације сличности; и дају резултате који су у складу са теоријски доказаним резултатима, као и људском перцепцијом и очекивањима. Бројни експерименти на синтетичким и реалним примерима приказани су у циљу илустровања теоријски доказаних разматрања и пружања јаснијег увида у понашање уведених мера. Њихова предност и корисност илустровани су у различитим задацима препознавања и класификације слика објеката неколико познатих и најчешће коришћених база слика. Поред тога, докторска теза садржи истраживања везана за примену теорије неодређености, у ужем смислу теорије фази скупова, у различитим задацима обраде слике и анализе облика. Разликујемо задатке који се односе на издвајање карактеристика облика ионе који се односе на побољшање перформанси различитих техника обраде ианализе слике. Што се тиче прве групе задатака, бавимо се применом теорије фази скупова у задацима дефинисања новог дескриптора фази облика, назван фази квадратност, и мерења колико је фази квадратан посматрани фази облик. У другој групи задатака бавимо се истраживањем побољшања перформанси оцене трансформације слике еуклидским растојањима у три димензије (3Д ЕДТ), као и сигнатуре непрекидног облика у две димензије засноване на растојању одцентроида облика. Ово последње се посебно огледа у постигнутој тачности ипрецизности оцене, повећаној инваријантности у односу на ротацију и транслацију објекта, као и робустности у присуству шума и неодређености које су последица несавршености уређаја или услова снимања. Последњи резултати се такође односе и на другу групу оригиналних доприноса тезе који су мотивисани чињеницом да анализа облика традиционално претпоставља да су објекти на слици претходно једнозначно и јасно издвојени из слике. Такво издвајање објеката се обично постиже у процесу јасне (то јест бинарне) сегментације оригиналне слике где се одлука о припадности тачке објекту на слици доноси на једнозначан и недвосмислени начин. Међутим, услед несавршености услова или уређаја за снимање, присуства шума и различитих врста непрецизности (на пример непостојање прецизне границе објекта или јасних граница између самих објеката, грешке у рачунању, недостатка информација, итд.), могу се појавити различити нивои несигурности и неодређености у процесу доношења одлуке у вези са припадношћу тачке слике. Ово је посебно видљиво у случају дискретизације (то јест узорковања) непрекидног домена слике кадаелемент слике, придружен одговарајућој тачки узорка домена, може битиделимично покривен са више објеката на слици. У том смислу, имамо да ова врста сегментације може потенцијално довести до погрешне одлуке о припадности тачака слике, а самим тим и неповратног губитка информација о објектима који се на слици налазе. То произлази из чињенице да сегментација слике изведена на овај начин не дозвољава да тачка слике може делимично у одређеном обиму бити члан посматраног објекта на слици, што даље води потенцијалном ризику да тачке делимично садржане у објекту пре сегментације неће бити придружене објекту након сегментације. Међутим, ако се уместо бинарне сегментације изврши сегментација слике где се одлука о припадности тачке слике објекту доноси на начин који омогућава да тачка може делимично бити члан објекта у неком обиму, тада се доношење бинарне одлуке о чланство тачке објекту на слици може избећи у овом раном кораку анализе. То даље резултира да се потенцијално велика количина информација о објектима присутним на слици може сачувати након сегментације, и користити у следећим корацима анализе. С тим у вези, од посебног интереса за нас јесте специјална врста фази сегментације слике, сегментација заснована на покривености елемената слике, која као резултат обезбеђује фази дигиталну репрезентацију слике где је вредност чланства додељена сваком елементу пропорционална његовој релативној покривености непрекидним објектом на оригиналној слици. У овој тези бавимо се истраживањем модела дигитализације покривености који пружа овакву врсту репрезентацију слике и представљамо како се могу постићи значајна побољшања у оцени 3Д ЕДТ, као и сигнатуре непрекидног облика засноване на растојању од центроида, ако су информације о покривеностидоступне у овој репрезентацији слике разматране на одговарајући начин.<br>Doktorska disertacija se bavi proučavanjem kvantitativnih aspekata atributaoblika pogodnih za numeričku karakterizaciju, to jest deskriptora oblika, kao iteorijom neodređenosti, posebno teorijom fazi skupova, i njihovom primenom u obradi slike. Originalni doprinosi i rezultati teze mogu se prirodno podeliti u dve grupe, u skladu sa pristupom i metodologijom koja je korišćena za njihovo dobijanje. Prva grupa doprinosa odnosi se na uvođenje novih deskriptora oblika (šestougaonosti i fazi kvadratnosti) kao i odgovarajućih mera koje numerički ocenjuju u kom obimu razmatrani oblik zadovoljava razmatrana svojstva. Uvedene mere su prirodno definisane, teorijski dobro zasnovane i zadovoljavaju većinu poželjnih svojstava koje svaka dobro definisana mera oblika treba da zadovoljava. Pomenimo neke od njih: obe mere uzimaju vrednosti iz intervala (0,1] i dostižu najveću moguću vrednost 1 ako i samo ako je oblik koji se posmatra šestougao, odnosno fazi kvadrat; ne postoji oblik ne-nula površine čija je izmerena šestougaonost, odnosno fazi kvadratnost jednaka 0; obe uvedene mere su invarijantne u odnosu na transformacije sličnosti; i daju rezultate koji su u skladu sa teorijski dokazanim rezultatima, kao i ljudskom percepcijom i očekivanjima. Brojni eksperimenti na sintetičkim i realnim primerima prikazani su u cilju ilustrovanja teorijski dokazanih razmatranja i pružanja jasnijeg uvida u ponašanje uvedenih mera. NJihova prednost i korisnost ilustrovani su u različitim zadacima prepoznavanja i klasifikacije slika objekata nekoliko poznatih i najčešće korišćenih baza slika. Pored toga, doktorska teza sadrži istraživanja vezana za primenu teorije neodređenosti, u užem smislu teorije fazi skupova, u različitim zadacima obrade slike i analize oblika. Razlikujemo zadatke koji se odnose na izdvajanje karakteristika oblika ione koji se odnose na poboljšanje performansi različitih tehnika obrade ianalize slike. Što se tiče prve grupe zadataka, bavimo se primenom teorije fazi skupova u zadacima definisanja novog deskriptora fazi oblika, nazvan fazi kvadratnost, i merenja koliko je fazi kvadratan posmatrani fazi oblik. U drugoj grupi zadataka bavimo se istraživanjem poboljšanja performansi ocene transformacije slike euklidskim rastojanjima u tri dimenzije (3D EDT), kao i signature neprekidnog oblika u dve dimenzije zasnovane na rastojanju odcentroida oblika. Ovo poslednje se posebno ogleda u postignutoj tačnosti ipreciznosti ocene, povećanoj invarijantnosti u odnosu na rotaciju i translaciju objekta, kao i robustnosti u prisustvu šuma i neodređenosti koje su posledica nesavršenosti uređaja ili uslova snimanja. Poslednji rezultati se takođe odnose i na drugu grupu originalnih doprinosa teze koji su motivisani činjenicom da analiza oblika tradicionalno pretpostavlja da su objekti na slici prethodno jednoznačno i jasno izdvojeni iz slike. Takvo izdvajanje objekata se obično postiže u procesu jasne (to jest binarne) segmentacije originalne slike gde se odluka o pripadnosti tačke objektu na slici donosi na jednoznačan i nedvosmisleni način. Međutim, usled nesavršenosti uslova ili uređaja za snimanje, prisustva šuma i različitih vrsta nepreciznosti (na primer nepostojanje precizne granice objekta ili jasnih granica između samih objekata, greške u računanju, nedostatka informacija, itd.), mogu se pojaviti različiti nivoi nesigurnosti i neodređenosti u procesu donošenja odluke u vezi sa pripadnošću tačke slike. Ovo je posebno vidljivo u slučaju diskretizacije (to jest uzorkovanja) neprekidnog domena slike kadaelement slike, pridružen odgovarajućoj tački uzorka domena, može bitidelimično pokriven sa više objekata na slici. U tom smislu, imamo da ova vrsta segmentacije može potencijalno dovesti do pogrešne odluke o pripadnosti tačaka slike, a samim tim i nepovratnog gubitka informacija o objektima koji se na slici nalaze. To proizlazi iz činjenice da segmentacija slike izvedena na ovaj način ne dozvoljava da tačka slike može delimično u određenom obimu biti član posmatranog objekta na slici, što dalje vodi potencijalnom riziku da tačke delimično sadržane u objektu pre segmentacije neće biti pridružene objektu nakon segmentacije. Međutim, ako se umesto binarne segmentacije izvrši segmentacija slike gde se odluka o pripadnosti tačke slike objektu donosi na način koji omogućava da tačka može delimično biti član objekta u nekom obimu, tada se donošenje binarne odluke o članstvo tačke objektu na slici može izbeći u ovom ranom koraku analize. To dalje rezultira da se potencijalno velika količina informacija o objektima prisutnim na slici može sačuvati nakon segmentacije, i koristiti u sledećim koracima analize. S tim u vezi, od posebnog interesa za nas jeste specijalna vrsta fazi segmentacije slike, segmentacija zasnovana na pokrivenosti elemenata slike, koja kao rezultat obezbeđuje fazi digitalnu reprezentaciju slike gde je vrednost članstva dodeljena svakom elementu proporcionalna njegovoj relativnoj pokrivenosti neprekidnim objektom na originalnoj slici. U ovoj tezi bavimo se istraživanjem modela digitalizacije pokrivenosti koji pruža ovakvu vrstu reprezentaciju slike i predstavljamo kako se mogu postići značajna poboljšanja u oceni 3D EDT, kao i signature neprekidnog oblika zasnovane na rastojanju od centroida, ako su informacije o pokrivenostidostupne u ovoj reprezentaciji slike razmatrane na odgovarajući način.

Dissertação de mestrado em Engenharia de Informática<br>Today, most software applications require mechanisms to store information persistently. For decades, Relational Database Management Systems (RDBMSs) have been the most common technology to provide efficient and reliable persistence. Due to the object-relational paradigm mismatch, object oriented applications that store data in relational databases have to deal with Object Relational Mapping (ORM) problems. Since the emerging of new ORM frameworks, there has been an attempt to lure developers for a radical paradigm shift. However, they still often have troubles finding the best persistence mechanism for their applications, especially when they have to bear with legacy database systems. The aim of this dissertation is to discuss the persistence problem on object oriented applications and find the best solutions. The main focus lies on the ORM limitations, patterns, technologies and alternatives. The project supporting this dissertation was implemented at Cachapuz under the Project Global Weighting Solutions (GWS). Essentially, the objectives of GWS were centred on finding the optimal persistence layer for CazFramework, mostly providing database interoperability with close-to-Structured Query Language (SQL) querying. Therefore, this work provides analyses on ORM patterns, frameworks, alternatives to ORM like Object-Oriented Database Management Systems (OODBMSs). It also describes the implementation of CazDataProvider, a .NET library tool providing database interoperability and dynamic query features. In the end, there is a performance comparison of all the technologies debated in this dissertation. The result of this dissertation provides guidance for adopting the best persistence technology or implement the most suitable ORM architectures.<br>Hoje, a maioria dos aplicações requerem mecanismos para armazenar informação persistentemente. Durante décadas, as RDBMSs têm sido a tecnologia mais comum para fornecer persistência eficiente e confiável. Devido à incompatibilidade dos paradigmas objetos-relacional, as aplicações orientadas a objetos que armazenam dados em bases de dados relacionais têm de lidar com os problemas do ORM. Desde o surgimento de novas frameworks ORM, houve uma tentativa de atrair programadores para uma mudança radical de paradigmas. No entanto, eles ainda têm muitas vezes dificuldade em encontrar o melhor mecanismo de persistência para as suas aplicações, especialmente quando eles têm de lidar com bases de dados legadss. O objetivo deste trabalho é discutir o problema de persistência em aplicações orientadas a objetos e encontrar as melhores soluções. O foco principal está nas limitações, padrões e tecnologias do ORM bem como suas alternativas. O projeto de apoio a esta dissertação foi implementado na Cachapuz no âmbito do Projeto GWS. Essencialmente, os objetivos do GWS foram centrados em encontrar a camada de persistência ideal para a CazFramework, principalmente fornecendo interoperabilidade de base de dados e consultas em SQL. Portanto, este trabalho fornece análises sobre padrões, frameworks e alternativas ao ORM como OODBMS. Além disso descreve a implementação do CazDataProvider, uma biblioteca .NET que fornece interoperabilidade de bases de dados e consultas dinâmicas. No final, há uma comparação de desempenho de todas as tecnologias discutidas nesta dissertação. O resultado deste trabalho fornece orientação para adotar a melhor tecnologia de persistência ou implementar as arquiteturas ORM mais adequadas.