Dissertations / Theses on the topic 'Objects - transformers'

Made available in DSpace on 2016-03-22T17:26:14Z (GMT). No. of bitstreams: 1 dissertacao_Ana_Claudia.pdf: 3389645 bytes, checksum: b02563ac351d04f389cd162f0ee866f9 (MD5) Previous issue date: 2009-02-27
The use of digital learning objects in a virtual classroom can be seen as a good strategy for the teaching of the Portuguese language, considering that if tools and students are no longer the same, there is no reason to keep the same methods. Thus, in an online writing course, some learning objects were prepared later used as data in this investigation and based on students needs analysis. The idea to choose a Learning Management System (LMS) to conduct the investigation is in part justified because online communication occurs solely through the written medium, which forces participants to show themselves and their needs in terms of formal language. The assumption is that these subjects, in a digital context, tend to put meaning over form, providing a genuine environment for the grammar topics to be treated. The main objective in this study is to investigate the use of digital learning objects in the development of writing skills for university students. Specific objectives include not only a description of learning objects as mediational means, in Vygotsky s tradition, but also an evaluation of their integration with other activities in an LMS environment, by analyzing students reaction to all these activities and examining their postings and comments. The results suggest that by starting from students needs, motivation is assured, the resources of online environment are more successfully used and the selected grammar topics become relevant for the students
O uso de objetos digitais de aprendizagem (ODAs) em uma sala de aula virtual pode ser uma boa estratégia para ensino de Língua Portuguesa afinal, se os meios e os estudantes já não são mais os mesmos, não faz sentido manter velhas fórmulas. Assim, em um curso de português redacional básico a distância foram propostos objetos digitais de aprendizagem instrumentos de coleta dos dados desta pesquisa , com conteúdo determinado pelas necessidades mostradas pelos participantes. A idéia de se escolher o ambiente virtual (AVA) para proceder à investigação justifica-se por a comunicação nesse espaço acontecer apenas por meio de textos escritos, o que "obriga" os participantes a mostrarem-se e às suas necessidades em relação à norma culta da Língua Portuguesa e pela atitude lingüística dos sujeitos pesquisados em ambiente virtual, onde costumam priorizar o conteúdo e preterir a forma, postura que demonstra de maneira mais genuína os tópicos gramaticais a ser discutidos. Em outras palavras, este trabalho de pesquisa tem como objetivo principal investigar o uso de objetos digitais de aprendizagem no incremento da produção textual de estudantes universitários. Ainda, apresenta como objetivos específicos não apenas caracterizar objetos digitais de aprendizagem na perspectiva vygotskyana de mediação, mas também avaliar a integração dos ODAs com as outras atividades desenvolvidas num Ambiente Virtual de Aprendizagem (AVA) e verificar a reação dos alunos no uso dos ODAs, analisando suas postagens e comentários no AVA. Entre os resultados obtidos está o fato de que, ao reconhecer as necessidades dos estudantes, cria-se demanda; reinaugurando-se as formas de ensinar tal qual os recursos dos ambientes virtuais de aprendizagem permitem , torna-se possível ensinar mais efetivamente os conteúdos da gramática

Les systèmes de corrosion du mobilier archéologique ferreux sous-marin et terrestre présentent des phases réactives et chlorurées. Leurs transformations au contact de l'air impliquent des dégradations majeures de l'objet en sortie de fouilles. Afin d'extraire le chlore en conservant l'intégrité des objets, des processus de stabilisation sont utilisés. Le traitement subcritique (NaOH, 180°C, 35 bars) accélère la déchloruration. Pour comprendre les transformations physico-chimiques induites un corpus d'objets archéologiques est étudié avant et après traitement par des techniques d'analyses complémentaires. La description multi-échelles de faciès de corrosion hétérogènes et complexes montre que la phase formée en milieu subcritique, dépend du degré d'oxydation de la phase d'origine. L'étude de systèmes modèles (oxyhydroxydes de fer synthétiques et archéologiques) montre que les tailles et formes de particules, les surfaces spécifiques, la composition chimique influencent leurs réactivités. Par ailleurs l'application d'une rampe de chauffe progressive conduit à un mélange goethite/hématite en-dessous de 150°C et d'hématite au-delà. L'étude de l'akaganéite, au taux de chlore variable, à différentes étapes de sa transformation, montre que le chlore adsorbé et une partie du chlore de structure est tout d'abord retiré. Ce phénomène, ajouté à une déshydroxylation sous l'effet de la température conduit dans un second temps, à la dissolution de la phase. Ces résultats permettent d'identifier la nature des transformations de phases et de proposer des mécanismes en vue d'améliorer les protocoles de stabilisation subcritique selon le type d'objet archéologique
Iron archaeological artefacts from submarine and terrestrial origins have developed reactive and chlorinated corrosion systems. After excavation, their transformations in contact with air involve severe damages to the artefacts. In order to extract the chlorine and to maintain the artefacts’ integrity, stabilization processes are used. The subcritical treatment (NaOH, 180°C, 35 bars) accelerates the dechlorination process. Several artefacts are studied before and after treatment with subcritical techniques. The multi-scale description of heterogeneous and complex corrosion system shows that the phase precipitation in subcritical conditions depends on the precursor chemistry. The study of model systems (synthetic and archaeological iron oxyhydroxides) shows that particle sizes and shapes, specific surface area, chemical composition change their reactivity. The application of a heating ramp leads to the precipitation of goethite/hematite below 150°C and hematite above. The study of akaganeite at various stages of its treatment shows that the adsorbed chlorides and part of the structure ones are first removed. Then, a dehydroxylation under the effect of temperature leads to the phase dissolution. These results allowed to identify the nature of phase transformations and to propose mechanisms in order to improve stabilization protocols of archaeological artefacts by subcritical treatment

Abstract This thesis presents a multiscale framework for the construction of affine invariant pattern recognition and registration methods. The idea in the introduced approach is to extend the given pattern to a set of affine covariant versions, each carrying slightly different information, and then to apply known affine invariants to each of them separately. The key part of the framework is the construction of the affine covariant set, and this is done by combining several scaled representations of the original pattern. The advantages compared to previous approaches include the possibility of many variations and the inclusion of spatial information on the patterns in the features. The application of the multiscale framework is demonstrated by constructing several new affine invariant methods using different preprocessing techniques, combination schemes, and final recognition and registration approaches. The techniques introduced are briefly described from the perspective of the multiscale framework, and further treatment and properties are presented in the corresponding original publications. The theoretical discussion is supported by several experiments where the new methods are compared to existing approaches. In this thesis the patterns are assumed to be gray scale images, since this is the main application where affine relations arise. Nevertheless, multiscale methods can also be applied to other kinds of patterns where an affine relation is present. An additional application of one multiscale based technique in convexity measurements is introduced. The method, called multiscale autoconvolution, can be used to build a convexity measure which is a descriptor of object shape. The proposed measure has two special features compared to existing approaches. It can be applied directly to gray scale images approximating binary objects, and it can be easily modified to produce a number of measures. The new measure is shown to be straightforward to evaluate for a given shape, and it performs well in the applications, as demonstrated by the experiments in the original paper.

Thesis (Ph. D.)--Ohio State University, 2005.
Title from first page of PDF file. Document formatted into pages; contains xvii, 158 p.; also includes graphics (some col.). Includes bibliographical references (p. 150-158). Available online via OhioLINK's ETD Center

Inspirés par un modèle établi par une initiative sociale du Massachusetts Institute of Technology (MIT) en 2001, des salariés de plusieurs grandes groupes ont établi des Fab Labs d'entreprise avec l'intention de transformer les capacités d'innovation de leur entreprise.Cette thèse examine l'univers des Fab Labs entreprise, s'appuyant sur des données empiriques récoltées dans des dizaines de labs, avec des activités de recherche principales ayant lieu entre 2014 et 2017 dans les laboratoires de quatre grands groupes mondiaux. L'objectif de cette recherche est de 1) identifier si les Fab Labs d'entreprise influencent les capacités d'innovation d'une organisation, 2) articuler et affiner la représentation managériale utilisée pour justifier la création d'un tel lieu, ainsi que 3) esquisser un mécanisme simple qui permet aux décideurs stratégiques d'évaluer si les activités dans un lab lui permet d'atteindre ses objectifs
Based on a pattern established by an MIT academic outreach program created in 2001, individuals in dozens of large organizations established corporate Fab Labs in recent years with the intent to transform their firm’s ability to innovate.This thesis investigates the world of corporate Fab Labs, building on empirical data gathered from dozens of labs, with core research activities taking place in the labs of four large multinational firms from 2014 through 2017. The purpose of this research is to 1) identify whether corporate Fab Labs influence an organization’s innovation capabilities, 2) articulate and refine the managerial representation used to support the creation of these labs, and 3) outline a simple mechanism for managers to evaluate whether a lab attains its desired outcomes

La conception des machines électriques a une longue tradition et l'approche " business as usual " est un processus itératif d'essais et d'erreur, certes convergent mais nécessairement stoppé prématurément, car trop couteux. Un perfectionnement récent a consisté à remplacer les prototypes et les maquettes par des prototypes virtuels, entièrement numériques, comme ceux fournis par la méthode des éléments finis. Néanmoins, le procédé s'arrête toujours sur une frustration car le concepteur n'est jamais sûr d'avoir exploré complètement l'espace de conception qui s'offre à lui. La démarche de conception optimale se propose d'améliorer ce processus en le guidant, c'est-à-dire en proposant une méthodologie, et en l'automatisant, c'est-à-dire en proposant des outils logiciels. Mais dans cette démarche apparaissent de nombreuses difficultés. Ainsi, les objectifs généraux de cette thèse sont multiples. Il s'agit de définir des problèmes d'optimisation spécifiques représentatifs des choix structurels et d'élaborer des benchmarks de référence : discret, multiphysique, multidisciplinaire, multi-objectif et multi-niveaux. Ensuite, il faut rechercher, adapter et qualifier les méthodes d'optimisation les mieux à même de résoudre ces problèmes. Enfin, les différentes méthodes d'optimisation proposées sont implantées et testées de façon à prouver leur efficacité et leur adaptation. Un objectif secondaire mais important est de les capitaliser et diffuser les connaissances élaborées

Роботу виконано в Тернопільському національному технічному університеті імені Івана Пулюя Міністерства освіти і науки, молоді та спорту України. Захист відбувся в 2012 р. на засіданні спеціалізованої вченої ради К 58.052.04 у Тернопільському національному технічному університеті імені Івана Пулюя Міністерства освіти і науки, молоді та спорту Украї-ни за адресою: 46001 Україна, м. Тернопіль, вул. Руська, 56. З дисертацією можна ознайомитись у бібліотеці Тернопільського національного технічного університету імені Івана Пулюя Міністерства освіти і науки, молоді та спорту України за адресою: 46001 Україна, м. Тернопіль, вул. Руська, 56.
У дисертації проведено дослідження матричних фотоперетворюва-чів з цифровим представленням сигналу та пристроїв на їх основі. Ви-значено основні шляхи їх використання для світлотехнічних вимірю-вань. Побудовано математичні моделі вимірювальних пристроїв з мат-ричними та лінійними оптичними перетворювачами, які дають можли-вість розраховувати світлотехнічні параметри світних об’єктів. Запропоновано методику градуювання матричних оптичних пере-творювачів та пристроїв на їх основі, що дозволило визначати діапазон лінійності характеристичної кривої фотокамери. Проведено експериме-нтальні дослідження впливу алгоритму стиснення на величину яскра-вості цифрового зображення. Розроблено алгоритм та програму для розрахунку яскравості та освітленості поверхні досліджуваних об’єктів. Проведено вимірювання розподілу освітленості по поверхні світ-ного об’єкта з допомогою фотокамери, а також кривої світлорозподілу напівпровідникових джерел світла за допомогою пристроїв з лінійними та матричними оптичними перетворювачами.
В диссертации определены основные пути использования матрич-ных фотопреобразователей с цифровым представлением сигнала и уст-ройств на их основе в измерениях светотехнических параметров светя-щихся объектов. Создано математические модели измерительных приборов с мат-ричными и линейными оптическими преобразователями, которые дают возможность проводить расчеты светотехнических параметров по по-лученным изображениям объектов. Предложено методику градуирования матричных оптических пре-образователей и устройств на их основании. Даная методика позволяет определять диапазон линейности характеристической кривой фотока-меры. Проведены экспериментальные исследования влияния алгоритма сжатия на величину яркости цифрового изображения. Установлено, что влияние алгоритма сжатия в формате JPEG на яркость изображения есть незначительным, что расширяет круг фотокамер, с помощью кото-рых можно проводить светотехнические измерения. Для проведения расчетов яркости и освещенности поверхности ис-следуемых объектов разработано алгоритм и программу расчета свето-технических параметров на ЕОМ. Предложена система визуализации на экране компьютера распределения освещенности по поверхности исследуемого объекта. С помощью фотокамеры OLYMPUS E 420 проведены измерения распределения освещенности по поверхности светящего объекта, а та-кже кривой светового распределения полупроводниковых источников света с помощью фотокамеры OLYMPUS E 420 и сканирующих уст-ройств Mustek BearPaw 2448TA Plus и EPSON PERFECTION V30. При этом относительная погрешность результатов измерений не превышает 5 %.
In this thesis was conducted researches of matrix light transformers with digital presentation of signal and devises on theirs basis. The basic ways of theirs using for the light engineering measuring was determined. The method calibration of matrix optical transformers and devices on theirs basis was offered. It allows to determine the range of linearity charac-teristical curve of the photocamera. The experimental researches impact compressional algorithm to amount brightness of digital image was con-ducted. It is set that impact algorithm compression in JPEG format to the image brightness is insignificant, it extends circle photocamers which helps can conduct light engineering measurings . The algorithm and program for the calculation brightness and illumi-nance surface of probed object was developed. The system of visualization was offered on the computer screen on the surface of the probed object. The measurings distributing of luminosity on the surface lighting ob-ject with help of photocamera OLYMPYS E 420,and also with curve of light distribution semi-conducting light sources with help photocamera OLYMPYS E 420 and scanning devices Mustek BearPaw 2448TA Plus and EPSON PERFECTION V 30 was conducted. The relative error of measuring results does not exceed 5 %.

The doctoral thesis deals with the study of quantitative aspects of shape attribute ssuitable for numerical characterization, i.e., shape descriptors, as well as the theory of uncertainty, particularly the theory of fuzzy sets, and their application in imageprocessing. The original contributions and results of the thesis can be naturally divided into two groups, in accordance with the approaches used to obtain them. The first group of contributions relates to introducing new shape descriptors (of hexagonality and fuzzy squareness) and associated measures that evaluate to what extent the shape considered satisfies these properties. The introduced measures are naturally defined, theoretically well-founded, and satisfy most of the desirable properties expected to be satisfied by each well-defined shape measure. To mention some of them: they both range through (0,1] and achieve the largest possible value 1 if and only if the shape considered is a hexagon, respectively a fuzzy square; there is no non-zero area shape with the measured hexagonality or fuzzy squareness equal to 0; both introduced measures are invariant to similarity transformations; and provide results that are consistent with the theoretically proven results, as well as human perception and expectation. Numerous experiments on synthetic and real examples are shown aimed to illustrate theoretically proven considerations and to provide clearer insight into the behaviour of the introduced shape measures. Their advantages and applicability are illustrated in various tasks of recognizing and classifying objects images of several well-known and most frequently used image datasets. Besides, the doctoral thesis contains research related to the application of the theory of uncertainty, in the narrower sense fuzzy set theory, in the different tasks of image processing and shape analysis. We distinguish between the tasks relating to the extraction of shape features, and those relating to performance improvement of different image processing and image analysis techniques. Regarding the first group of tasks, we deal with the application of fuzzy set theory in the tasks of introducing new fuzzy shape-based descriptor, named fuzzy squareness, and measuring how much fuzzy square is given fuzzy shape. In the second group of tasks, we deal withthe study of improving the performance of estimates of both the Euclidean distancetransform in three dimensions (3D EDT) and the centroid distance signature of shape in two dimensions. Performance improvement is particularly reflected in terms of achieved accuracy and precision, increased invariance to geometrical transformations (e.g., rotation and translation), and robustness in the presence of noise and uncertainty resulting from the imperfection of devices or imaging conditions. The latter also refers to the second group of the original contributions and results of the thesis. It is motivated by the fact that the shape analysis traditionally assumes that the objects appearing in the image are previously uniquely and crisply extracted from the image. This is usually achieved in the process of sharp (i.e., binary) segmentation of the original image where a decision on the membership of point to an imaged object is made in a sharp manner. Nevertheless, due to the imperfections of imaging conditions or devices, the presence of noise, and various types of imprecision (e.g., lack of precise object boundary or clear boundaries between the objects, errors in computation, lack of information, etc.), different levels of uncertainty and vagueness in the process of making a decision regarding the membership of image point may potentially occur. This is particularly noticeable in the case of discretization (i.e., sampling) of continuous image domain when a single image element, related to corresponding image sample point, iscovered by multiple objects in an image. In this respect, it is clear that this type of segmentation can potentially lead to a wrong decision on the membership of image points, and consequently irreversible information loss about the imaged objects. Thisstems from the fact that image segmentation performed in this way does not permit that the image point may be a member to a particular imaged object to some degree, further leading to the potential risk that points partially contained in the object beforesegmentation will not be assigned to the object after segmentation. However, if instead of binary segmentation, it is performed segmentation where a decision about the membership of image point is made in a gradual rather than crisp manner, enabling that point may be a member to an object to some extent, then making a sharp decision on the membership can be avoided at this early analysis step. This further leads that potentially a large amount of object information can be preserved after segmentation and used in the following analysis steps. In this regard, we are interested in one specific type of fuzzy segmentation, named coverage image segmentation, resulting in fuzzy digital image representation where membership value assigned to each image element is proportional to its relative coverage by a continuous object present in the original image. In this thesis, we deal with the study of coverage digitization model providing coverage digital image representation and present how significant improvements in estimating 3D EDT, as well as the centroid distance signature of continuous shape, can be achieved, if the coverageinformation available in this type of image representation is appropriately considered.
Докторска дисертација се бави проучавањем квантитативних аспеката атрибутаоблика погодних за нумеричку карактеризацију, то јест дескриптора облика, као итеоријом неодређености, посебно теоријом фази скупова, и њиховом применом у обради слике. Оригинални доприноси и резултати тезе могу се природно поделити у две групе, у складу са приступом и методологијом која је коришћена за њихово добијање. Прва група доприноса односи се на увођење нових дескриптора облика (шестоугаоности и фази квадратности) као и одговарајућих мера које нумерички оцењују у ком обиму разматрани облик задовољава разматрана својства. Уведене мере су природно дефинисане, теоријски добро засноване и задовољавају већину пожељних својстава које свака добро дефинисана мера облика треба да задовољава. Поменимо неке од њих: обе мере узимају вредности из интервала (0,1] и достижу највећу могућу вредност 1 ако и само ако је облик који се посматра шестоугао, односно фази квадрат; не постоји облик не-нула површине чија је измерена шестоугаоност, односно фази квадратност једнака 0; обе уведене мере су инваријантне у односу на трансформације сличности; и дају резултате који су у складу са теоријски доказаним резултатима, као и људском перцепцијом и очекивањима. Бројни експерименти на синтетичким и реалним примерима приказани су у циљу илустровања теоријски доказаних разматрања и пружања јаснијег увида у понашање уведених мера. Њихова предност и корисност илустровани су у различитим задацима препознавања и класификације слика објеката неколико познатих и најчешће коришћених база слика. Поред тога, докторска теза садржи истраживања везана за примену теорије неодређености, у ужем смислу теорије фази скупова, у различитим задацима обраде слике и анализе облика. Разликујемо задатке који се односе на издвајање карактеристика облика ионе који се односе на побољшање перформанси различитих техника обраде ианализе слике. Што се тиче прве групе задатака, бавимо се применом теорије фази скупова у задацима дефинисања новог дескриптора фази облика, назван фази квадратност, и мерења колико је фази квадратан посматрани фази облик. У другој групи задатака бавимо се истраживањем побољшања перформанси оцене трансформације слике еуклидским растојањима у три димензије (3Д ЕДТ), као и сигнатуре непрекидног облика у две димензије засноване на растојању одцентроида облика. Ово последње се посебно огледа у постигнутој тачности ипрецизности оцене, повећаној инваријантности у односу на ротацију и транслацију објекта, као и робустности у присуству шума и неодређености које су последица несавршености уређаја или услова снимања. Последњи резултати се такође односе и на другу групу оригиналних доприноса тезе који су мотивисани чињеницом да анализа облика традиционално претпоставља да су објекти на слици претходно једнозначно и јасно издвојени из слике. Такво издвајање објеката се обично постиже у процесу јасне (то јест бинарне) сегментације оригиналне слике где се одлука о припадности тачке објекту на слици доноси на једнозначан и недвосмислени начин. Међутим, услед несавршености услова или уређаја за снимање, присуства шума и различитих врста непрецизности (на пример непостојање прецизне границе објекта или јасних граница између самих објеката, грешке у рачунању, недостатка информација, итд.), могу се појавити различити нивои несигурности и неодређености у процесу доношења одлуке у вези са припадношћу тачке слике. Ово је посебно видљиво у случају дискретизације (то јест узорковања) непрекидног домена слике кадаелемент слике, придружен одговарајућој тачки узорка домена, може битиделимично покривен са више објеката на слици. У том смислу, имамо да ова врста сегментације може потенцијално довести до погрешне одлуке о припадности тачака слике, а самим тим и неповратног губитка информација о објектима који се на слици налазе. То произлази из чињенице да сегментација слике изведена на овај начин не дозвољава да тачка слике може делимично у одређеном обиму бити члан посматраног објекта на слици, што даље води потенцијалном ризику да тачке делимично садржане у објекту пре сегментације неће бити придружене објекту након сегментације. Међутим, ако се уместо бинарне сегментације изврши сегментација слике где се одлука о припадности тачке слике објекту доноси на начин који омогућава да тачка може делимично бити члан објекта у неком обиму, тада се доношење бинарне одлуке о чланство тачке објекту на слици може избећи у овом раном кораку анализе. То даље резултира да се потенцијално велика количина информација о објектима присутним на слици може сачувати након сегментације, и користити у следећим корацима анализе. С тим у вези, од посебног интереса за нас јесте специјална врста фази сегментације слике, сегментација заснована на покривености елемената слике, која као резултат обезбеђује фази дигиталну репрезентацију слике где је вредност чланства додељена сваком елементу пропорционална његовој релативној покривености непрекидним објектом на оригиналној слици. У овој тези бавимо се истраживањем модела дигитализације покривености који пружа овакву врсту репрезентацију слике и представљамо како се могу постићи значајна побољшања у оцени 3Д ЕДТ, као и сигнатуре непрекидног облика засноване на растојању од центроида, ако су информације о покривеностидоступне у овој репрезентацији слике разматране на одговарајући начин.
Doktorska disertacija se bavi proučavanjem kvantitativnih aspekata atributaoblika pogodnih za numeričku karakterizaciju, to jest deskriptora oblika, kao iteorijom neodređenosti, posebno teorijom fazi skupova, i njihovom primenom u obradi slike. Originalni doprinosi i rezultati teze mogu se prirodno podeliti u dve grupe, u skladu sa pristupom i metodologijom koja je korišćena za njihovo dobijanje. Prva grupa doprinosa odnosi se na uvođenje novih deskriptora oblika (šestougaonosti i fazi kvadratnosti) kao i odgovarajućih mera koje numerički ocenjuju u kom obimu razmatrani oblik zadovoljava razmatrana svojstva. Uvedene mere su prirodno definisane, teorijski dobro zasnovane i zadovoljavaju većinu poželjnih svojstava koje svaka dobro definisana mera oblika treba da zadovoljava. Pomenimo neke od njih: obe mere uzimaju vrednosti iz intervala (0,1] i dostižu najveću moguću vrednost 1 ako i samo ako je oblik koji se posmatra šestougao, odnosno fazi kvadrat; ne postoji oblik ne-nula površine čija je izmerena šestougaonost, odnosno fazi kvadratnost jednaka 0; obe uvedene mere su invarijantne u odnosu na transformacije sličnosti; i daju rezultate koji su u skladu sa teorijski dokazanim rezultatima, kao i ljudskom percepcijom i očekivanjima. Brojni eksperimenti na sintetičkim i realnim primerima prikazani su u cilju ilustrovanja teorijski dokazanih razmatranja i pružanja jasnijeg uvida u ponašanje uvedenih mera. NJihova prednost i korisnost ilustrovani su u različitim zadacima prepoznavanja i klasifikacije slika objekata nekoliko poznatih i najčešće korišćenih baza slika. Pored toga, doktorska teza sadrži istraživanja vezana za primenu teorije neodređenosti, u užem smislu teorije fazi skupova, u različitim zadacima obrade slike i analize oblika. Razlikujemo zadatke koji se odnose na izdvajanje karakteristika oblika ione koji se odnose na poboljšanje performansi različitih tehnika obrade ianalize slike. Što se tiče prve grupe zadataka, bavimo se primenom teorije fazi skupova u zadacima definisanja novog deskriptora fazi oblika, nazvan fazi kvadratnost, i merenja koliko je fazi kvadratan posmatrani fazi oblik. U drugoj grupi zadataka bavimo se istraživanjem poboljšanja performansi ocene transformacije slike euklidskim rastojanjima u tri dimenzije (3D EDT), kao i signature neprekidnog oblika u dve dimenzije zasnovane na rastojanju odcentroida oblika. Ovo poslednje se posebno ogleda u postignutoj tačnosti ipreciznosti ocene, povećanoj invarijantnosti u odnosu na rotaciju i translaciju objekta, kao i robustnosti u prisustvu šuma i neodređenosti koje su posledica nesavršenosti uređaja ili uslova snimanja. Poslednji rezultati se takođe odnose i na drugu grupu originalnih doprinosa teze koji su motivisani činjenicom da analiza oblika tradicionalno pretpostavlja da su objekti na slici prethodno jednoznačno i jasno izdvojeni iz slike. Takvo izdvajanje objekata se obično postiže u procesu jasne (to jest binarne) segmentacije originalne slike gde se odluka o pripadnosti tačke objektu na slici donosi na jednoznačan i nedvosmisleni način. Međutim, usled nesavršenosti uslova ili uređaja za snimanje, prisustva šuma i različitih vrsta nepreciznosti (na primer nepostojanje precizne granice objekta ili jasnih granica između samih objekata, greške u računanju, nedostatka informacija, itd.), mogu se pojaviti različiti nivoi nesigurnosti i neodređenosti u procesu donošenja odluke u vezi sa pripadnošću tačke slike. Ovo je posebno vidljivo u slučaju diskretizacije (to jest uzorkovanja) neprekidnog domena slike kadaelement slike, pridružen odgovarajućoj tački uzorka domena, može bitidelimično pokriven sa više objekata na slici. U tom smislu, imamo da ova vrsta segmentacije može potencijalno dovesti do pogrešne odluke o pripadnosti tačaka slike, a samim tim i nepovratnog gubitka informacija o objektima koji se na slici nalaze. To proizlazi iz činjenice da segmentacija slike izvedena na ovaj način ne dozvoljava da tačka slike može delimično u određenom obimu biti član posmatranog objekta na slici, što dalje vodi potencijalnom riziku da tačke delimično sadržane u objektu pre segmentacije neće biti pridružene objektu nakon segmentacije. Međutim, ako se umesto binarne segmentacije izvrši segmentacija slike gde se odluka o pripadnosti tačke slike objektu donosi na način koji omogućava da tačka može delimično biti član objekta u nekom obimu, tada se donošenje binarne odluke o članstvo tačke objektu na slici može izbeći u ovom ranom koraku analize. To dalje rezultira da se potencijalno velika količina informacija o objektima prisutnim na slici može sačuvati nakon segmentacije, i koristiti u sledećim koracima analize. S tim u vezi, od posebnog interesa za nas jeste specijalna vrsta fazi segmentacije slike, segmentacija zasnovana na pokrivenosti elemenata slike, koja kao rezultat obezbeđuje fazi digitalnu reprezentaciju slike gde je vrednost članstva dodeljena svakom elementu proporcionalna njegovoj relativnoj pokrivenosti neprekidnim objektom na originalnoj slici. U ovoj tezi bavimo se istraživanjem modela digitalizacije pokrivenosti koji pruža ovakvu vrstu reprezentaciju slike i predstavljamo kako se mogu postići značajna poboljšanja u oceni 3D EDT, kao i signature neprekidnog oblika zasnovane na rastojanju od centroida, ako su informacije o pokrivenostidostupne u ovoj reprezentaciji slike razmatrane na odgovarajući način.

Тенденції розвитку як меблевих трансформерів для масового виробництва, так і елітних об’єктів, які у своїй конструкції містять можливість зміни форми та ставлять завдання створення найбільш комфортного варіанту планування внутрішнього простору. Актуальністю обраної теми є оцінка сучасного стану та майбутній розвиток способів трансформації житлових інтер’єрів. Мета: дослідити основні сучасні тенденції вдосконалення інтер’єру за допомогою способів трансформації.
Trends in the development of both furniture transformers for mass production and elite facilities, which in their design contain the ability to change shape and set the task of creating the most comfortable option for interior planning. The relevance of the chosen topic is the assessment of the current state and future development of types and methods of transformation of residential interiors. Objective: explore the main current trends in interior design through transformation methods.

Este documento teórico tem como objetivo definir a minha prática artística enquanto fazedor de objetos tridimensionais. Através da análise de casos que se desenvolvem em torno do objeto utilitário e evocativo de um passado, abordarei questões de tempo, memória, espaço e quotidiano enquanto matéria plástica. Nos meus trabalhos escultóricos, onde trabalho com objetos do real, procuro explorar plasticamente uma consciência individual subjetiva com uma dimensão coletiva, partindo de uma prática de apropriação, modificação e transformação, para, de forma a experimentar novos sistemas de interpretação, reconstruir o que já existe.

碩士
國立臺灣科技大學
設計研究所
90
This study investigates the influence of viewpoint of representation (VR) and representation mode (RM) on the visually impaired people’s recognition of 2D tactile representations that are transformed from 3D objects. The participants were 45 congenitally blind, the acquired blind, and the amblyopia students, aging from 11 (G4) to 25 (G12) in Taipei. A matching and a recognition task were conducted separately. All the participants individually attended both tasks. There were 2 levels of VR, the front view (FR) and the corner view (CR) to the object; and 4 levels of RM: the outer contour (mode 1), the outer contour with simple details (mode 2), the contour plane (mode 3), and outer contour with rich details (mode 4). Fourteen 3-D objects, that were supposed to be common to the participants, were selected as models to made 14 groups of 2-D tactile representations for the matching task. Seven groups of representations were selected from the 14 for the recognition task. The main findings are summarized as the following: In the match task, the vision condition, representation viewpoint, and representation mode all significantly influenced the results. The congenitally blind and acquired blind select pictures with FR and mode 3 significantly more than other combination to match the solid object. However, the amblyopic participants did not show such preference. In the recognition task, there are significant main effects of vision condition, representation mode, and viewpoint of representation from the aspect of reaction time. There are 2 two-way interactions between mode and viewpoint, and between vision condition and viewpoint. The vision condition did influence the recognition from both accuracy and reaction time. The participants of amblyopia could interpret more visual cues that used by the sighted than other 2 vision conditions. The picture with FR is significantly easier to be recognized correctly than the CR in all modes. It also drew lower reaction time than the CR, except in mode 4. The combination of FR and mode 3 is the most effective way of representation. The visual impaired people’s recognition of 2-D tactile representation of solid is influenced by both their visual and tactile experience. The reaction time of recognition to the representations of simple and familiar objects was shorter. On the contrary, the representations of more complex and bigger objects increased the reaction time. The results suggest that vision condition, size and familiarity of object, and the way an object is represented could influence the blind’s recognition of spatial representation. The FR is a kind of perspective that is similar to the orthographic projection system that is the most advanced projection system the blind can use to draw a cube. The mode 3 possesses some quality of a relief that is easy to be understood by the blind. The educator should not just copy a plane picture that is readable to the sighted into a tactile picture for the blind. The details and visual cues in a plane picture should be modified and selected. The better representation, FR with mode 3, suggested by this study also takes shorter time and simpler process in both making and conservation. It may enlarge the alternatives of objects. Additionally it also provides an understandable way that is more similar to the sighted’s spatial representation to the blind. The results contribute to our understating of tactile perception and provide more effective and easier way to making teaching material for the blind.