Academic literature on the topic 'Omotic languages'

The article provides some phonological background and outlines the tonal system of Shinasha (Borna), an isolated North Omotic language of Ethiopia. There are two contrasting tones. Their behaviour shows characteristics which have also been observed for other Omotic languages: stability of lexical tone, limited use of tone in the syntax, and absence of sandhi. The article provides new evidence that vowel quality can have a strong influence on the tonetic realisation: Shinasha is not the only Omotic language where high vowel quality is associated with extra high pitch.

Africa has up until now been considered a continent where switch-reference systems are extremely rare. This study shows that there is a confined area in the South of Ethiopia where many Omotic languages and a few Cushitic languages have fully grammaticalised switch-reference systems on dependent (co-)subordinate non-final verbs, so-called converbs. The paper describes in detail the switch-reference system of Kambaata (Cushitic) and gives an overview of the distribution of switch-reference systems in Ethiopia in general. It is argued that switch-reference marking in Cushitic languages is the result of contact with neighbouring Omotic languages.

Northern Mao is an endangered Afroasiatic-Omotic language of western Ethiopia with fewer than 5,000 speakers. This study is a comprehensive grammar of the language, written from a functional/typological perspective which embraces historical change as an explanation for synchronic structure. The grammar introduces the Northern Mao people, aspects of their culture and history, and the major aspects of the language: contrastive phonology, tone phenomena, nouns, pronouns, demonstratives, numerals, noun phrases, verbs and verbal morphology, single verb constructions, non-final/medial clauses, subordinate clauses and alignment. The tone system has three contrastive levels, where the Mid tones subdivide into two classes which historically derive from two different sources. Nouns each exhibit two tonal melodies: one melody in citation form or other unmodified environments and another melody when syntactically modified. Extensive coverage is given to developments in the pronominal and subject-marking systems as well as the verbal system. In the pronominal and subject marking systems, innovations include the development of a dual opposition, the fusion of an affirmative verbal prefix to subject prefixes, and the development of these subject prefixes into new pronouns. In the verbal system, innovations include the development of new verbal wordforms from subordinate + final verb periphrastic constructions and a set of new subject markers from an old subordinator morpheme. The verbal system is oriented around two oppositional relations: realis vs. irrealis and finite vs. infinitive verb forms. Realis and irrealis verbs have distinct item-arrangement patterns: realis verbs take subject prefixes while irrealis verbs take subject suffixes. Realis is associated with affirmative polarity and non-future tense and may be used with many aspectual distinctions. Irrealis is associated with negative polarity, future tense, and counterfactual constructions; irrealis verbs do not express many aspectual distinctions. Finite versus infinitive verb stems are differentiated by tone. Finite verb stems are used in affirmative declarative and interrogative utterances, non-final/medial constructions and the more finite subordinate clause structures. Infinitive verb stems are used in negative declarative and interrogative utterances, non-final/medial constructions and the less finite subordinate clause structures. The work concludes with a summary of cross-constructional alignment patterns and evaluates the efficacy of a marked-nominative analysis.

Cette étude est la toute première tentative de description complète de la grammaire du hamar, une langue parlée par environ 46.500 personnes dans le sud-ouest de l'Ethiopie (Lewis 2009). L'étude est basée sur des données collectées pendant 9 mois de travail sur le terrain entre 2013 et 2014 dans les territoires des Hamar. Les données sur la langue ont été recueillies auprès de 14 locuteurs natifs dans les villages hamar, et sont composées de 50 textes de longueurs et de genres différents. Cette grammaire décrit la phonologie, la morphologie, la syntaxe et certains aspects de la pragmatique et du discours du hamar et est organisée en 13 chapitres suivis par trois annexes : l'annexe A et B se composent d'un lexique sélectionné d’environ 1 400 entrées, l’annexe C contient trois textes hamar annotés. L'analyse qui sous-tend cette monographie grammaticale suit le cadre théorique Basic Linguistic Theory (la théorie linguistique de base - Dixon 1997, 2010, 2012)
This study is the first-ever attempt at a comprehensive grammatical description of Hamar, a language spoken in South West Ethiopia by approximately 46.500 people (Lewis 2009). The study is based on 9 months of fieldwork carried out between 2013and 2014 in Hamar territories. Language data was gathered from 14 native speakers in Hamar villages, and it amounts to 50 texts of varying lengths and genres. The grammar investigates the phonology, the morphology, the syntax and somepragmatic and discourse-related features of Hamar and it is organized in 13 chapters followed by three appendices: appendix A and B consist of a selected lexicon of circa 1400 entries, appendix C includes three annotated Hamar texts.The analysis underlying this monograph grammar follows the theoretical framework of Basic Linguistic Theory (Dixon 1997, 2010, 2012)

U ovom radu sintetisani su kompozitni nanoprahovi i nanoprahovi tipa jezgro– omotač sa dielektričnom i magnetnom fazom, kao pogodan polazni materijal za procesiranje kompozitne keramike za primenu u mikroelektronici. Osnovni cilj ove doktorske disertacije je bio utvrđivanje veza između uslova sinteze, morfologije čestica, uslova procesiranja i mikrostrukture kompozitne keramike. Nanoprahovi su sintetisani hemijskim metodama sinteze u tečnoj fazi (sol-gel i koprecipitacija) i gasnoj fazi (CVS), pri čemu je vršena optimizacija procesnih uslova u cilju sinteze čestica željene strukture i hemijskog sastava. Istraživanja su vršena na nekoliko modelnih sistema sa feritima kao magnetnom fazom i titanatima ili silikom kao dielektričnom fazom: NiFe2O4SiO2, Fe3O4SiO2, SrTiO3NiFe2O4, BaTiO3NiFe2O4 i BaTiO3Fe3O4. Hemijska sinteza u tečnoj fazi se pokazala pogodnom zato što pruža mogućnost kontrolisanja morfologije kompozitnih čestica ne samo podešavanjem procesnih parametara sinteze već i funkcionalizacijom faza kojom se uzrokuje njihovo elektrostatičko privlačenje i formiranje strukture jezgro–omotač. Ipak, zbog velikog stepena aglomeracije prisutnog tokom sinteze u tečnoj fazi, dobijanje omotača uniformne debljine i izbegavanje homogene nukleacije faza se pokazalo teško. Hemijskom sintezom u gasnoj fazi (CVS) je po prvi put sintetisan kompozitni nanoprah na bazi kompleksnih oksida titanata i ferita.Utvrđeno je da i pored velikog potencijala CVS metode u smislu sinteze ultrafinih prahova na bazi titanata i ferita u jednom koraku, ova metoda nudi relativno slabu kontrolu morfologije kompozitnih čestica pri visokim procesnim temperaturama koje su neophodne za kristalizaciju dve faze. Sintetisani nanoprahovi na bazi titanata i ferita (SrTiO3NiFe2O4 i BaTiO3NiFe2O4) procesirani su u gustu kompozitnu keramiku visokotemperaturnim sinterovanjem, u cilju ispitivanja veze morfologije čestica i mikrostrukture kompozita, optimizacije režima sinterovanja i funkcionalne karakterizacije dobijene keramike sa različitim masenim odnosom faza. Prahovi su sinterovani putem konvencionalnog sinterovanja u atmosferi vazduha, spark plazma sinterovanja (SPS) ili kombinacijom ove dve metode. Utvrđeno je da prahovi strukture jezgro–omotač densifikuju u značajno gušću i homogeniju keramiku u odnosu na kompozitne prahove istog sastava na istim procesnim temperaturama. Pored toga, pH vrednost sinteze čestica i atmosfera visokotemperaturnog sinterovanja su se pokazali veoma značajnim u smislu održavanja željenog faznog sastava dobijenih kompozita. U pogledu režima sinterovanja dobijenih prahova, kombinacija niskotemperaturnog konvencionalnog i SPS sinterovanja (1000 °C) je dala najbolje rezultate u smislu postizanja zadovoljavajuće gustine kompozita (>95% teorijske gustine), održavanja željenog faznog sastava i homogene distribucije faza. Funkcionalna karakterizacija sinterovane keramike sa različitim masenim odnosom faza (BaTiO3 : NiFe2O4 = 1,2,8) potvrdila je očekivano dielektrično, feroelektrično i ferimagnetno ponašanje dobijenih kompozita.
Composite and core–shell nanopowders with dielectric and magnetic phase have been synthesized in this work, as a suitable starting material for processing of composite ceramics for microelectronic application. The main goal of this doctoral dissertation was the determination of the link between synthesis conditions, particle morphology, processing conditions and microstructure of composite ceramics. Nanopowders have been synthesized by chemical synthesis methods in wet phase (sol–gel and coprecipitation) and gas phase (CVS), whereas the optimization of processing parameters was conducted with the goal to synthesize particles of desired structure and chemical composition. Studies were conducted on the few model systems with ferrites as a magnetic and titanates as a dielectric phase: NiFe2O4SiO2, Fe3O4SiO2, SrTiO3NiFe2O4, BaTiO3NiFe2O4 and BaTiO3Fe3O4. Chemical wet synthesis has proven suitable because it offers composite particle morphology control not only by adjustment of synthesis parameters but also by phase functionalization causing their mutual electrostatic attraction and thus core–shell structure formation. However, due to the high degree of agglomeration present during the wet phase synthesis, formation of the shell with uniform thickness and avoidance of homogeneous nucleation has proven difficult. For the first time, composite ferrite and titanate-based nanopowder has been synthesized by means of Chemical Vapor Synthesis (CVS). It has been found that beside high potential of CVS method for one-step synthesis of ultrafine titanate and ferrite-based nanopowders, this method offers relatively low control of composite particle morphology at high processing temperatures which are necessary for crystallization of both phases. Synthesized titanate and ferrite-based nanopowders (SrTiO3NiFe2O4 and BaTiO3NiFe2O4) were processed into dense ceramics by high-temperature sintering, in order to find the link between particle morphology and composite microstructure, optimize the sintering regime and conduct the functional characterization of obtained ceramics with different phase mass ratio.The powders were sintered by conventional sintering in air, spark plasma sintering(SPS) or combination of these two methods. It was found that core–shell powders densify in ceramics with considerably higher density and homogeneity at the same processing temperature, than the composite powders with the same composition. Moreover, synthesis pH value and sintering temperature was found to be very important in terms of phase composition preservation of obtained composites. Regarding the sintering regime of obtained powders, combination of low-temperature conventional and SPS sintering (1000 °C) has given the best results in terms of achieving adequate composite density (>95% theoretical density), phase preservation and homogeneous phase distribution. Functional characterization of sintered ceramics with different phase mass ratio (BaTiO3 : NiFe2O4 = 1,2,8) confirmed the expected dielectric, ferroelectric and ferromagnetic behaviour of obtained composites.

У овој докторској дисертацији приказани су резултати синтеза и карактеризација нано-композитних честица са језгро-омотач структуром. Нанокомпозитне честице су синтетисане у течној фази, електростатичком депозицијом in situ синтетисаних SiO2, Fe3O4, ZnFe2O4 или NiFe2O4 наночестица на површину монодисперзних и сферичних силика језгро честица (средњег пречника ~ 0,4 μm). Силика језгро честице су синтетисане хидролизом и кондезацијом TEOS-a у базној средини. Силика наночестице су добијене неутрализацијом јако базног воденог раствора натријум силиката, док су феритне наночестице синтетисане копреципитацијом из воденог раствора одговарајућих нитратних соли. Да би се омогућила електростатичка депозиција нано-честица, силика језгра су функционализована са 3-аминопропилтриетоксисилан (APTES) или поли(диалилдиметиламонијум хлорид) (PDDA) чиме се повећава изоелектрична тачка силика честица. На овај начин су око силика језгро честица синтетисани једнослојни омотачи на бази SiO2, Fe3O4, ZnFe2O4 или NiFe2O4.Резултати су потврдили да се униформан силика слој може депоновати на функцијонализованим силика честицама. Формиран силика омотач је имао дебљину ~ 30 nm, мезопорозну структуру са средњом величином пора од ~ 8 nm и значајном укупном запремином пора. Због тога су тако добијене силика језгро-омотач наноструктуре погодне за имобилизацију ензима али и неких других активних материја. Такође је потврђено да је оптимална pH вредност за синтезу хомогеног Fe3O4 омотача на нефункционализованим силика језгрима ~ 5,4. Добијени Fe3O4 омотач је суперпа-рамагнетан са температуром блокирања ~ 25 К. Уградња никла и цинка у феритну структуру омотача није било могуће на нижим pH вредностима. Међутим, показано је и да је на вишим pH вредностима велика брзина формирања феритних честица и њихова самоагрегација доминира над конкурентном реакцијом депозиције феритних честица на функционализована силика језгра. У циљу спречавања самоагрегације, депо-зиција ZnFe2O4 и NiFe2O4 наночестица на PDDA-функционализованим силика језгрима је обављена у присуству цитратне киселине на pH > 7. Цитратна киселина пасивизира површину феритних наночестица и на тај начин инхибира самоагрегацију, омогућавајући депозицију ових честица на површину PDDA-функционализованих силика језгара.У овој тези су синтетисане честице са двослојним омотачем, који се састоје од унутрашњег Fe3O4 и спољашњег силика слоја. На PDDA-функцио-нализованим SiO2-језгро/Fe3O4-омотач честицама, обављена је депозиција силика наночестица чиме је формиран спољни мезопорозни силика омотач. Добијене су композитне честице са два различита функционална слоја: унутрашњим који омогућава магнетну сепарацију честице из реакционог медијума и спољним који омогућава имобили-зацију активних материја. Добијени резултати су указали да се ове нанокомпозитне честице могу употребити у биоинжењерству и областима хертерогене катализе.
U ovoj doktorskoj disertaciji prikazani su rezultati sinteza i karakterizacija nano-kompozitnih čestica sa jezgro-omotač strukturom. Nanokompozitne čestice su sintetisane u tečnoj fazi, elektrostatičkom depozicijom in situ sintetisanih SiO2, Fe3O4, ZnFe2O4 ili NiFe2O4 nanočestica na površinu monodisperznih i sferičnih silika jezgro čestica (srednjeg prečnika ~ 0,4 μm). Silika jezgro čestice su sintetisane hidrolizom i kondezacijom TEOS-a u baznoj sredini. Silika nanočestice su dobijene neutralizacijom jako baznog vodenog rastvora natrijum silikata, dok su feritne nanočestice sintetisane koprecipitacijom iz vodenog rastvora odgovarajućih nitratnih soli. Da bi se omogućila elektrostatička depozicija nano-čestica, silika jezgra su funkcionalizovana sa 3-aminopropiltrietoksisilan (APTES) ili poli(dialildimetilamonijum hlorid) (PDDA) čime se povećava izoelektrična tačka silika čestica. Na ovaj način su oko silika jezgro čestica sintetisani jednoslojni omotači na bazi SiO2, Fe3O4, ZnFe2O4 ili NiFe2O4.Rezultati su potvrdili da se uniforman silika sloj može deponovati na funkcijonalizovanim silika česticama. Formiran silika omotač je imao debljinu ~ 30 nm, mezoporoznu strukturu sa srednjom veličinom pora od ~ 8 nm i značajnom ukupnom zapreminom pora. Zbog toga su tako dobijene silika jezgro-omotač nanostrukture pogodne za imobilizaciju enzima ali i nekih drugih aktivnih materija. Takođe je potvrđeno da je optimalna pH vrednost za sintezu homogenog Fe3O4 omotača na nefunkcionalizovanim silika jezgrima ~ 5,4. Dobijeni Fe3O4 omotač je superpa-ramagnetan sa temperaturom blokiranja ~ 25 K. Ugradnja nikla i cinka u feritnu strukturu omotača nije bilo moguće na nižim pH vrednostima. Međutim, pokazano je i da je na višim pH vrednostima velika brzina formiranja feritnih čestica i njihova samoagregacija dominira nad konkurentnom reakcijom depozicije feritnih čestica na funkcionalizovana silika jezgra. U cilju sprečavanja samoagregacije, depo-zicija ZnFe2O4 i NiFe2O4 nanočestica na PDDA-funkcionalizovanim silika jezgrima je obavljena u prisustvu citratne kiseline na pH > 7. Citratna kiselina pasivizira površinu feritnih nanočestica i na taj način inhibira samoagregaciju, omogućavajući depoziciju ovih čestica na površinu PDDA-funkcionalizovanih silika jezgara.U ovoj tezi su sintetisane čestice sa dvoslojnim omotačem, koji se sastoje od unutrašnjeg Fe3O4 i spoljašnjeg silika sloja. Na PDDA-funkcio-nalizovanim SiO2-jezgro/Fe3O4-omotač česticama, obavljena je depozicija silika nanočestica čime je formiran spoljni mezoporozni silika omotač. Dobijene su kompozitne čestice sa dva različita funkcionalna sloja: unutrašnjim koji omogućava magnetnu separaciju čestice iz reakcionog medijuma i spoljnim koji omogućava imobili-zaciju aktivnih materija. Dobijeni rezultati su ukazali da se ove nanokompozitne čestice mogu upotrebiti u bioinženjerstvu i oblastima herterogene katalize.
This thesis presents the results of the synthesis and characterization of the nanocomposite particles with core-shell structure. Nanocomposite particles were synthesized by liquid-phase technique through electrostatic deposition of in situ synthesized SiO2, Fe3O4, ZnFe2O4 or NiFe2O4 nanoparticles on the surface of spherical and monodispersed silica core particles (average size ~ 0.4 μm). Silica core particles were prepared by hydrolysis and condensation of tetraethylorthosilicate in basic conditions. Silica nanoparticles were obtained by neutralization of highly basic sodium silicate solution while ferrite nanoparticles were obtained by coprecipitation from solutions of the corresponding nitrate salts. To improve electrostatic assembling of nanoparticles on the surface of silica core particles, the latter were functionalized with 3-amino-propyltriethoxysilane (APTES) or poly(diallyldimethylammonium chloride) (PDDA) which increases the isoelectric point of the silica core particles. In this way SiO2, Fe3O4 , ZnFe2O4 or NiFe2O4 shells were synthesized around the silica core particles, respectively.The results confirmed that uniform silica layer can be deposited at the functionalized silica core particles. The formed silica layer had thickness of ~ 30 nm, mesoporous structure with average pore size of ~ 8 nm and high total pore volume. This makes silica shell suitable for immobilization of enzymes. Optimal conditions for synthesis of homogenous and thin Fe3O4 shell around non-functionalized silica core particles were found at pH ~ 5.4. Obtained Fe3O4 shell was superparamagnetic with blocking temperature at ~25 К. Incorporation of nickel and zinc into ferrite structure was impossible at lower pH values. However at higher pH the formation rate of Ni- and Zn-ferrite particles becomes very fast and the self-aggregation dominates the competing formation of the ferrite shell around functionalized silica cores. Because of that the self-aggregation was prevented by surface modify-cation of ZnFe2O4 and NiFe2O4 nanoparticles with citric acid before their deposition on the PDDA-functionalized silica core and homogenous and continuous shells were finally obtained at pH > 7.In addition, bilayered shell composed of internal Fe3O4 layer and external SiO2 layer, were also prepared. Silica nanoparticles were deposited on the surface of PDDA-functionalized SiO2-core/Fe3O4-shell particles which induced formation of external mesoporous silica shell. Obtained composite particles had two different functional layers: internal which would allow its magnetic separation from reaction mixture and external which could allow imobilization of various molecules and nanoparticles such as enzymes inside its pores. Based on these results, obtained nanoparticles could be used in bioengineering and heterogenous catalysis.

The research topic of this PhD thesis is a comparative analysis of classical specic geometric frameworks and of their anisotropic extensions; the construction of three different types of Finsler frameworks, which are suitable for the analysis of the cancer cells population dynamical system; the development of the anisotropic Beltrami framework theory with the derivation of the evolution ow equations corresponding to different classes of anisotropic metrics, and tentative applications in image processing.
Predmet istraživanja doktorske disertacije je uporedna analiza klasičnih i specifičnih geometrijskih radnih okruženja i njihovih anizotropnih proširenja; konstrukcija  tri Finslerova radna okruženja različitog tipa koja su pogodna za analizu dinamičkog  sistema populacije kanceroznih ćelija; razvoj teorije anizotropnog Beltramijevog radnog okruženja i formiranje jednačina evolutivnog toka za različite klase anizotropnih metrika, kao i mogućnost primene dobijenih teorijskih rezultata u digitalnoj obradi slika.

The focus of this study is on language maintenance and shift in Maale, a minority language spoken in Ethiopia. The main aims of the study are to give an account of the underlying social factors that have contributed to language maintenance in the Maale speech community, and to investigate whether the mother-tongue literacy programme in the Maale region is going to facilitate language maintenance or contribute to language shift. The findings suggest that regional nationalism, which corresponds to ethnic nationalism in Paulston's theory of social mobilisation, is the reason why the Maale language has been maintained as a viable language in spite of centuries of political repression. The findings also indicate that the mother-tongue literacy programme currently contributes to language maintenance but it is a stepping stone to further education, which favours the learning of a second language, which could lead to possible attrition of the mother tongue.
Linguistics
M.A. (Sociolinguistics)