Journal articles: 'Predikcija'

1

Milutinović, Milica. "PREDIKCIJA VREDNOSTI KRIPTOVALUTA ANALIZOM ISTORIJSKIH CENA, BLOKČEJN INFORMACIJA I SENTIMENTA TVITOVA." Zbornik radova Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu 34, no. 09 (August 20, 2019): 1559–62. http://dx.doi.org/10.24867/04be13milutinovic.

Full text

Abstract:

Ovaj rad bavi se problemom predikcije cene Bitkoina na osnovu istorijskih cena i blokčejn informacija. Cenu kriptovaluta velikim delom diktiraju špekulacije pa je ispitano u kojoj meri sentiment analiza tvitova doprinosi padu ili rastu cena. Pored podataka o ceni i sentimentu, korišćeni su blokčejn podaci i istorijski podaci za još tri popularne kriptovalute: Lajtkoin, Etereum i Ripl. Za sentiment analizu ispitane su tri tehnike: konvolucione neuronske mreže, ansambli leksikona i metoda zasnovana na jezičkim pravilima. Rezultati sentiment analize upotrebljeni su u daljem procesu predviđanja kriptovaluta. Izabrani model za predikciju je rekurentna neuronska mreža sa GRU ćelijama. U fazi evaluacije posmatrala se tačnost predviđanja kretanja cene, odnosno da li će ona da raste ili opada. Takođe, upotrebljena je i relativna tačnost u kojoj se posmatra odnos stvarne cene i prediktovane. Najbolji rezultat dostigao je 57,3% tačnosti u predikciji kretanja cene, odnosno 99,39% relativne tačnosti.

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

2

Nišić, Miloš. "PREDIKCIJA BROJA INDEKSNIH POENA IGRAČA U ABA LIGI SA FOKUSOM NA PRIKUPLJANJU I EKSPLORATIVNOJ ANALIZI PODATAKA." Zbornik radova Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu 36, no. 07 (July 4, 2021): 1275–78. http://dx.doi.org/10.24867/13be33nisic.

Full text

Abstract:

Ovaj rad se bavi predikcijom broja indeksnih poena koje igrač ostvari na košarkaškoj utakmici. Fokus rada je na prikupljanju i eksplorativnoj analizi podataka. Prikupljanje podataka je vršeno sa sajta eurobasket.com pomoću tehnika web-scrapinga. Nakon sređivanja skupa podataka, ekstrakcije obeležja i eksplorativne analize podataka vršena je predikcija pomoću tri različita regresora: Lasso, Random Forest i LightGBM. Optimizacijom hiperparametara implementacija ovih algoritama došlo se do modela pomoću kojih je vršena predikcija broja indeksnih poena. Najbolje rezultate među njima pokazao je model LASSO regresije sa srednjom apsolutnom greškom MAE = 5.617. Izneti su predlozi za poboljšanje skupa podataka, a samim tim i za dalji razvoj ovog rešenja.

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

3

Nikšić, Bakir. "PREDIKCIJA INDEKSA KORISNOSTI IGRAČA U EVROLIGI." Zbornik radova Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu 34, no. 01 (December 20, 2018): 73–76. http://dx.doi.org/10.24867/01be17niksic.

Full text

Abstract:

Problem kojim se bavi ovaj rad jeste predikcija indeksa korisnosti igrača u euroligi. Ovaj rad nastoji da iskoristi veliku količinu podataka, koji se nalaze na oficijalnom sajtu evrolige, obradi ih i pripremi za upotrebu algoritama mašinskog učenja. Algoritmi koji su razmatrani u ovom radu su Naive Bayes, SVM (Support Vector Machine) i KNN (K nearest neighbours). Za svaki algoritam izvšena je optimizacija parametara koji najviše utiču na samu klasifikaciju. Osim navedenih algoritama mašinskog učenja, razmatrana su još dva jednostvna algoritma za predikciju indeksa korisnosti koje je implementirao autor. Najbolju tačnost od 92% postigao je algoritam SVM, dok su algoritmi Naive Bayes i KNN imali manju tačnost od 87%, odnosno 72%. Namenski razvijeni algoritmi imali su značajnije manju tačnost od algoritama mašinskog učenja.

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

4

Kovačević, Aleksandar, and Miljan Čabrilo. "PREDIKCIJA CIJENE AIRBNB SMJEŠTAJA UPOTREBOM ALGORITAMA MAŠINSKOG UČENJA." Zbornik radova Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu 36, no. 03 (March 9, 2021): 524–27. http://dx.doi.org/10.24867/12be37cabrilo.

Full text

Abstract:

U ovom radu je vršena predikcija cijene Airbnb smještaja upotrebom algoritama mašinskog učenja. Podaci su preuzeti sa veb-stranice insideairbnb.com. Predikcija cijene smještaja je vršena na osnovu vrijednosti 62 atributa, koji opisuju smještaj, i na osnovu sentimenta korisničkih recenzija. Svaka korisnička recenzija je sentimentalno analizirana, a zatim je određena prosječna vrijednost sentimenta recenzija za svaki smještaj. Primijenjeno je više tehnika eksplorativne analize podataka i više algoritama za selekciju konačnog skupa atributa. Predikcija cijene smještaja je vršena i regresionim i klasifikacionim algoritmima. Korišteni su sledeći algoritmi: linearna regresija, LASSO regresija, ridge regresija, regresija potpornih vektora, Naive Bayes klasifikacija, Random Forest klasifikacija i SVM klasifikacija.

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

5

Ostojić, Miloš. "PREDIKCIJA ZARADE FILMOVA TOKOM VIKENDA." Zbornik radova Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu 35, no. 06 (May 31, 2020): 1158–61. http://dx.doi.org/10.24867/08be38ostojic.

Full text

Abstract:

U radu je predstavljeno istraživanje o predviđanju zarade filmova tokom vikenda. Podaci su prikupljeni sa najrelevantijih sajtova koji se bave ocenjivanjem i analitikom zarade filmova i iz jednog naučnog rada. Zarada filma je predviđana na osnovu više atributa, jedan od njih je i koeficijent zainteresovanosti publike po polu za film na osnovu opisa zapleta filma. Za predviđanje koeficijenta zainteresovanosti publike korišćene su NLP tehnike, logistička regresija, SVM i k-NN. Problemu predikcije zarade filma se prišlo pomoću regresionih i klasifikacionih modela.

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

6

Đurošev, Ivana, Esma Kadrić, and Goran Stanković. "KOMPARACIJA PREDIKTIVNE TAČNOSTI SKOROVA RIZIKA U POGLEDU KRATKOROČNE I DUGOROČNE PROGNOZE BOLESNIKA SA AKUTNIM INFARKTOM MIOKARDA LEČENIH PRIMARNOM PERKUTANOM KORONARNOM INTERVENCIJOM." Medicinski podmladak 71, no. 3 (December 5, 2020): 13–19. http://dx.doi.org/10.5937/mp71-26422.

Full text

Abstract:

Uvod: Primarna perkutana koronarna intervencija (pPKI) predstavlja terapiju izbora kod pacijenata sa akutnim infarktom miokarda. U cilju predikcije prognoze bolesnika sa infarktom miokarda sa elevacijom ST segmenta (STEMI) razvijeni su skorovi rizika koji imaju mogućnost procene individualnog rizika pojedinca. Cilj rada: Poređenje prediktivne tačnosti tri validirana skora rizika u pogledu intrahospitalnog, kratkoročnog (30-dnevnog) i dugoročnog (jednogodišnjeg) mortaliteta kod bolesnika sa dijagnozom STEMI lečenih pPKI u Sali za kateterizaciju srca Kliničkog centra Srbije. Materijal i metode: Retrospektivna studija obuhvatila je 311 konsekutivnih bolesnika sa dijagnozom STEMI, lečenih pPKI, tokom 2017. godine. Isključeni su bolesnici sa kardiogenim šokom pri prijemu. Analizirani su podaci iz elektronske baze podataka. Za svakog bolesnika određena je vrednost tri skora (CADILLAC, ZWOLLE i TIMI). Dijagnostička tačnost skorova procenjena je na osnovu površine (AUC) ispod ROC (Receiver Operating Characteristic) krivih. Kratkoročni i dugoročni ishod bolesnika je procenjen na osnovu telefonskog i kliničkog kontakta. Rezultati: Ispitivana populacija iznosila je 311 bolesnika, prosečne starosti 61±11 godina od čega je osoba muškog pola bilo 237 (76,2%). Kumulativni mortalitet intrahospitalno, na 30 dana i godinu dana nakon pPKI iznosio je 1,9%, 3,2%, 6,1%. Sva tri ispitivana skora (CADILLAC, ZWOLLE i TIMI) su pokazala veoma dobru tačnost u pogledu predikcije, kako intrahospitalnog (AUC 0,962; 0,986; 0,964; p=ns) tako i mortaliteta nakon 30 dana (AUC 0,920; 0,956; 0,861, p=ns) dok je nakon 1 godine predikcija sa CADILLAC i ZWOLLE skorom bila bolja u odnosu na TIMIskor (AUC 0,921; 0,905; 0,786; p vs. TIMI 0,009 i 0,056). Nezavisni prediktori jednogodišnjeg mortaliteta u populaciji bili su starost, trosudovna koronarna bolest i niže prijemne vrednosti hemoglobina. Zaključak: CADILLAC i ZWOLLE omogućavaju veoma dobru predikciju intrahospitalne, kratkoročne, a takođe i dugoročne prognoze bolesnika nakon pPKI, za razliku od TIMI skora, koji ima komparabilnu prediktivnu tačnost sa prethodnim, ali samo unutar 30 dana od pPKI. Ključne reči: akutni infarkt miokarda, STEMI, primarna PKI, stratifikacija rizika

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

7

Mitrić-Aćimović, Dragana, and Bojana Dinić. "Vrste karijernog fidbeka i osobine ličnosti kao prediktori samoefikasnosti u karijernom odlučivanju." Primenjena psihologija 5, no. 2 (July 2, 2012): 183–99. http://dx.doi.org/10.19090/pp.2012.2.183-199.

Full text

Abstract:

Osnovni cilj ovog istraživanja bio je ispitivanje relacija između samoefikasnosti u karijernom odlučivanju sa karijernim fidbekom i osobinama ličnosti. Uzorak u istraživanju je činilo 225 zaposlenih ispitanika (120 žena i 105 muškaraca), starosti od 22 do 53 godine, prosečnog radnog staža od 8.28 godina. Primenjena je skraćena verzija Velikih pet plus dva, skraćena Skala samoefikasnosti u karijernom odlučivanju, prilagođena populaciji zaposlenih, i Upitnik za procenu karijernog fidbeka. Hijerarhijskom regresionom analizom ispitana je predikcija samoefikasnosti u karijernom odlučivanju na osnovu karijernog fidbeka značajnih drugih (roditelja/staralaca, prijatelja, emotivnog partnera i nadređenog) i osobina ličnosti. Rezultati pokazuju da osobine ličnosti značajno učestvuju u objašnjenju samoefikasnosti u karijernom odlučivanju, i nakon kontrole karijernog fidbeka. Preciznije, rezultati ukazuju na značajan doprinos karijernog fidbeka od strane nadređenih i osobina Neuroticizam, Otvorenost i Pozitivna valenca u predikciji ukupne samoefikasnosti u karijernom odlučivanju. U specifičnim domenima karijerne samoefikasnosti se kao značajni prediktori, pored navedenih, javljaju i karijerni fidbek roditelja i prijatelja, kao i osobina Agresivnost, dok ostale osobine ostvaruju marginalno značajan udeo u predikciji. Rezultati govore u prilog integrisanju značaja osobina ličnosti i socijalno-kognitivnog pristupa u objašnjavanju samoefikasnosti. Praktična primena ogleda se u davanju smernica za unapređivanje pristupa karijernom savetovanju u organizacijama.

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

8

Radulović, Nikola, Ilona Mihajlović, Ratko Pavlović, Milan Šolaja, and Mila Vukadinović. "PREDIKCIJA BRZINE TRČANJA DEVOJČICA NA OSNOVU SNAGE." Sportlogia 13, no. 1 (July 18, 2017): 38–45. http://dx.doi.org/10.5550/sgia.171301.se.rmpsv.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

9

Vidović, Mladen. "PREDIKCIJA CENE NEKRETNINA NA OSNOVU PODATAKA IZ OGLASA." Zbornik radova Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu 34, no. 01 (December 21, 2018): 168–71. http://dx.doi.org/10.24867/01be48vidovic.

Full text

Abstract:

U ovom radu je predstavljen model za predikciju cene nekretnina na osnovu podataka iz oglasa. Iz oglasa, preuzetih sa veb stranice za oglašavanje, su izdvojene tehničke specifikacije nekretnine, slike nekretnine i, ukoliko su dostupne, geografske koordinate nekretnine. Geografske koordinate su upotrebljene za formiranje ocene kvaliteta lokacije. Slike su upotrebljene za obučavanje neuronske mreže za detekciju značajnih objekata na slikama. Formirana su tri skupa podataka za obučavanje prediktivnih modela. Prvi skup sadrži samo tehničke specifikacije nekretnina, drugi skup ima dodatu ocenu lokacije, a treći skup ima i ocenu lokacije i detektovane objekte na slikama iz oglasa. Za svaki skup je obučeno nekoliko regresionih modela za predikciju cene i njihove performanse su poređene. Performanse ovih prediktivnih modela, izražene kao R2, su poređene. Najbolje performanse je imao GBT (Gradient Boosted Trees) model na skupu sa slikama i ocenom lokacije sa ostvarenom R2 vrednošću od 0.856.

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

10

Bečejac, Milana. "PREDIKCIJA CENE PROIZVODA NA OSNOVU OPISA NJEGOVIH KARAKTERISTIKA." Zbornik radova Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu 35, no. 03 (February 22, 2020): 490–93. http://dx.doi.org/10.24867/07be10becejac.

Full text

Abstract:

Tema ovog rada je rešavanje problema predikcije cene proizvoda na osnovu opisa njegovih karakteristika. Specificirani su, implementirani i verifikovani modeli, koji rešavaju ovaj problem. Namena ovih modela je pomoć kupcima u proceni da li je cena proizvoda adekvatna, kao i pomoć prodavcima u određivanju prikladne cene za svoj proizvod.

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

11

Miljković, Stefan, Ognjen Antonijević, and Milan Kilibarda. "PREDIKCIJA POLOŽAJNE GREŠKE TAČAKA TRIGONOMETRIJSKE MREŽE PRVOG REDA." Zbornik radova Građevinskog fakulteta 34 (2018): 717–25. http://dx.doi.org/10.14415/konferencijagfs2018.070.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

12

Kovačević, Aleksandar, and Dragan Škiljević. "PREDIKCIJA POZICIJE FUDBALSKOG IGRAČA UPOTREBOM ALGORITAMA MAŠINSKOG UČENJA." Zbornik radova Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu 36, no. 07 (July 4, 2021): 1267–70. http://dx.doi.org/10.24867/13be31skiljevic.

Full text

Abstract:

Fudbal je kolektivni sport koji se igra između dvije ekipe, sa po jedanaest igrača. Iako igrači igraju na unaprijed određenoj poziciji, oni mogu lako preći i na neku drugu poziciju. U ovome radu je vršena predikcija najbolje pozicije igrača na osnovu njegovih fizičkih i psihičkih osobina. Osnovni motiv ovoga rada jeste olakšavanje posla fubalskim stručnjacima koji se profesionalno bave svojim poslom. Rješenje ovoga projekta bi u velikoj mjeri olakšalo posao trenerima čiji klubovi se susreću sa mnoštvom povreda, pa je potrebno često vršiti promjenu formacije tima. To bi pomoglo da se u maksimalnoj mjeri iskoristi potencijal svakog igrača. Da bi se što lakše odredila pozicija na kojoj će određeni igrač igrati, u ovom radu, koristićemo skup podataka sa 65 atributa za svakog igrača, na osnovu kojih će se određivati pozicija uz pomoć obučavanja sledećih modela: Multiomial Logistic Regression, K-Nearest Neighbors, Random Forest, Gaussian Naive Bayes, Suport Vector Machine.

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

13

Simić, Svetislav. "PREDIKCIJA POPULARNOSTI OBJAVA NA SAJTU 9GAG NA OSNOVU SLIKE." Zbornik radova Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu 36, no. 01 (December 25, 2020): 91–94. http://dx.doi.org/10.24867/11be15simic.

Full text

Abstract:

U radu je eksperimentisano sa više modela mašinskog učenja za predikciju popularnosti objave na 9gag društvenoj mreži. Fokus je na predviđanju popularnosti objava na osnovu analize slike. Slike su analizirane izvlačenjem tri grupe obeležja, koje predstavljaju: (1) skup objekata prepoznatih na slici, (2) postojanje prepoznatog popularnog šablona na slici i (3) dužinu tekstualnog sadržaja na slici. Drugi pristup analizi slika je end-to-end pristup, koji se bazira na dubokom učenju. Modeli predstavljeni u radu su deo šireg sistema koji predviđa popularnost objave na osnovu kombinovanih informacija ekstrahovanih iz slike, teksta, i metapodataka. U radu je eksperimentisano i sa više pristupa kombinovanja ovih informacija.

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

14

Popov, Boris, Sara Raković, and Dragana Jelić. "MODEL ORGANIZACIJSKOG ZDRAVLJA: PREDIKCIJA BLAGOSTANJA ZAPOSLENIH I ORGANIZACIJSKE USPEŠNOSTI." Primenjena psihologija 10, no. 1 (March 28, 2017): 81. http://dx.doi.org/10.19090/pp.2017.1.81-101.

Full text

Abstract:

Model organizacijskog zdravlja pravi zaokret u tradiciji proučavanja stresa na radu, jer se simultano fokusira kako na individualne indikatore blagostanja, tako i na pokazatelje organizacijske uspešnosti. Svrha ovog istraživanja bila je da na osnovu intenziteta pozitivnih i negativnih iskustava na radu predvidi neke od pokazatelja organizacijskog zdravlja, kao što su nivo izgaranja i radne angažovanosti, te odgovorno organizacijsko ponašanje i namera za napuštanje organizacije. 477 zaposlenih (prosečne starosti oko 39 godina) iz 18 kompanija sa teritorije AP Vojvodine popunilo je Skalu pozitivnih i negativnih iskustava na radu (PNWES), Skalu izgaranja (WB), Upitnik radne angažovanosti (UWES-9), Srpski inventar afekata (SIAB-PANAS), skraćenu verziju Skale privrežnosti organizaciji (OCS), te Skalu odgovornog organizacijskog ponašanja (OCBS) i Skalu namere za napuštanje organizacije (NNO). Rezultati modelovanja pomoću strukturalnih jednačina pokazali su da testirani hipotetski model ima dobre indekse podesnosti i da su relacije među varijablama očekivanog smera. Tako je pokazano da pozitivna iskustva na radu predviđaju radnu angažovanost, i indirektno, odgovorno ponašanje na radu. Sa druge strane, negativna iskustva predviđaju izgaranje i, indirektno, nameru za napuštanje organizacije. Privrženost se pokazala kao centralni medijator u modelu. Rezultati su diskutovani u kontekstu Modela oragnizacijskog zdravlja, a istaknute su i praktične koristi od dobijenih nalaza.

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

15

Simić, Svetislav. "PREDIKCIJA POPULARNOSTI OBJAVA NA SAJTU 9GAG NA OSNOVU SLIKE." Zbornik radova Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu 36, no. 01 (December 25, 2020): 91–94. http://dx.doi.org/10.24867/11be15simic.

Full text

Abstract:

U radu je eksperimentisano sa više modela mašinskog učenja za predikciju popularnosti objave na 9gag društvenoj mreži. Fokus je na predviđanju popularnosti objava na osnovu analize slike. Slike su analizirane izvlačenjem tri grupe obeležja, koje predstavljaju: (1) skup objekata prepoznatih na slici, (2) postojanje prepoznatog popularnog šablona na slici i (3) dužinu tekstualnog sadržaja na slici. Drugi pristup analizi slika je end-to-end pristup, koji se bazira na dubokom učenju. Modeli predstavljeni u radu su deo šireg sistema koji predviđa popularnost objave na osnovu kombinovanih informacija ekstrahovanih iz slike, teksta, i metapodataka. U radu je eksperimentisano i sa više pristupa kombinovanja ovih informacija.

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

16

Šakotić-Kurbalija, Jelena, Biljana Trifunović, and Marija Zotović. "PREDIKCIJA NAMERE ŽENA U SRBIJI DA TRAŽE PROFESIONALNU PSIHOLOŠKU POMOĆ." Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду 41, no. 2 (February 23, 2017): 349–65. http://dx.doi.org/10.19090/gff.2016.2.349-365.

Full text

Abstract:

U cilju utvrđivanja u kojoj meri prisustvo stresnih životnih događaja, traženje psihološke podrške iz neformalnih socijalnih izvora i izbor strategija za suočavanje sa stresom, uz kontrolu uticaja različitih sociodemografskih varijabli, doprinose spremnosti žena u Srbiji da traže profesionalnu psihološku pomoć, prikupljeni su podaci na uzorku od 2206 žena, različitog socio-ekonomskog statusa, starosti od 19 do 76 godina. Namera žena da traže profesionalnu psihološku pomoć operacionalizovana je pitanjem o dosadašnjem iskustvu i planovima za traženje pomoći u budućnosti (Šakotić-Kurbalija, 2011); za procenu stresnih životnih događaja primenjena je modifikovana SLE skala (Survey of Life Events, Bradbury, 1990; modifikacija: Šakotić-Kurbalija, 2011). Brief COPE skalom (Carver, 1997) su ispitane strategije suočavanja sa stresom; dok su od sociodemografskih varijabli prikupljeni podaci o starosti ispitanice, radnom statusu, subjektivnoj proceni visine mesečnih prihoda domaćinstva, stepenu obrazovanja, redosledu rođenja, broju dece i broju članova domaćinstva. Rezultati hijerarhijske višestruke regresione analize pokazuju da je skup analiziranih prediktorskih varijabli statistički značajno povezan sa namerom da se traži profesionalna psihološka pomoć, ali je količina objašnjene varijanse relativno niska. Kao značajni prediktori namere traženja profesionalne psihološke pomoći izdvojeni su: ukupan broj negativnih stresnih događaja koji su se desili u proteklih godinu dana, sklonost ka korišćenju psihoaktivnih supstanci i traženju instrumentalne podrške od drugih, stepen obrazovanja, nekorišćenje poricanja u stresnim situacijama i religioznost. U manjoj meri, ovoj nameri doprinose i nemogućnost oslanjanja na neformalne izvore psihološke podrške, količina pozitivnog stresa, mesečni prihodi domaćinstva i starost ispitanice.

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

17

Jovanović, Veljko, Snežana Tovilović, Zdenka Novović, and Mikloš Biro. "Predikcija školskog postignuća i konativnog funkcionisanja romske i neromske dece." Primenjena psihologija 3, no. 3 (September 29, 2010): 239–54. http://dx.doi.org/10.19090/pp.2010.3.239-254.

Full text

Abstract:

Rad je posvećen proveri validnosti predikcije školskog postignuća dece različitog socio-ekonomskog statusa putem procene kognitivnih sposobnosti Testom zrelosti za školu (TZŠ). Ispitano je 142 dece podeljene u tri grupe: grupu dece romskog porekla (46 ispitanika) i dve grupe dece ne-romskog porekla – iz porodica sa niskim socio-ekonomskim statusom (48) i iz porodica sa prosečnim socio-ekonomskim statusom (48). Rezultati su pokazali da test u celini i svi suptestovi TZŠ imaju umerene pozitivne korelacije (većina je u rasponu od 0.45 do 0.50) sa školskim uspehom i ocenama iz Srpskog jezika i Matematike. Ispitivanje povezanosti sa učiteljskom procenom različitih konativnih faktora pokazuje da su suptestovi TZŠ u najvećoj meri povezani sa procenom samopouzdanja, zainteresovanosti i radnih navika deteta. Najniže korelacije su sa procenom discipline, prihvaćenosti deteta i stavom deteta prema školi. Primenom Multiple regresione analize dobija se rezultat koji ukazuje da su dva suptesta TZŠ – Informisanost i Slaganje kocaka – značajni prediktori školskog uspeha, ali da se kao značajni prediktori pojavljuju i pripadnost grupi i socio-ekonomski status.

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

18

Rajanović, Sandra. "PREDIKCIJA BILLBOARD HITOVA NA OSNOVU AUDIO I TEKSTUALNIH OBELEŽJA PESAMA." Zbornik radova Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu 36, no. 07 (July 3, 2021): 1220–23. http://dx.doi.org/10.24867/13be18rajanovic.

Full text

Abstract:

U ovom radu prikazano je kreiranje sistema za predikciju hitova na Billboard top-listama, koristeći audio obeležja i tekstove pesama. Rešenje problema binarne klasifikacije implementirano je uz pomoć više modela mašinskog učenja i dve tehnike obrade prirodnog jezika, a realizovano je u Python programskom jeziku.

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

19

Galjak, Jovana, Jelena Djokić, and Srdjan Jović. "Prediction of visitors' thermal comfort in open urban areas." Zastita materijala 59, no. 4 (2018): 495–500. http://dx.doi.org/10.5937/zasmat1804495g.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

20

Radosavljević, Zvonko, Branko Kovačević, and Dejan Ivković. "Aircraft collision prediction based on binomial distribution." Vojnotehnicki glasnik 68, no. 2 (2020): 268–92. http://dx.doi.org/10.5937/vojtehg68-25674.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

21

Dostanić, Jelena, and Vesna Gojković. "The Dark Triad in the organizational setting: The prediction of employees' commitment." Psiholoska istrazivanja 22, no. 1 (2019): 47–67. http://dx.doi.org/10.5937/psistra22-19044.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

22

Zubić, Ivana. "Prediction of the mental toughness of the athletes based on personality traits." Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Pristini 51, no. 2 (2021): 295–319. http://dx.doi.org/10.5937/zrffp51-30487.

Full text

Abstract:

The aim of this research is to examine the connection between mental toughness of athletes and their personality traits. The research sample consists of 100 athletes who participate in sports competitions. Mental Toughness was measured by Sports Mental Toughness Questionnaire (SMTQ), HEXACO personality traits by HEXACO-60. The results showed statistically significant positive correlations between honesty on one side and self-confidence (r= 0,31, p<0,01), consistency (r= 0,45, p<0,01), control (r= 0,34, p<0,01) and overall mental toughness (r= 0,46, p<0,01) on other. There were also statistically significant positive correlations between extraversion and self-confidence (r = 0,39, p <0,01), consistency (r = 0,62, p <0,01), control (r = 0,30, p <0,01) and total mental toughness (r = 0,44, p <0,01). Statistically significant positive correlations were also found between conscientiousness and self-confidence (r = 0,30, p <0,01), consistency (r = 0,58, p <0,01), control (r = 0,23, p < 0,01) and total mental toughness (r = 0,52, p <0,01). Statistically significant negative correlations were found between emotionality on one hand and self-confidence (r= -0,37, p<0,01), consistency (r= -0,46, p<0,01), control (r= -0,46, p<0,01) and overall mental strength (r= -0,54, p<0,01) on the other. While correlations of agreeableness and openness to experience on one side and self-confidence, consistency, control, and overall mental toughness on the other were not statistically significant. Multiple regression analysis was performed with the aim of predicting the mental toughness of athletes based on their personality traits. Of the total variability of mental toughness, 34% of variability can be explained based on personality traits of athletes. The results showed that statistically significant predictor of mental toughness was emotionality. Partial contributions of other personality traits were not statistically significant. This study contributes to the understanding of which personality traits of athletes contribute to mental toughness, a coping mechanism when faced with challenges and reacting in competitive situations.

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

23

Zahirović, Sejfudin, Jasmina Okičić, Mensur Herić, and Dino Kakeš. "Likelihood of propensity to travel: Prediction based on socio-demographic factors." Menadzment u hotelijerstvu i turizmu 9, no. 1 (2021): 61–71. http://dx.doi.org/10.5937/menhottur2101061z.

Full text

Abstract:

The purpose of this research is to provide some insights into socio-demographic determinants of predicting the likelihood of residents propensity to travel. Using the quota sampling technique, data collection was carried out from October to December 2019, yielding a sample of 632 valid responses. To gain a better understanding of the sociodemographic determinants of propensity to travel, we, primarily, use descriptive statistical analysis, chi-square test and probit regression model. The research findings have revealed that age, education and household income characteristics may be considered as antecedents of travel propensity of residents. Having in mind the impact that Covid-19 pandemic has on sector of tourism worldwide, and based on the results of this research, policymakers' efforts should be directed to promoting local tourist destinations and to enhancing tourism literacy of residents.

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

24

Susai, Mary, Balaji Sai, and D. Dinakaran. "Prediction and geometric adaptive control of surface roughness in drilling process." FME Transactions 47, no. 3 (2019): 424–29. http://dx.doi.org/10.5937/fmet1903424s.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

25

Gogić, Nemanja. "Prediction of business failure of companies in the field of tobacco industry of the Republic of Serbia." Ekonomski izazovi 8, no. 16 (2019): 14–22. http://dx.doi.org/10.5937/ekoizazov1915014g.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

26

Babić Čikeš, Ana, and Vesna Buško. "Emotional Intelligence in Early Adolescence: Correlates of Emotion Management Abilities and the Prediction of School Achievement." Drustvena istrazivanja 4, no. 1 (2015): 21–45. http://dx.doi.org/10.5559/di.24.1.02.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

27

Xiao, Li, Xiaoli Jiang, and Hans Hopman. "Prediction of the critical collapse pressure of ultra-deep water flexible risers-a: Literature review." FME Transaction 46, no. 3 (2018): 306–12. http://dx.doi.org/10.5937/fmet1803306l.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

28

Rubinić, Vedran, and Toni Safner. "Prediction of bulk density in Croatian forest Pseudogleys based on contents of soil organic matter and clay." Journal of Central European Agriculture 20, no. 1 (2019): 491–503. http://dx.doi.org/10.5513/jcea01/20.1.2159.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

29

Otašević, Biljana, and Valentina Sekereš. "PREDIKTORI NAVIJAČKOG IDENTITETA: DEMOGRAFSKI POKAZATELJI, DIMENZIJE REVIDIRANOG GRAYOVOG MODELA I KOGNICIJE O NASILJU." Primenjena psihologija 8, no. 4 (January 13, 2016): 453. http://dx.doi.org/10.19090/pp.2015.4.453-469.

Full text

Abstract:

Većina teorijskih pristupa fenomenu sportskog navijanja usmerena je na objašnjenje nasilnog ponašanja organizovanih navijačkih grupa i uglavnom je zasnovana na disciplinarno ograničenim modelima. Osnovni cilj ovog rada bio je ispitivanje eksplanatorne moći modela predikcije navijačke identifikacije sportskih fanova, kojim su obuhvaćena tri seta varijabli: sociodemografski prediktori (pol, starost, obrazovanje, materijalni status), dispozicione karakteristike (dimenzije modela Grayove revidirane Teorije osetljivosti na potkrepljenje – Osetljivost na signale nagrade, Osetljivost na signale kazne, Borba, Bežanje i Blokiranje) i nasilne kognicije (mačizam i prihvatanje nasilja). Na uzorku od 147 ispitanika (54.4% ženskog pola), starosti između 16 i 61 godina, primenjeni su sledeći instrumenti: Upitnik navijačkog identiteta, Upitnik za procenu osetljivosti na potkrepljenje, Upitnik stavova prema nasilju i kratak upitnik o sociodemografskim karakteristikama. Rezultati hijerarhijske regresione analize sugerišu da svaki od prediktorskih setova (demografski, dispozicioni i kognitivni) ostvaruje značajan doprinos predikciji kriterijuma, ukazujući na važnost uključivanja svake od tri kategorije varijabli u model predikcije navijačke identifikacije. Pored toga, rezultati govore o značajnoj ulozi muškog pola i mačizma, kao samostalnih prediktora u konačnom modelu, dok je statistička značajnost doprinosa Bežanja, kao dimenzije ličnosti, nestala nakon uključivanja nasilnih kognicija u regresionu jednačinu. Posmatrani u celini, dobijeni rezultati ukazuju na neopravdanost pripisivanja agresivnosti, impulsivnosti i podržavanja nasilja visoko identifikovanim sportskim fanovima, budući da sama identifikacija sa timom nije povezana sa antisocijalnim i nasilnim obeležjima. Kao činioci koji doprinose navijačkom identitetu, u skladu sa ranijim istraživanjima, pokazale su se pripadnost muškom polu i maskulina orijentacija ka polnoj ulozi, izražena mačističkim stavovima i manifestnom neustrašivošću.

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

30

Padejski, Nada. "Uticaj dimenzija ličnosti i stilova prevladavanja stresa na psihološko blagostanje." Primenjena psihologija 3, no. 3 (September 29, 2010): 269–82. http://dx.doi.org/10.19090/pp.2010.3.269-282.

Full text

Abstract:

Osnovni cilj ovog istraživanja usmeren je na ispitivanje relacija između dimenzija ličnosti, stilova prevladavanja stresa i psihološkog blagostanja. U istraživanju je učestvovalo 207 ispitanika (170 ispitanika ženskog i 37 ispitanika muškog pola), starosti od 19 do 32 godine. Primenjeni su upitnici Brief Coping Orientation to Problems Experienced, Big Five Inventory i Scales of Psychological Well-Being. Analiza glavnih komponenti u prostoru merenja upitnika COPE-b pokazala je postojanje tri Promax glavne komponente: Aktivan pristup problemu, Traženje socijalne podrške i Distrakcija. Hijerahijskom regresionom analizom ispitana je struktura predikcije psihološkog blagostanja na osnovu dimenzija ličnosti i dimenzija prevladavanja stresa. Rezultati ukazuju na najznačajniji doprinos dimenzija ličnosti, kao i dimenzije Aktivan pristup problemu u predikciji psihološkog blagostanja. Nalazi istraživanja pokreću dodatna pitanja o smeru uticaja prevladavajućih odgovora koje osoba koristi na različite komponente blagostanja, te je sa istraživačkog i aspekta praktične primene u smislu prevencije neadaptivnih ishoda delovanja stresa, potrebno dalje ispitivati bazičnu dinamiku njihove povezanosti.

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

31

Rubinić, Vedran, Alan Pavlović, and Ivan Magdić. "Predicting soil organic matter content using soil color at three locations with different land use in Zagreb (Croatia)." Journal of Central European Agriculture 22, no. 3 (2021): 646–56. http://dx.doi.org/10.5513/jcea01/22.3.3193.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

32

Sipos, László, Attila Gere, Zoltán Kókai, Sándor Kovács, and Márta Ladányi. "Predikciós statisztikai módszerek az ásványvízfogyasztás előrejelzésében." Jelenkori Társadalmi és Gazdasági Folyamatok 12, no. 3 (January 1, 2017): 171–78. http://dx.doi.org/10.14232/jtgf.2017.3.171-178.

Full text

Abstract:

Magyarországon az ásványvízfogyasztás szokásai az elmúlt 40 évben gyökeresen megváltoztak. Az élelmiszerek közül ez a termékkategória produkálta a legnagyobb növekedést ezen időszak alatt, ugyanakkor az utóbbi években a növekedési ütem lelassult. Az ásványvíz kiskereskedelem monitorozását - fogyasztás mennyisége, kiszerelés típusa, kiszerelés mérete, márkák részesedése, átlagárak, bolt típusok részesedése - az AC Nielsen piackutató végzi, míg az ásványvízfogyasztás kedveltségét és gyakoriságát a GfK Piackutató Intézet „Étkezési Szokások" című kutatásaiban gyűjti. Kutatásunkban jellemezzük a hazai ásványvízfogyasztást, valamint statisztikai módszerekkel predikciót végzünk a fogyasztás várható alakulására. Kutatási kérdéseink a következők: 1. A predikciós modell becslése melyik évtől nem változik számottevően a további évek adatainak ismeretében, azaz mikortól működik rögzített paraméterekkel is megbízható előrejelzésként? 2. A modell alapján a fogyasztás hogyan alakul az elkövetkező években? Az eredményeink alapján 2010 óta a predikciós modell csupán a korábbi évek adataiból is jól becsüli a fogyasztást (RMSE 2011-2016<5 liter/fő/év). A modell a közeli évekre igen pontosan becsül (átlagos RMSEel5rcelsöév=3,01, átlagOS RMSEelöre második év=3,58, átlagos RMSEelöre harmadik év= 4,42 [liter/fŐ/év]). A modell alapján a következő 3 évben átlagosan 0,7 liter/fő/év lesz a növekedés, utána következő években a növekedés üteme lelassul, és a telítődést 127 liter/fő/év körüli fogyasztási szinttel éri el.

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

33

Šimić Šantić, Ivana. "Ispitivanje prediktivne snage Upitnika za samoprocjenu slušanja (USS) kao instrumenta za probir oštećenja sluha stečenog u odrasloj dobi." Logopedija 9, no. 2 (January 30, 2020): 77–83. http://dx.doi.org/10.31299/log.9.2.5.

Full text

Abstract:

Probirni upitnici na stečeno oštećenje sluha kod odraslih pomažu njegovom ranom otkrivanju i predikciji, te opravdavaju upućivanje na dalje audiološke pretrage. U hrvatskom govornom području jedini takav instrument je Upitnik za samoprocjenu slušanja – USS, čije su pouzdanost, valjanost i probirna svojstva već opisane, međutim – nije provjeren njegov prediktivni potencijal. Cilj ovog rada bio je utvrditi koliki je potencijal USS-a za predikciju postojanja stečenog oštećenja sluha kod odraslih osoba, prema zakonskom kriteriju postojanja oštećenja sluha pri prosječnom pragu čujnosti boljeg uha za govorne frekvencije jednakom ili većem od 25 dB. Zato je primijenjena binarna logistička regresijska analiza s kriterijskom varijablom, koja označava pripadnost grupi čujućih ili slušno oštećenih osoba i s rezultatima USS-a kao kontinuiranim prediktorom. U istraživanju su sudjelovale 124 punoljetne osobe, u dobi od 24 do 88 godina. Statistički značajni rezultati binarne regresijske analize potvrđuju da USS omogućuje visoku točnost predviđanja (ne)postojanja stečenog oštećenja sluha. Visoka vjerojatnost točne klasifikacije ispitanika USS-om, od čak 80,6 %, upućuje na vrijednost samoprocjene kao probirne opcije. Ovakvi rezultati dodatno opravdavaju njegovu kliničku primjenu, odnosno usmjeravanje na specijalistički audiometrijski pregled onih pojedinaca kod kojih postoji statistički opravdan rizik gubitka sluha.

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

34

Réti, Tamás, Zoltán Fried, István László, and Ágota Drégelyi-Kiss. "Fullerének stabilitásának predikciója topológiai invariánsok felhasználásával." Fiatal Műszakiak Tudományos Ülésszaka 1. (2013) (2013): 343–50. http://dx.doi.org/10.36243/fmtu-2013.75.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

35

Repić, Ivan, and Željen Trpovski. "OSNOVNE TEHNIKE INTRA I INTER PREDIKCIJE U HEVC-U." Zbornik radova Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu 34, no. 01 (December 3, 2018): 9–12. http://dx.doi.org/10.24867/01be00repic.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

36

Midžić, Arijana. "OSOBINE LIČNOSTI I OBRAZOVNI USPJEH: DOSEZI DOSADAŠNJIH ISTRAŽIVANJA." Zbornik radova Islamskog pedagoškog fakulteta u Bihaću 12, no. 12 (December 28, 2020): 247–61. http://dx.doi.org/10.52535/27441695.2020.12.247-261.

Full text

Abstract:

Obrazovno postignuće već nekoliko godina zaokuplja pažnju istraživača, što je rezultiralo velikim brojem istraživanja koja ispituju brojne faktore koji pridonose obrazovnom i akademskom postignuću učenika i studenata. Cilj rada je teorijska obrada pojmova osobina ličnosti i obrazovnog uspjeha, navođenje i analiziranje dostupnih definicija i uvid u pregled literature relevantnih autora koji su sa svojim radovima doprinijeli razumijevanju povezanosti i predikcije osobina ličnosti s obrazovnim, odnosno, akademskim uspjehom. U ovom preglednom radu iznesen je prikaz relevantnih naučnih radova, prikaz o mogućnostima objašnjavanja obrazovnog uspjeha učenika osnovne, srednje škole i akademskog uspjeha studenata na temelju različitih osobina ličnosti. Prikazan je doprinos svake od razmatrane osobine ličnosti u objašnjenju akademskog uspjeha. Prikazana dosadašnja istraživanja u ovom radu dala su određene podatke koji govore u prilog pozitivne povezanosti i predikcije osobina ličnosti Petofaktorskog modela ličnosti i akademskog uspjeha.

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

37

Šnajder, Jan. "Modeli za predikcijo oblikoslovnih paradigem za hrvaške besede." Slovenščina 2.0: empirical, applied and interdisciplinary research 1, no. 2 (December 1, 2013): 1–34. http://dx.doi.org/10.4312/slo2.0.2013.2.1-34.

Full text

Abstract:

Morfološka analiza je predpogoj za številne naloge pri računalniški obdelavi jezika. Pri oblikoslovno bogatih jezikih, kot je hrvaščina, temelji morfološka analiza navadno na morfološkem leksikonu, ki vsebuje seznam lem in njihove oblikoslovne paradigme. Vendar pa mora uporaben morfološki analizator znati ustrezno razčleniti tudi besede, ki jih ni v leksikonu. V prispevku se lotevamo avtomatskega prepoznavanja ustrezne oblikoslovne paradigme pri še neznanih hrvaških besedah. Problem obravnavamo z nadzorovanim strojnim učenjem, kjer na osnovi vrste besednih in korpusnih značilk klasifikator naučimo predvidevati, ali je določen par lema–paradigma ustrezen. Pare lema–paradigma smo generirali s pomočjo ročno izdelane oblikoslovne gramatike. Namen prispevka je analizirati postopke strojnega učenja pri obravnavi tega problema: testirali smo bogat nabor značilk in ocenili natančnost klasifikacije z uporabo različnih podmnožic značilk. Pokažemo, da je zadovoljivo natančnost klasifikacije (92 %) mogoče doseči z metodo SVM in z uporabo kombinacije besednih in korpusnih značilk. Dosežena natančnost za posamezno besedo v našem modelu je 70 %, vrednost F1 je 53 %, kar je bistveno boljše kot rezultat, ki upošteva samo pogostost pojavitev. Članek zaključimo s smernicami za nadaljnje delo.

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

38

Stanić, Aleksandar. "AUTOMATIZACIJA PROCESA ANALIZE PODATAKA I OBUČAVANJA MODELA ZA PREDIKCIJU STOPE SAMOUBISTAVA." Zbornik radova Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu 36, no. 09 (September 7, 2021): 1517–20. http://dx.doi.org/10.24867/14be12stanic.

Full text

Abstract:

U okviru ovog rada opisani su softverski moduli kreirani TDD procesom razvoja, poštujući SOLID principe. Oni su namenjeni automatizaciji odredjenih koraka ka kreiranju kvalitetnog prediktivnog modela kako bi se rešio problem predikcije stope samoubistava po državama.

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

39

Kalaj, Valentina, Dragana Jelić, Nevena Berat, and Boris Popov. "Šta predviđa pozitivne, a šta negativne indikatore stresnog odgovora kod zaposlenih? Test modela organizacijskog zdravlja." Primenjena psihologija 4, no. 3 (September 28, 2011): 279–94. http://dx.doi.org/10.19090/pp.2011.3.279-294.

Full text

Abstract:

U najvećem broju dosadašnjih istraživanja akcenat je stavljan isključivo na negativne indikatore stresnog odgovora kod zaposlenih (npr. distres). Nasuprot tome, model organizacijskog zdravlja pretpostavlja da je stres neophodno razumeti uzimajući u obzir kako pozitivne i negativne događaje na radu, tako i pozitivne i negativne indikatore stresnog odgovora. Cilj istraživanja je da testira dve hipoteze izvedene iz ovog modela: 1) pozitivni događaji na radu su u jačoj vezi sa vitalnošću, a negativni sa distresom i intenzitetom psihofizičkih simptoma; 2) na organizacijsku uspešnost utiču, kako pozitivni i negativni događaji na radu, tako i individualni indikatori stresnog odgovora.Na 193 zaposlena sa teritorije Srbije primenjeni su sledeći upitnici: Skala distresa, Upitnik opšteg zdravlja, Skala vitalnosti, Skala izvora stresa, Skala namere za napuštanje organizacije, a privrženost organizaciji ispitivana je jednim ajtemom. Uzorak je činilo 113 žena i 76 muškaraca (četvoro neizjašnjenih), starosti oko 40 godina (AS= 40.4, SD= 10.8).U predikciji distresa, značajna su oba prediktora (pozitivni i negativni događaji); u predviđanju psihofizičkih simptoma i vitalnosti od prediktora značajni su samo negativni događaji. Od organizacijskih indikatora, nameru za napuštanje organizacije značajno predviđaju negativni događaji i distres, a privrženost organizaciji pozitivni događaji i vitalnost. Rezultati daju ograničenu podršku modelu organizacijskog zdravlja. Iako je doprinos pozitivnih događaja na radu značajan u predikciji distresa, može se zaključiti da su negativni događaji na radu (tj. stresori) značajniji prediktor svih ispitivanih indikatora. U predikciji organizacijskih indikatora uspešnosti, rezultati su u skladu sa pretpostavkama modela, mada treba imati u vidu da nisu kontrolisane neke ličnosne varijable (npr. PA/ NA), koje bi mogle imati doprinos u objašnjenju ovih kriterijskih varijabli.

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

40

Velki, Tena. "USPOREDBA PREVALENCIJE I PREDIKCIJE VRŠNJAČKOG NASILJA SA VRŠNJAČKIM ZLOSTAVLJANJEM." Annual of Social Work 26, no. 3 (February 15, 2020): 363–90. http://dx.doi.org/10.3935/ljsr.v26i3.218.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

41

Borovec, Krunoslav, and Iva Balgač. "Doprinos interne komunikacije u predikciji zadovoljstva poslom policijskih službenika." Kriminologija & socijalna integracija 25, no. 1 (May 10, 2017): 1–16. http://dx.doi.org/10.31299/ksi.25.1.1.

Full text

Abstract:

Ovaj rad ima dva cilja. Prije svega, na temelju samoprocjene ispitanika istražiti razinu zadovoljstva poslom i zadovoljstva internom komunikacijom kod policijskih službenika u Republici Hrvatskoj. Drugi cilj bio je utvrditi doprinos interne komunikacije u zadovoljstvu poslom policijskih službenika te utvrditi prediktorsku snagu svake od osam dimenzija interne komunikacije. Podaci su prikupljeni anketnim upitnikom na uzorku od 1249 ispitanika, a potom obrađeni korištenjem hijerarhijske regresijske analize. Rezultati pokazuju da su policijski službenici u Hrvatskoj relativno zadovoljni svojim poslom te da se interna komunikacija pokazala kao statistički značajan prediktor zadovoljstva poslom. Od osam dimenzija interne komunikacije statistički značajni prediktori zadovoljstva poslom su: zadovoljstvo povratnim informacijama, zadovoljstvo komunikacijom s nadređenima, zadovoljstvo komunikacijskom klimom te zadovoljstvo kvalitetom medija komunikacije i zadovoljstvo korporativnom informiranošću.

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

42

Pokorni, Slavko. "Possibilities and limits of material emissivity prediction." Vojnotehnicki glasnik 45, no. 1 (1997): 313–25. http://dx.doi.org/10.5937/vojtehg9703313p.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

43

Darabont Horváth, István. "Nemlineáris modell predikciós vezérlés egy példán keresztül." Fiatal Műszakiak Tudományos Ülésszaka 1. (2006) (2006): 73–76. http://dx.doi.org/10.36243/fmtu-2006.19.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

44

Gáspár, Sándor, and Gergő Thalmeiner. "KPI-tree modell fejlesztése predikciós eljárások alkalmazásával." Jelenkori Társadalmi és Gazdasági Folyamatok 15, no. 1-2 (June 24, 2020): 113–24. http://dx.doi.org/10.14232/jtgf.2020.1-2.113-124.

Full text

Abstract:

A kontrolling fejlődése az elmúlt években a Big Data, mesterséges intelligencia, a különböző matematikai statisztikai módszertanok fejlődése és a digitalizáció által olyan modelleket hozott létre a menedzsment számára, amelyek hatékonyabb döntéshozást és tervezési folyamatot tettek lehetővé. A különböző predikciós, illetve ok-okozati kontrolling modellek a döntéshozáshoz szükséges információtartalmat nagymértékben növelték. Innovációs folyamatok által számos új, különböző operatív mérési lehetőség és adatszerzési forrás jelent meg. Ugyanakkor ezen adatok önmagukban nagyon kevésszer hordoznak információtartalmat. Összességében egy strukturált rendszerben, illetve modellben viszont olyan információhalmazzá válhatnak ezek az adatok, amelyek akár képesek egy teljes szervezet működési modelljének ok-okozati összefüggéseit elemezni és a különböző menedzsment funkciókat a tervezéstől egészen az ellenőrzésig támogatni.A KPI-tree egy olyan kontrolling modell, amelyet a legtöbb esetben az iparban tevékenykedő multinacionális szervezetek alkalmaznak, illetve fejlesztenek. A KPI-tree a különböző módokon megfogalmazott KPI mutatókat adott célok és korrelációk mentén csoportokba szervezi és egy egymásra épülő logikai felépítettség mellett rendszerezi. A különböző módokon mért KPI mutatószámokat mind a szakirodalom, mind pedig a vállalati gyakorlat határozza meg. A Big Data és az ipar 4.0 által generált adatok viszont az új KPI-ok megalkotására és a már meglévő KPI-ok akár percre pontos adatgyűjtésére is lehetőséget adnak. Ezen új KPI-ok lehetőséget adnak mind a napi szintű terv-tény összehasonlításra és az ezen alapuló objektív napi szintű elemzésre, illetve a különböző lean menedzsment és egyéb gazdálkodásszervezési módszer mérésére.A KPI-tree modellből nyert adatok felhasználásával és implementálásával a különböző predikciós modellek segítségével hatékonyan előrejelezhetővé válik a jövőbeli teljesítmény mértéke és a céltól való eltérése. Továbbá a különböző matematikai statisztikai módszerek és a fejlett Big Data elemző algoritmusok képesek előre jelezni a KPI-tree adataiból kinyerhető működési anomáliákat is.

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

45

Mijatović, Dejan. "MODEL ZA PREDIKCIJU PERFORMANSI SPORTISTA BAZIRAN NA TEHNIKAMA MAŠINSKOG UČENJA." Zbornik radova Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu 34, no. 08 (July 31, 2019): 1478–81. http://dx.doi.org/10.24867/03oo02mijatovic.

Full text

Abstract:

Tema ovog istraživanja jeste izrada modela za predviđanje performansa sportista korišćenjem tehnika mašinskog učenja. Za potrebe modelovanja, velike količine podataka su prikupljene i obrađene. Model je na kraju evaluiran i testiran u praksi.

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

46

Gazdek, Tamara, Katarina Klasić, Andrea Žulj, and Dino Krupić. "Validacija prijevoda upitnika SIPP-118 i kratke verzije upitnika PID-5." Psihologijske teme 29, no. 2 (2020): 269–90. http://dx.doi.org/10.31820/pt.29.2.4.

Full text

Abstract:

Brojna istraživanja upućuju na važnost osobina ličnosti u predikciji različitih oblika rizičnog ponašanja kod adolescenata. U proteklih je nekoliko godina razvijen niz upitnika ličnosti koji su se pokazali uspješnim u predikciji rizičnog ponašanja. Većina tih upitnika nije prevedna na hrvatskom jeziku. Cilj je ovog istraživanja prikazati hrvatske prijevode Upitnika simptoma poremećaja ličnosti (SIPP-118) te kratke verzije Inventara ličnosti za DSM-5 (PID-5). Za procjenu konvergentne valjanosti upitnika PID-5 korištena je Dimenzionalna procjena osobina ličnosti (DiPOL), dok se Samoiskaz rizičnog i delinkventnog ponašanja mladih (SRDP) koristio za ispitivanje prediktivne valjanosti upitnika PID-5 i SIPP-118. Istraživanje je provedeno na 497 učenika gimnazije i strukovnih škola iz Osijeka, Belog Manastira, Đakova i Donjeg Miholjca. Rezultati konfirmatorne faktorske strukture upitnika SIPP-118 nisu potvrdili očekivanu faktorsku strukturu. Petofaktorska struktura upitnika PID-5 pokazala se najboljim modelom, no skale su međusobno suviše povezane što umanjuje divergentnu valjanost upitnika. Rezultati pokazuju kako su osobine ličnosti i indeks funkcioniranja ličnosti umjereno povezani s tendencijom rizičnog ponašanja. Hijerarhijska regresijska analiza pokazala je da se veći udio varijance u rizičnom ponašanju može objasniti upitnikom DiPOL u odnosu na PID-5. S obzirom na rezultate istraživanja savjetujemo oprez pri korištenju prevedenih upitnika.

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

47

Marić, Mia. "Osobine ličnosti, životni događaji i anksioznost adolescenata." Primenjena psihologija 3, no. 1 (March 28, 2010): 39–57. http://dx.doi.org/10.19090/pp.2010.1.39-57.

Full text

Abstract:

Osnovni cilj ovog istraživanja jeste utvrđivanje doprinosa dimenzija ličnosti i životnih događaja predikciji simptoma anksioznosti kod adolescenata. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 300 adolescenta koji pripadaju nekliničkoj populaciji. U analizu su bili uključeni pokazatelji pet velikih dimenzija ličnosti- Neuroticizma, Ekstraverzije, Otvorenosti, Prijatnosti i Savesnosti, broj, vrsta i vremenski period javljanja životnih događaja i stresnih iskustava, i stepen manifestovanja simptoma anksioznosti kod adolescenata, u toku prethodnih nedelju dana. Kao konceptualni okvir poslužili su leksički model ličnosti ‘’Velikih pet’’, teorije životnih događaja, i teorijska razmatranja pojave negativnih afektivnih reakcija u adolescenciji. Životni događaji su se pokazali kao najbolji prediktori simptoma anksioznosti kod nekliničke populacije adolescenata. Najznačajniji doprinos pojavi ispitivanih emocionalnih reakcija daje ukupan broj događaja (b=.892; p=.000). Pored toga, hronični stresori su se pokazali kao nepovoljni po afektivno funkcionisanje mladih (b=.258; p=.001). Uz stresore koji se odnose na porodični kontekst (b=.375; p=.010), predikciji simptoma anksioznosti značajno doprinose i školski problemi (b=.191; p=.001). Od osobina ličnosti posebno se izdvojila dimenzija Prijatnosti (b=.247; p=.000). Pokazalo se da viši skorovi na ovoj dimenziji predviđaju nešto češću pojavu simptoma anksioznosti.

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

48

Krneta, Dragoljub, and Aleksandra Šević. "Problem behaviour at early age: Basis for prediction of asocial behaviour." Research in Pedagogy 5, no. 2 (2015): 1–12. http://dx.doi.org/10.17810/2015.01.

Full text

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

49

Milošević-Đorđević, Jasna, Duško Kljajić, and Živojin Đurić. "Factors predicting compliance with the official COVID 19 health guidelines." Socioloski pregled 55, no. 2 (2021): 458–76. http://dx.doi.org/10.5937/socpreg55-32744.

Full text

Abstract:

Although the development of vaccines against COVID-19 may mark the rounding of the corner in the pandemic, several issues are delaying our exit out of it. The majority of people seem to be concerned about the vaccines and unwilling to take them, while also not being responsible enough when it comes to the rest of the guidelines. In this paper, we wanted to examine the levels of support for different official guidelines, as well as the reasons behind their rejection. In the representative study (N=1198) of Serbian adults (aged 18+) conducted in September 2020 we found that most people do comply with guidelines such as hand washing and mask-wearing, but do not want to be vaccinated. We also found that conspiracy beliefs, trust in science and institutions, and health risk perception all play an important role in predicting guidelines compliance along with vaccination intentions. Path analysis confirmed that conspiracy belief indirectly predicts health guidance compliance, lowering health risk perception and trust in science and institutions.

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

50

Popov, Stanislava, Boris Popov, and Rade Damjanović. "Uloga stresora na radu i iracionalnih uverenja u predikciji nastavničkog stresa." Primenjena psihologija 8, no. 1 (March 23, 2015): 5. http://dx.doi.org/10.19090/pp.2015.1.5-23.

Full text

Abstract:

Prema teoriji Racionalno emotivno bihejvioralne terapije (REBT), iracionalna uverenja predstavljaju uzročne mehanizme uključene u nastanak psiholoških poremećaja i problema (David, Freeman, & DiGiuseppe, 2009). U praksi postoji razvijen sistem konsultativnog rada sa nastavnicima, zasnovan na identifikaciji i osporavanju specifičnih iracionalnih uverenja (Bora, Bernard, Trip, Decsei-Radu, & Chereji, 2009; Terjesen & Kurasaki, 2009). Dosadašnja istraživanja u ovoj oblasti su se ticala psihometrijske operacionalizacije iracionalnih uverenja nastavnika, kao i vezom između tih uverenja i nastavničkog stresa (Bora et al., 2009). Mi pretpostavljamo da osim uverenja postoje i specifični organizacijski izvori stresa u školama koji utiču na nivo nastavničkog stresa. Cilj ovog istraživanja bio je ispitivanje veze između izvora stresa na radu (u školama), specifičnih iracionalnih uverenja i nivoa psihološkog distresa kod nastavnog osoblja. Uzorak u istraživanju činilo je 186 nastavnika i učitelja oba pola, iz osnovnih i srednjih škola sa teritorije Zrenjanina i Sombora (Vojvodina). Prosečna starost ispitanika je 40 godina. Instrumenti korišćeni za prikupljanje podataka su: Skala nastavničkih iracionalnih uverenja (The Teacher Irrational Belief Scale – TIBS), Izvori radnog stresa (IRS) i Skala depresivnosti, anksioznosti i stresa (Depression, Anxiety and Stress Scale – DASS-21). Za obradu podataka korišćeno je strukturalno modelovanje. Rezultati ukazuju da i stresori na radu i iracionalna uverenja imaju direktnog uticaja na distres. Uverenja, dakle, predstavljaju parcijalne medijatore u ovoj vezi. To je očekivan rezultat koji je objašnjen razlikovanjem 'zdravog' i 'nezdravog' emocionalnog odgovora u REBT teoriji i praksi.

APA, Harvard, Vancouver, ISO, and other styles

Journal articles on the topic 'Predikcija'

Create a spot-on reference in APA, MLA, Chicago, Harvard, and other styles