Academic literature on the topic 'Romantizam'

[straipsnis ir santrauka lietuvių kalba; santrauka anglų kalba] Straipsnio tikslas – atskleisti romantizmo ir valstybininko idėjos santykių dvilypumą. Vienu atžvilgiu romantizmas yra valstybininko idėją iš politinio mąstymo šalinantis veiksnys. Tai atskleidžia Carlo Schmitto Politische Romantik koncepcija, kurios branduolį sudaro su politika nesuderinamo romantiško subjektyvizmo idėja. Kitu atžvilgiu romantizmas yra pagrindinis tautinę valstybę suformavęs veiksnys. Šią valstybę ginantis valstybininkas neįsivaizduojamas be romantiško tautos mito. Vidurio ir Rytų Europos tautų istorija rodo Schmitto požiūrio į romantizmą vienpusiškumą. Šis autorius pernelyg akcentuoja pirmąjį romantizmo veiksnį, užmiršdamas apie antrąjį. Vidurio ir Rytų Europos valstybių politinė istorija rodo, kad romantizmas ne tik šalina valstybę ir valstybininko sampratą, bet ir yra daugiausia prie politinio tautos mito kūrimo prisidėjęs veiksnys.

Izlaganje se vodi pitanjem o prirodi odnosa između Hegelovog poimanja romantične forme umetnosti kao umetnosti hrišćanskog sveta i njegove kritike centralnih aspekata poetike nemačkog romantizma kao duhovnog kretanja kojem je Hegel bio savremenik. Nakon poređenja Hegelovog i romantičarskog sagledavanja potrebe za umetnošću i osvrta na Hegelovu karakterizaciju romantične forme ideala, autor pokušava da ukaže na mogućnost da su osnovi poetike nemačkog romantizma, a pre svega romantičarska teorija ironije, za Hegela pojmljivi i kao hrišćanski i kao nedovoljno hrišćanski. Oni su hrišćanski utoliko što se u njima radikalizuje svest o granicama same umetničke forme, a nedovoljno hrišćanski zbog toga što poopštavaju ograničenost te forme i ne dopuštaju ono što za Hegela jeste više ozbiljenje duha.

O presente artigo oferece uma visão geral do papel do juiz leigo no sistema penal alemão, bem como apresenta os respectivos direitos e funções, em comparação ao júri brasileiro. Além disso, exalta a importância de uma instituição que aumenta a conscientização no sistema penal enquanto evita posições que romantizam demasiadamente o papel do leigo no processo penal.

<p>U članku se tvrdi da rani romantizam, artikulišući vlastito stanovište, upućuje prosvećenosti jednu „estetičku“ primedbu i da se ta primedba može protegnuti do duboko u dvadeseti vek. Autor rada je, posle Šlegela i njegove škole, pronalazi ne samo u Veberovoj dijagnostici institucionalizovane racionalnosti zapadne civilizacije, te u <em>Dijalektici prosvetiteljstva </em>Horkhajmera i Adorna i kritici ciljno orijentisanog ili instrumentalnog uma savremenosti koja je usledila, već i, na drugačiji način, kod Fukoa, braće Beme, pa čak i u filozofiji postmoderne i neopragmatizma. Zaključuje se da je svim tim orijentacijama zajednička detekcija manjka samoprosvećenosti prosvetiteljstva, izostanak njegove autoreferentne korekcije, neobračunavanje troškova ogrešenja o ono njegovo „drugo“, što onda bilo nepovratno ili ipak nekako još ispravljivo, potkopava njegov izvorni kritički i emancipatorski program.</p>

Bu çalışma, İngiliz Romantizmi ile yirminci yüzyıl İngiliz roman yazarı John Robert Fowles'un doğa yazımının kuramsal tartışmalarında yer alan doğa yorumlamaları arasındaki ilişkinin yapısını incelemektedir. Romantik akımın İngiliz Edebiyatı'nda on sekizinci yüzyıl sonunda ortaya çıkışının, dönemin edebiyat kuramında doğa kavramının tanımlamaları açısından büyük bir gelişmeye işaret ettiği bu doğrultuda belirtilmektedir. Romantizm esas anlamda, o dönemde İngiltere'de sürdürülmekte olan edebiyat çalışmalarına doğa kavramının yeni bir algısını tanıtmıştır. Doğa kavramı Rönesans İngilteresi'nde Sir Philip Sidney'in klasik Aristocu edebiyat tanımının yorumları ile başlayarak, yazar ve eser arasındaki bağı tümüyle nitelendirmiştir. Bu bağ çerçevesinde doğa çağdaş gerçekliği, daha belirgin bir ifade ile gerçeği belirtmiştir. Bu türde klasik bir doğa kavramı, takip eden iki yüzyıl boyunca özellikle de John Dryden, Alexander Pope ve Samuel Johnson'ın tartışmaları ile İngiltere'de edebiyat çalışmalarını tekelinde tutmuştur. İlk olarak Romantizm akımıyla doğa kavramı gezegenin bütün belirleyici özellikleri ile yeryüzünü ifade etmeye başlayan bir kavram haline gelmiştir. Romantik kuram ayrıca, şairin öznelliğinin geleneksel eleştiri öğretisi karşısındaki önceliğini de vurgulamıştır. Bu çalışma bu nedenle, Fowles'un doğa yazımının aynı zamanda insanın doğayı suistimaline dikkat çekmeyi de amaçlayan Romantik bir yaklaşım olduğunu ileri sürmektedir. Fowles'un doğa yazımı aynı zamanda bu soruna olan genel kayıtsızlığa karşı bir itiraz olarak da okunmalıdır.

Straipsnyje teigiama, kad XIX a. Lietuvos socialinėje, istorinėje ir grožinėje literatūroje buvo ryškios lietuvių tautos praeities idealizavimo tendencijos. Savo tautos praeitį idealizavo daugelio politinės nepriklausomybės neturinčių šalių ideologai. Švietėjai rūpinosi liaudies švietimu gimtąja kalba, didėjo lietuviškų leidinių skaičius, lietuvių kalba ir kultūra tapo mokslinių tyrimų objektu. Romantikai domėjosi liaudies papročiais, jos poezija, nacionaliniu charakteriu ir visa tai išaukštino, romantizmas pradėjo dominuoti ir Lietuvos istoriografijoje. Praeities idealizavimas reiškė siekimą išsivaduoti iš nacionalinės ir socialinės priespaudos. Drauge reiškėsi neapykanta didikams, kurie buvo įvairių sutarčių, lėmusių politinės nepriklausomybės praradimą, autoriai. XIX a. pradžioje kilusio nacionalinio atgimimo teoretikai laikė savo pareiga saugoti kraštą nuo tolesnės demoralizacijos – blogos svetimųjų įtakos. Manydami, kad lietuviškumo tvirtovė yra kaimas, jie idealizavo buvusį patriarchalinį kaimą.

Latvijas Nacionālā bibliotēkaMūkusalas iela 3, Rīga, LV-1423El. paštas: Inara.Klekere@lnb.lvStraipsnis skiriamas Karlo Friedricho Watsono (lat. Karlis Frīdrihs Vatsons, 1777–1826) atliktam K. Donelaičio „Metų“ fragmentų vertimui į latvių kalbą: aptariami du poemos teksto fragmentai, skelbti 1822 ir 1823 metų Kuržemės kalendoriuje „Veca un jauna laika grāmata“, pabrėžiant šios publikacijos vietą XIX a. trečiojo dešimtmečio latvių literatūros kontekste. Latvių literatūrologijoje K. F. Watsono vertimas tradiciškai interpretuojamas akcentuojant, jog šis darbas turi Apšvietos amžiaus literatūrai būdingų požymių. Tačiau tuo metu, kai pasirodė K. F. Watsono vertimai, Apšvietos idėjos buvo beveik išsekusios ir latvių literatūroje jau buvo galima įžiūrėti ankstyvojo romantizmo įtaką. Kaip ir kiti žymūs žodinio meno pavyzdžiai, taip ir „Metų“ tekstas buvo nesenstantis, jo universalizmas atvėrė galimybes įvairiai išryškinti bei išdėstyti tekstą. „Metai“ susisiejo su tomis naujosiomis vertybėmis, kurias XVIII–XIX a. sandūroje vokiečių, o šiek tiek vėliau ir latvių literatūrai suteikė ankstyvasis romantizmas. Tai liudija gamtos pabudimo ir „nepedagogizuotos“ vaikystės vaizdavimas „Pavasario linksmybių“ vertime. Pasisakymas prieš valstiečių (originale – lietuvių; vertime – latvių) kartais nekritišką požiūrį į „vokiškumą“ ir savo tautybės paniekinimą siejosi su J. G. Herderio, o vėliau – ir su ankstyvojo romantizmo atstovų požiūriu į tautiškumą kaip fenomeną, vertą dėmesio ir tyrimų. Nežinoma, ar K. F. Watsonas mokėjo lietuvių kalbą, tačiau vertimui jis naudojo dvikalbį lietuvių ir vokiečių leidinį. Vertėjas aiškiai matė abiejų baltų kalbų – latvių ir lietuvių – artimumą. Anot jo, latvių kalba tebuvo „stipriai“ modifikuotas lietuvių kalbos dialektas.

The paper describes the period between classicism and modernism. At that time romanticism and historicism predominated. The art trends in the parks of western and eastern Europe at the end of the 18th and 19th care analysed. Spatial, planning structure, compositional elements and trends are compared. The author tried to find common features between Lithuanian and European parks created in the period of romanticism and historicism in the 18th and 19th c. Geopolitical, economic and cultural features of development, which predetermined and influenced the trend of park art development until the beginning of a new era of modernism, are shortly described. Santrauka Straipsnyje trumpai aptariamas laikotarpis tarp klasicizmo ir modernizmo. Tuo laikotarpiu vyravo romantizmas ir istorizmas. Nagrinėjamos meno tendencijos Vakarų ir Rytų Europos XVIII a. pab. – XIX a. parkuose. Lyginama jų erdvinė, planinė struktūra, kompoziciniai elementai ir kitos tendencijos. Straipsnyje ieškoma sąlyčio taškų tarp Europoje ir Lietuvoje sukurtų parkų romantizmo ir istorizmo laikotarpiu, XVIII ir XIX a. Trumpai aptariamos geopolitinės, ekonominės ir kultūrinės raidos ypatybės, kurios lėmė ir veikė parkų meno raidos kryptį iki naujos Moderno epochos atsiradimo.

Istraživanje tematizuje Hegelovo kritiĉko vrednovanje ranoromantiĉarskog poimanja religije kao centralni aspekat Hegelove kritike romantiĉarskog duhovnog strujanja uopšte. Autor polazi od naĉina na koji Hegel određuje pojam filozofije religije. Saglasno tom pojmu, poimanje religije kod romantiĉara propituje se s obzirom na naĉin na koji su vodeći predstavnici tzv. jenske romantike (Šlajermaher, Šlegel, Novalis) pristupali pitanju o pojmu boga, problemu forme religijske svesti, pitanju o odnosu religije prema onome praktiĉkom i pitanju o odnosu religije prema umetnosti i filozofiji. Romantiĉarski pojam religije manifestovaće se pre svega kao programsko depotenciranje pitanja o pojmu boga i božjem postojanju, favorizacija formi neposrednosti svesti kao formi koje jesu autentiĉno religijske, razgraniĉenje religije od sfere ljudskog praksisa i nagovor na kreiranje nove religiije. Hegel ovakvom pojmu religije kritiĉki pristupa kao obliku duhovnosti koji je u ontološkom pogledu zasnovan Fihteovim filozofskim stanovištem. Kritika romantiĉarskog pojma religije kod Hegela biva konkretizovana kao kritika apsolutizacije formi neposrednosti religijske svesti, kao kritika promišljanja odnosa religije i drţave koje nije reflektovalo razliku onoga što jeste drţava i onoga što jeste građansko društvo i kao opozivanje mogućnosti da se moderna religioznost revitalizuje u liku romantiĉarske nove religije umetnosti.

This informal presentation will include discussion with the filmmakers about the background and production of the film "Banjo Romantika," as well as sneak peeks at a selection of key scenes from the film. For more information, visit http://music.virginia.edu/colloquium-lee-bidgood-and-shara-lange-banjo-romantika

The film has moved many audiences, opening new spaces for discussion, art, and movement. Releasing this soundtrack album will provide new opportunities to spark conversations about where bluegrass music can belongs and how we can share a global discourse across cultural boundaries.
https://dc.etsu.edu/etsu_books/1203/thumbnail.jpg

Предмет истраживања је проблематизација естетике у филозофији немачког идеализма. Процес те проблематизације укључује кључне естетичке појмове најважнијих представника филозофије немачког идеализма, као и њихов међусобни однос према тој теми. Ток тематизације естетике у филозофији немачког идеализма би се у укратко могао представити и следећом скицом: Кантова филозофија покушава да унесе појам у сферу чулности и лепоте преко два хоризонта: теоријског, у оквиру трансценденталне естетике, и естетичког, у оквиру тематизације моћи суђења. Тај појам се, ипак, у Кантовој филозофији уноси само као форма и оквир, чиме се губи и живот појма и естетски садржај, који се том приликом испушта. Шилер разуме потребу да се естетски садржај сачува, али у њега уноси појам без правог оквира, будући да је потреба за синтетичким мишљењем још увек на ступњу осећаја да је оно потребно, али не и конституисано према принципима нужности. Проблематизација естетике у филозофији немачког идеализма се у случају Фихтеа мора фокусирати на тумачење оног прећутаног, као и на расветљавање ретких експлицитних теза о естетици у Фихтеовој филозофији. Шелинг брижљиво чува естетски садржај, испуштајући из вида појам, чиме се из филозофије уметности филозофија готово уклања на уштрб уметности, која у једној фази Шелингове филозофије заузима централну позицију. Напослетку, Хегел разуме комплексност форме и живота појма, као и релевантност естетског садржаја, чиме се подручје чулног, лепог и уметничког позиционира као филозофска тема, којој се приступа појмовно. Естетика постаје филозофском дисциплином у пуном смислу, појмовно обухватајући естетски садржај. На тај начин, видљиво је да је право конституисање естетике као филозофске дисциплине у пуном смислу на делу тек у филозофији немачког идеализмa.
Predmet istraživanja je problematizacija estetike u filozofiji nemačkog idealizma. Proces te problematizacije uključuje ključne estetičke pojmove najvažnijih predstavnika filozofije nemačkog idealizma, kao i njihov međusobni odnos prema toj temi. Tok tematizacije estetike u filozofiji nemačkog idealizma bi se u ukratko mogao predstaviti i sledećom skicom: Kantova filozofija pokušava da unese pojam u sferu čulnosti i lepote preko dva horizonta: teorijskog, u okviru transcendentalne estetike, i estetičkog, u okviru tematizacije moći suđenja. Taj pojam se, ipak, u Kantovoj filozofiji unosi samo kao forma i okvir, čime se gubi i život pojma i estetski sadržaj, koji se tom prilikom ispušta. Šiler razume potrebu da se estetski sadržaj sačuva, ali u njega unosi pojam bez pravog okvira, budući da je potreba za sintetičkim mišljenjem još uvek na stupnju osećaja da je ono potrebno, ali ne i konstituisano prema principima nužnosti. Problematizacija estetike u filozofiji nemačkog idealizma se u slučaju Fihtea mora fokusirati na tumačenje onog prećutanog, kao i na rasvetljavanje retkih eksplicitnih teza o estetici u Fihteovoj filozofiji. Šeling brižljivo čuva estetski sadržaj, ispuštajući iz vida pojam, čime se iz filozofije umetnosti filozofija gotovo uklanja na uštrb umetnosti, koja u jednoj fazi Šelingove filozofije zauzima centralnu poziciju. Naposletku, Hegel razume kompleksnost forme i života pojma, kao i relevantnost estetskog sadržaja, čime se područje čulnog, lepog i umetničkog pozicionira kao filozofska tema, kojoj se pristupa pojmovno. Estetika postaje filozofskom disciplinom u punom smislu, pojmovno obuhvatajući estetski sadržaj. Na taj način, vidljivo je da je pravo konstituisanje estetike kao filozofske discipline u punom smislu na delu tek u filozofiji nemačkog idealizma.

This work deals with the existence of a wide body of ballads in Italy during the romantic era. It disproves Giovanni Berchet's contention in his "Lettera semiseria", the manifesto of Italian Romanticism. He argued that Italy did not have popular literature and, being unaware of an existing tradition, he translated and proposed two of Burger's ballads as examples to be followed.
The first two chapters of this thesis concentrate on the origins of the popular ballad and its first occurrence in Italy.
The third chapter examines the major ballad writers in Italy. Particular attention is given to Luigi Carrer and Giovanni Prati.
The final chapters are a discussion of Italy's minor ballad writers, followed by a conclusion.

Banjo Romantika introduces the musicians who play this unique bluegrass hybrid. Czechs first heard bluegrass during World War II when the Armed Forces Network broadcast American music for soldiers. The music represented freedom to dissatisfied Czechs living in a communist state. Czechs’ love for the music was solidified when Pete Seeger visited and performed in 1964. Inspired by classic American bluegrass sounds, an assortment of musicians from across the formerly communist Czech Republic have melded the past, the political and the present into a lively musical tradition entirely its own.Screening and discussions occurred on the following dates and places: Czech and Slovak Cultural Association / Minnesota Bluegrass and Old Time Music Association, St. Paul, MN (11/18/2017) William King Museum Speaker Series, Birthplace of Country Music Museum, Bristol, VA (02/07/2017)Mid-Atlantic Chapter of the Society of Ethnomusicology Annual Conference, Charlottesville, VA (03/05/2016)Appalachian Studies Association, Johnson City (03/27/2015)Society for Ethnomusicology, Pittsburgh, PA (11/13/2014)IBMA World of Bluegrass Business Conference, Raleigh, NC (09/28/2014)International Country Music Conference, Nashville, TN (05/24/2014)Colgate University, (9/20-21/2016)Merlefest, Wilkesboro, NC (4/24/2015)College of Charleston (3/19/2015)West Virginia University (11/12/2014)University of Virginia Dept. of Music, Charlottesville, VA (11/8/2013)Walker Arts and History Center, Cary, NC (9/26/2013)Fulbright Distinguished Scholar Series, American Center at the U.S. Embassy, Prague, Czech Republic (6/20/2013)Banjo Jamboree Bluegrass Festival, Čáslav, Czech Republic (6/21/2013, 6/22/2013)Jerome College of Prague, Prague, Czech Republic (6/24/2013)Moravská Zemská Knihovna, Brno (6/27/2013)White Stork Bluegrass Festival, Luka nad Jihlavou (7/8/2013)

Предмет истраживања докторске дисертације јестефигура оца у историјској драми српскогпредромантизма и романтизма. Намераистраживања је да на основу обимног корпусадрамских текстова изврши темељна анализа драмау којима је идентификована фигура оца као и да сепружи преглед ликова који се јављају у овојулози. Истраживачки рад ће бити усмерен напроучавање и допуну резултата досадашњиханализа улоге мушких ликова. Успоставиће сепримерена типологија главних и епизодних ликовакоји се у историјским драмама српскогпредромантизма и романтизма појављују уулози оца. Полазиште дисертације је историјскадрама и фигура оца као њен незаобилазни део.Почетна претпоставка је да је психолошкауверљивост наступа појединих јунака последицапородичних прилика, а не историјских догађаја.Тежиште истраживачког рада је приказивањејунака чија ауторитативна природа доводи досукоба, отуђења од породице и самоотуђења.Докторска дисертација би требала подстаћи неканова питања и одговоре као и нова проучавањаисторијске драме
Predmet istraživanja doktorske disertacije jestefigura oca u istorijskoj drami srpskogpredromantizma i romantizma. Nameraistraživanja je da na osnovu obimnog korpusadramskih tekstova izvrši temeljna analiza dramau kojima je identifikovana figura oca kao i da sepruži pregled likova koji se javljaju u ovojulozi. Istraživački rad će biti usmeren naproučavanje i dopunu rezultata dosadašnjihanaliza uloge muških likova. Uspostaviće seprimerena tipologija glavnih i epizodnih likovakoji se u istorijskim dramama srpskogpredromantizma i romantizma pojavljuju uulozi oca. Polazište disertacije je istorijskadrama i figura oca kao njen nezaobilazni deo.Početna pretpostavka je da je psihološkauverljivost nastupa pojedinih junaka posledicaporodičnih prilika, a ne istorijskih događaja.Težište istraživačkog rada je prikazivanjejunaka čija autoritativna priroda dovodi dosukoba, otuđenja od porodice i samootuđenja.Doktorska disertacija bi trebala podstaći nekanova pitanja i odgovore kao i nova proučavanjaistorijske drame
The subject of the doctoral thesis research is thefigure of a father in the historical drama ofSerbian Preromanticism and Romanticism.Based on the large corpus of drama texts, theintention of this research is to do a thoroughanalysis of dramas where the figure of a fatherhas been identified as well as to present areview of characters appearing in this role. Theresearch work will be aimed on studying andcompleting the results of the previous analysisof male characters. An appropriate typology ofmain and episodic characters which appeared inhistorical dramas of Serbian Preromanticismand Romanticism in the roles of a father,will beestablished. A starting point of the thesis is thehistorical drama and the figure of a father as itsunavoidable part. The initial assumption is thatthe psychologically stringent appearance ofsome heroes is the consequence of familyevents and not of the historical ones.The centreof the research work is a presentation of theheroes whose authoritative nature leads toconflict, alienation from the family and selfalienation, too. The doctoral thesis shouldinduce some new questions and answers as wellas a new studying of historical drama

Orientador: Mario Eduardo da Costa Pereira
Dissertação (mestrado) - Universidade Estadual de Campinas, Faculdade de Ciências Médicas
Made available in DSpace on 2018-08-03T15:29:04Z (GMT). No. of bitstreams: 1 Lujan_LucianaSavioli_M.pdf: 1153103 bytes, checksum: a97467557413e2ce036503265fe1f540 (MD5) Previous issue date: 2001
Resumo: O objetivo deste estudo é compreender o processo subjetivo da melancolia, tomando por referência a obra literária Aurélia, de Gérard de Nerval. O narrador descreve sua paixão intensa e não correspondida pela musa inspiradora que dá título à obra, no contexto da visão romântica do século XIX, e, através de uma poética ¿viagem ao mundo dos Espíritos¿, persegue uma busca transcendental de si mesmo entre sonhos e visões de uma ¿doce melancolia¿. Uma leitura do percurso do sujeito narrador permitirá compreender em que medida ele sucumbe ao processo melancólico por um efeito reativo ante a perda do ser amado, cuja natureza é idealizada e remete a uma perda anterior, arcaica, narcísica. Este processo encontra-se na descrição psicopatológica de Freud em ¿Luto e Melancolia¿, artigo de 1917. Da apreciação de temas psicanalíticos como o narcisismo ou as relações objetais concernentes às relações amorosas do sujeito, compreende-se um universo melancólico dado pelo conjunto simbólico de elementos como a perda, a ausência, o duplo, a morte - simbólica ou não ¿, inspiradores dos ricos devaneios. Aurélia, como obra romântica e, sobretudo, nervaliana, fornece exclusivamente distintas dimensões da melancolia. Para a apreensão de algumas delas - como a relativa a uma estética romântica espiritualizada, da história da cultura ocidental, ou a do pensador que escreve, própria de sua experiência subjetiva ¿ bem como da melancolia pertencente à dinâmica psicopatológica de Freud, fundamenta-se a pesquisa por meio de um levantamento de dados sobre a história do fenômeno melancólico de acordo com os discursos, de um lado, estético/literário da primeira metade do século XIX, quando Nerval escreve esta última obra antes de seu suicídio e, de outro, médico/psicopatológico e psicanalítico freudiano do início do século XX. Tal cuidado permite pontuar o que há de comum entre estes diferentes discursos, os quais seguem caminhos paralelos em direção às profundezas da alma humana, para, então, proceder ao que é novo da melancolia à área da Psicopatologia Fundamental a que se aplica esta pesquisa. Mais especificamente, para a compreensão dos mecanismos subjetivos desta psicopatologia clássica, acompanha-se a abordagem freudiana da obra literária como recurso heurístico, cujo ponto de encontro entre os diferentes campos do saber foi realizado segundo os pressupostos de que a intuição do poeta determinaria o caminho para captar a essência da alma humana, logo formulado como um marco teórico explicativo pertinente ao campo científico em que Freud quis inscrever a psicanálise. Finaliza-se o trabalho com a referência à atualidade clínica da melancolia e sua intrincada relação com a depressão. Ainda se contempla, à luz da psicanálise, cujas origens podem ser encontradas na reação romântica contra a realidade moderna, uma espécie de atualidade para o resgate desta antiga crítica, renovada nos tempos da ultratecnologia aplicada à ciência que, ainda profundamente empírica e pragmática, carente de olhares críticos e do saber que contempla a subjetividade humana, é capaz, por exemplo, de tornar o medicamento psiquiátrico, sob o discurso da efetividade palpável a partir da supressão ou alívio de sintomas, o amuleto simbólico, amparo aos sujeitos desejantes que sofrem das ¿doenças da alma¿ contemporâneas
Abstract: The objective of this research is to understand the subjective process of melancholy, giving as reference the literary work Aurelia, from Gérard de Nerval. The narrator describes his intense and unrequited passion for the poetic muse, who gives title to the work, in the context of nineteenth century romanticism. Through his ¿journey to the Spirit world¿ he pursues a transcendental self-discovery while encompassing dreams and visions of a ¿sweet melancholy¿. A reading of the narrator¿s subjective exploration will elucidate to which degree he succumbs to the melancholic process in his reaction to losing the loved one, whose nature is idealized and refers to a previous loss - archaic, narcissistic. This process can be found in Freud¿s psychopathological description in ¿Mourning and Melancholy¿, an essay from 1917. With an appreciation of psychoanalytic themes such as Narcissism or object relations concerning the subject¿s love life, it is possible to comprehend a melancholic universe formed by a symbolic ensemble of elements such as loss, absence, double, death - symbolic or not - which give inspiration for the richest reveries and daydreams. In Aurelia Nerval explores different dimensions of melancholy. For an understanding of some of them, such as the one related to a spiritualized romantic aesthetic from the history of occidental culture, or that of the philosopher specific to his subjective experience, as well as the melancholy pertaining to the Freudian psychopathological dynamic, this research is established by a survey of the history of melancholy¿s phenomena. It proceeds according to the literary discourses from the first half of the XIX century on the one hand, when Nerval writes his last work before committing suicide and, on the other hand, psychoanalysis from beginning of XX century, which contemplates a romantic view of melancholy in the referred essay. Such a method allows a definition of what is common between the different discourses following parallel paths towards the profundity of the human soul, and shifts towards what is new in Melancholy in Fundamental Psychopathology. More specifically, for the comprehension of the subjective mechanisms of this classical psychopathology, it follows the Freudian¿s approach of literary works as an heuristic resource, whose points of encounter between these different areas of knowledge rely on his presupposition that the poet¿s intuition would determine the way to apprehend the essence of human soul. This presupposition is later formulated into a theory pertaining to scientific fields on which Freud wanted to inscribe Psychoanalysis. The research ends with a reference to the present clinical understanding of melancholy and its concern about depression. A kind of contemporary rescue of the romantic point of view with regard to psychoanalysis, whose origins can be found in the reaction against modern Rationalism, is thus contemplated. This controversy can be reinvigorated in the light of Ultra scientism which though deeply empirical is destitute of experience that contemplates human subjectivity and is capable, for example, of formulating psychiatric medicine under the concept of concreteness, promising the suppression or alleviation of symptoms but not of the illness. So this medicine becomes the symbolic amulet - a prop for subjects who suffer contemporary ¿soul diseases¿
Mestrado
Saude Mental
Mestre em Ciências Médicas

This contribution attempts to match the dimensions of the ‘menzogna and sortilegio’ of Elsa Morante’s novel, and above all its construction in relation to the novel of the bourgeois epic of the previous century, those of the ‘mensonge romantique’ and ‘verité romanesque’ of René Girard, and therefore of describe the geometries of mimetic desire that build the plot of this huge debut in European post-war literature.