Academic literature on the topic 'Susedstvo'

Pola veka od odlaska prvih gastarbajtera na rad u zemlje zapadne Evrope je momenat u kome je potrebno rezimirati i refokusirati istraživanja celokupne pojave. U to istraživanje shodno vremenskoj distanci i dostupnim dokumentima uključili su se i istoričari, uz već ranije prisutna proučavanja u okvirima demografije, ekonomije i sociologije. Skromno učešće antropologa u dosadašnjem proučavanju gastarbajtera rezultiralo je siromaštvom problemski postavljenih pitanja i istraživanja koja na tako postavljena pitanja daju odgovore. Neki trenuci su propušteni usled nefunkcionalnog fokusiranja na iseljeništvo i nacionalne manjine u susedstvu, i danas mogu biti proučavani samo u okviru istorijske antropologije. Ipak, potrebno je definisati koji su to pravci problemski formiranih pitanja koji će učiniti prelaz sa deskripcije na tumačenje pojava proizašlih iz činjenice da je više od milion ljudi iz Srbije, tokom pola veka, dobar deo svog života provelo ili još uvek provodi u zemljama zapadne Evrope. Ovaj rad predstavlja pokušaj da se formulišu neki od mogućih puteva savremenog antropološkog proučavanja poluvekovnog „privremenog rada u inostranstvu“ građana Srbije.

Iniciatíva Spoločenstva Interreg IIIA sa zameriava na podporu cezhraničnej spolupráce krajín zúčastnených na konkrétnom programe. Program susedstva Maďarsko-Slovensko-Ukrajina /2004-2006/ predstavuje nástroj podpory maďarsko-slovensko-ukrajinského pohraničia, v rámci ktorého sú realizované konkrétne projekty na podporu a riešenie špecifických problémov. Program je špecifický, pretože je kombináciou programu v rámci Iniciatívy Interreg, ktorá je určená členským krajinám EÚ (Maďarsko, Slovensko) a programu TACIS, ktorý je určený kandidátskym krajinám (Ukrajina). Moja diplomová práca je zameraná na charakteristiku PS HU-SK-UA, charakteristiku a analýzu programového územia, orgány zodpovedné za program, implementačnú a finančnú stránku programu, typy projektov, ktoré boli doručené a schválené v rámci programu, celkové vyhodnotenie programu a na záver je to analýza a vyhodnotenie konkrétneho projektu v rámci PS.

U prvoj glavi dat je prikaz osnovnih pojmova koji se koriste u tezi, sa naglaskom na osnovne pojmove teorije grafova. U drugoj glavi daju se grafovski dokazi nekih geometrijskih problema. Na primer, dajemo dokaz poznate teoreme Silvestra. iz Kombinatorne geometrije, koristeći grafove. Treće poglavlje sadrži neke geometrijske dokaze u grafovima. Na primer, poznatu Turanovu teoremu, Pikovu teoremu i drugo. U četvrtom poglavlju dajemo metodičku transformaciju prethodnih problema. Neki od problema razloženi su na delove koji se mogu prezentirati od osnovne škole do poslediplomskih studija. Peto poglavlje sadrži komentare prethodnog, kao i preporuku UNESCO-a iz 1992. godine o obrazovanju učenika u novom milenijumu.
Chapter 1 contains a shoot review of the basic notions which are used in the thesis with emphasis on the basic notions of graph theory. In Chapter  2we present graph proofs of some geometrical problems. For example, we present some proofs of the well known theorem of Sylvester, from Combinatorial geometry, using graph methods. In Chapter 3 we present some proofs in graphs which use geometry. For example, famous Turan’s theorem, Pick’s theorem and some others. Chapter 4 contains methodology transformations i.e. we apply the results from the previous chapters to the situations in the clossroom. In Chapter 5 we have some comments of UNESCO, from 1992, on education of children.

У дисертацији су детаљно размотрена битна обележја, правни значај и правци развоја грађанскоправне одговорности за имисије. Целокупна тематика је анализирана у ширем историјском контексту и кроз поређење системских решења која постоје у домаћем и упоредном праву.Правно уређење имисија сагледано је у контексту међународног права, наднационалног права Европске уније и кроз решења која постоје у појединим националним правним системима. Посебна пажња посвећена је теоријским поставкама, нормативним решењима и правној пракси у Републици Србији.У правним системима европско континенталног типа институт имисија је, по правилу, део стварноправне материје и спада у домен суседских права. Међутим, у неким земљама постоје другачија нормативна решења. Имисије не представљају засебан правни институт, али је материја на коју се оне односе обухваћена правилима о службеностима и сл. Сметања изазвана имисијама у земљама англоамеричког правног система представљају део деликтног права.Традиционално поимање имисија, наслеђено из римског права, знатно је проширено, а сам правни институт у значајној мери трансформисан.У раду је посебна пажња посвећена новим видовима имисионог деловања, насталим услед технолошког развоја, индустријализације и урбанизације.Предмет упоредноправне анализе су била и основна мерила за утврђивање нивоа прекомерности имисија, јер у вези са тим у правној пракси постоје многобројни проблеми.У Републици Србији прекорачења граница имисионог деловања подразумева, најпре, одговорност за опасност од штете, којом се широко афирмише принцип превенције, као и одговорност за проузроковану штету, у случају да је услед имисија дошло до оштећења или уништења заштићених добара. И поред низа специфичности у односу на традиционалне штете, све штетне последице настале услед имисија се отклањају класичним средствима одштетног права.Посебно поглавље посвећено је осигурању од одговорности за штете проузроковане имисијама.У раду су анализиране могућности за реализацију вансудске, као и судске имисионе заштите којa се остварујe путем државинске, негаторне, тзв. популарне и класичне облигационоправне тужбе. Уз то, указано је на потребу реформисања постојеће регулативе, када су у питању колективни механизми заштите интереса у овој области и увођења посебних правила која би се односила на имисионе парнице.У закључним разматрањима је констатовано да институт имисија данас превазилази оквире суседског права у које се традиционално сврстава и представља важно ограничење права својине у општем интересу којим се обезбеђује и заштита животне средине. Одговорност за имисије се самим тим више не може везивати искључиво за недопуштене утицаје на суседну непокретност, него мора нужно проширити и на оне случајеве у којима неко емитује нешто штетно у околину, што угрожава ширу друштвену заједницу. Поред тога указано је и на потребу увођења мобилијарних имисија као посебне категорије. Уз то, у овој области долази и до све већег функционалног повезивања имисионе заштите са појединим гранама јавног права. Поред тога, грађанско право се постепено прилагођава савременим еколошким изазовима, уз све већи државни интервеционизам у домену својинских односа. Све ово указује на правце у којима ће већ трансформисано имисионо право наставити да се развија, пружајући значајан допринос, како заштити својинских овлашћења власника непокретности, тако и заштити животне средине.
U disertaciji su detaljno razmotrena bitna obeležja, pravni značaj i pravci razvoja građanskopravne odgovornosti za imisije. Celokupna tematika je analizirana u širem istorijskom kontekstu i kroz poređenje sistemskih rešenja koja postoje u domaćem i uporednom pravu.Pravno uređenje imisija sagledano je u kontekstu međunarodnog prava, nadnacionalnog prava Evropske unije i kroz rešenja koja postoje u pojedinim nacionalnim pravnim sistemima. Posebna pažnja posvećena je teorijskim postavkama, normativnim rešenjima i pravnoj praksi u Republici Srbiji.U pravnim sistemima evropsko kontinentalnog tipa institut imisija je, po pravilu, deo stvarnopravne materije i spada u domen susedskih prava. Međutim, u nekim zemljama postoje drugačija normativna rešenja. Imisije ne predstavljaju zaseban pravni institut, ali je materija na koju se one odnose obuhvaćena pravilima o službenostima i sl. Smetanja izazvana imisijama u zemljama angloameričkog pravnog sistema predstavljaju deo deliktnog prava.Tradicionalno poimanje imisija, nasleđeno iz rimskog prava, znatno je prošireno, a sam pravni institut u značajnoj meri transformisan.U radu je posebna pažnja posvećena novim vidovima imisionog delovanja, nastalim usled tehnološkog razvoja, industrijalizacije i urbanizacije.Predmet uporednopravne analize su bila i osnovna merila za utvrđivanje nivoa prekomernosti imisija, jer u vezi sa tim u pravnoj praksi postoje mnogobrojni problemi.U Republici Srbiji prekoračenja granica imisionog delovanja podrazumeva, najpre, odgovornost za opasnost od štete, kojom se široko afirmiše princip prevencije, kao i odgovornost za prouzrokovanu štetu, u slučaju da je usled imisija došlo do oštećenja ili uništenja zaštićenih dobara. I pored niza specifičnosti u odnosu na tradicionalne štete, sve štetne posledice nastale usled imisija se otklanjaju klasičnim sredstvima odštetnog prava.Posebno poglavlje posvećeno je osiguranju od odgovornosti za štete prouzrokovane imisijama.U radu su analizirane mogućnosti za realizaciju vansudske, kao i sudske imisione zaštite koja se ostvaruje putem državinske, negatorne, tzv. popularne i klasične obligacionopravne tužbe. Uz to, ukazano je na potrebu reformisanja postojeće regulative, kada su u pitanju kolektivni mehanizmi zaštite interesa u ovoj oblasti i uvođenja posebnih pravila koja bi se odnosila na imisione parnice.U zaključnim razmatranjima je konstatovano da institut imisija danas prevazilazi okvire susedskog prava u koje se tradicionalno svrstava i predstavlja važno ograničenje prava svojine u opštem interesu kojim se obezbeđuje i zaštita životne sredine. Odgovornost za imisije se samim tim više ne može vezivati isključivo za nedopuštene uticaje na susednu nepokretnost, nego mora nužno proširiti i na one slučajeve u kojima neko emituje nešto štetno u okolinu, što ugrožava širu društvenu zajednicu. Pored toga ukazano je i na potrebu uvođenja mobilijarnih imisija kao posebne kategorije. Uz to, u ovoj oblasti dolazi i do sve većeg funkcionalnog povezivanja imisione zaštite sa pojedinim granama javnog prava. Pored toga, građansko pravo se postepeno prilagođava savremenim ekološkim izazovima, uz sve veći državni intervecionizam u domenu svojinskih odnosa. Sve ovo ukazuje na pravce u kojima će već transformisano imisiono pravo nastaviti da se razvija, pružajući značajan doprinos, kako zaštiti svojinskih ovlašćenja vlasnika nepokretnosti, tako i zaštiti životne sredine.
The dissertation provides a thorough review of significant features, legal importance and ways of development of the civil liability for immissions. The whole matter is analyzed in the wider historical context and through the comparison of international and national law sources.The legal regulation of the institution of immission was scrutinized with the help of international, law sources of European Union, and national legal solutions. The special focus is on the theoretical approach, law sources and legal practice in Republic of Serbia.In the continental European legal systems, the institution of immission is usually the part of property law and represents a kind of neighboring rights. However, there are some countries in which there are no special rules for the immissions, and thus they are treated as specific rules of servitutes. In the Anglo-Saxon legal systems, the institution of immission falls under the tort law.The traditional determination of immission inherited from the Roman law has been considerably extended, and the legal institution itself has been significantly transformed.The dissertation is also devoted to modern forms of immissions which are the consequence of technological development, industrialization and urban development.Another subject of comparative analysis is the basic criteria for measuring the exceeding of the set immission limits. Many problems concerning these issues are encountered in legal practice.In Republic of Serbia the exceeding of the set immission limits is primarily related to the responsibility for hazards that might lead to damage. This generally underlines the principle of prevention. If the immission causes harm or a total damage of someone’s goods, this will also give the right to redress the damage. Compared to traditional damages, the damages caused by immissions have many specifics. However, the compensation is based on general tort law.The special chapter of dissertation is devoted to the liability insurance against damages caused by immissions.There is also the analysis of the protection from immissions, that can be achived out of as well as in the court, by means of the lawsuit for disturbance of possession, possessory action (action negatoria), the so-called popular action, as well as by means of the classical obligation lawsuit. Moreover, the author provides some particular suggestions for the reform of the current legislation in the field of collective lawsuits, as well as for introducing special rules for the immission litigation.In the conclusion, the author points out that nowadays the institution of immission exceeds the framework of neighboring rights, where it has traditionally belonged to, and represents an important limitation to the right to property in public interest that also provides for the environmental protection. Thus, the liability for immissions cannot exclusively refer to an illegal impact on the neighboring property rights any more, but has to be extended to include those cases in which someone emits something harmful into the environment, which affects the common society. Moreover, the author points out to the need of introducing mobiliar immissions as a special category. There is also more and more functional interconnection between immission protection and other public law disciplines in this field. Civil law is adapting to meet the contemporary environmental challenges and there is a considerable and recognizable state interventionism in the proprietary rights field. All these circumstances point to the ways in which the transformed immission law is going to develop and contribute to the protection of proprietary rights of the property owners, as well as to environmental protection.

Community and its ties to locality have been bothering sociologists and researchers since society has abandoned its traditional organization. Many of them considered positive and negative aspects of industrial and later modern society's influence on community sense and human relationships. This thesis will walk the reader through the influential writings on the topic of community, meaning of space and human relationships. Starting with the appreciation of traditional community, through worries about its disappearance, diminishing importance of local ties and ending with complete anonymity and individualization. The empirical part of this thesis brings up results of the research conducted in neighborhoods of Žiar nad Hronom, town in central Slovakia. Findings from the interviews were confronted with ideas of New Urbanism, basically confirming role of architecture design in neighbors' relationships. Intensity, frequency and quality of interaction among neighbors are thus influenced by factors of spatial design, length of residence and busyness of residents. Nature of the relationships among neighbors is far from ideal (as in traditional community) but people look for communities in wider sense, creating networks with people from other social circles than those bounded to a place.