Dissertations / Theses on the topic 'Temperature recording'

The objective of this study is to compare two non-invasive thermometer technologies in pregnant women admitted for labor at the Family Birthing Center in Johnson City Medical Center. A total of 50 patients were recruited in the study. Temperature measurements using the oral 3M® Tempa.Dot and the Exergen 5000 Temporal Artery Thermometer (TAT) were obtained by trained personnel. These recordings were obtained once upon admission, at 2-hour intervals until delivery (to a maximal time of 20 hours), 1 hour before and after epidural placement, and 2 hours after vaginal delivery. The temperatures readings were then compared over all time points, and at each time point using SPSS and Student paired t-test. Trends of temperature changes in labor between both thermometers were also evaluated. We noted that over all time points, the skin temperature was 0.38°F higher than the oral temperature. This difference was statistically significant as well (98.19°F ±0.681 vs. 97.81°F ±0.750, p

The area of ultrafast (sub-nanosecond) magnetization dynamics of ferromagnetic elements and thin films, usually driven by a strong femtosecond laser pulse, has experienced intense research interest. In this dissertation, laser-induced demagnetization is theoretically studied by taking into account interactions among electrons, spins, and lattice. We propose a microscopic approach under the three temperature framework and derive the equations that govern the demagnetization at arbitrary temperatures.To address the question of magnetization reversal at high temperatures, the conventional Landau-Lifshitz equation is obviously unsatisfactory, since it fails to describe the longitudinal relaxation. So by using the equation of motion for the quantum density matrix within the instantaneous local relaxation time approximation, we propose an effective equation that is capable of addressing magnetization dynamics for a wide range of temperatures. The longitudinal and transverse relaxations are analyzed, magnetization reversal processes near Curie temperatures is also studied. Furthermore, we compared our derived Self-consistent Bloch equation and Landau-Lifshitz-Bloch equation in detail. Finally, the demagnetzation dynamics for ferromagnetic and ferrimagnetic alloys is studied by solving the Self-consistent Bloch equation.

Тема докторске дисертације је анализа екстремених температура ваздуха на подручју Војводине (северни део Србије), која се простире на површини од 21.506 km2. У анализи су коришћене временске серије са десет метеоролошких станица за временски период од 1951. до 2000. године. Укупно је анализирано осам параметара екстремних температура, и то: средње максималне и минималне, апсолутне максималне и минималне и дани са екстремним температурама (ледени, мразни, летњи и тропски). Истовремено, у истраживање су укључене и временске серије распона средњих максимума и минимума, као и распон средњих апсолутних максимума и минимума. Током рада анализирани су годишњи, сезонски и месечни низови претходно наведених параметара екстрема. У циљу добијања неопходних резултата, коришћено је више метода, као што су: Александерсонов тест, проста линеарна регресија, t-тест, Мен-Кендалов тест, коефицијент корелације, кластер анализа, анализа ројева тачака, хистограм и вишеструка линеарна регресија. Резултати хомогености месечних и сезонских временских серија, који су добијени коришћењем Александерсоновог теста, представљају прве резултате за простор Војводине и показују да је 26% испитиваних низова нехомогено, од којих је 11% подешено, односно хомогенизовано. Анализе параметара екстремних температура ваздуха показују тенденције пораста у последњих педесет година XX века. Посматрајући годишње низове, јављају се позитивни трендови код свих параметара (осим за ледене и мразне дане, где су трендови опадајући), међутим, једино се за средње минималне температуре може потврдити да имају сигнификантан пораст током испитиваног периода. Истовремено, зимски и пролећни трендови имају највишу тенденцију пораста, док су са друге стране јесењи трендови генерално опадајући. Анализом распона максималних и минималних температура, увидело се да максималне температуре генерално имају нешто већи пораст од минималних, а карактеристике оваквих флуктуација делимично су објашњене корелационом анализом са другим климатским елементима, који могу имати утицај на екстреме. Резултати су показали да високу корелациону повезаност (углавном преко 0,7), односно утицај на екстремне температуре имају инсолација, облачност, падавине и релативна влажност ваздуха. Интересантно је напоменути, да у већини радова који анализирају распоне максималних и минималних температура у појединим регионима, на нивоу континента или глобалном нивоу, указују на негативне трендове распона екстрема, међутим на простору Војводине годишњи распони имају благи позитиван тренд. Коришћењем вишеструке линеарне регресије, уочено је да показатељи атмосферске циркулације, односно NAO и AO индекси, објашњавају прилично висок проценат варијанси средњих и апсолутних максималних и минималних температура, током зимског, пролећног и летњег периода. Истовремено, узрок рапиднијег тренда пораста екстрема током последње декаде XX века, указује како на промене у осцилацијама других климатских елемената, тако и на промене доминације, односно учесталости појаве одређених типова атмосферске циркулације. Резултати у докторској дисертацији показују да деведесете године представљају најтоплију декаду на простору Војводине у оквиру испитиваног периода, што је највероватније повезано и са високим позитивним вредностима NAO индекса током исте декаде, које имају утицај на пораст зимских и пролећних вредности екстремних температура.
Tema doktorske disertacije je analiza ekstremenih temperatura vazduha na području Vojvodine (severni deo Srbije), koja se prostire na površini od 21.506 km2. U analizi su korišćene vremenske serije sa deset meteoroloških stanica za vremenski period od 1951. do 2000. godine. Ukupno je analizirano osam parametara ekstremnih temperatura, i to: srednje maksimalne i minimalne, apsolutne maksimalne i minimalne i dani sa ekstremnim temperaturama (ledeni, mrazni, letnji i tropski). Istovremeno, u istraživanje su uključene i vremenske serije raspona srednjih maksimuma i minimuma, kao i raspon srednjih apsolutnih maksimuma i minimuma. Tokom rada analizirani su godišnji, sezonski i mesečni nizovi prethodno navedenih parametara ekstrema. U cilju dobijanja neophodnih rezultata, korišćeno je više metoda, kao što su: Aleksandersonov test, prosta linearna regresija, t-test, Men-Kendalov test, koeficijent korelacije, klaster analiza, analiza rojeva tačaka, histogram i višestruka linearna regresija. Rezultati homogenosti mesečnih i sezonskih vremenskih serija, koji su dobijeni korišćenjem Aleksandersonovog testa, predstavljaju prve rezultate za prostor Vojvodine i pokazuju da je 26% ispitivanih nizova nehomogeno, od kojih je 11% podešeno, odnosno homogenizovano. Analize parametara ekstremnih temperatura vazduha pokazuju tendencije porasta u poslednjih pedeset godina XX veka. Posmatrajući godišnje nizove, javljaju se pozitivni trendovi kod svih parametara (osim za ledene i mrazne dane, gde su trendovi opadajući), međutim, jedino se za srednje minimalne temperature može potvrditi da imaju signifikantan porast tokom ispitivanog perioda. Istovremeno, zimski i prolećni trendovi imaju najvišu tendenciju porasta, dok su sa druge strane jesenji trendovi generalno opadajući. Analizom raspona maksimalnih i minimalnih temperatura, uvidelo se da maksimalne temperature generalno imaju nešto veći porast od minimalnih, a karakteristike ovakvih fluktuacija delimično su objašnjene korelacionom analizom sa drugim klimatskim elementima, koji mogu imati uticaj na ekstreme. Rezultati su pokazali da visoku korelacionu povezanost (uglavnom preko 0,7), odnosno uticaj na ekstremne temperature imaju insolacija, oblačnost, padavine i relativna vlažnost vazduha. Interesantno je napomenuti, da u većini radova koji analiziraju raspone maksimalnih i minimalnih temperatura u pojedinim regionima, na nivou kontinenta ili globalnom nivou, ukazuju na negativne trendove raspona ekstrema, međutim na prostoru Vojvodine godišnji rasponi imaju blagi pozitivan trend. Korišćenjem višestruke linearne regresije, uočeno je da pokazatelji atmosferske cirkulacije, odnosno NAO i AO indeksi, objašnjavaju prilično visok procenat varijansi srednjih i apsolutnih maksimalnih i minimalnih temperatura, tokom zimskog, prolećnog i letnjeg perioda. Istovremeno, uzrok rapidnijeg trenda porasta ekstrema tokom poslednje dekade XX veka, ukazuje kako na promene u oscilacijama drugih klimatskih elemenata, tako i na promene dominacije, odnosno učestalosti pojave određenih tipova atmosferske cirkulacije. Rezultati u doktorskoj disertaciji pokazuju da devedesete godine predstavljaju najtopliju dekadu na prostoru Vojvodine u okviru ispitivanog perioda, što je najverovatnije povezano i sa visokim pozitivnim vrednostima NAO indeksa tokom iste dekade, koje imaju uticaj na porast zimskih i prolećnih vrednosti ekstremnih temperatura.
This doctoral thesis deals with extreme air temperatures in Vojvodina (northern part of Serbia), which covers the area of 21,506 km2. Data series at ten meteorological stations for the period 1951- 2000 were used in the analysis. The following eight parameters of extreme temperatures were analysed: mean maximum and minimum; absolute maximum and minimum; and extreme temperature days (freezing, frosty, summer and tropical). Concurrently, the temporal series of mean maximum and minimum range were included into the research, as well as the range of mean absolute maximum and minimum. Annual, seasonal and monthly ranges of the aforementioned extreme parameters were included in the analysis. Towards obtaining important results, several methods were employed, such as Alexandersson test, simple linear regression, T-test, Mann-Kendall test, cluster analysis, scatterplot, histogram and multiple linear regressions. The results of homogenous monthly and seasonal temporal series obtained by employing Alexandersson test, being the first of the kind for Vojvodina highlighted that there were 26% non-homogenous, out of which 11% adjusted, i.e. homogenised within the analysed series. The analyses of extreme air temperature parameters trends showed increase in the last fifty years of the 20th century. Observation of annual series indicated positive trends for all parameters (except for freezing and frosty days, when the trends decreased). However, only mean minimal temperatures confirmed significant increase in the analysed period. Concurrently, winter and spring trends showed the highest increase, whereas autumn trend showed general decrease. In the course of the analysis of maximum and minimum temperature ranges, it was perceived that maximum temperatures generally showed higher increase compared to minimum, whereas the fluctuation features were partially explained by correlation analysis with other climatic elements, which might have influenced extremes. The results approved that high correlation coefficient (mainly above 0.7), i.e. the impact on extremes was perceived with insolation, cloudiness, precipitation and relative air humidity. Interestingly enough, most of the papers researching the series of maximum and minimum temperatures in certain regions, either continental or global, indicate negative trends in ranges of extremes. On the other hand, in Vojvodina the annual ranges show a moderately positive trend. The multiple linear regression technique brought to the perception that atmospheric circulation indicators, i.e. NAO and AO indices, explained the distinctly high percentage of variances in mean and absolute maximum and minimum temperatures during winter, spring and summer period. Concurrently, the cause of rapid increase in extremes during the 1990s indicated both the changes in oscillations of other climatic elements and changes in domination, i.e. frequency of certain types of atmospheric circulation. The results obtained for the doctoral dissertation indicated that the 1990s were the warmest decade in Vojvodina for the analysed period. Most probably, it was associated with high positive values of NAO index for the period, which affected winter and spring values of extreme temperatures.

This project describes the design of a system for remote temperature monitoring of stored a more commodities quantity for the horse-breeding. The main task of this system is the early alert before the fire developed to the spontaneous combustion and continuous monitoring of the quality and safety this commodities. The main module communicates with several autonomous temperature sensors, which are located in multiplie locations. The measured values can be stored on an internal memory, displayed on the display and transmitted with the Ethernet network to the client computer, where it is possible this temperatures to view with in the user program and graphs.

Sposobnost insekata da se prilagode različitim ekološkim uslovima je veoma dobrodokumentovana; oni predstavljaju najrasprostranjeniju grupu životinja na planeti, sa vrstama koje naseljavaju različita kopnena i vodena staništa, od tropskih predela do polova. Razumevanje mehanizama koji omogućavaju insektima da prežive ekstremne temperature i zadrže vitalne funkcije tokom dugog perioda dormancije je kao model sistem od interesa za mnoge naučne oblasti. Na osnovu načina na koji preživljavaju temperature ispod 0ºC insekte možemo podeliti u tri grupe: i) insekti koji tolerišu formiranje leda u ekstraćelijskom prostoru,ii) insekti koji ne tolerišu zamrzavanje i moraju da ga izbegnu,  a to  čine superhlađenjem svojih telesnih tečnosti i  iii) insekti koji preživljavaju zahvaljujući gubitku vode kroz permeabilnu kutikulu, što je nazvano krioprotektivna dehidratacija. Zajednička odlika organizama sa različitim mehanizmima adaptacije na niske temperature je setbiohemijskih jedinjenja  čija se fiziološka funkcija razlikuje u zavisnosti da li organizam pripada grupi koja toleriše ili ne toleriše zamrzavanje. To su nukleatori kristalizacije leda, krio/anhidroprotektanti i antifriz proteini.Cilj ovih istraživanja je bio ispitivanje molekularne osnove otpornosti na niske temperature dve vrste polarnih kolembola  Onychiurus arcticus i Cryptopygus antarcticus kombinujući fiziološki, biohemijski i molekularno biološki pristup. Ispitivane vrste izbegavaju zamrzavanje svojih telesnih tečnosti primenjujući različite strategije preživljavanja. Za antarktičku vrstu  C. antarcticus karakteristična je brza promena tačke superhlađenja, kao i njena bimodalna distribucija tokom leta, kada neke jedinke mrznu na  višim temperaturama (manje otporne na hladnoću), a druga na nižim (otpornije na hladnoću). Ova bimodalna distribucija tačke superhlađenja je dobro dokumentovana, ali slabo razjašnjena na molekularnom nivou. Druga, arktička vrsta  O. arcticus  koristi strategiju preživljavanja zimskih temperature koje idu i do -25ºC nazvanu krioprotektivna dehidratacija. Na ovaj način, količina slobodne vode u telu se značajno redukuje, a akumulira se trehaloza koja deluje kao  krio/anhidroprotektant. Iako je krioprotektivna dehidratacija opisana i kod drugih vrstainsekata, molekularni mehanizmi koji se nalaze u osnovi ovog fenomena su veoma slabo razjašnjeni.Za karakterizaciju genoma generisano je 16379 EST sekvenci za  O. arcticus i 1180 za  C. antarcticus. To su ujedno i prvi javno dostupni podaci u bazama podataka o genomima ove dve vrste koji predstavljaju značajnu osnovu za komparativne genomske analize. Činjenica da kod obe analizirane vrste, oko 60% EST sekvenci nije pokazalo statistički značajnu sličnost sa proteinima iz baza podataka ukazuje na specifičan patern genske ekspresije kao adaptivni odgovor ispitivanih vrsta na niske temperature.Sa ciljem da se identifikuju geni uključeni u preživljavanje niskih temperatura konstruisani su mikroereji, za  O. arcticus štampanjem 6912 cDNK u duplikatu, a za  C. antarcticus štampanjem 672 cDNK u duplikatu.. Analizom sekvenci identifikovanih putem homologije sa dostupnm bazama podataka kod C. antarcticusuočen je jasan trend povećane ekspresije gena koji kodiraju strukturne proteine u grupi koja je otporna na hladnoću. Ove strukturne proteine uglavnom  čine kutikularni proteini, što je u skladu sa rezultatima nedavnih istraživanja kod kolembola, da je presvlačenje proces tokom kog se snižava tačka superhlađenja, odnosno da varijacije u tački superhlađenja mogu nastati kao posledica endogenih fizioloških procesa tokom presvlačenja. Kod  O. arcticus analizom EST sekvenci i mikroereja identifikovani supotencijalni geni i biohemijski putevi povezani sa krioprotektivnom dehidratacijom, a istakli bi gene uključene u metabolizam ugljenih hidrata, gene za akvaporine, proteine toplotnog stresa, LEA proteine i enzime antioksidativne zaštite.
The ability of insects to adapt to diverse ecological conditions iswell documented; they  are the most diverse fauna on earth, with different species occupying arange of terrestrial and aquatic habitats from the tropics to the poles. Understanding the mechanisms by which insects survive such extreme temperatures and retain viability for longperiods in the dormant state is of great interest to many scientific fields. Insects have evolved three main strategies to survive sub-zero temperatures:  i) freeze tolerance,  ii) freeze avoidance and  iii) cryoprotective dehydration. The main biochemical compounds involved in surviving sub-zero temperatures are same for different strategies but their physiological  role is different. They include: ice nucleating agents (INAs), cryo/ anhydroprotectants, and antifreeze proteins (AFPs). The aim of this study was to determine molecular adaptations to extreme cold  environments, combining physiology, biochemistry and molecular biology  pproaches, in thePolar Collembola:  Cryptopygus antarcticus and  Onychiurus arcticus. Both species are freeze avoiding but employ different strategies for surviving low temperatures. The Antarctic springtail  C. antarcticusis capable of rapid cold hardening with a bi-modal distribution of super cooling points (SCP) with high (less cold-hardened) and low (more  cold-hardened) groups of animals present even during the growing season in summer. This bimodal distribution has been well documented, but is poorly understood. The Arctic springtail  O. arcticusemploys the strategy known as cryoprotective dehydration to survive winter temperatures as low as   -25ºC. With this technique, the amount ofavailable water in the body  is reduced to almost zero and also there is an accumulation of trehalose, which acts as a cryo/anhydroprotectant. Although cryoprotective dehydration has been described in  other  insects, the molecular mechanisms behind this phenomenon are poorly understood.A total of 16,379 EST clones were generated for O. arcticus and 1180 for C. antarcticus. This represents the first publicly available sequence data for this two species providing useful data for comparative genomic analysis. The fact that around 60% of the clones for both species showed no sequence similarity to annotated genes  in the datasets, suggests a specific pattern of gene expression in these species as adaptation to low temperatures.Two microarrays were constructed to identify genes involved in  surviving low temperatures, one for C. antarcticus by printing 672 clones in duplicate and the other  for O. arcticus by  printing 6912 clones in duplicate. An analysis of those where putative function could be inferred via database homology, in C. antarcticus there was aclear pattern of up-regulation of structural proteins being associated with the cold tolerant group.  These structural proteins mainly comprised cuticle proteins and provide support for the recenttheory that summer SCP variation within Collembola species could be a consequence of moulting, with moulting population having lowered SCPs. In O. arcticus EST and microarrayanalysis revealed clones and biochemical pathways associated with cryoprotective dehydration with a particular  reference to genes involved in carbohydrate metabolism, aquaporin  genes, heat shock  proteins, LEA proteins and antioxidant enzymes.

Cilj ovog istraživanja je kreiranje algoritma za poboljšanje spoljašnjegtermalnog komfora u velikim urbanim sredinama, uzimajući u obzirodređene geometrijske parametre izgrađenog okruženja, primenomsoftverskih aplikacija za parametarsko modelovanje. Algoritam zapoboljšanje spoljašnjeg termalnog komfora ima opciju automatskeizmene lokacije čoveka, što omogućava procenu termalnog komfora upodručju velikih razmera, kao što su bulevari, blokovski prostori, trgovi idrugi. Takođe, algoritam za poboljšanje spoljašnjeg termalnog komforaomogućava i automatsko menjanje visina zgrada u cilju postizanjaoptimalnog urbanog dizajna koji podrazumeva najbolji spoljašnji termalnikomfor.
The aim of this research is to create an algorithm for improvement ofoutdoor thermal comfort conditions in urban areas taking into accountcertain geometrical parameters of built urban environment, applyingparametric modelling and different software packages. The algorithmfor improving the outdoor thermal comfort offers the option ofautomated change of a man’s location, which enables the evaluationof outdoor thermal comfort in large-scale urban areas, such asboulevards, courtyards, squares etc. In addition, the algorithm forimproving the outdoor thermal comfort also allows automaticvariations of building height in order to achieve the optimal urbandesign which implies the best outdoor thermal comfort.

Основни циљ ове дисертације је истраживање утицаја температуре ваздуха на сезоналност морталитета становништва у Новом Саду. Однос између температуре ваздуха и морталитета становништва истраживан је у периоду од 1897. до 2009. године. Током анализе, а у циљу бољег уочавања сезоналних промена морталитета становништва, посматрана временска серија је подељена  на неколико периода. Први период се односи на крај 19. и прву половину 20. века (1897-1952), други период обухвата другу половину 20. века (1953-1997), а трећи период чини 1998-2009. година.У раду је анализиран утицај температуре ваздуха на морталитет укупног становништва, морталитет становништва према полу и морталитет становништва старог 65 и више година, а у периоду 1998-2009. године, у анализу су укључени и узроци смрти становништва. Посебно је анализиран кардиоваскуларни морталитет и морталитет становништва изазван респираторним болестима, док су остали узроци смрти посматрани заједно.За анализу утицаја температуре ваздуха на сезоналност морталитета коришћене су различите статистичке методе као што су корелациона и регресиона анализа (графички приказане на дијаграму растурања), t-тест, релативни ризик и коефицијент сезоналне варијације морталитета. Код анализе морталитета према полу коришћен је и однос шанси.Резултати добијени у овом раду показују да је морталитет становништва у Новом Саду већи током зимског периода године. У периоду 1897-1952. године није пронађена статистички значајна повезаност између температуре ваздуха и морталитета становништва, док је у другој половини 20. века (1953-1997) и у периоду 1998-2009. године уочена статистички значајна негативна корелација између температуре ваздуха и морталитета становништва, а регресиона анализа показује да се са растом температуре ваздуха морталитет становништва смањује.  У периоду 1998-2009. године пронађена је и статистички значајна негативна корелација између морталитета кардиоваскуларних болести и температуре ваздуха, као и између морталитета респираторних болести и температуре ваздуха, док код осталих узрока смрти није уочена статистички значајна веза. Код  анализе утицаја температуре ваздуха на морталитет становништва према полу нису уочене велике разлике између мушкараца и жена. За разлику од морталитета укупног становништва, код старог становништва (65+), као најугроженије категорије, статистички значајна негативна корелација јавља се од  почетка посматране временске серије, а регресиона анализа такође показује да са растом температуре ваздуха морталитет старог становништва опада.Анализа у раду показала је да се уочени сезонални образац морталитета постепено мења. Разлике између морталитета становништва у зимском пероду у односу на периоде пре и после зиме, се постепено смањују. Ове промене праћене су и променом просечне температуре ваздуха. На основу добијених резултата може се закључити да промене просечне температуре ваздуха утичу на промену и баланс морталитета по месецима у току године.
Osnovni cilj ove disertacije je istraživanje uticaja temperature vazduha na sezonalnost mortaliteta stanovništva u Novom Sadu. Odnos između temperature vazduha i mortaliteta stanovništva istraživan je u periodu od 1897. do 2009. godine. Tokom analize, a u cilju boljeg uočavanja sezonalnih promena mortaliteta stanovništva, posmatrana vremenska serija je podeljena  na nekoliko perioda. Prvi period se odnosi na kraj 19. i prvu polovinu 20. veka (1897-1952), drugi period obuhvata drugu polovinu 20. veka (1953-1997), a treći period čini 1998-2009. godina.U radu je analiziran uticaj temperature vazduha na mortalitet ukupnog stanovništva, mortalitet stanovništva prema polu i mortalitet stanovništva starog 65 i više godina, a u periodu 1998-2009. godine, u analizu su uključeni i uzroci smrti stanovništva. Posebno je analiziran kardiovaskularni mortalitet i mortalitet stanovništva izazvan respiratornim bolestima, dok su ostali uzroci smrti posmatrani zajedno.Za analizu uticaja temperature vazduha na sezonalnost mortaliteta korišćene su različite statističke metode kao što su korelaciona i regresiona analiza (grafički prikazane na dijagramu rasturanja), t-test, relativni rizik i koeficijent sezonalne varijacije mortaliteta. Kod analize mortaliteta prema polu korišćen je i odnos šansi.Rezultati dobijeni u ovom radu pokazuju da je mortalitet stanovništva u Novom Sadu veći tokom zimskog perioda godine. U periodu 1897-1952. godine nije pronađena statistički značajna povezanost između temperature vazduha i mortaliteta stanovništva, dok je u drugoj polovini 20. veka (1953-1997) i u periodu 1998-2009. godine uočena statistički značajna negativna korelacija između temperature vazduha i mortaliteta stanovništva, a regresiona analiza pokazuje da se sa rastom temperature vazduha mortalitet stanovništva smanjuje.  U periodu 1998-2009. godine pronađena je i statistički značajna negativna korelacija između mortaliteta kardiovaskularnih bolesti i temperature vazduha, kao i između mortaliteta respiratornih bolesti i temperature vazduha, dok kod ostalih uzroka smrti nije uočena statistički značajna veza. Kod  analize uticaja temperature vazduha na mortalitet stanovništva prema polu nisu uočene velike razlike između muškaraca i žena. Za razliku od mortaliteta ukupnog stanovništva, kod starog stanovništva (65+), kao najugroženije kategorije, statistički značajna negativna korelacija javlja se od  početka posmatrane vremenske serije, a regresiona analiza takođe pokazuje da sa rastom temperature vazduha mortalitet starog stanovništva opada.Analiza u radu pokazala je da se uočeni sezonalni obrazac mortaliteta postepeno menja. Razlike između mortaliteta stanovništva u zimskom perodu u odnosu na periode pre i posle zime, se postepeno smanjuju. Ove promene praćene su i promenom prosečne temperature vazduha. Na osnovu dobijenih rezultata može se zaključiti da promene prosečne temperature vazduha utiču na promenu i balans mortaliteta po mesecima u toku godine.
The main aim of this dissertation is to investigate the temperature-related human mortality in Novi Sad, for the period from 1897 until 2009. In order to detect temporal sesonal changes during time, research period was split in three parts. First period is related to the end of 19th century and first half of 20th century (1897-1953), second period covers second half of 20th century (1953-1997) and third period is related to 1998-2009.In this dissertation impact of air temerature on human mortality of total population, than mortality by sex and mortality of old population (population aged 65 and over) is scrutinised. In the period 1998-2009 in analyses and causes of death are  included. Three group of cause of death are investigated: cardiovascular disease, respiratory disease and all other causes of death are observed together.Several different statistical methods were used for analysis of impact of air temperature on seasonal variation of human mortality: correlation and regression analysis (presented at scatter diagram), t-test, relative risk and coefficient of seasonal  variation of mortality. The odds-ratio was used in the chapter related to mortality by sex.Results for Novi Sad, show that human mortality in higher during winter period. In the period 1897-1952 statistical analysis does not show significant relation between air temperature and human mortality, while in the period of second half of 20th century  (1953-1997) and period 1998-2009 statistical analysis indicated strong negative correlation between air temperature and human mortality and according to results of regression analysis increasing of air temperature is related with decreasing mortality. In the period from 1998 to 2009 statistical analysis show significant and negative correlation between cardiovascular mortality and air temperature, as well as mortality from respiratory disease and air temperature. Analysis of relation between other causes of death and air temperature does not show any significant correlation. There is no clear difference between male and female in the temperature-related mortality patterns. The most vulnerable group is population aged 65 and over. From the beginning of the observed period, statistical analysis indicates strong negative correlation between mortality of old population and air temeprature and regression coefficient demonstrate that increasing air temperature is followed with decreasing mortality.Analysis in this thesis shows changes of seasonal pattern of mortality. Differences between mortality in winter and non-winter period (preceding and following period) are decreasing. During the time, this changes are followed by fluctuation of air temperature. According to results presented in this dissertation it can  be concluded that changes of air temperature are connected with changes of  distribution of mortality by month, during the year.

U disertaciji je izvršena karakterizacija mikrostrukture i mehaničkih osobinanelegiranog austemperovanogi nodularnog liva (ADI materijala), kao i uticajamikrostrukture na prelaznu temperaturu u intervalu od -196 do +100°C.Utvrđeno je da mehaničke osobine ADI-ja zavise od morfologije ausferitnemikrostrukture i količine zadržanog austenita, tj. parametara austemperovanja.Na osnovu mehaničkih osobina utvrđen je i opseg procesiranja u skladu sastandardima ASTM, ISO i EN. Zaključeno je da prelazna temperatura ADImaterijala zavisi od količine i stabilnosti zadržanog austenita. U višemtemperaturnom opsegu (iznad cca. -25°C) dominantna je količina zadržanogaustenita, dok na nižim temperaturama, stabilnost. Visoka obogaćenostugljenikom, stabilnog zadržanog austenita sprečava stvaranje martenzita naniskim temperaturama, a time i pojavu krtosti kod ADI-ja.
The object of this thesis was to characterize microstructure and mechanical propertiesof the unalloyed ADI material (Austempered Ductile Iron). In addition, the influence ofmicrostructure on the ductile to brittle transition temperature (DBTT) by Charpy impacttest in temperature interval from 196 to +100°C has been studied. The all propertiesobtained depend on the morphology of microstructure and the amount of retainedaustenite, i.e. on the austempering parameters. According to the mechanical propertiesand standard requirements (ASTM, ISO and EN) the processing window has beenproposed, also. It was found that DBTT is influenced by amount and stability of retainedaustenite. In upper temperature range (above cca. 25°C) the most influence factor onDBTT is amount of retained austenite, while at the lower temperatures the stability ismore prominent. Stability of high carbon retained austenite at lower temperaturesprevents transformation to martensite and thus the embrittlement of ADI.

Kukuruzni plamenac,  Ostrinia nubilalisHb, je insekt umerenog klimatskog područja koji niske  zimske temperature preživljava ulaskom u dijapauzu u stadijumu gusenice. Tokom dijapauze gusenice postaju otporne na hladnoću i sposobne  da prežive vanćelijsko zamrzavanje telesne tečnosti.Cilj ove teze je bio razumevanje mehanizama otpornosti na niske temperature gusenica  O. nubilalis na ćelijskom i molekularnom nivou.Istraživanja su rađena na letnjim, nedijapauzirajućim gusenicama kao i zimskim gusenicama koje su  bile izlagane uticaju niskih temperatura u različitim periodima dijapauze. Određivan je režim telesne vode, sadržaj poliola i šećera kao mogućih krioprotektora, kao i NMR metabolomički profili. Zbog pretpostavljene uloge atioksidativnog sistema zaštite (ADS) u procesima vezanim za otpornost nahladnoću određivane su aktivnosti određenih antioksidativnih enzima kao i produkcija H₂O₂i melanina.Rezultati ukazuju da je izlaganje niskim temperaturama kod dijapauzirajućih gusenica praćeno preraspodelom osmotski aktivne (OA) vode na nivou hemolimfe i masnog tela, pri čemu nivo OA  opada u hemolimfi, a raste u masnom telu. Nivo osmotski neaktivne vode (OI) ostaje nepromenjen. Nivo glicerola je značajno veći kod dijapazirajućih u odnosu na nedijapauzirajuće gusenice, a njegov nivo se višestruko povećava pri izlaganju niskim temperaturama na sredini dijapauze ukazujući na njegov značaj kao glavnog krioprotektora u ovoj fazi dijapauze. Krajem dijapauze saniskim temperaturama višestruko se povećava nivo trehaloze, glukoze i fruktoze, a tek neznatnoglicerola.NMR metabolomički profili su potvrdili značaj glicerola u otpornosti na hladnoću, ali iaminokiselina alanina i prolina. U nedijapuzirajućim i dijapauzirajućim gusenicama na 5^oC registrovano je prisustvo putrescina, poznatog markera stresa, a  njegova uloga, kao i moguća uloga njegovih daljih metabolita spermina i spermidina tek treba da se ispita. Odgovor ADS-a na niske temperature takođe je zavistan od perioda dijapauze. Na sredini dijapauze, na temperaturi od  -3^oC, a ne i na  -16^oC, dolazi do povećanja koncentracije H₂O₂ i signala melanin radikala, dok aktivnost katalaze i CuZnSOD, ali ne i MnSOD, opada. Kako je glavni izvor H₂O₂ mitohondrijalna MnSOD, ovaj enzim je verovatno uključen u regulaciju unutarćelijskog nivoa H₂O₂.Produkcija melanina verovatno je u funkciji odbrane organizma od oksidativnog stresa zbog uklanjanja intracelularnog H₂O_2. Predpostavljamo da je temperatura od  -3^oC ključna temperatura za pokretanje adaptivnih  mehanizama za otpornost na hladnoću gusenica O.nubilalis. Promene u ADS sa izlaganjem niskim temperaturama nisu primećene na kraju dijapauze.Rezultati ove teze ukazuju da je dijapauza dinamično stanje podeljeno na faze, a sama otpornost na hladnoću dobroregulisana i usklađena sa ukupnim metaboličkim potrebama tokom dijapauze.
 European corn borer, Ostrinia nubilalisHb, is insect species of the temperate zone that survives low winter temperatures as a diapausing larva. Diapausing larvae are cold hardy and tolerate the formation of extracellular ice crystals.The aim of this thesis was to investigate the cellular and molecular basis of  O. nubilalis cold hardiness.Thus, our research was focused on the non-diapausing (ND) as well as the diapausing (D) larvae that were exposed to low temperatures during different  diapausal phases. Body water management, content of polyols and sugars as well as  metabolomic NMR profiles, were assessed. Because of the possible role of the antioxidant defence system (ADS) in insects’ cold hardiness, antioxidant enzymes activity as well as the content of H₂O₂ and melanin was measured.Results showed that the exposure of diapausing larvae to low temperatures provokes exchanges of osmotically active (OA) body water between hemolymph and fat body. With low temperatures, OA water was decreased in hemolymph, increased in fat body while the content of osmotically inactive (OI) water was constant.The level of glycerol was higher in diapausing compared to non-diapausing larvae, and showed 2-fold increase with the exposure to low temperatures in mid-diapause. This confirmed that glycerol is O.nubilalismajor cryoprotectant in mid-diapause cold hardiness. On the other hand, at the end of the diapause, the content of trehalose, glucose and fructose, except the glycerol, was substantially increased.NMR metabolic profiling confirmed the importance of glycerol in diapausal cold hardiness as well as implied the importance of alanine and proline. In addition to this, putrescine, a well-know stress marker, were detected in ND and D larvae at 5^oC suggesting that its metabolites, namely sperimine and spermidine, can have potential role in diapause.The ADS response to low temperatures differs during diapause timescale. In mid-diapause, exposure of larvae to  -3^oC,  but not  -16^oC, resulted in the elevation of H₂O₂ concentration and melanin radical signal. On the other hand, the activity of catalase and CuZnSOD, but not of MnSOD, was decreased. Since the mitochondrial MnSOD is the main source of H₂O2, this enzyme probably regulates the intracellular level hydrogen peroxide. Melanin probably serves as a defence mechanism against oxidative stress while it reduces the level of intracellular H₂O₂. Temperature of -3^oC is probably the ‘trigger temperature’ for mechanism in adaptation of larvae  O.nubilalisto  cold. There were no changes detected in ADS during exposure to cold in the end of diapausing period.The results of this thesis suggested that the O. nubilalis diapause is rather dynamic state divided into different phases and that the cold hardiness is highly regulated and in accordance with the current metabolic demands of each diapausal phase.

How to represent data visually in an intuitive and effective way for gaining quick insights is something that the field of visualization deals with. Effective in this context means that a visualization can be understood accurately or rapidly by the viewer. However, how to visualize geospatial time series data effectively is challenging. The challenge consists of how to visualize geospatial time-dependent data in a single view that can provide both an effective overview and details of the data set. With three or more data dimensions the available coding options grows; hence, the challenge consists in combining several visual coding and viewing options into a single effective view. This thesis investigated visualization guidelines that should promote effectivness for a visualization of geospatial time-dependent data. Furthermore, in this project the data set consisted of historical air temperature measurements in Sweden, which has both geospatial and time-dependent features. The guidelines where used in an iterative design process to redesign an existing geospatial time series visualization. The goal of the redesign was to increase the effectiveness of the existing visualization. An alternative visualization was created and compared to the original visualization in a user study. The results indicate that these users experienced the alternative visualization as more effective than the original. However, the performance of the participants on four tasks indicates that the alternative visualization is not more effective. Furthermore, compared to related work the alternative visualization is not more effective. In conclusion, the alternative visualization is harder to learn than the original which may have an effect on the user’s performance. However, once the visualization is learned, then it may be more effective than the original visualization. Additionally, the use of guidelines was helpful in the design process but, in this case, did not guarantee an effective visualization.
Hur data bör representeras visuellt på ett intuitivt och effektivt sätt undersöks i det vetenskapliga fältet om visualiseringar. Vidare är det utmanande hur geografiska tidsserier ska visualiserar. Utmaningen består i hur en enda visualiserings vy ska skapas som både kan ge en överblick över data och detaljer om specifika data punkter. Anledning till att detta är utmanande är att med fler data dimensioner blir även de möjliga visuella kodnings möjligheterna flera. Därför består utmaningen i hur olika visuella kodningssätt och vyer ska kombineras i en enda vy effektivt. För att designa en effektiv vy undersöktes olika designriktlinjer kopplade till effektivitet. Dessa riktlinjer användes sedan för att designa om en existerande geografisk tidsserie visualisering in en iterativ designprocess. Data som visualiserades var historiska lufttemperaturmätningar i Sverige, en datamängd med både geografiska och tidsberoende komponenter. Den skapade alternativa visualiseringen jämfördes med originalet med hänsyn till effektivitet i en användarstudie. Resultaten tyder på att användarna uppfattar den alternativa visualiseringen som mer effektiv än originalet. Men prestations resultatet på fyra uppgifter tyder inte på att den alternativa visualiseringen skulle vara effektivare. Vidare, jämfört med relaterade arbeten är inte den alternative visualiseringen mer effektiv. Sammanfattningsvis är den alternativa visualiseringen svårare att lära sig än originalet, vilken kan påverka användarnas prestation. Men när användarna lärt sig att använda den alternativa visualiseringen, kan den alternativa vara effektivare att använda än originalet. Vidare är designriktlinjerna användbara i en designprocess men, ingen garanti för en effektiv visualisering i detta fall.

Тема  докторске  дисертације  је  примена  и  процена  класификационог  система  локалних климатских  зона  (ЛКЗ)  помоћу  аутоматизованог  модела  и  биоклиматских  анализа  на примеру  Новог  Сада  (Србија).  Развијени  ГИС  модел  се  показао  као  адекватан  за мапирање и дефинисање  ЛКЗ у Новом Саду и његовој околини издвојивши чак 13 ЛКЗ употребом 7  параметара градске површине.  Осим тога,  у  оквиру дисертације је приказан и развијен нов модел за чишћење базе података. Добијени  резултати  су  указали  да  се  најизраженије  разлике  у  средњој температури  ваздуха  (Т_ср)  јављају  између  локалних  климатских  зона  (ЛКЗ)  ноћу  током топлотног таласа и износе до 5,5 °C (ЛКЗ_2-А, разлика између урбане збијене средњеградње и густе шуме изван града). На годишњем нивоу разлике у Т_ср износе 1,7 °C између града иприродне  околине,  односно  0,7  °C  унутар  различитих  градских  ЛКЗ.  Статистичком анализом  средњих  максималних  и  апсолутно  максималних  температура  ваздуха  на годишњем,  сезонском  и  месечном  нивоу  нису  уочене  знатне  разлике  између  ЛКЗ. Учесталост  појаве  температурних  индекса  је  указала  да  тзв.  „хладни  индекси“  (мразни дани,  ледени  дани)  указују  на  температурне  специфичности  ЛКЗ  у  Новом  Саду,  док  то није  евидентно  анализом  тзв.  „топлих  индекса“  (летњи  дани,  тропски   дани),  изузев тропских  ноћи.  Анализом  релативне  влажности  ваздуха  је  уочено  да  постоје  знатне разлике између изграђених и природних ЛКЗ, док то није случај између изг рађених ЛКЗ. У Новом Саду се јавља тзв. „урбано  острво сувоће“ ноћу током топлотног таласа када је збијена средњеградња (ЛКЗ 2)  окарактерисана са максималним дефицитом влажности од око  33%  у  односу  на  природну  ЛКЗ  А  изван  града.  Статистичка  анализа  вредности израчунатих  биоклиматских  индекса  PET  и  UTCI  је  указала  да  се  ЛКЗ  разликују  у  условима  спољњег  термалног  комфора  човека  на  годишњем,  сезонском  и  месечном нивоу,  као  и  током  топлотног  и  хладног  таласа  (до  максималних  8-9  °C).  Такође  су резултати указали  да је класификациони систем  ЛКЗ адекватан за интер-урбану анализу градске климе (поређења између градова).
Tema  doktorske  disertacije  je  primena  i  procena  klasifikacionog  sistema  lokalnih klimatskih  zona  (LKZ)  pomoću  automatizovanog  modela  i  bioklimatskih  analiza  na primeru  Novog  Sada  (Srbija).  Razvijeni  GIS  model  se  pokazao  kao  adekvatan  za mapiranje i definisanje  LKZ u Novom Sadu i njegovoj okolini izdvojivši čak 13 LKZ upotrebom 7  parametara gradske površine.  Osim toga,  u  okviru disertacije je prikazan i razvijen nov model za čišćenje baze podataka. Dobijeni  rezultati  su  ukazali  da  se  najizraženije  razlike  u  srednjoj temperaturi  vazduha  (T_sr)  javljaju  između  lokalnih  klimatskih  zona  (LKZ)  noću  tokom toplotnog talasa i iznose do 5,5 °C (LKZ_2-A, razlika između urbane zbijene srednjegradnje i guste šume izvan grada). Na godišnjem nivou razlike u T_sr iznose 1,7 °C između grada iprirodne  okoline,  odnosno  0,7  °C  unutar  različitih  gradskih  LKZ.  Statističkom analizom  srednjih  maksimalnih  i  apsolutno  maksimalnih  temperatura  vazduha  na godišnjem,  sezonskom  i  mesečnom  nivou  nisu  uočene  znatne  razlike  između  LKZ. Učestalost  pojave  temperaturnih  indeksa  je  ukazala  da  tzv.  „hladni  indeksi“  (mrazni dani,  ledeni  dani)  ukazuju  na  temperaturne  specifičnosti  LKZ  u  Novom  Sadu,  dok  to nije  evidentno  analizom  tzv.  „toplih  indeksa“  (letnji  dani,  tropski   dani),  izuzev tropskih  noći.  Analizom  relativne  vlažnosti  vazduha  je  uočeno  da  postoje  znatne razlike između izgrađenih i prirodnih LKZ, dok to nije slučaj između izg rađenih LKZ. U Novom Sadu se javlja tzv. „urbano  ostrvo suvoće“ noću tokom toplotnog talasa kada je zbijena srednjegradnja (LKZ 2)  okarakterisana sa maksimalnim deficitom vlažnosti od oko  33%  u  odnosu  na  prirodnu  LKZ  A  izvan  grada.  Statistička  analiza  vrednosti izračunatih  bioklimatskih  indeksa  PET  i  UTCI  je  ukazala  da  se  LKZ  razlikuju  u  uslovima  spoljnjeg  termalnog  komfora  čoveka  na  godišnjem,  sezonskom  i  mesečnom nivou,  kao  i  tokom  toplotnog  i  hladnog  talasa  (do  maksimalnih  8-9  °C).  Takođe  su rezultati ukazali  da je klasifikacioni sistem  LKZ adekvatan za inter-urbanu analizu gradske klime (poređenja između gradova).
The  topic  of  the  doctoral  dissertation  is  the  application  and  assessment  of  the  classification system of local climate zones (LCZ) using the automated model and bioclimatic analysis on the example of Novi Sad (Serbia). The developed GIS model proved to be adequate for  mapping and defining LCZs  in Novi Sad and its surroundings by  delineating  13 LCZs  using 7 parameters of the city surface. In addition, in the  framework of the dissertation, is  developed new  model for cleaning the database. The  obtained  results  indicated  that  the  most  pronounced  differences  in  mean  air temperature (T_sr) occur between LCZs at night during a heat wave and are up to 5.5 ° C (LCZ_2-A, the difference between urban compact midrise and dense forests). At annual level, the difference in  T_sr  is 1.7 °C between the city and the  natural environment, and 0.7 °C within different city LCZs. Statistical analysis of mean maximum and absolute maximum air temperatures at  annual, seasonal and monthly levels did not show significant differences between  LCZs. The frequency of occurrence of temperature indexes indicated that the so-called "cold indices" (cold days, ice days) indicate the temperature specificity of  LCZs  in Novi  Sad, while this is not evident from the  analysis  of  so-called  "warm  indices"  (summer  days,  tropical  days),  except  for  tropical nights.  By  analyzing  the  relative  humidity  of  the  air  it  was  noticed  that  there  are  significant differences between the built-up  and natural  LCZs, while this is not the case between built-up LCZs. In Novi Sad there is  recognized so-called  "Urban dryness  island" at night during a heat wave period  when a compact midrise LCZ 2  is characterized with a maximum humidity deficit of about  33% compared to the natural  LCZ  A outside the city. Statistical analysis of the values of calculated bioclimatic indexes  PET and UTCI indicated that  LCZs  differ in the conditions of the  outdoor  thermal  comfort  of  population  at  annual,  seasonal  and  monthly  levels  as  well  as during heat and cold waves (up to a maximum of 8-9 ° C differences). The results also indicatedthat  the  LCZ  classification  system  is  adequate  for  inter-urban  analysis  of  the  city  climate (comparsions between cities).

Doktorska disertacija ukazuje na model dijagnostike stanja koji zbog svog istraživačkog karaktera može dovesti do novih naučnih saznanja i metoda praćenja uticaja najvažnijih parametara na pouzdanost vozila, izučavanja ključnih performansi iz oblasti održavanja motornih vozila. Njen cilj je da teorijski i empirijski, kritički, sistematski i kontrolisano definiše model dijagnostike stanja kao i da izvrši izbor optimalnih parametara, radne temperature i pohabanosti ležajeva, a sve u cilju određivanja sigurnosti funkcionisanja sastavnih komponenti motornih vozila. Proces istraživanja modela predstavlja vezu između periodičnosti provere parametara stanja u radu i otkaza sastavnih komponenata motornih vozila. Simulacijom se može prognozirati vremenski trenutak zamene komponenata pre nego što dođe do njihovog otkaza. Dati model je univerzalnog tipa iz razloga što se može primeniti i na složene sisteme, bez obzira na dimenzije komponenti sklopova motornih vozila.
PhD dissertation indicates a model of state diagnostics, which due to its research nature, could lead to new scientific knowledge and methods of monitoring the impact of the most important parameters on vehicle reliability, the study of key performance in the field of maintenance of motor vehicles. Its aim is to theoretically and empirically, critically, systematically and in a controlled way define the model of conditions diagnostic and to make the selection of optimal parameters, operating temperature and wear of bearings, all for the purpose of determining the security of functioning of the parts and components of motor vehicles. The research process of a model represents the relationship between the periodicity of testing parameters of the operating mode and cancellation of integral components of motor vehicles. The simulation can predict time for replacement of components before they cancel. The present model is of a universal type because it can be applied to complex systems, regardless of the dimensions of the components of motor vehicles.

Uvod: Traumatsko moždano oštećenje (TMO) predstavlja globalni zdravstveni problem koji pogađa oko 10 miliona ljudi godišnje širom sveta. Teška traumatska moždana oštećenja (TTMO) čine 10% svih TMO i imaju visoku stopu mortaliteta i neizvestan oporavak. Ranije prepoznavanje sistemskih faktora koji utiču na ishod lečenja može da ima značajan uticaj na pravovremeno započinjanje terapijskih mera i smanjivanje morbiditeta i mortaliteta. Cilj istraživanja: Identifikovati sistemske faktore koji imaju značajan uticaj na ishod lečenja povređenih sa TTMO u Jedinici intenzivnog lečenja (JIL) tokom prvog dana hospitalizacije. Metodologija: Ispitivanje je sprovedeno kao retrospektivno-prospektivna studija koja je obuhvatila 115 povređenih ispitanika sa TTMO koji su hospitalizovani u JIL Urgentnog centra Kliničkog centra Vojvodine (UC KCV) u periodu od 1.01.2014.-1.10.2017. Iz medicinske dokumentacije, za svakog ispitanika uključenog u istraživanje su uzeti u razmatranje i analizu sledeći parametri u toku prvih 24 časa od momenta prijema u JIL: demografske i opšte karakteristike ispitanika od značaja za istraživanje i sistemski prediktivni faktori (sistolni i srednji arterijski pritisak- SAP/MAP, glikemija-ŠUK, telesna temperatura-TT, pH, parcijalni pritisak kiseonika-PaO2 i parcijalni pritisak ugljem dioksida- PaCO2) registrovani u pet vremenskih tačaka (0h, 6h, 12h,18h, 24h). Svi gore navedeni podaci su posmatrani i analizirani kao prediktorski faktori tj. nezavisne varijable u odnosu na zavisnu varijablu „ishod lečenja“ definisanu kao Glazgovska skala ishoda (Glasgow outcome scale-GOS) nakon otpusta povređenih iz JIL na Kliniku za neurohirurgiju KCV i GOS nakon otpusta iz Klinike za neurohirurgiju KCV i „tok lečenja“ definisan kroz dužinu boravka povređenih u JIL UC KCV, dužinu boravka na Klinici za neurohirurgiju KCV, odnosno ukupno trajanje hospitalizacije u KCV, kao i otpust kući ili u odgovarajući rehabilitacioni centar. Statistička analiza je izvršena pomoću statističkog paketa IBM SPSS 23. Podaci su predstavljeni tabelarno i grafički, a statistička značajnost određivana je na nivou p < 0,05. Prikupljeni podaci su obrađeni adekvatnim statističkim metodima. Rezultati: Sistemski faktori koji su se izdvojili kao prediktori smrtnog ishoda (GOS 1) kod povređenih sa TTMO tokom prvog dana boravka u JIL su upotreba vazoaktivne potpore i glikemija. Upotreba vazoaktivne potpore povećava verovatnoću za smrtni ishod 4,7 puta (OR=0,214; 95%CI: 0,096-0,479; p<0,05). i vrednosti glikemije > 10 mmol/l povećavaju verovatnoću za smrtni ishod u nultom satu (OR= 0,240, 95%CI: 0,087-0,662; p=0,05) i u 24 satu (OR=0,206, 95%CI: 0,037 – 0,929; p=0,05). Sa svakim porastom telesne temperature za jednu jedinicu u posmatranom intervalu raste verovatnoća za pozitivan ishod (OR =2,118 , 95%CI: 1,097 – 4,091; p<0,05) i vrednosti glikemije u intervalu od 4-8 mmol/l povećavaju verovatnoću za pozitivan ishod 2,5 puta. Sistemski faktori koji su se izdvojili u smislu predikcije ishoda lečenja ispitanika nakon otpusta iz JIL su vrednosti glikemije i telesna temperatura. Vrednost glikemije na prijemu u intervalu od 6,9 do 7,4 mmol/l povećavaju verovatnoću boljeg oporavka (GOS 4-5 vs. GOS 2-3). Niže vrednosti glikemiije u narednim vremenskim tačkama (6h, 12h, 18h) takođe povećavaju verovatnoću za bolji oporavak. Ukoliko je telesna temperatura u 6-om i 12-om satu, viša od 36,5 °C veća je verovatnoća za bolji neurološki oporavak, prilikom otpusta iz JIL, odnosno Klinike za neurohirurgiju KCV. Ispitanici koji su imali više vrednosti telesne temperature su imali duže trajanje hospitalizacije (OR=4,096; 95%CI; 0,709-7,483;p<0,05). Na dužinu boravka u JIL, kao i na otpust kući ili odgovarajući rehabilitacioni centar nije imao uticaj nijedan posmatrani sistemski faktor. Zaključak: Sistemski prediktivni faktori toka i ishoda lečenja povređenih sa TTMO su upotreba vazoaktivne potpore, glikemija i telesna temperatura.
Introduction: Traumatic brain injury (TBI) is a global health problem that affects about 10 million people worldwide annually. Severe traumatic brain injury (STBI) account for 10% of all TBI and has high morbidity and unreliable recovery. Early recognition of systemic factors that affect the treatment outcome can have a significant impact on the timely initiation of therapeutic measures and the reduction of morbidity and mortality. The objective of the research: to identify systemic factors that have a significant impact on the treatment outcome of the STBI patients in the Intensive Care Unit (ICU) during the first day of hospitalization. Methodology: The study was conducted as a retrospective-prospective study that included 115 injured patients with STBI who were hospitalized in the ICU, Emergency Center (EC) of the Clinical Center of Vojvodina (CCV) in the period from 01.01.2014 to 1.10.2017. From the medical documentation, for each participant involved in the research, the following parameters within the first 24 hours after the admission were considered and analyzed: demographic and general characteristics of the participants of importance for research and systemic predictive factors (systolic and mean arterial pressure-SAP / MAP, glycemia, body temperature -TT, pH, partial pressure of oxygen-PaO2 and partial pressure of carbon dioxide-PaCO2) registered at five time points (0h, 6h, 12h,18h, 24h). All of the above data were observed and analyzed as predictors, ie, independent variables in relation to the dependent variable "treatment outcome" defined as the Glasgow Outcome Scale (GOS) after the transfer from the ICU to the Clinic of neurosurgery of the CCV and GOS after discharge from a Clinic of neurosurgery and "treatment course" defined by length of stay in ICU, or the total duration of hospitalization in CCV, as well as the release to the home or the appropriate rehabilitation center. Statistical analysis was performed using the IBM SPSS 23 statistical package. The data are presented in tables and graphs, and the statistical significance was determined at p <0.05. The collected data were processed with adequate statistical methods. Results: Systemic factors that had predictive value for the lethal outcome (GOS 1) in STBI during the first day of ICU stay were the use of vasopressors and glycemia. The use of vasopressors increases the likelihood of fatal outcome 4.7 times (OR= 0,214; 95%CI: 0,096-0,479; p<0,05) and glycemic values > 10 mmol/l increase the likelihood of fatal outcome on admission (OR=0,240, 95%CI: 0,087-0,662; p=0,05) and after 24 hours (OR=0,206, 95%CI: 0,037 – 0,929; p=0,05). With each increase in body temperature for one unit in the observed interval, the probability of a positive outcome increases (OR=2,118, 95%CI: 1,097 – 4,091;p<0,05) and glycemic values in the range 4-8 mmol/l increase the probability of a positive outcome 2.5 times. Systemic factors that predict the treatment outcome of the patients after their discharge from ICU are glycemia and body temperature. The blood sugar on admission in the ICU in the range from 6.9 to 7.4 mmol/l increases the opportunity of a better recovery (GOS 4-5 vs. GOS 2-3). Lower glycemic values at the next time points (6h, 12h, 18h) also increase the opportunity of a better recovery. If the body temperature in the 6th and 12th-hour postadmission is higher than 36.5° C, the greater opportunity for better neurological improvement when the patient is discharged from ICU, or from the Clinic of neurosurgery. Participants who had higher values of body temperature had a longer duration of hospitalization (OR 4.096; 95% CI; 0.709-7.483;p<0,05). The length of the stay in ICU, as well as the release to the home or the appropriate rehabilitation center, was not affected by any observed systemic factor. Conclusion: Systemic predictive flow factors and outcome of treatment factors with STBI use of vasopressors, glycemia and body temperature.

У докторској дисертацији изведени су модели за фотоакустички одзив рефлексионе и трансмисионе конфигурације за оптички провидне двослојне узорке са топлотном меморијом, који представља генерализацију до сада коришћених модела и то у три правца: урачунат је утицај коначне брзине простирања топлоте кроз оба слоја, генерализован је модел тако да узме у обзир постојање запреминске апсорпције кроз оба слоја и урачунат је утицај ћелије минималне запремине која се понаша као Хелмхолцов резонатор. Применом овог модела на експериментална мерења показано је да се може проширити фреквентни опсег користан за карактеризацију и осликавање (имиџинг) различитих узорака чиме се повећава тачност одређивања термоеластичних и оптичких особина материјала, а посебно структура са ниским степеном уређења.
U doktorskoj disertaciji izvedeni su modeli za fotoakustički odziv refleksione i transmisione konfiguracije za optički providne dvoslojne uzorke sa toplotnom memorijom, koji predstavlja generalizaciju do sada korišćenih modela i to u tri pravca: uračunat je uticaj konačne brzine prostiranja toplote kroz oba sloja, generalizovan je model tako da uzme u obzir postojanje zapreminske apsorpcije kroz oba sloja i uračunat je uticaj ćelije minimalne zapremine koja se ponaša kao Helmholcov rezonator. Primenom ovog modela na eksperimentalna merenja pokazano je da se može proširiti frekventni opseg koristan za karakterizaciju i oslikavanje (imidžing) različitih uzoraka čime se povećava tačnost određivanja termoelastičnih i optičkih osobina materijala, a posebno struktura sa niskim stepenom uređenja.
In this dissertation, the models of photoacoustic (PA) response are derived for both reflection and transmission PA setup configurations of two-layered optically transparent samples with thermal memory. These models are considered a generalization of the models used so far, in three directions: first, the impact of finite heat propagation velocity through both layers is included, second, the existence of volume absorptionin both layers is taken into account, and third, the effect of the minimum volume cell acting as a Helmholtz resonator is examined. The application this model on the experimental measurements has shown the possibility of the extending the frequency range useful for characterization and imaging of different samples, thus increasing the accuracy of thedetermination of thermoelastic and optical properties of various

碩士
國立臺灣海洋大學
食品科學系
102
The purpose of the research is to activate a temperature sensor method and propose an operation process for analyzing operation process of the Chinese restaurant production. The planning is to set up all scenarios for the operation process of central management system after central kitchen production such as store, cargo handling, transportation, and store storage, etc. All procedures follow international food safety standard Hazard Analysis and Critical Control Points (HACCP) that we set up check point to make sure every hazard check point temperature record is under monitoring immediately. For an example, the handheld temperature sensor is installed into the gravy meat pot on the side of the pot to monitor the temperature. The results are kept recorded for central kitchen temperature management system in central kitchen and store freezer. For steam container, a string type temperature sensor is installed inside the container. For food cool down area, a board type temperature sensor is installed beside the basket. If temperature is under standard, system will inform operators with alarm to execute corrective action. Central Kitchen Freezer temperature sensor management and store freezer are installed that we could keep freezer status monitored continuously. The boundary of freezer was set at 7℃. Once the freezer temperature is higher than 7℃, lasting 5 minutes, system will inform the operator immediately and automatically to check freezer status to avoid any food hazard occurrence. When temperature sensor is over standard for 15 minutes in recording, the system will be alarmed by delivering warning messages to the higher level of supervisors. When temperature sensor management system during the process of refrigeration logistics and transportation, it should be kept under 7°C. It should be with continuous type temperature sensor installed. Once the temperature is over warning line, the car driver will be informed by system to adjust car temperature for right temperature. When food is under reheating in store, food center temperature should be ensured reaching 75°C for store temperature sensor management system. Once the temperature is under warning line, the operator will be informed by system to adjust the temperature. This research helps us to set up the system which is immediate traceability from central kitchen production, cool down, cold store, logistics, to store, etc. via a wireless temperature sensor that we could reach cold chain control continuously by delivering the temperature warning message immediately. We could collect the data of lost temperature record from every phase that helps for food safety risk evaluation and best expiring date.

碩士
國立交通大學
電子研究所
101
This thesis present a silicon micromachined probe integrated with three Cu-based resistance temperature detectors, three iridium oxide (IrOx)/AgCl pH meters and a PET flexible board as electric interconnect for heart muscle monitoring. The probe exhibits good linearity 98% at least and sensitivity -52.75mV/pH and 0.0259Ω/°C for pH and temperature sensing, respectively. The probe has been utilized for the pH and temperature detection at different depths of a frozen pig heart defrosting at room temperature for testing its feasibility for heart muscle monitoring application. In the measurement, the change of pH values with time shows the quality of testing pig heart starting with a low pH value resulted by myocardial hypoxia, the increase of pH value caused by the glycogen decomposition and drastically decrease of the pH value due to germs breeding at last. On the other hand, it was found that there is 3°C difference between the outer and inner surface of the pig heart, which is an important factor for a surgeon to considerate the possible side effects like myocardial necrosis on the heart preservation in open heart surgery.

博士
國立臺灣大學
材料科學與工程學研究所
93
There are three subjects in this dissertation, we illustrate them below: 1. Fabrication of low ordering temperature L10 FePt thin films Polycrystalline Fe52Pt48 alloy thin films were prepared by dc magnetron sputtering on preheated natural-oxidized silicon wafer substrates. The film thickness was varied from 10 to 200 nm. The as-deposited film was encapsulated in a quartz tube and post-annealed in vacuum at various temperatures for 1 hour followed by furnace cooling. Before annealing treatment, the structure of the as-deposited FePt thin films is in fcc FePt phase with ~4 nm grain size. L10 FePt phase with hard magnetic properties began to occur after annealing at 350 oC. FCC FePt phase transform completely into L10 FePt phase after annealing at 400 oC. Therefore, the ordering temperature from as-deposited soft magnetic fcc FePt phase to hard magnetic fct L10 FePt phase could be reduced down to about 350 oC by preheating substrate and furnace cooling treatment. The ordering rate of L10 FePt phase increases with increasing the annealing temperature. The ordering rate is non-existent at 300 oC. However, it is enhanced dramatically when temperature is raised above 300 oC and becomes nearly fully completed at 400 oC. From TEM bright images, it is clear that by lowering the ordering temperature it helps reduce the grain size of L10 FePt thin films. Grain grows from ~6 nm to ~9 nm when the annealing temperature increases from 350 oC to 400 oC. The magnetic properties measurements indicated that the in-plane coercivity of the films increase rapidly as annealing temperature is increased from 300 oC to 400 oC, but decrease when the annealing temperature is higher than 400 oC. The grain growth, in-plane coercivity, ordering rate, and formation of L10 FePt phase are impeded in thinner films. The critical order-disorder transformation in grain size of FePt is about 4.5 nm. L10 FePt phase and hard magnetic properties only occurred when the grain size is larger than 4.5 nm. After annealing at 400 oC, the in-plane coercivity of Fe52Pt48 thin film with film thickness of ~100 nm is 10 kOe, Ms is 580 emu/cm3, and grain size is about 9 nm. Factors responsible for reducing the order-disordering temperature of L10 FePt phase include higher sputtering rates, lower annealing temperature accompanied with a longer annealing treatment, and substrate preheating. Among these three factors, the higher sputtering rate of FePt plays the dominant role to help reduce the ordering temperature. 2. Study of perpendicular anisotropy of L10 FePt thin films FePt/Pt/Cr trilayer thin films with perpendicular magnetic properties were deposited on amorphous Corning 7059 glass substrate and natural-oxidized silicon (100) wafer substrates. Before sputtering, the base pressure of the sputtering chamber is better than 5×10-9 Torr. The perpendicular anisotropy of FePt(001) texture was not discernible right after depositing the FePt magnetic layer on top of the Cr(200) underlayer. The Cr-rich epitaxial barrier will be formed at FePt/Cr interface distorting the epitaxial growth of FePt(001) magnetic layer above the Cr(200) underlayer. After inserting a Pt buffer layer at the FePt/Cr interface, perpendicular magnetic properties with FePt(001) preferred orientation was observed. Squareness of the L10 FePt film was close to 1 when a magnetic field was applied perpendicular to the film plane. Pt buffer layer serves as a good barrier to impede diffusion of Cr into the FePt layer and modulate the lattice misfit between Cr underlayer and FePt magnetic layer. Semi-coherent epitaxial growth was initiated from the Cr (002) underlayer, continued through the Pt buffer layer and extended into the L10 FePt (001) magnetic layer. In this investigation, the ordered FePt phase in FePt/Pt/Cr film was found to show up at 250 oC substrate temperature. As the substrate temperature is increased to 300 oC, perpendicular texture and magnetic properties of L10FePt(001) become firmly established. Thus, the formation temperature of the ordered FePt(001) preferred orientation can be identified as low as ~300 oC. This is an important fact may be proven to be very useful for practical industrial perpendicular recording media application. 3. The effects on inserting a soft stability layer in perpendicular FePt/Pt/Cr trilayer thin films When a FeTaC soft layer was inserted in FePt/Pt/Cr trilayer thin film, the FePt(001) preferred orientation of the FePt/Pt/Cr trilayer thin films become distorted. Both Cr(200) and FePt(001) orientations were enhanced by adding a Si3N4 layer between FeTaC layer and Cr underlayer. FePt(001) texture will be preserved if Fe is used as the soft layer. But, the dominant magnetic properties of the films so prepared were longitudinal. This is due fact that there exists strong exchange coupling between soft and hard magnetic phase and very large shape anisotropy in the film. If a CoCr layer was used instead as the soft layer, the intensity of FePt(001) orientation will be reduced while the that of FePt(111) orientation enhanced. The perpendicular magnetic properties of FePt/Pt/Cr were distorted when CoCr is used as the soft layer. When a Cr intermediate layer was inserted at the interface of Pt/CoCr, the Cr intermediate layer may grow along the CoCr(11-20) texture and obtain the Cr(200) preferred orientation. Thus, depositing FePt/Pt bilayer films on this new Cr intermediate layer will exhibit FePt(001) texture and obtain perpendicular magnetic anisotropy properties again.

碩士
朝陽科技大學
應用化學系碩士班
96
part1 The difference between HD-DVD and DVD-R is that the memory capacity of HD-DVD is 3 to 5 times of DVD-R. The increase of recerdting capatity is due to the track width of swaerding spot seduced form 0.74μm of DVD-R to 0.32μm of HD-DVD。Thus, for the same size compact disk, HD-DVD provides more memory tracks. With regards to such a thin the memory track, the laser dye layer plays a very important role to absorb the blue-ray laser with higher energy. The principle of the barning process form the memory data on disc is caused by laser dye to pits and lands when it absorbs laser light and releases heat to melt the substrate or to cause thermal decomposition.The solubility and stability of the dye also should be considered seriously when using these dye in HD-DVD. As a record medium, it should provide at leastten years of shelf live for comsumers. This stady invohes the synthesis of a series of HD-dvd dyes by changing the substitutents of heterocyclic ring and the measurement of UV/VIS abrsorption and thermal analysis of these dyes.foprfally are may abtion the detailed cardidale for application. part2 A thermochromic compounds may change color with the change of temperature. These materials be divided into inorganic and organic kinds of compounds. The color of these compounds may be reversible or irreversible. By control of temperature solvent polarity or pH value of medium the molecular transformation can be achived and resulfed in the change color for these thermochromic dyes.For example Same of the organic dyes and pigments occur molecular tautomerisim. For example fluorine dyes control by temperature, phthalides dyes control by pH value, and some of the phthalides dyes control by solvent polarity. This study deals with the synthesis of nitrilo-phthalides dyes one of the triaryl alkanes with the Function Group of substitutes on the aromatic rings