To see the other types of publications on this topic, follow the link: Univerzitet u Novum Sadu.
Journal articles on the topic 'Univerzitet u Novum Sadu'
Create a spot-on reference in APA, MLA, Chicago, Harvard, and other styles
Consult the top 20 journal articles for your research on the topic 'Univerzitet u Novum Sadu.'
Next to every source in the list of references, there is an 'Add to bibliography' button. Press on it, and we will generate automatically the bibliographic reference to the chosen work in the citation style you need: APA, MLA, Harvard, Chicago, Vancouver, etc.
You can also download the full text of the academic publication as pdf and read online its abstract whenever available in the metadata.
Browse journal articles on a wide variety of disciplines and organise your bibliography correctly.
1
Editorial, E. "Obavestenje." Sociologija 60, no. 4 (2018): 729. http://dx.doi.org/10.2298/soc1804729e.
Full textAbstract:
Obavestavamo citaoce da je u radu objavljenom u tematskom broju SOCIOLOGIJA, Vol. LX (2018), N?1 pod nazivom ?Nove reproduktivne tehnologije u Srbiji - Ko su zene u nacionalnom programu vantelesne oplodnje??(New Reproductive Technologies in Serbia - Who are the Women in the National IVF Program?) str. 96-111, tehnickom greskom izostavljena napomena u fusnoti na prvoj strani rada, koja bi trebalo da glasi: ?Empirijski rezultati u radu dobijeni su u istrazivanju sprovedenom za potrebe izrade master rada Ksenije Krickovic Pele ?Vantelesna oplodnja - rodne i drustvene kontroverze?, Univerzitet u Novom Sadu, ACIMSI Centar za rodne studije, koji je odbranjen 2014. godine. <br><br><font color="red"><b> Link to the corrected article <u><a href="http://dx.doi.org/10.2298/SOC1801096K">10.2298/SOC1801096K</a></b></u>
2
Malčić, Borka D., Nataša Tančić, and Svetlana Kostović. "DIMENZIJE ULOGE NASTAVNIKA U VISOKOŠKOLSKOJ NASTAVI IZ PERSPEKTIVE STUDENATA." Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду 42, no. 2 (January 15, 2018): 259–73. http://dx.doi.org/10.19090/gff.2017.2.259-273.
Full textAbstract:
Rad je usmeren na analizu i istraživanje evaluativnog aspekta visokoškolske nastave i uloge nastavnika kroz percepciju studenata. U teoriji savremene nastave značajno se menja i uloga nastavnika. Posebno u paragdigmi učenja („učeće društvo“), uloga nastavnika se pomera na preparativnu fazu nastave, a u neposrednoj realizaciji nastave uloga nastavnika postaje saradnička, partnerska i mentorska u strukuiranju nastavnih aktivnosti, čiji su glavni akteri studenti. Svoju subjekatsku poziciju u nastavi, studenti dokazuju i u procesu evaluacije nastave i nastavnika. U radu se prikazuju rezultati mikropedagoškog istraživanja realizovanog na uzorku studenata treće godine Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. U istraživanju je primenjen instrument za evaluaciju univerzitetskih nastavnika u izvođenju nastave. Analiza rezultata je pokazala jednofaktorsko rešenje upitnika. Akademski uspeh studenata ne ostvaruje značajnu pozitivnu korelaciju sa percipiranjem kvaliteta nastave i postoji značajna razlika u evaluaciji nastavnog procesa univerzitetskih nastavnika od strane studenata u odnosu na pol ispitanika. Studentska evaluacija je neophodna, ali i nedovoljna za višdimenzionalni konstrukt evaluacije nastavnog procesa univerzitetskih nastavnika. Koncept savremene pedagoške evaluacije, kako pokazuju i rezultati ovog istraživanja, mora uključiti sve elemente evaluacije visokoškolske nastave, pre svega samoevaluaciju nastavnika.
Ključne reči: studenti, univerzitet, evaluacija, nastavni proces,uloga nastavnika.
3
Kereši, T. "Dejan V. Stojanović, Predrag R. Šumarac: Fauna Lepidoptera Nacionalnog parka "Kopaonik" - deo prvi - 300 leptira visokog Kopaonika, Univerzitet u Novom Sadu, Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu i JP Nacionalni park "Kopaonik", Novi Sad - Raška, 2020." Biljni lekar 48, no. 1 (2020): 82–83. http://dx.doi.org/10.5937/biljlek2001082k.
Full text
4
Ilić, Boško. "IDEJNO REŠENJE ADAPTIVNE FASADE RADNIČKOG UNIVERZITETA U NOVOM SADU." Zbornik radova Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu 36, no. 04 (April 5, 2021): 741–44. http://dx.doi.org/10.24867/12fa10ilic.
Full textAbstract:
Cilj rada jeste projektovanje idejnog rešenja adaptivne fasade na primeru zgrade Radničkog univerziteta u Novom Sadu. Fasada pored ispunjenja estetskih kriterijuma treba biti u potpunosti podređena korisniku i njegovim potrebama, a jedan od glavnih problema koji je potrebno rešiti jeste mogućnost automatizovanog otvaranja velikog broja konfigurisanih panela u skladu sa intenzitetom prirodnog osvetljenja.
5
Lazić, Aleksandar. "ARHITEKTONSKA REVITALIZACIJA ZGRADE RADNIČKOG UNIVERZITETA." Zbornik radova Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu 34, no. 02 (December 17, 2018): 268–71. http://dx.doi.org/10.24867/01fa11lazic.
Full textAbstract:
Za potrebe master rada, izvršeno je istraživanje iz kojeg se lako mogu sagledati problematika, trendovi i tendencije u okviru realizovanja arhitektonske revitalizacije i adaptivne obnove ruiniranih i napuštenih objekata, među kojima se nažalost nalazi i zgrada Radničkog Univerziteta u Novom Sadu, koja predstavlja predmet ovog istraživačkog rada. Glavna ideja jeste da se ispitaju načini i sredstva pomoću kojih se ovakvim objektima može udahnuti jedan novi život i nova funkcija koja će odgovarati savremenim potrebama korisnika, i pomoću koje će se oni ne samo uklopiti u postojeće savremeno okruženje, već će ga i unaprediti.
6
Rakić, Slavko. "UTICAJ UPOTREBE DIGITALNIH OBRAZOVNIH RESURSA NA UČINAK STUDENATA." Zbornik radova Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu 34, no. 02 (January 29, 2019): 321–24. http://dx.doi.org/10.24867/01gi08rakic.
Full textAbstract:
Elektronsko učenje predstavlja primenu novih tehnologija u obrazovanju. Poslednjih godina veliki je interes akademskog i poslovnog sveta u izučavanju primene e-učenja u obrazovanju. Ovaj rad ima za cilj da analizira korišćenje resursa na platformi za e-učenje u okviru kursa elektronsko poslovanje. Pored navedenog, rad prikazuje uticaj obrazovnih resursa na uspeh studenata. Istraživanje je sprovedeno na Univerzitetu u Novom Sadu, Fakultetu tehničkih nauka.
7
Starović, Savo. "PROCENA STANJA I SANACIJA NOSEĆE AB KONSTRUKCIJE ZGRADE RADNIČKOG UNIVERZITETA U NOVOM SADU OD II DO VII SPRATA." Zbornik radova Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu 36, no. 09 (September 9, 2021): 1592–95. http://dx.doi.org/10.24867/14cg03starovic.
Full textAbstract:
Rad se sastoji iz teorijskog i praktčnog dela. U teorijskom dijelu opisano je dejstvo požara na visoke objekte. U praktičnom delu je urađena procena stanja zgrade Radničkog Univerziteta u Novom Sadu. Kako bi se utvrdio stepen oštećenja i dao prijedlog sanacionih radova, sproveden je detaljan vizuelni pregled svih dostupnih elemenata konstrukcije. Zaključeno je da na AB elementima postoje brojni defekti i oštećenja. Na osnovu analize registrovanih defekata i oštećenja i rezultata nedestruktivnih metoda dat je predlog sanacionih mjera u cilju povećanja trajnosti AB konstrukcije.
8
Lazić, Uroš. "Mapping of nepotism based on surname homonymity: The case of the University of Novi Sad." Socioloski pregled 54, no. 2 (2020): 302–37. http://dx.doi.org/10.5937/socpreg54-25051.
Full text
9
Major, Lenke, Valéria Pintér Krekity, Elvira Kovács, and Cintia Kovács. "ANALIZA EFIKASNOSTI KURIKULUMA VEZANO ZA OBRAZOVANJE UČITELJA NA MAĐARSKOM NASTAVNOM JEZIKU U SRBIJI." Педагошка стварност 64, no. 1 (January 16, 2019): 40–60. http://dx.doi.org/10.19090/ps.2018.1.40-60.
Full textAbstract:
Osnovna pitanja obrazovanja u svim vremenima bila su ista: čemu da naučimo učenike, studente, koji su nam ciljevi i kako da postignemo taj cilj. Jedan od dominantnih stavova savremenog obrazovanja vezan je za teoriju kurikuluma/ nastavnog plana i programa, koji prednost daje tumačenju obrazovanja kao sistemski proces. Ovakav prilaz pokreće značaj složenosti razvoja kurikuluma, kao i pitanja kakva očekivanja treba ispuniti u nastavnom planu i programu na kraju celokupnog procesa.
Učiteljski fakultet na mađarskom nastavnom jeziku u Subotici, Univerziteta u Novom Sadu počeo je sa radom 2006.godine u Subotici. Nastavni plan i program fakulteta mnogo puta se menjao između 2006. i 2018. godine, u cilju da se poboljša rad. U našem istraživanju uporedili smo nastavne planove i programe u periodu od 2010/2011. i 2017/2018. školske godine, uporedili smo obavezne i izborne predmete, osnovne, pedagoške, metodološke stručne predmete, kao i opštu teoriju i predmete koji obezbeđuju praktičnu nastavu i njihovu pojavu u kurikulumu tokom gore navedenih školskih godina.
Pored komparativnih analiza, tokom internog vrednovanja ocenili smo i analizirali stavove studenata o nastavnom planu i programu fakulteta. Nakon što je 2010/11. stupila na snagu verzija nastavnog plana i programa, nastavni plan i program Učiteljskog fakulteta na mađarskom nastavnom jeziku u Subotici, Univerziteta u Novom Sadu promenjen je u školskim godinama 2012/2013, 2013/2014, 2014/2015 i 2017/2018.
Ukupno 1718 studenata je učestvovalo u istraživanju i izrazilo svoje stavove o nastavnom planu i programu, o izgradnji i implementaciji istog, i kroz povratnu informaciju doprineli su uspešnom poboljšanju i regulisanju kurikuluma.
Na osnovu mišljenja studenata formulisali smo dve centralne hipoteze i šest podhipoteza. S jedne strane, pretpostavili smo da studenti imaju pozitivan stav prema ciljevima, strukturi i implementaciji nastavnog plana i programa. S druge strane smo pretpostavili da se promenom nastavnog plana i programa uporedo povećava i zadovoljstvo studenata obuhvatajući sva tri elementa: cilj, strukturu i implementaciju nastavnog plana i programa.
Studenti su sa najvećim brojem bodova ocenili nastavni plan i program sa rednim brojem 3 iz 2013/2014. školske godine, na osnovu sva tri elementa (cilj, struktura i implementacija nastavnog plana i programa). Na drugom mestu je nastavni plan i program sa brojem 2 koji je stupio na snagu 2012/2013. godine, takođe uzimajući u obzir sva tri elementa. Na trećem mestu je nastavni plan sa brojem 1 iz 2010/2011. godine. Najmanji broj bodova dobio je nastavni plan i program sa brojem 5 iz 2017/18. godine koji je istraživan kao poslednji, i prosek bodova nije prešao neutralnu vrednost. To znači da smo osnovnu hipotezu sa brojem 1 mogli da dokažemo samo u prva tri nastavna plana i programa.
U odnosu na cilj, strukturu i implementaciju, zadovoljstvo sa prvim nastavnim planom i programom povećavalo se u slučaju prvog, drugog, i trećeg nastavnog plana i programa. U četvrtom i petom nastavnom planu, međutim, došlo je do smanjenja rezultata u sva tri aspekta. Opšta hipoteza sa brojem dva opravdava samo prva tri nastavna plana i programa.
Kao rezultat istraživanja možemo utvrditi da smo mapirali stav studenata o nastavnim planovima i programima koji su do sada bili aktuelni na Učiteljskom fakultetu na mađarskom nastavnom jeziku u Subotici, Univerziteta u Novom Sadu, kao i ciljeve nastavnih programa, njihovu građu i ostvarivanje u praksi. Pozitivno su ocenjene promene od strane studenata koje se tiču zadovoljavanja potreba u njihovom osposobljavanju, pošto je većina istraženih nastavnih planova i programa ocenjeno pozitivno. Rezultati dobijeni na osnovu istraživanja, a koji su vezani za poslednja dva nastavna plana, ukazuju na to da je potrebno konstantno tražiti ocenu i sud studenata u cilju poboljšanja. Učiteljski fakultet na mađarskom nastavnom jeziku mora da ima u bliskoj budućnosti zadatak da istraži uzrok negativnih rezultata, kako bi ubuduće mogao nastaviti da pruža odgovarajući nivo obuke koji zadovoljava i koji se prilagođava potrebama studenata u svima aspektima.
10
Halas Popović, Ana. "DEFINISANJE ZNAČENJA U ENGLESKO-SRPSKOM KONTRASTIVNOM REČNIKU SINONIMA." Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду 46, no. 1 (July 19, 2021): 75–92. http://dx.doi.org/10.19090/gff.2021.1.75-92.
Full textAbstract:
U ovom radu predstavlja se model definisanja značenja sinonima primenjen prilikom sastavljanja Englesko-srpskog kontrastivnog rečnika sinonima, jedinstvenog kod nas, na kome je rad započet na Odseku za anglistiku Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu 2016. godine. Cilj ovog rada je da izloži teorijsko-metodološke postavke pomenutog modela, ali i njegove praktične aspekte uključujući ilustraciju njegovog funkcionisanja u različitim konkretnim slučajevima. Posebna pažnja biće posvećena održanju principa uniformnosti definicija, posebno u retkim primerima u kojima su se javile izvesne poteškoće u primeni datog modela, čiju osnovu čini ovaj princip. Ovi slučajevi ukazali su na činjenicu da univerzalnost primene modela zahteva fleksibilnije definisanje principa uniformnosti definicija tako da on predviđa upotrebu identičnog obrasca u svim definicijama u članku, ali da dozvoljava i opravdane varijacije i modifikacije datog obrasca u meri koja neće ugroziti transparentnost međusobne značenjske povezanosti sinonima u okviru jednog rečničkog članka.
11
Milutinović, Jovana, and Slađana Zuković. "STAVOVI STUDENATA PEDAGOGIJE PREMA RAZVOJU PEDAGOŠKOG I ŠKOLSKOG PLURALIZMA." Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду 39, no. 1 (December 15, 2014): 95. http://dx.doi.org/10.19090/gff.2014.1.95-110.
Full textAbstract:
U tekstu se polazi od stanovišta da obrazovanje u pluralnom društvu zahteva prilagođavanješkolskog sistema uslovima novog vremena, što u našoj obrazovnoj realnosti aktualizujepitanje pedagoškog i školskog pluralizma. Polazeći od stava da relativno nova situacija unašoj zemlji pretpostavlja aktivne, autonomne i odgovorne pedagoge osposobljene da odgovorena potrebe pojedinca i društva u kontekstu demokratskih procesa, cilj istraživanja odnosise na sagledavanje stavova studenata pedagogije prema privatnim i alternativnim školama.Primenjeni instrument kreiran je za potrebe ovog istraživanja, a uzorkom je obuhvaćeno99 studenata pedagogije. Dobijeni rezultati pokazuju da većina ispitanih studenata pedagogijeFilozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu ima relativno pozitivan stav premaprivatnim i alternativnim školama, pri čemu odgovori studenata uglavnom naginju ka isticanjuprednosti privatnih u odnosu na državne škole. Rezultati takođe pokazuju da ispitanici,generalno posmatrano, procenjuju da su malo informisani o alternativnim pedagoškim koncepcijama.Međutim, utvrđeno je da su studenti IV godine informisaniji o alternativnim pedagogijamau odnosu na studente II godine. Zaključuje se da je u cilju unapređivanja kvalitetaobrazovanja veoma važno raditi na informisanju svih aktera vaspitno-obrazovnog procesao delovanju alternativnih i privatnih škola, kao i na uvođenju sadržaja iz područja pedagoškogi školskog pluralizma u programe nastavničkih fakulteta.
12
Jelić, Dragana, Boris Popov, and Tijana Sretković. "PSIHOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE PHCC UPITNIKA ISPITNE ANKSIOZNOSTI." Primenjena psihologija 7, no. 1 (March 29, 2014): 23. http://dx.doi.org/10.19090/pp.2014.1.23-44.
Full textAbstract:
U radu je predstavljen PHCC upitnik za merenje ispitne anksioznosti, čije karakteristike, prema našim saznanjima, nisu bile često ispitivane u dosadašnjim studijama. Istraživanje je izvršeno na dva poduzorka studenata Univerziteta u Novom Sadu, sa ciljem da predstavi adaptaciju upitnika na srpski jezik, ispita njegovu eksternu i konstrukt validnost, kao i konfiguralnu i metričku invarijantnost. Faktorska analiza pokazala je da skala ima jedinstven predmet merenja ‒ anksioznost u vezi sa ispitnom situacijom, kao i da se unutar nje diferenciraju dve komponente, kognitivna i fiziološka, za koje u prethodnim istraživanjima postoje brojna teorijska utemeljenja. Prikazani modeli pokazuju da broj faktora i obrazac rasporeda stavki na svaki od njih dobro reprezentuje oba poduzorka. Eksterna validnost skale takođe je potvrđena; ispitna anksioznost merena ovom skalom je značajno i smisleno korelirala sa bliskim konstruktima na oba poduzorka. Osim dobrih psihometrijskih karakteristika, istaknute su prednosti PHCC skale u vezi sa njenom formom i formulacijom stavki koje je čine pogodnom za korišćenje u kliničke i istraživačke svrhe. Na posletku, prodiskutovana su ograničenja studije, kao i preporuke za buduća istraživanja.
13
Bodroža, Bojana, and Ivana M. Jakšić. "STEREOTIP O UČENICIMA SA IZRAŽENOM AKADEMSKOM ORIJENTACIJOM: KO SU „ŠTREBERI” I ZAŠTO IH NE VOLIMO?" Primenjena psihologija 7, no. 3 (September 29, 2014): 429–48. http://dx.doi.org/10.19090/pp.2014.3.429-448.
Full textAbstract:
Etiketiranje učenika sa izraženom akademskom orijentacijom kao štrebera veoma je uobičajeno u obrazovnom kontekstu i može imati brojne negativne posledice, od opadanja akademskih aspiracija do porasta anksioznosti i usamljenosti. Ovo istraživanje je sprovedeno sa ciljem da se ispita sadržaj i latentna struktura stereotipa o učenicima tako etiketiranim u našoj sredini, kao i da se utvrdi da li je ovaj stereotip povezan sa socijalnom distancom prema njima i sa identifikacijom sa ovom socijalnom kategorijom. Uzorak je obuhvatio 659 studenata sa Univerziteta u Beogradu i Novom Sadu. Na osnovu kvalitativne analizeopisikarakterističnih osobina i ponašanja štrebera, dobijenih u prilot studiji, konstruisana je skala semantičkog diferencijala za merenje stereotipa o štreberima. Rezultati sugerišu da se stereotipni opisi štrebera mogu grupisati u četiri dimenzije: Savesnost i akademsko postignuće, Socijalni status i popularnost, Kompetitivnost i nesaradljivost i Otvorenost. Ključna odlika štrebera su savesnost i orijentacija na akademsko postignuće i, donekle, kompetitivnost i nesaradljivost. Nepopularnost i otvorenost ne predstavljaju suštinsku odliku štrebera. Ipak, osobe koje sebe ne smatraju štrebrima u većoj meri štrebere opažaju kao nepopularne, kompetitivne i zatvorene, a ovakva percepcija štrebera je povezana i sa izraženijom socijalnom distancom. Rezultati su razmatrani u skladu sa preporukama za unapređenje socioemocionalnog statusa učenika sa izraženom akademskom orijentacijom,etiketiranih kao štrebera.
14
Brdarić, Dragana. "Dimenzije ličnosti Reformulisane teorije osetljivosti na potkrepljenje i atribucioni stilovi kao prediktori strategija prevladavanja stresa." Primenjena psihologija 4, no. 1 (March 9, 2011): 69–83. http://dx.doi.org/10.19090/pp.2011.1.69-83.
Full textAbstract:
Cilj ovog istraživanja je ispitivanje povezanosti dimenzija reformulisanog Grejovog modela ličnosti, atribucionih stilova i strategija prevladavanja stresa. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 274 ispitanika, studenata Univerziteta u Novom Sadu. Korišćeni su instrumenti: Indikator strategija prevladavanja (CSI), Upitnik za procenu osetljivosti na potkrepljenje (UOP) i Upitnik atribucionog stila (ASQ). Tri stila prevladavanja stresa – usmerenost na problem, traženje socijalne podrške i izbegavanje problema, predstavljali su kriterijumske varijable u multiploj analizi kovarijanse kojom je ispitivan doprinos atribucionih stilova u pozitivnim i negativnim situacijama i njihova interakcija, uz kontrolu doprinosa dimenzija ličnosti iz Grejovog modela. Rezultati pokazuju da značajne prediktore izbegavanja kao strategije prevladavanja stresa predstavljaju sistemi bihejvioralne aktivacije i blokiranja. Takođe, izbegavanje je povezano sa atribuiranjem negativnih događaja unutrašnjim, stabilnim i globalnim faktorima kao i sa interakcijom atribucija pozitivnih i negativnih događaja koja se može okarakterisati kao pesimističan atribucioni stil. Prediktor traženja socijalne podrške kao strategije prevladavanja stresa predstavlja Grejova dimenzija blokiranje. Dalje, dobija se da je traženje socijalne podrške povezano sa sklonošću ka atribuiranju negativnih događaja spoljašnjim, nestabilnim i specifičnim faktorima. Strategija usmerenosti na problem nije determinisana ni dimenzijama Grejovog modela, ni atribucionim stilovima. Rezultati istraživanja su generalno očekivani u okviru reformulisane teorije osetljivosti na potkrepljenje i u skladu sa rezultatima iz oblasti naučene bespomoćnosti.
15
Genc, Ana, Jasmina Pekić, and Jelena Matanov. "Mehanizmi suočavanja sa stresom, optimizam i generalna samoefikasnost kao prediktori psihofizičkog zdravlja." Primenjena psihologija 6, no. 2 (June 29, 2013): 155–74. http://dx.doi.org/10.19090/pp.2013.2.155-174.
Full textAbstract:
Osnovni cilj istraživanja podrazumevao je proveru prediktivne moći mehanizama suočavanja sa stresom, optimizma i generalne samoefikasnosti u odnosu na ukupan skor na Skali psihofizičkog zdravlja, koji je figurisao u svojstvu kriterijumske varijable. Isti složaj prediktorskih varijabli koristili smo u pokušaju predviđanja pojedinih aspekata psihofizičkog zdravlja koji se odnose na: poremećaj fizičkog zdravlja, strah i anksioznost, depresivne reakcije, umor, te poremećaj socijalnog ponašanja. Istraživanje je sprovedeno na prigodnom uzorku od 269 studenata Univerziteta u Novom Sadu, oba pola. Obuhvaćeni su studenti osnovnih i diplomskih studija. Radi operacionalizacije spomenutih varijabli, korišćeni su sledeći instrumenti: Skala psihofizičkog zdravlja, Life Orientation Test-Revised, kojim se meri dispozicioni optimizam, Skala opšte samoefikasnosti i Brief COPE kojim su mere operacionalizovani mehanizmi suočavanja sa stresom. Analizom faktorske strukture skale Brief COPE izdvojena su tri faktora, uvrštena u set prediktorskih varijabli: Traženje socijalne podrške, Suočavanje usmereno na problem i Suočavanje izbegavanjem. Kao značajni prediktori opšteg psihofizičkog zdravlja izdvojili su se: Suočavanje izbegavanjem (β = .24, p < .01), Optimizam (β = -.35, p < .01) i Opšta samoefikasnost (β = -.18, p < .05). Kad je reč o pojedinačnim aspektima psihofizičkog zdravlja, koji su u naknadnim analizama imali status kriterijumskih varijabli, pomenuti složaj prediktora pokazao se značajnim u predviđanju svakog pojedinačnog aspekta. Upoređujući pojedinačne doprinose prediktorskih varijabli, ustanovljeno je da se varijabilnost psihofizičkog zdravlja u svim razmatranim aspektima može objasniti razlikama u stepenu optimizma i prijemčivosti za strategiju izbegavanja.
16
Vukobrat, Sonja. "Inkrementalna valjanost zadovoljstva životom u odnosu na osobine ličnosti u predikciji stilova humora." Primenjena psihologija 6, no. 2 (June 29, 2013): 121–38. http://dx.doi.org/10.19090/pp.2013.2.121-138.
Full textAbstract:
Osnovni cilj sprovedenog istraživanja predstavlja ispitivanje prirode relacija između osobina ličnosti, zadovoljstva životom i stilova humora. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 180 studenata Univerziteta u Novom Sadu (98 žena i 82 muškaraca), prosečne starosti 27 godina. Od instrumenata su primenjeni: Zuckerman-Kuhlman Personality Questionnaire (ZKPQ: Zuckerman et al., 1993), Satisfaction With Life Scale (SWLS: Diener et al., 1985) i Humor Style Questionnaire (HSQ: Martin et al., 2003). Relacije između konstrukata ispitane su uz pomoć četiri hijerarhijske regresione analize. Skorovi svake od četiri HSQ supskale predstavljaju kriterijume, osobine ličnosti prediktore u prvom koraku, uz dodatak zadovoljstva životom u drugom. Kao značajan prediktor Afilijativnog humora, u oba koraka se od osobina ličnosti registruje Socijabilnost. Zadovoljstvo životom, uključeno u drugom koraku u analizu takođe ostvaruje značajan doprinos u predikciji Afilijativnog stila. Kada je u pitanju Samopomažuči stil, Agresivnost- Hostilnost se u prvom i drugom koraku pokazala kao značajan prediktor (u negativnom smeru), dok se u drugom kao značajan prediktor registruje i zadovoljstvo životom uz marginalan doprinos dimenzije Impulsivno traženje senzacija. Kao značajni prediktori Agresivnog stila, izdvojile su se dimenzije Agresivnost-Hostilnost i Impulsivno traženje senzacija. Doprinos zadovoljstva životom nije statistički značajan. Dimenzije Neuroticizam-Anksioznost i Impulsivno traženje senzacija su se pokazale kao značajni prediktori kada je u pitanju Samoporažavajući stil. Zadovoljstvo životom ne ostvaruje statistički značajan doprinos. Na osnovu sprovedenog istraživanja, možemo pretpostaviti da osobine ličnosti jesu dobri prediktori preferencije određenog stila humora. Takođe, možemo zaključiti da zadovoljstvo životom predstavlja prediktor Afilijativnog i Samopomažućeg humora, što nije uočeno u relaciji sa Agresivnim i Samoporažavajučim stilom humora.
17
Žuljević, Dragan, Veljko Jovanović, and Vesna Gavrilov Jerković. "LATENTNA STRUKTURA SRPSKE ADAPTACIJE INDIKATORA STRATEGIJA PREVLADAVANJA." Primenjena psihologija 8, no. 3 (October 16, 2015): 265. http://dx.doi.org/10.19090/pp.2015.3.265-288.
Full textAbstract:
Indikator strategija prevladavanja (Coping Strategy Indicator – CSI: Amirkhan, 1990) je empirijski deriviran instrument namenjen proceni stilova prevladavanja stresa, odnosno nivoa zastupljenosti tri velika stila prevladavanja – rešavanja problema, traženja socijalne podrške i izbegavanja u ponašanju osobe suočene sa stresorom. Uprkos popularnosti i širokoj primeni u različitim kulturnim kontekstima, nalazi o njegovoj strukturnoj invarijantnosti na različitim uzorcima nisu toliko brojni i ne poseduju potpunu saglasnost. Ova studija imala je za cilj proveru psihometrijskih karakteristika, prevashodno konstrukt validnosti Indikatora strategija prevladavanja na uzorku nekliničke populacije mladih u Srbiji. Istraživanje je organizovano sprovođenjem dve studije. U Studiji 1 na uzorku od 327 ispitanika proveravana je konstrukt validnost skale eksplorativnom faktorskom analizom. U Studiji 2, sprovedenoj na uzorku od 1249 studenata Univerziteta u Novom Sadu, dodatno je proveravana konstrukt validnost instrumenta konfirmativnom faktorskom analizom. Ni eksplorativna ni konfirmativna analiza nisu uspele u replikaciji originalne strukture skale. Rezultati eksplorativne faktorske analize sugerisali su visoku heterogenost subskale Izbegavanje. Konfirmativna faktorska analiza sugerisala je skraćenje subskala Rešavanje problema i Traženje socijalne podrške sa početnih jedanaest na šest stavki. Za subskalu Izbegavanje najadekvatnijim se pokazao bifaktorski model sa osam stavki okupljenih oko generalnog faktora izbegavajućih strategija prevladavanja, uz izdvajanje specifičnih faktora Distrakcije, Iluzioniranja i Izolacije. Možemo zaključiti da ovakva adaptacija Indikatora strategija prevladavanja predstavlja pouzdan i validan instrument za procenu strategija prevladavanja. Ipak, u budućim istraživanjima treba dodatno proveriti validnost ovog instrumenta i detaljnije analizirati specifičnosti ponašanja u okviru izbegavajućeg prevladavanja na različitim uzorcima i podnebljima.
18
Žuljević, Dragan, Darja Radović, and Vesna Gavrilov Jerković. "Psihometrijska provera i validacija upitnika afektivnih stilova na srpskom uzorku." Primenjena psihologija 6, no. 1 (March 19, 2013): 45–65. http://dx.doi.org/10.19090/pp.2013.1.45-65.
Full textAbstract:
Naše istraživanje sprovedeno je sa ciljem da proveri psihometrijske karakteristike i validira prevod Upitnika afektivnih stilova (ASQ; Hofmann & Kashdan, 2010) na srpskom jeziku putem sprovođenja dve nezavisne studije. Prva je imala za cilj proveru interne konzistencije, latentne strukture i prediktivne validnosti instrumenta. Uzorak je činilo 1633 studenta Univerziteta u Novom Sadu. Rezultati su potvrdili originalnu trofaktorsku strukturu instrumenta, odnosno dimenzije Prikrivanje (strategije emocionalne regulacije koje imaju za cilj da se prikrije ili potisne afekat), Prilagođavanje (strategije usmerene na to da se osoba ponovo uspešno prilagodi zahtevima situacije), te Tolerisanje (strategije tolerisanja i prihvatanje emocija). Dobijeni su visoki i prihvatljivi koeficijenti interne konzistencije za supskale Prilagođavanje i Prikrivanje, dok je za supskal u Tolerisanje ovaj koeficijent ispod granice prihvatljivosti. Korelacije sa skorovima Skale depresivnosti, anksioznosti i stresa (DASS-21) potvrđuju visoku prediktivnu validnost instrumenta. U drugoj studiji sumativni skorovi na supskal ama instrumenta korelirani su sa konkurentnim merama afektivne regulacije u cilju provere konkurentne validnosti instrumenta. Uzorak od ukupno 150 ispitanika činile su zdrave osobe, osobe sa psihosomatskim tegobama i osobe koje boluju od hipertenzije i/ili gastritisa usled nekog organskog poremećaja. Korelacije sa skorovima Upitnika emocionalne regulacije (ERQ), Upitnika kognitivno emocionalne regulacije (CERQ) i Toronto skale aleksitimije (TAS) u skladu su sa teorijskim očekivanjima i sugerišu visoku konkurentnu validnost instrumenta. Ukupni rezultati u načelu su potvrdili primenjivost instrumenta ali i sugerisali da su neophodna dalja istraživanja suptilnih kulturoloških specifičnosti afektivne regulacije na domaćoj populaciji.
19
Lazić, Milica, Vesna Gavrilov-Jerković, and Veljko Jovanović. "RAZVOJ I PSIHOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE ČEK-LISTE ŽIVOTNIH DOGAĐAJA ZA PROCENU STRESORA KOD STUDENATA U SRBIJI (SLEC-SF)." Primenjena psihologija 10, no. 1 (March 28, 2017): 119. http://dx.doi.org/10.19090/pp.2017.1.119-140.
Full textAbstract:
Osnovni cilj ovog istraživanja je opis skale namenjene proceni životnih događaja kod studenata (Ček lista životnih događaja – forma za studenta – Serbian Life Events Check-list – Student Form – SLEC-SF: Gavrilov-Jerković, Žuljević, Jovanović i Brdarić, 2012) i provera njene prediktivne i konvergentne validnosti. SLEC-SF skala obuhvata 54 različita događaja, za koje ispitanik navodi da li su mu se desili u prethodnih 6 meseci, da li je događaj bio pozitivan ili negativan (valenca), i koliko je snažno doživljen (intenzitet). U ovom istraživanju su korišćeni podaci iz longitudinalne studije (4 merenja tokom 18 meseci) u kojoj su uzorak ispitanika činili studenti Univerziteta u Novom Sadu (veličina uzorka je od 787 do 1061, u zavisnosti od faze istraživanja). Prosečan broj događaja za koje studenti izveštavaju da su im se dogodili u prethodnih šest meseci se za četiri merenja kretao između 3.91 i 4.78, pri čemu su frekventniji negativni životni događaji (2.89–3.61). Ukupan broj i broj negativnih događaja, ostvaruju značajnu povezanost sa indikatorima subjektivnog blagostanja i u krossekcionoj i u longitudinalnoj perspektivi. Dok broj negativnih životnih događaja i broj ukupnih životnih događaja ostvaruju podjednaku povezanost sa indikatorima blagostanja u longitudinalnoj perspektivi, dotle je u krossekcionoj perspektivi povezanost indikatora blagostanja sa brojem negativnih događaja statistički značajno jača nego sa ukupnim brojem događaja. I zavisni (događaji na koje je u potpunosti ili makar delimično moglo uticati ponašanje osobe) i nezavisni događaji ostvaruju povezanost sa indikatorima blagostanja, s tim da broj zavisnih događaja ostvaruje statistički značajno jaču povezanost nego broj nezavisnih događaja, kada su mere blagostanja zadavane u trenutku procene broja životnih događaja, dok je ova povezanost podjednaka kada se blagostanje procenjuje šest meseci kasnije. U radu su diskutovane različite mogućnosti primene skale, prednosti i ograničenja skale, kao i preporuke za buduća istraživanja.
20
Bojanić, Željka. "RELACIJE ZADOVOLJSTVA POSLOM I NAUCNIH OBLASTI." AKTUELNOSTI 1, no. 26 (December 5, 2017). http://dx.doi.org/10.7251/akt1426ensr008b.
Full textAbstract:
Cilj istrazivanja predstavlja utvrdivanje veze izmedu zadovoljstva poslom naucnih radnika i oblasti naucnog rada na Univerzitetu u Novom Sadu.Za dobijanje razlika u stavovima naucnih radnika prema zadovoljstvu poslom u odnosu na naucne oblast (drustvene, prirodno matematicke, tehnic- ko-tehnoloske, medicinske u humanisticke nauke) koriscena je metoda analize varijanse.U istrazivanju se polazi od ocekivanja da postoje znacajne veze izmedu zadovoljstva poslom naucnih radnika i oblasti naucnog rada.Na uzorku od 400 ispitanika, koji cine naucni radnici sa Univerziteta u Novom Sadu on lajn Upitnikom koji je baziran na teoretskim konceptima Herzbergove dvofaktorske teorije motivacije, sprovedeno je istrazivanje koje se odnosi na ispitivanje stavova naucnih radnika prema zadovoljstvu poslom.Kada seposmatraju naucne oblasti, i u odnosu na njih zadovoljstvoposlom naucnih radnika, dobijeni rezultati ukazuju da postoje razlike u izrazavanju zadovoljstva poslom naucnih radnika u odnosu na oblast naucnog rada.Pronadene razlike medu pojedinim grupama ukazuju da postoje razlike u pogledu plata i beneficija. Naucni radnici iz oblasti drustvenih, humanistickih i medicinskih nauka izrazili su visok stepen nezadovoljstva u pogledu nagradi- vanja i to u odnosu na dve ¡componente: nagradivanje kroz materijalni deo (plata) i nagradivanje kroz socijalni status (napredak, usavrsavanje, priznanje). Takode, ove grupe naucnih radnika, nisu zadovoljne ostvarenom komunikaci- jom sa kolegama sa drugih fakulteta i drzavnim institucijama u okviru obra- zovanja i nauke. Naucni radnici iz oblasti prirodno-matematickih i tehnicko- -tehnoloskih oblasti izrazili su visi stepen zadovoljstva poslom na ovim aspektima posla.