Academic literature on the topic 'Језик'

У овом раду је описан намјенски језик и окружење за моделовање нотног записа, као и израда генератора и генерисање спецификација за музички софтвер. За креирање језика је коришћена текстуална конкретна синтакса. Осим језика, креирани су и генератори, који имају за циљ генерисање фајлова формата који одговарају софтверима за креирање и читање нотног система. Креирани намјенски језик поједностављује рад са софтверима за компоновање музике и чини писање нотних система знатно лакшим. За развој метамодела коришћено је окружење Eclipse Modeling Framework, а за дефинисање ограничења модела коришћен је OCL језик опште намјене. За креирање текстуалне конкретне синтаксе коришћен је радни оквир Xtext, а за генераторе програмски језик Xtend.

У раду се истражују проблеми књижевног превођења архаизама са српског језика на италијански. Компаративном традуктолошком анализом оригиналног романа "Хазарски речник" Милорада Павића и два његова превода на италијански језик, уз поређење са преводом романа и на енглески језик, рад преиспитује адекватност употребе два преводилачка приступа за пренос израза са одликом архаичности са једног језика на други, односно њиховог преноса из полазне културне средине у страну, долазну средину. С обзиром на то да Милорад Павић користи архаизоване облике српског језика са циљем постаривања текста а ради остваривања снажније везе између различитих временских токова у његовом роману, у раду се анализирају избори преводитељки да наведену врсту израза модернизују те их пренесу на италијански језик без поменутих карактеристика. Као алтернативно преводилачко рјешење, у раду се нуде изрази који приступом архаизације и у преводу на италијански језик задржавају пишчеву намјеру постаривања текста, чиме се и у италијанском преводу романа остварује близак контакт између различитих временских димензија Павићевог романа.

Русински језик и српски језик се на овим просторима налазе у директном контакту. Руски Крстур, Куцура, Врбас, Нови Сад, Ђурђево, Кула, Шид и Сремска Митровица представљају само неке од средина у којима долази до русинско-српског контакта, па и русинско-српског билингвизма. У раду се разматра утицај српског језика на русински. Реч је о утицају језика великог народа на језик малобројне националне заједнице, која данас броји 15.000 припадника у Србији. Почев од средине 18. века тај је утицај, иако различитог интензитета, непрекидан. Корпус истраживања представљају писмени састави, које су студенти Одсека за русинистику писали у току школске 2013/2014. године. Аутор у раду анализира грешке на свим нивоима језичке анализе и систематизује исте, указујући при том на места која су у систему русинског језика најподлежнија утицају српског језика.

Montenegrin language at a crossroads. The main directions of language policy in Montenegro after 1991Montenegrin language is the youngest Slavonic language standard. The creation of Monte­negrin language ultimately ended the process of disintegration of Serbo-Croat in the national lan­guages. The current language situation in Montenegro is characterized by heterogeneous language policy. In the country there are three groups of linguists that have radically different views on the past, present and future the speech of Montenegrins. Autonomists A. Čirgić, V. Nikcevic believe that Montenegrin language is genetically and systematically separate entity, whose standard should be radically changed. Evolutionists R. Glušica, I. Lakić treat speech of Montenegrins as a standard code that is part of a polycentric language Serbo-Croatian, which standard only should be modifica­ted. Integrationists J. Stojanović, D. Bojović recognize the Montenegrin language as political being and say that in the Montenegro operates only one standard language — standard Serbian. At the mo­ment, the greatest influence over official language policy have autonomists. Thanks to Montenegrin education authorities the autonomists are officially codifying the Montenegrin language and prepare the curriculum of Montenegrin language for primary and secondary schools.Црногорски језик на раскрсници. Главни правци језичке политике у Црној Гори после 1991. годинe Цногорски језик је најмлађи словенски стандардни језик. Његово проглашење коначно је завршило процес распада српскохрватског језика на посебне, националне стандарде. Дана­шњу језичку ситуацију у Црној Гори каратерише изразито хетерогена језичка политика. У зе­мљи постоје три неформалне скупине лингвиста, које се мећусобно разликују у погледима на прошлост, садашњост и будућност језика Црногораца. Аутономисти Аднан Чиргић, Војислав Никчевић сматрају да је црногорски језик генетски и системски посебан језик, чијег норму треба радикално променити. Еволуцијонисти Рајка Глушица, Игор Лакић сматрају да је говор Црногораца део полицентричног српскохрватског језика и истовремено посебан, стандардни језички код, чијег норму потребно је само модификовати. Интегралисти Јелена Стојановић, Драга Бојовић тврде да је црногорски језик само политичко биће, ана подручју Црне Горе још увек је у употреби само један језицки стандард – стандард српског језика. Чини се да у данашње време највећи утицај на црногорску језичку политику имају аутономисти, који су одлуком црно­горских државних институција добили могућност службене кодификације црногорског језика и припреме школских програма за црногорски језик.

Први број часописа Прилози проучавању језика (ISSN 0555-1137) појавио се 1965. године као стручно гласило тадашње Катедре за јужнословенске језике на Филозофском факултету у Новом Саду (данас Одсека за српски језик и лингвистику). Без већих прекида часопис излази више од пола века и до сада је објављено 50 бројева. Библиографија радова објављених у Прилозима проучавању језика (1–50) осмишљена је са циљем да прикаже велики број лингвистичких радова наших професора, најбољих студената и млађих сарадника, али и других аутора који се баве проучавањем језичке проблематике. Библиографска грађа обухвата период од 1965. до 2019. године (укупно 538 библиографских јединица). Библиографија радова и именски регистар пружају целовит увид у тематику и садржај радова објављених у часопису. У изради библиографских јединица примењени су Међународни библиографски стандарди за аналитичку обраду прилога из периодике, зборника и посебних издања (ISBD-CP) који се у библиографској пракси примењују и у нашој земљи. У обради библиографских јединица придржавали смо се следећих принципа: а) аутори су наведени азбучним редом, б) више радова једног аутора наведени су азбучним редом; в) коауторски радови су навођени код оба аутора; г) опис библиографских јединица поштује језик и писмо самих публикација; д) библиографски опис садржи број свеске, годину и стране. Библиографија радова објављених у Прилозима проучавању језика (1–50) објављује се поводом 65-годишњице оснивања Филозофског факултета у Новом Саду.

У овом раду разматра се учење новогрчког језика употребом електронске платформе Мудл (Moodle) у склопу „хибридног” и онлајн учења. Посебна пажња биће посвећена анализи режима рада поменутог интерактивног онлајн система као одговора на захтеве савремене академске заједнице, уз његову имплементацију у наставу основних студија Катедре за неохеленске студије Филолошког факултета Универзитета у Београду. У вези са тим, биће наведени случајеви конкретне примене информационо-комуникационих технологија у креирању дигитализованих садржаја за потребе предмета Савремени грчки језик Г-1 и Грчка књижевност 1. Истовремено, образложићемо чињеницу трансформације електронских материјала од иницијално комплементарних средстава учења до обавезне допунске литературе. Уз представљање могућности даљег осавремењивања студијског профила Грчки језик, књижевност, култура, а у циљу свеопште реформе традиционалне наставе, која и даље представља стуб српског високошколског образовног система, испитаћемо и ефикасност употребе Мудла у настави и учењу грчког језика, истражујући главна тежишта на којима овај софтвер почива, попут интерактивности, мултимедијалности и флексибилности садржаја.

У овом раду представљени су језик за моделовање веб страница информационих система опште намјене и генератори прототипова веб страница. Пoсебна пажња усмјерена је на модело­вање валидационих правила корисничких форми. За развој meta-modela коришћено је окружење EMF, а окружење Xtend за развој текстуалне синтаксе намјенског језика.

У дисертацији је представљен прототип агентског, домен-оријентисаног језика ALAS. Основни мотиви развоја ALAS језика су подршка дистрибуираном не-аксиоматском резоновању као и омогућавање интероперабилности и хетерогене мобилности Siebog агената јер је приликом анализе постојећих агентских домен-оријентисаних језика утврђено да ни један језик не подржава ове захтеве. Побољшање у односу на сличне постојеће агентске, домен-оријентисане језике огледа се и у програмским конструктима које нуди ALAS језик а чија је основна сврха писање концизних агената који се извршавају у специфичним доменима.
U disertaciji je predstavljen prototip agentskog, domen-orijentisanog jezika ALAS. Osnovni motivi razvoja ALAS jezika su podrška distribuiranom ne-aksiomatskom rezonovanju kao i omogućavanje interoperabilnosti i heterogene mobilnosti Siebog agenata jer je prilikom analize postojećih agentskih domen-orijentisanih jezika utvrđeno da ni jedan jezik ne podržava ove zahteve. Poboljšanje u odnosu na slične postojeće agentske, domen-orijentisane jezike ogleda se i u programskim konstruktima koje nudi ALAS jezik a čija je osnovna svrha pisanje konciznih agenata koji se izvršavaju u specifičnim domenima.
The dissertation presents the prototype of an agent-oriented, domainspecificlanguage ALAS. The basic motives for the development of theALAS language are support for distributed non-axiomatic reasoning, as wellas enabling the interoperability and heterogeneous mobility of agents,because it is concluded by analysing existing agent-oriented, domainspecificlanguages, that there is no language that supports theserequirements. The improvement compared to similar existing agentoriented,domain-specific languages are also reflected in programconstructs offered by ALAS language, whose the main purpose is to enablewriting the concise agents that are executed in specific domains.

У овој дисертацији се бавимо семантичком категоријомкаузалности у француском и српском језикупревасходно са становишта синтаксе и семантике,односно утврђивањем инвентара и описом различитихсинтаксичких поступака и лексичких средстава којимасе ова категорија формализује у два посматрана језика.Циљ ове контрастивне студије је да се установе начиниза изражавање каузалности, те да се систематизујуструктурне подударности, односно неподударности уфранцуском и у српском језику, да се утврди степенсемантичке еквиваленције између њих, као и да сеукаже на најбоље могуће начине транспозицијесемантичког односа експлицитне или имплицитнекаузалности из једног посматраног језика у други. Натеоријском плану, резултати истраживања требало бида употпуне постојећа лингвистичка сазнања везана закаузалне односе уопште, а посебно у француском исрпском језику, док би се практичне импликациједобијених резултата огледале како у областипримењене лингвистике и у настави француског каостраног језика, тако и у непосредној преводилачкојпракси.
U ovoj disertaciji se bavimo semantičkom kategorijomkauzalnosti u francuskom i srpskom jezikuprevashodno sa stanovišta sintakse i semantike,odnosno utvrđivanjem inventara i opisom različitihsintaksičkih postupaka i leksičkih sredstava kojimase ova kategorija formalizuje u dva posmatrana jezika.Cilj ove kontrastivne studije je da se ustanove načiniza izražavanje kauzalnosti, te da se sistematizujustrukturne podudarnosti, odnosno nepodudarnosti ufrancuskom i u srpskom jeziku, da se utvrdi stepensemantičke ekvivalencije između njih, kao i da seukaže na najbolje moguće načine transpozicijesemantičkog odnosa eksplicitne ili implicitnekauzalnosti iz jednog posmatranog jezika u drugi. Nateorijskom planu, rezultati istraživanja trebalo bida upotpune postojeća lingvistička saznanja vezana zakauzalne odnose uopšte, a posebno u francuskom isrpskom jeziku, dok bi se praktične implikacijedobijenih rezultata ogledale kako u oblastiprimenjene lingvistike i u nastavi francuskog kaostranog jezika, tako i u neposrednoj prevodilačkojpraksi.
This thesis examines the semantic category of causality inFrench and Serbian, primarily from the point of view ofsyntax and semantics, i.e. it provides an inventory and adescription of different syntactic and lexical means bywhich this category is formalized in the two observedlanguages. The purpose of this contrastive study is toestablish the ways of expressing causality, to systematizestructural congruence, or rather incongruence in French andSerbian, to determine the degree of semantic equivalencebetween them, as well as to point to the best possible meansof transposition of the semantic relation of explicit orimplicit causality from one observed language into theother. At a theoretical level, the results of the researchshould contribute to the existing linguistic knowledge ofcausal relations in general, and particularly in French andSerbian. The results obtained should have considerablepractical implications not only for applied linguistics, butalso for teaching French as a foreign language, and fortranslation.

Предмет рада је анализа семантичке категорије теличности као дистинктивног обележја аспектуалног значења у француском и српском језику. Теличност представља једно од семантичких, односно инхерентних аспектуалних особина глаголских лексема или синтагми и означава постојање крајње тачке у одвијању глаголске радње. У теорији концептуалне семантике (Jackendoff 1996) теличност се дефинише као ограничење Путање, једне од основних концептуалних категорија, која заједно са категоријама Догађај и Време чини структуру глаголске ситуације.Циљ рада је анализа начина на које теличност учествује у стварању аспектуалног значења у француском и српском језику. У анализи су посматране семантичке класе глагола кретања, као и класе глагола извођења, стварања и трошења код којих важну улогу у изражавању теличности има директни објекат. Примењена метода контрастивне анализе открива да између француског и српског језика у начинима изражавања теличности највећа сличност постоји код глагола кретања: у француском ограниченост осе путање обележавају предлози à и jusque (+à/en), док предлог vers указује на неограниченост путање; у српском, ограниченост путање и достизање циља у току кретања изражавају предлошко-падежне конструкције са акузативом, док предлошко-падежне конструкције са дативом означавају да циљ у току кретања није достигнут и да је путања неограничена. У оба језика уочава се семантичка усклађеност између типа глаголске ситуације и предлога у француском, односно предлошко-падежних конструкција и глаголског вида у српском језику: уз ателичне глаголске ситуације у француском, односно неограниченотрајне глаголе у српском јављају се синтагме уведене предлогом, односно предлошко-падежном конструкцијом који такође означавају неограничену осу путање у процесу кретања (marcher/nager/courir vers – ходати/пливати/трчати према ка); уз глаголе који означавају тренутне радње, у француском теличне глаголске ситуације, а у српском глаголе свршеног вида, јављају се синтагме уведене предлогом, односно предлошко-падежне конструкције које указују да је оса путање у току кретања ограничена (arriver/venir/entrer à – стићи/доћи/ући у). Код семантичких класа глагола извођења, стварања и трошења у француском и српском језику, међутим, уочава се извесна разлика у погледу изражавања теличности. У француском језику концептуализација објекта као ограниченог или неограниченог учествује у изражавању теличности, те се глаголске ситуације у којима је објекат изражен као неограничен интерпретирају као ателичне (lire des romans/écrire des lettres/manger des oranges), док се глаголске ситуације које подразумевају постојање објекта актуализованог као ограниченог, целовитог појма, посматрају као теличне (lire les romans/écrire les lettres/manger les oranges). И у српском језику уочава се улога директног објекта у односу на теличност, али је она у вези са градилачким процесима. Код семантичких класа српских глагола извођења, стварања и трошења телични карактер глаголске ситуације обележава се непостојањем трећег члана видске опозиције у оним случајевима када перфективни облик глагола означава да је радња у потпуности протекла кроз објекат, односно када објекат настане или нестане у целости током глаголске радње (читати – прочитати – *прочитавати / писати – написати – *написавати / трошити – потрошити – *потрошивати). Уколико је објекат модификован или трансформисан, могуће је продужити радњу и тада постоји трећи члан видске опозиције (писати – уписати – уписивати). У оба језика, дакле, на концептуалном нивоу уочавају се истоветне појмовне категорије које се на структурно-језичком плану формализују на различите начине.
Predmet rada je analiza semantičke kategorije teličnosti kao distinktivnog obeležja aspektualnog značenja u francuskom i srpskom jeziku. Teličnost predstavlja jedno od semantičkih, odnosno inherentnih aspektualnih osobina glagolskih leksema ili sintagmi i označava postojanje krajnje tačke u odvijanju glagolske radnje. U teoriji konceptualne semantike (Jackendoff 1996) teličnost se definiše kao ograničenje Putanje, jedne od osnovnih konceptualnih kategorija, koja zajedno sa kategorijama Događaj i Vreme čini strukturu glagolske situacije.Cilj rada je analiza načina na koje teličnost učestvuje u stvaranju aspektualnog značenja u francuskom i srpskom jeziku. U analizi su posmatrane semantičke klase glagola kretanja, kao i klase glagola izvođenja, stvaranja i trošenja kod kojih važnu ulogu u izražavanju teličnosti ima direktni objekat. Primenjena metoda kontrastivne analize otkriva da između francuskog i srpskog jezika u načinima izražavanja teličnosti najveća sličnost postoji kod glagola kretanja: u francuskom ograničenost ose putanje obeležavaju predlozi à i jusque (+à/en), dok predlog vers ukazuje na neograničenost putanje; u srpskom, ograničenost putanje i dostizanje cilja u toku kretanja izražavaju predloško-padežne konstrukcije sa akuzativom, dok predloško-padežne konstrukcije sa dativom označavaju da cilj u toku kretanja nije dostignut i da je putanja neograničena. U oba jezika uočava se semantička usklađenost između tipa glagolske situacije i predloga u francuskom, odnosno predloško-padežnih konstrukcija i glagolskog vida u srpskom jeziku: uz atelične glagolske situacije u francuskom, odnosno neograničenotrajne glagole u srpskom javljaju se sintagme uvedene predlogom, odnosno predloško-padežnom konstrukcijom koji takođe označavaju neograničenu osu putanje u procesu kretanja (marcher/nager/courir vers – hodati/plivati/trčati prema ka); uz glagole koji označavaju trenutne radnje, u francuskom telične glagolske situacije, a u srpskom glagole svršenog vida, javljaju se sintagme uvedene predlogom, odnosno predloško-padežne konstrukcije koje ukazuju da je osa putanje u toku kretanja ograničena (arriver/venir/entrer à – stići/doći/ući u). Kod semantičkih klasa glagola izvođenja, stvaranja i trošenja u francuskom i srpskom jeziku, međutim, uočava se izvesna razlika u pogledu izražavanja teličnosti. U francuskom jeziku konceptualizacija objekta kao ograničenog ili neograničenog učestvuje u izražavanju teličnosti, te se glagolske situacije u kojima je objekat izražen kao neograničen interpretiraju kao atelične (lire des romans/écrire des lettres/manger des oranges), dok se glagolske situacije koje podrazumevaju postojanje objekta aktualizovanog kao ograničenog, celovitog pojma, posmatraju kao telične (lire les romans/écrire les lettres/manger les oranges). I u srpskom jeziku uočava se uloga direktnog objekta u odnosu na teličnost, ali je ona u vezi sa gradilačkim procesima. Kod semantičkih klasa srpskih glagola izvođenja, stvaranja i trošenja telični karakter glagolske situacije obeležava se nepostojanjem trećeg člana vidske opozicije u onim slučajevima kada perfektivni oblik glagola označava da je radnja u potpunosti protekla kroz objekat, odnosno kada objekat nastane ili nestane u celosti tokom glagolske radnje (čitati – pročitati – *pročitavati / pisati – napisati – *napisavati / trošiti – potrošiti – *potrošivati). Ukoliko je objekat modifikovan ili transformisan, moguće je produžiti radnju i tada postoji treći član vidske opozicije (pisati – upisati – upisivati). U oba jezika, dakle, na konceptualnom nivou uočavaju se istovetne pojmovne kategorije koje se na strukturno-jezičkom planu formalizuju na različite načine.
This thesis analyzes the semantic category of telicity as a distinctive feature of aspectual meaning in French and Serbian. Telicity is one of the semantic, or inherent aspectual features of the verb or phrase and indicates the existence of endpoints of a verbal action. In The theory of conceptual semantics (Jackendoff 1996) telicity is defined as boundedness of the Path, one of the basic conceptual categories, which together with the categories of Event and Time, constitute the structure of verb situations.The aim of the thesis is to analyze the ways in which telicity affects the creation of aspectual meaning in French and Serbian. The analysis was applied to the semantic class of verbs of motion, as well as the class of verbs of performance, creation and consumption for which the direct object plays an important role in expressing telicity. The applied method of contrastive analysis reveals that the greatest similarity between French and Serbian exists in the ways of expressing telicity with verbs of motion. In French, boundedness of the path is indicated by the prepositions à and jusque (+ à / en), while the preposition vers indicates boundlessness. In Serbian, boundedness of the path and reaching the goal during movement is expressed by preposition-case constructions with the accusative, while preposition-case constructions with the dative indicate that the goal is not reached during movement, and that the trajectory is unlimited. In both languages semantic consistency between the type of verb situation and preposition in French, or the preposition-case construction and verb aspect in Serbian can be observed. Syntagmatically foreseen prepositions occur with atelic verb situations in French, or durative verbs in Serbian and preposition-case constructions which also indicate the boundlessness of the path in the process of movement (marcher/nager/courir vers – hоdati/plivati/trčati prema ka); verbs that denote punctual actions in French, i.e. telic verb situations, and in Serbian, verbs in the perfect aspect occur with the syntagmatically foreseen preposition, or preposition-case constructions which indicate that the trajectory during movement is limited (arriver/venir/entrer à – stići/dоći/ući u). In the semantic class of verbs of performance, creation and consumption in French and Serbian, however, we can see certain differences in terms of expressing telicity. In French, conceptualization of the object as limited or unlimited participates in expressing telicity, verb situations in which the object is expressed as an unlimited are interpreted as atelic (lire des romans/écrire des lettres/manger des oranges) while verb situations which imply the existence of the object as a limited, unique concept, are regarded as telic (lire les romans/écrire les lettres/manger les oranges). In Serbian, the role of the direct object in relation to telicity can also be observed, but it is related to derivational processes. With the semantic classes of Serbian verbs of performance, creation and consumption the telic character of the verb situation is marked by the absence of the third member of the aspectual opposition in those cases where the perfective form of the verb indicates that the action completely passed through the object, or when the object is completely created or consumed during the verbal action (čitati – prоčitati – *prоčitavati / pisati – napisati – *napisavati / trоšiti – pоtrоšiti – *pоtrоšivati). If the object has been modified or transformed, the verb action can be prolonged and the aspectual opposition admits the third form (pisati – upisati – upisivati). In both languages the conceptual level, therefore, reveals identical conceptual categories that in the structural-linguistic plan are formalized in different ways.

Предмет рада је анализа семантичке категорије теличности као дистинктивног обележја аспектуалног значења у француском и српском језику. Теличност представља једно од семантичких, односно инхерентних аспектуалних особина глаголских лексема или синтагми и означава постојање крајње тачке у одвијању глаголске радње. У теорији концептуалне семантике (Jackendoff 1996) теличност се дефинише као ограничење Путање, једне од основних концептуалних категорија, која заједно са категоријама Догађај и Време чини структуру глаголске ситуације.Циљ рада је анализа начина на које теличност учествује у стварању аспектуалног значења у француском и српском језику. У анализи су посматране семантичке класе глагола кретања, као и класе глагола извођења, стварања и трошења код којих важну улогу у изражавању теличности има директни објекат. Примењена метода контрастивне анализе открива да између француског и српског језика у начинима изражавања теличности највећа сличност постоји код глагола кретања: у француском ограниченост осе путање обележавају предлози à и jusque (+à/en), док предлог vers указује на неограниченост путање; у српском, ограниченост путање и достизање циља у току кретања изражавају предлошко-падежне конструкције са акузативом, док предлошко-падежне конструкције са дативом означавају да циљ у току кретања није достигнут и да је путања неограничена. У оба језика уочава се семантичка усклађеност између типа глаголске ситуације и предлога у француском, односно предлошко-падежних конструкција и глаголског вида у српском језику: уз ателичне глаголске ситуације у француском, односно неограниченотрајне глаголе у српском јављају се синтагме уведене предлогом, односно предлошко-падежном конструкцијом који такође означавају неограничену осу путање у процесу кретања (marcher/nager/courir vers – ходати/пливати/трчати према ка); уз глаголе који означавају тренутне радње, у француском теличне глаголске ситуације, а у српском глаголе свршеног вида, јављају се синтагме уведене предлогом, односно предлошко-падежне конструкције које указују да је оса путање у току кретања ограничена (arriver/venir/entrer à – стићи/доћи/ући у). Код семантичких класа глагола извођења, стварања и трошења у француском и српском језику, међутим, уочава се извесна разлика у погледу изражавања теличности. У француском језику концептуализација објекта као ограниченог или неограниченог учествује у изражавању теличности, те се глаголске ситуације у којима је објекат изражен као неограничен интерпретирају као ателичне (lire des romans/écrire des lettres/manger des oranges), док се глаголске ситуације које подразумевају постојање објекта актуализованог као ограниченог, целовитог појма, посматрају као теличне (lire les romans/écrire les lettres/manger les oranges). И у српском језику уочава се улога директног објекта у односу на теличност, али је она у вези са градилачким процесима. Код семантичких класа српских глагола извођења, стварања и трошења телични карактер глаголске ситуације обележава се непостојањем трећег члана видске опозиције у оним случајевима када перфективни облик глагола означава да је радња у потпуности протекла кроз објекат, односно када објекат настане или нестане у целости током глаголске радње (читати – прочитати – *прочитавати / писати – написати – *написавати / трошити – потрошити – *потрошивати). Уколико је објекат модификован или трансформисан, могуће је продужити радњу и тада постоји трећи члан видске опозиције (писати – уписати – уписивати). У оба језика, дакле, на концептуалном нивоу уочавају се истоветне појмовне категорије које се на структурно-језичком плану формализују на различите начине.
Predmet rada je analiza semantičke kategorije teličnosti kao distinktivnog obeležja aspektualnog značenja u francuskom i srpskom jeziku. Teličnost predstavlja jedno od semantičkih, odnosno inherentnih aspektualnih osobina glagolskih leksema ili sintagmi i označava postojanje krajnje tačke u odvijanju glagolske radnje. U teoriji konceptualne semantike (Jackendoff 1996) teličnost se definiše kao ograničenje Putanje, jedne od osnovnih konceptualnih kategorija, koja zajedno sa kategorijama Događaj i Vreme čini strukturu glagolske situacije.Cilj rada je analiza načina na koje teličnost učestvuje u stvaranju aspektualnog značenja u francuskom i srpskom jeziku. U analizi su posmatrane semantičke klase glagola kretanja, kao i klase glagola izvođenja, stvaranja i trošenja kod kojih važnu ulogu u izražavanju teličnosti ima direktni objekat. Primenjena metoda kontrastivne analize otkriva da između francuskog i srpskog jezika u načinima izražavanja teličnosti najveća sličnost postoji kod glagola kretanja: u francuskom ograničenost ose putanje obeležavaju predlozi à i jusque (+à/en), dok predlog vers ukazuje na neograničenost putanje; u srpskom, ograničenost putanje i dostizanje cilja u toku kretanja izražavaju predloško-padežne konstrukcije sa akuzativom, dok predloško-padežne konstrukcije sa dativom označavaju da cilj u toku kretanja nije dostignut i da je putanja neograničena. U oba jezika uočava se semantička usklađenost između tipa glagolske situacije i predloga u francuskom, odnosno predloško-padežnih konstrukcija i glagolskog vida u srpskom jeziku: uz atelične glagolske situacije u francuskom, odnosno neograničenotrajne glagole u srpskom javljaju se sintagme uvedene predlogom, odnosno predloško-padežnom konstrukcijom koji takođe označavaju neograničenu osu putanje u procesu kretanja (marcher/nager/courir vers – hodati/plivati/trčati prema ka); uz glagole koji označavaju trenutne radnje, u francuskom telične glagolske situacije, a u srpskom glagole svršenog vida, javljaju se sintagme uvedene predlogom, odnosno predloško-padežne konstrukcije koje ukazuju da je osa putanje u toku kretanja ograničena (arriver/venir/entrer à – stići/doći/ući u). Kod semantičkih klasa glagola izvođenja, stvaranja i trošenja u francuskom i srpskom jeziku, međutim, uočava se izvesna razlika u pogledu izražavanja teličnosti. U francuskom jeziku konceptualizacija objekta kao ograničenog ili neograničenog učestvuje u izražavanju teličnosti, te se glagolske situacije u kojima je objekat izražen kao neograničen interpretiraju kao atelične (lire des romans/écrire des lettres/manger des oranges), dok se glagolske situacije koje podrazumevaju postojanje objekta aktualizovanog kao ograničenog, celovitog pojma, posmatraju kao telične (lire les romans/écrire les lettres/manger les oranges). I u srpskom jeziku uočava se uloga direktnog objekta u odnosu na teličnost, ali je ona u vezi sa gradilačkim procesima. Kod semantičkih klasa srpskih glagola izvođenja, stvaranja i trošenja telični karakter glagolske situacije obeležava se nepostojanjem trećeg člana vidske opozicije u onim slučajevima kada perfektivni oblik glagola označava da je radnja u potpunosti protekla kroz objekat, odnosno kada objekat nastane ili nestane u celosti tokom glagolske radnje (čitati – pročitati – *pročitavati / pisati – napisati – *napisavati / trošiti – potrošiti – *potrošivati). Ukoliko je objekat modifikovan ili transformisan, moguće je produžiti radnju i tada postoji treći član vidske opozicije (pisati – upisati – upisivati). U oba jezika, dakle, na konceptualnom nivou uočavaju se istovetne pojmovne kategorije koje se na strukturno-jezičkom planu formalizuju na različite načine.
The subject of this dissertation is the presence,position and role of literary texts in thetextbooks of French as a foreign language.Though in the last few years a lot has beenwritten about the importance of using literarytexts in foreign language teaching and itsadvantages in comparison to other types ofteaching material, French glotodidacticianspoint to the fact that literary texts are used incontemporary communication-orientedtextbooks as any other texts, with the primarypurpose of developing language skills. In orderto prove this hypothesis, the textbooks ofnational and French authors in use inelementary and high schools in Serbia areanalysed. As reading, that is, understanding atext is a prerequisite to any further work on thetext, special attention is given to readingstrategies and models which facilitate students’access to literary texts used in textbooks. Thecomparative approach allows us to gain insightinto similarities and differences in choosingFrench authors and their work represented intextbooks, the position of literary texts inteaching unit, the ways they are presented andthe accompanying activities. These criteria areused in the analysis of all textbooks: the ones byour and French authors both for elementaryschools, and for high schools.

Предмет нашег истраживања су француски,италијански и српски фраземи који садржекулинарску терминологију (лексеме којеозначавају различите намирнице (нпр.јабука, јаје), поједине врсте једноставнијихјела (нпр. кајгана, каша), месне прерађевине(нпр. кобасица, салама) итд.). Циљистраживања је да компаративно-контрастивном анализом установимолексичка и семантичка (не)подударањаодабраних фразема француског,италијанског и српског језика. Поред тога,циљ је да фраземе тематски групишемопрема концептима које изражавају и даутврдимо на који начин је кулинарскатерминологија учествовала у изградњифразеолошког значења.Први део рада представља теоријски оквиристраживања, док други део рада садржианализу корпуса и обухвата две целине –анализу мотивације фразема и концептуалнуанализу фразема. У делу рада у којеманализирамо мотивацију фразема грађу ћеморазврстати по компонентама које су носиоцизначења, док ћемо у оквиру концептуалнеанализе фраземе тематски груписати ипридружити им одговарајуће дескрипторекоји их прецизније описују и представљајуодносе сличности међу њима.
Predmet našeg istraživanja su francuski,italijanski i srpski frazemi koji sadržekulinarsku terminologiju (lekseme kojeoznačavaju različite namirnice (npr.jabuka, jaje), pojedine vrste jednostavnijihjela (npr. kajgana, kaša), mesne prerađevine(npr. kobasica, salama) itd.). Ciljistraživanja je da komparativno-kontrastivnom analizom ustanovimoleksička i semantička (ne)podudaranjaodabranih frazema francuskog,italijanskog i srpskog jezika. Pored toga,cilj je da frazeme tematski grupišemoprema konceptima koje izražavaju i dautvrdimo na koji način je kulinarskaterminologija učestvovala u izgradnjifrazeološkog značenja.Prvi deo rada predstavlja teorijski okviristraživanja, dok drugi deo rada sadržianalizu korpusa i obuhvata dve celine –analizu motivacije frazema i konceptualnuanalizu frazema. U delu rada u kojemanaliziramo motivaciju frazema građu ćemorazvrstati po komponentama koje su nosiociznačenja, dok ćemo u okviru konceptualneanalize frazeme tematski grupisati ipridružiti im odgovarajuće deskriptorekoji ih preciznije opisuju i predstavljajuodnose sličnosti među njima.
The subject of this research are French, Italianand Serbian idioms comprising the culinaryterminology (lexemes that denote groceries (e.g.apple, egg), certain types of simple meals (e.g.omelette, porridge), meat products (e.g.sausage, salami), etc.). The aim of this study isto determine the lexical and semanticsimilarities and differences of the chosen idiomsby using comparative-contrastive analysis.Furthermore, our objective is to classify theidioms into groups based on the concepts whichthey express and to determine the way in whichthe culinary terminology motivates thephraseological meaning.The first part of this work presents thetheoretical frame of the research, while thesecond part contains the analysis of the corpusand consists of two parts – analysis of themotivation of the idioms and conceptualanalysis of the idioms. In the part where weanalyse the motivation of the idioms, the corpusis classified according to components which arethe carriers of meaning, while in the conceptualanalysis we will classify the idioms intothematic groups and we will associate theidioms with appropriate descriptors whichdescribe them more precisely and represent therelations of similarity between them.

Дати рад има задатак да представи, опише и одреди статус лексички крњих глагола у руском и српском језику. Реч је о глаголима који нису способни самостално да функционишу, због чега су упућени на самосталне речи, са којима у споју остварују своју улогу и постају способни да изразе граматичко значење самосталних речи, као и читаве конструкције чији су саставни део.Глаголи овога типа биће класификовани у три основне групе: 1) копулативни глаголи; 2) модални и фазни глаголи и 3) формално пунозначни глаголи, њихова анализа спроводиће се како у оквиру наведених група, тако и у целини, а основу датог проучавања представљаће контрастивна анализа и одређивање статуса датих глагола у савременом руском и српском језику.Иако су више пута били предмет истраживања, непунозначни глаголи нису добили једну целовиту анализу, нису адекватно груписани и побројани, није урађена типолошка класификација ове групе глагола у оба поређена језика. Насупрот детаљно истраженој групи пунозначних (самосталних) глагола, група лексички непунозначних глагола заслужује исцрпнију анализу, јаснију научну дефиницију, изучавање њихове семантике, карактера, као и специфичности односа које означавају, односно положаја који заузимају у општем систему језичких јединица.
Dati rad ima zadatak da predstavi, opiše i odredi status leksički krnjih glagola u ruskom i srpskom jeziku. Reč je o glagolima koji nisu sposobni samostalno da funkcionišu, zbog čega su upućeni na samostalne reči, sa kojima u spoju ostvaruju svoju ulogu i postaju sposobni da izraze gramatičko značenje samostalnih reči, kao i čitave konstrukcije čiji su sastavni deo.Glagoli ovoga tipa biće klasifikovani u tri osnovne grupe: 1) kopulativni glagoli; 2) modalni i fazni glagoli i 3) formalno punoznačni glagoli, njihova analiza sprovodiće se kako u okviru navedenih grupa, tako i u celini, a osnovu datog proučavanja predstavljaće kontrastivna analiza i određivanje statusa datih glagola u savremenom ruskom i srpskom jeziku.Iako su više puta bili predmet istraživanja, nepunoznačni glagoli nisu dobili jednu celovitu analizu, nisu adekvatno grupisani i pobrojani, nije urađena tipološka klasifikacija ove grupe glagola u oba poređena jezika. Nasuprot detaljno istraženoj grupi punoznačnih (samostalnih) glagola, grupa leksički nepunoznačnih glagola zaslužuje iscrpniju analizu, jasniju naučnu definiciju, izučavanje njihove semantike, karaktera, kao i specifičnosti odnosa koje označavaju, odnosno položaja koji zauzimaju u opštem sistemu jezičkih jedinica.
The aim of this dissertation is to analyze and determine the status of lexically incomplete verbs in Russian and Serbian. Lexically incomplete verbs are those that cannot function independently, which is why they are directed towards independent words. It is by means of this relationship they are able to perform their function and express grammatical meaning of independent words, as well as of the entire phrase they are a part of.These verbs will be classified in three primary groups: 1) copulative verbs; 2) modal and phase verbs; 3) verbs with formally full meaning, their analysis will be performed both within the framework of the aforementioned groups and by treating them as a whole, whereas the basis for the study will be set by a contrastive analysis and the determination of the status of the verbs in modern Russian and Serbian.Even though they have so far been an object of numerous studies, verbs without full meaning have yet not been given a thorough analysis, nor have they been adequately grouped, inventoried and typologically classified in either of the two contrasted languages. If compared to the group of independent verbs with full meaning that were examined in great detail, the group of verbs without full lexical meaning deserves a more comprehensive analysis, a clearer scientific definition, an analysis of their semantics, character, as well as the specific relations they signify and the position they occupy in the general system of linguistic units.

Војводина је део Србије северно од Саве и Дунава и административнајединица са статусом аутономне покрајине, која заузима територију од 22.572 км2.Као пространа и плодна равница погодна је за разноврсну пољопривреднупроизводњу: ратарство, повртарство, воћарство и виноградарство. На падинамапланина и пешчарама земљиште је изузетно погодно за воћарску и виноградарскупроизводњу. У Војводини постоје три виноградарска региона: Фрушкогорски,Вршачки и Регион суботичко-хоргошке пешчаре.Виноградарска терминологија је до сада врло мало обрађена у нашојлингвистичкој литератури, стога је циљ овог рада био да се представи целокупнавиноградарска терминологија у три поменута виноградарска региона у Војводини.Грађа је прикупљена на терену (у 39 пунктова) помоћу Упитника за бележењевиноградарске лексике Института за српски језик САНУ и снимањем спонтаногговора информатора. Пажња је била посвећена лексичко-семантичкој и творбенојанализи, изради речника и представљању једног дела грађе помоћу лингвистичкихкарата.Лексичко-семантичка анализа рађена је према основним поставкама теоријесемантичких микропоља Н. И. Толстоја, која је (унеколико модификована)заступљена у основи и свих осталих досад описиваних терминологија у оквируновосадске лингвистичке школе. Прикупљена грађа разврстана је у оквиру 15семантичких поља, која су даље представљена и анализирана.Творбеном анализом обухваћене су именице, придеви и глаголи. Анализа јевршена на префиксалном, суфиксалном и префиксално-суфиксалном творбеномплану. Исто тако, обрађене су и сложенице и сложене (вишечлане) лексеме.У раду је примењен и лингвогеографски метод, па је део грађе представљенкроз 20 лингвистичких карата (са пратећим коментарима), помоћу којих је добијенајаснија слика о територијалној распрострањености појединих лексема.С обзиром на то да детаљно и системско проучавање виноградарскетерминологије до сада није урађено, ово истраживање ће попунити тај виднинедостатак.
Vojvodina je deo Srbije severno od Save i Dunava i administrativnajedinica sa statusom autonomne pokrajine, koja zauzima teritoriju od 22.572 km2.Kao prostrana i plodna ravnica pogodna je za raznovrsnu poljoprivrednuproizvodnju: ratarstvo, povrtarstvo, voćarstvo i vinogradarstvo. Na padinamaplanina i peščarama zemljište je izuzetno pogodno za voćarsku i vinogradarskuproizvodnju. U Vojvodini postoje tri vinogradarska regiona: Fruškogorski,Vršački i Region subotičko-horgoške peščare.Vinogradarska terminologija je do sada vrlo malo obrađena u našojlingvističkoj literaturi, stoga je cilj ovog rada bio da se predstavi celokupnavinogradarska terminologija u tri pomenuta vinogradarska regiona u Vojvodini.Građa je prikupljena na terenu (u 39 punktova) pomoću Upitnika za beleženjevinogradarske leksike Instituta za srpski jezik SANU i snimanjem spontanoggovora informatora. Pažnja je bila posvećena leksičko-semantičkoj i tvorbenojanalizi, izradi rečnika i predstavljanju jednog dela građe pomoću lingvističkihkarata.Leksičko-semantička analiza rađena je prema osnovnim postavkama teorijesemantičkih mikropolja N. I. Tolstoja, koja je (unekoliko modifikovana)zastupljena u osnovi i svih ostalih dosad opisivanih terminologija u okvirunovosadske lingvističke škole. Prikupljena građa razvrstana je u okviru 15semantičkih polja, koja su dalje predstavljena i analizirana.Tvorbenom analizom obuhvaćene su imenice, pridevi i glagoli. Analiza jevršena na prefiksalnom, sufiksalnom i prefiksalno-sufiksalnom tvorbenomplanu. Isto tako, obrađene su i složenice i složene (višečlane) lekseme.U radu je primenjen i lingvogeografski metod, pa je deo građe predstavljenkroz 20 lingvističkih karata (sa pratećim komentarima), pomoću kojih je dobijenajasnija slika o teritorijalnoj rasprostranjenosti pojedinih leksema.S obzirom na to da detaljno i sistemsko proučavanje vinogradarsketerminologije do sada nije urađeno, ovo istraživanje će popuniti taj vidninedostatak.
Vojvodina is a part of Serbia, north from the rivers Sava and Danube and is anadministrative unit with the status of autonomous province. Vojvodina covers an area of22,572 km2. The vast fertile plain is suitable for a wide range of agricultural production:truck farming, olericulture, pomology and viniculture. The soil on slopes of mountainsand in sandy areas is extremely suitable for pomology and viniculture. There are threevinicultural regions in Vojvodina: the Fruska Gora region, Vrsac region and the region ofSubotica – Horgos sandy area.The vinicultural terminology has not been researched to any greater extent in ourlinguistic literature, therefore, it is the aim of this paper to present the entire viniculturalterminology in the aforementioned three vinicultural regions in Vojvodna. The materialhas been gathered in the field (on 39 sites) with the use of Upitnik za beleženjevinogradarske leksike (Questionnaire for registering vinicultural lexis) of the SANUInstitute for the Serbian Language and by recording respondents’ spontaneous speech.The focus of the research was the lexical-semantical and word formational analysis forthe purpose of compiling a dictionary as well as presentation of part of the material inlinguistic cards.The lexical-semantical analysis was conducted in accordance with the basicpostulates of N. I. Tolstoy’s theory of semantic micro fields, which is (modified onoccasion) present in all other terminologies described by the linguistic school of NoviSad up to now. The material compiled is organized in 15 semantic fields, which arefurther presented and analyzed.The word formational analysis included nouns, adjectives and verbs. The analysishas been conducted on the prefix, suffix, and prefix-suffix word formational aspects.Also, compound nouns and compound (multi-part) lexemes have been analyzed.The linguo-geographic method was applied for the paper, therefore, part of thematerial is presented in 20 linguistic cards (with respective comments), which help createa clearer picture of territorial distribution of certain lexemes.Since no detailed and systematic study of vinicultural terminology has beenconducted so far, this research will fill this obvious void.

Циљ ове докторске дисертације је дасе упоредно анализира колаборативно исамостално писмено изражавање уосновношколској настави енглеског језика.Вештина писменог изражавања сматра секомплексном когнитивном језичкомвештином, а истовремено игра веома битнуулогу у глобалној заједници, тако да јенеопходно да се више пажње посветиподучавању писања. Годинама се писањеподучавало као производ, а не као процес.Наиме, наставници су наглашавали важностграматике и правописа, а недовољно пажњесе посвећивало садржају написаног иорганизацији идеја. Да би се унапредилописмено изражавање ученика они морајувише да се укључе у процес учења.Интеракција се истиче као кључни деоучења и тако долази до све чешћеколаборације на часовима. У активностимакоје се баве колаборативним писањемпроцес сарадње подједнако је битан као ипроцес писања.Сарадња међу вршњацима ипотпомогнуто учење постали су саставнидео наставе енглеског језика, али је циљ овограда био да се провери њихова ефикасност узавршним разредима основне школе.Спроведено је истраживање у току 2014.године са ученицима осмих разреда основнешколе. У току истраживања ученици су првосамостално писали саставе, а потом сурадили писмене активности у групама. Крозанализу грешака тих састава дошло се дозакључка да ученици у групама, крозколаборацију, праве мање грешака и пишукохерентније саставе.У другом делу истраживања ученицису кроз анкете показали своје ставове премаоваквим активностима. Претпоставља се даколаборативне активности повећавајумотивацију, ентузијазам и самопоуздањеученика. Како би се употпунилоистраживање о ставовима ученика, пореданкетирања, у истраживачки процес била јеукључена још и техника групногинтервјуисања. На основу добијенихрезултата може се закључити да нешто вишеученика воли колаборативне активностинего што их не воли, али је велики бројученика несигуран о својим ставовима. Даби се унапредили ефекти колаборативногучења неопходно је подучити ученике какода ефикасније раде у групи.Наставници играју велику улогу упроцесу учења код ученика и умногомезависи од њих да ли ће ученици процесписања прихватити као забаван или напорансадржај часа. У последњем делуистраживања проверени су и ставовинаставника према колаборативном исамосталном писању и може се тврдити давећина наставника има позитиван став премаовим активностима.
Cilj ove doktorske disertacije je dase uporedno analizira kolaborativno isamostalno pismeno izražavanje uosnovnoškolskoj nastavi engleskog jezika.Veština pismenog izražavanja smatra sekompleksnom kognitivnom jezičkomveštinom, a istovremeno igra veoma bitnuulogu u globalnoj zajednici, tako da jeneophodno da se više pažnje posvetipodučavanju pisanja. Godinama se pisanjepodučavalo kao proizvod, a ne kao proces.Naime, nastavnici su naglašavali važnostgramatike i pravopisa, a nedovoljno pažnjese posvećivalo sadržaju napisanog iorganizaciji ideja. Da bi se unapredilopismeno izražavanje učenika oni morajuviše da se uključe u proces učenja.Interakcija se ističe kao ključni deoučenja i tako dolazi do sve češćekolaboracije na časovima. U aktivnostimakoje se bave kolaborativnim pisanjemproces saradnje podjednako je bitan kao iproces pisanja.Saradnja među vršnjacima ipotpomognuto učenje postali su sastavnideo nastave engleskog jezika, ali je cilj ovograda bio da se proveri njihova efikasnost uzavršnim razredima osnovne škole.Sprovedeno je istraživanje u toku 2014.godine sa učenicima osmih razreda osnovneškole. U toku istraživanja učenici su prvosamostalno pisali sastave, a potom suradili pismene aktivnosti u grupama. Krozanalizu grešaka tih sastava došlo se dozaključka da učenici u grupama, krozkolaboraciju, prave manje grešaka i pišukoherentnije sastave.U drugom delu istraživanja učenicisu kroz ankete pokazali svoje stavove premaovakvim aktivnostima. Pretpostavlja se dakolaborativne aktivnosti povećavajumotivaciju, entuzijazam i samopouzdanjeučenika. Kako bi se upotpuniloistraživanje o stavovima učenika, poredanketiranja, u istraživački proces bila jeuključena još i tehnika grupnogintervjuisanja. Na osnovu dobijenihrezultata može se zaključiti da nešto višeučenika voli kolaborativne aktivnostinego što ih ne voli, ali je veliki brojučenika nesiguran o svojim stavovima. Dabi se unapredili efekti kolaborativnogučenja neophodno je podučiti učenike kakoda efikasnije rade u grupi.Nastavnici igraju veliku ulogu uprocesu učenja kod učenika i umnogomezavisi od njih da li će učenici procespisanja prihvatiti kao zabavan ili naporansadržaj časa. U poslednjem deluistraživanja provereni su i stavovinastavnika prema kolaborativnom isamostalnom pisanju i može se tvrditi davećina nastavnika ima pozitivan stav premaovim aktivnostima.
The aim of this doctoral thesis is toperform a comparative analysis of collaborativeand independent writing in primary-school EFLteaching. Writing skill is considered to be acomplex cognitive language skill which has animportant role in the global community.Therefore, it is essential to devote more time toteaching writing. Writing used to be taught foryears as a product and not a process. Teachersemphasized the importance of grammar andspelling and not much attention was placed onthe content of the written text or theorganization of ideas inside it. In order toenhance written expression, students need to getinvolved in the learning process. Interaction isemphasized as the key part of learning and itincreases collaboration during the lessons. Thecollaboration process is equally important as thewriting process.Peer collaboration and scaffoldingbecame the integral part of the English languageclassroom and the aim of this thesis was tocheck their effectiveness during the final yearsof primary schools. The research was conductedin 2014 with the students of the 8th grade.During this research students had to doindividual writing and then they had writingactivities in groups. Error analysis of thestudents’ essays proves that students incollaborative writing make fewer errors andwrite more coherent compositions In the second part of the research thestudents expressed their attitudes towardscollaborative activities using questionnaires. Itis assumed that collaborative activities increasemotivation, enthusiasm and confidence amonglearners. In addition to this survey, groupinterviews were used as another researchtechnique. According to the results it can beconcluded that students prefer collaborative toindividual writing, but also that a lot of studentsare uncertain about their attitudes. Furthermore,in order to enhance collaboration during thelessons it is necessary to teach students how toeffectively work in groups.Teachers play an important role in thestudents’ learning process and it largely dependson them whether students consider writing to bean interesting or exhausting part of the EFLlesson. The last part of the research deals withteacher’s attitude to collaborative and individualwriting and the results show that most teachersdo have positive attitude towards collaboration.

У докторској дисертацији Примена корелацијско-интеграцијског система у средњошколској настави српског језика и књижевности (у функцији побољшања постигнућа ученика на крају школске године) истраживања ће бити усмерена на трагање за иновативним начинима повезивања наставе језика са наставом књижевности како би се, непосредно, утицало на квалитет наставног процеса, односно, посредно, на подизање нивоа знања и резултата на завршним испитима. Полазећи од тезе да је мотивисан и ангажован ученик и активни учесник наставног процеса, способан да стечена знања из језичке културе примени у рецепцији књижевног дела – доказаћемо да се корелацијом и интеграцијом ова два подручја рада на часовима српског језика и књижевности у средњој школи постиже бољи успех ученика на такмичењима и испитима.Докторска дисертација се састоји од теоријског дела и резултата емпиријских истраживања. Основне целине су: Корелација и иновације у настави, Корелацијско-интеграцијски методи у настави књижевности и српског језика, Методичке апликације и Емпиријска истраживања.
U doktorskoj disertaciji Primena korelacijsko-integracijskog sistema u srednjoškolskoj nastavi srpskog jezika i književnosti (u funkciji poboljšanja postignuća učenika na kraju školske godine) istraživanja će biti usmerena na traganje za inovativnim načinima povezivanja nastave jezika sa nastavom književnosti kako bi se, neposredno, uticalo na kvalitet nastavnog procesa, odnosno, posredno, na podizanje nivoa znanja i rezultata na završnim ispitima. Polazeći od teze da je motivisan i angažovan učenik i aktivni učesnik nastavnog procesa, sposoban da stečena znanja iz jezičke kulture primeni u recepciji književnog dela – dokazaćemo da se korelacijom i integracijom ova dva područja rada na časovima srpskog jezika i književnosti u srednjoj školi postiže bolji uspeh učenika na takmičenjima i ispitima.Doktorska disertacija se sastoji od teorijskog dela i rezultata empirijskih istraživanja. Osnovne celine su: Korelacija i inovacije u nastavi, Korelacijsko-integracijski metodi u nastavi književnosti i srpskog jezika, Metodičke aplikacije i Empirijska istraživanja.
In the doctoral dissertation Application of correlation-integration system in the high school classes of Serbian Language and Literature (in order to improve students’ achievements at the end of the school year) the research will be focused on the search for innovative ways to relate the lessons of language to the lessons of literature in order to directly influence the quality of the teaching process, and indirectly to raise the level of knowledge and the results of the final exams.Our starting point is going to be the idea that a motivated and engaged student is also an active participant in the educational process capable of applying the aquired knowledge of language culture to the reception of literary works. Thence, we are going to prove that through correlation and integration of these two fields of work in Serbian language and literature lessons high school students will achieve better results in competitions and in exams. This significant methodological study has been supported by a methodological research in the classroom.The doctoral dissertation consists of a theoretical part and the results of the empirical research. Basic entities are: Correlation and innovation in classes, Correlation-integration method in the classes of literature and the Serbian language, Methodology applications and Empirical research.

Ovim se istraživanjem na primeru osnovnih predikata (glagola) percepcije ruskog i srpskog jezika odgovara na pitanja vezana za sistemske odnose u oblasti leksike, klasifikaciju jezičkih jedinica, definisanje leksema, međusobnu zavisnost značenja leksema i njihovih morfoloških i sintaksičkih obeležja. Osnovni predikati (glagoli) percepcije ruskog i srpskog jezika pozicioniraju se unutar semantičkih paradigmi, zasnovanih na interakciji diferencijalnih i zajedničkih komponenata značenja svojih članova. Članovi paradigmi izdvajaju se na osnovu kriterijuma određenih u skladu s principima organizacije centra i periferije leksičkog sistema. Pozicioniranje izdvojenih predstavnika vizuelne, auditivne, olfaktorne, gustativne i taktilne percepcije, kao i njihovih vidskih korelata, rezultira utvrđivanjem strukture paradigmi i smerova semantičke derivacije u njima.
This dissertation focuses on systemic relationships among the basic predicates (verbs) of perception in Russian and Serbian. It investigates issues related to the lexicon, the classification of linguistic units, the relationships between the meanings of lexemes and their morphological and syntactic features, as well as the definition of the main members of the analysed lexico-semantic group. The basic predicates of perception in Russian and Serbian are positioned within the semantic paradigms, based on the interaction of differential and general components of meaning of their members. The members of the paradigms are selected based on criteria established in accordance with the principle of the organization of lexical systems into core and periphery. The positioning of the selected representatives of visual, auditory, olfactory, gustative and tactile perception, as well as their aspectual correlates, results in determining the structure of the paradigms and the directions of semantic derivation in them.